Секс скандал Љубодрага Ђурића

Кумови из Белог двора

Историјски извори показују да се иза бар четири-пет најважнијих политичких догађаја скривала управо пикантна позадина. Најважније афере су истражили хрватски историчари Славко и Иво Голдштајн, а пренео хрватски портал Експрес. Титовим обрачунима с догматским кадровима у Србији помогла је и чувена афера у чијем је средишту био љубавни скандал Петра Стамболића. Њему је љубавница била жена генерала Љубодрага Ђурића, генералног секретара Титовог кабинета, онда и владе ФНРЈ.

Генерала Ђурића су негде после раскида Југославије са Стаљиновим Совјетским Савезом 1948. године Тито и министар унутрашњих послова федералне владе Александар Ранковић позвали на разговор. Том приликом су му предочили да је брат његове тадашње супруге Славке Морић, присталица Информбироа. На њихово питање да ли му је важнија жена или посао, генерал је рекао „посао“ и развео се од ње. Нешто касније Ђурић је од својих ратних сабораца и другова тражио да му нађу нову, неку „исправну“ жену.

Ђурић је на предлог Тита и Ранковића у други брак ушао с Милком Петровић, својом земљакињом, Ужичанком као што је и он. Она је раније била девојка Милинка Кушића, народног хероја, који је погинуо 1943. године. После око пола године брака, Милка је рекла Ђурићу да чека бебу, али да је отац детета Петар Стамболић, тадашњи председник владе Народне републике Србије.

Била је то 1952. година, управо уочи Шестог конгреса КПЈ који се одржавао у Студентском центру у Загребу и сматрао једним од најважнијих за судбину државе. Четири године после раскида са Стаљином, Југославија је прелазила на либералнији смер. Американци су слали десетине тенкова шерман, аутоматске пушке томпсон и друго оружје вредно неколико милијарди долара. Град Загреб је Америци поклонио зграду на Зрињевцу. Држава се окретала западу, али оно што се чуло за говорницом конгреса шокирало би и Америку Клинтоновог доба.

Наиме, генерал Љубодраг Ђурић је бесно иступио и одржао тираду о томе да у Партији влада неморал, да се поштенима отимају жене. То је узбуркало атмосферу и неколицина се осетила прозваним, повикали су Ђурићу да лаже. Међутим, Ђурић је с говорнице директно оптужио Петра Стамболића да је љубавник његове жене. Двораном су се проломили узвици. Две хиљаде делегата остало је у шоку. Стамболић, један од челника српских комуниста, седео је укочено, а генерал је уперио прст у њега. Ствар је прекинуо Тито.

„Зауставите тог лудака!“, повикао је. Али, заборавио је да искључи микрофон, па су маршалову претњу чули и милиони грађана у директном радио-преносу. Генерал Ђурић је ухапшен истог дана.

Уље на ватру

На Шестом конгресу КПЈ, којим је Стамболић председавао, генерал Ђурић се после признања своје нове младе једва суздржавао да не прсне. У паузи му је, наводно, пришао генерал Никола Љубичић и рекао му:

„Извини, и ја сам се огрешио. Позвала ме је твоја жена на кафу, наводно да је после негде одвезем, ја свратио и ето.“

Совхоз на ужички начин

После меденог месеца, шеф Титовог кабинета одједном је почео да примећује „црвену буржоазију“ по државним вилама, златни есцајг и дипломатски магазин увозне одеће, пише у једној анализи случаја генерала Љубодрага Ђурића. „Као врхунац однарођене потрошње државне имовине, његова жена признала је да већ годинама одржава сексуалну везу с Петром Стамболићем, са којим је остала трудна. Стамболић је представљен као развратник који конзумира повећи харем туђих супруга. Причу је Ђурић пренео самом Титу, који је Ранковића задужио да испита чињенично стање. Шеф Удбе стао је на Ђурићеву страну и уредио побачај његове жене, али Тито је одбио да смени Стамболића. И тако је Ђурић, у најдубљем уверењу да ужива апсолутну другарску подршку најплеменитијих изданака револуције, самоиницијативно изашао за конгресну говорницу, и рекао шта је рекао, рачунајући на кодекс части и дужности“, стоји у анализи.

И, погрешио је.

„То је био трагичан доказ ерозије партизанског морала“, писао је Титов биограф Владимир Дедијер.

Тито је у бесу то назвао „ужички јебхоз“. Овај назив је настао спајањем два израза“ колхоз и совхоз или совјетско државно предузеће, који ће се претворити у „јебачко“ предузеће – јебхоз… Касније се причало да је Милка Петровић саставила и ставила на папир списак другова с којима је ишла у кревет. Једни тврде да је на њему било 34 имена, а други да их је било чак 52. Због свега тога била је формирана Комисија за утврђивање неморала у КПЈ, коју су чинили Спасенија – Цана Бабовић и Слободан Пенезић Крцун.