"Kod ljudi postoji samo malo neprijateljstvo protiv Satane i njegovih dela zbog toga što vlada veliko neznanje u pogledu njegove moći i zlobe, kao i u pogledu univerzalnosti njegove borbe protiv Boga i Njegove crkve. U ovome su mnogi zavedeni. Oni ne znaju da je njihov neprijatelj moćni vojskovođa koji gospodari umovima zlih anđela i da, sa svojim dobro promišljenim planovima i veštim spletkama, vodi rat protiv Boga kako bi sprečio spašavanje duša. Među tobožnjim religioznim ljudima, pa čak i među samim sveštenicima, malo se spominje Satana, osim možda usputno. Oni ne vide znakove njegove stalne aktivnosti i njegovog uspeha, zanemaruju mnoge opomene o njegovom lukavstvu, i izgleda da se ne osvrću na njegovo postojanje."

       Da, mnogi ovo ne znaju... A ne znaju zato što ja nisam hteo da to znaju. Do sada je moj rad bio obavljan u potpunoj tajnosti. Razlog tome je što ja najbolje delujem onda kada ljudi ne znaju za moje postojanje, za moje namere i za moj način rada. Odlučio sam da to promenim. Od sada ćeš znati za mene.

       Misliš da je ono što činiš i što si do sada činio plod tvog razmišljanja? Nije. Ja manipulišem tobom. Zaveo sam te u gotovo svim područjima života. Ispunjen si predrasudama, imaš pogrešno postavljene životne ciljeve, nametnuo sam ti pogrešne životne stavove i uverenja. Naveo sam te na pogubna zadovoljstva. U potpunom si mraku. Moj trijumf je tim veći što sam sve to uspeo da učinim ostavljajući te u uverenju kako si pametan i mudar. Kako si slobodan da radiš šta želiš. Kako imaš mogućnost da uživaš u životu. Kako si do svega toga došao sopstvenom kreativnošću.

       Nije mi više zanimljivo da te držim u neznanju. Shvatio sam da sam ljudsku vrstu toliko unizio da i kada saznaš skoro sve o meni, i kada shvatiš da je sve ono što činiš, u stvari, rezultat onoga što sam ti ja nametnuo, nećeš imati snage da promeniš bilo šta.

       Ići ću toliko daleko da ćeš, ako budeš pažljivo čitao, moći da shvatiš kako da se izvučeš iz mojih ruku, ali će tvoj uzvišeni ego da bude moj saveznik koji će i dalje da te drži u mojoj vlasti.

       Da li si spreman? Da li si spreman da upoznaš biće koje je uzrok svega ružnog i zlog na ovoj Zemlji? Da li si spreman da shvatiš da, bez obzira što misliš da nemaš nikakve veze sa mnom, ti, u stvari, pripadaš meni i služiš meni? Da li si spreman na spoznaju da si sam odlučio da ja gospodarim tvojim životom? Nisi? Niko nije spreman za to. Ali činjenice su takve.

       Misliš da nisi pod mojom vlašću zbog toga što si religiozan? Zbog toga što si hrišćanin? Dobar hrišćanin? Misliš da nisi pod mojom vlašću jer nisi religiozan? Jer ne veruješ u Stvoritelja? Jer ne veruješ da JA postojim?

       Počni da čitaš i pronađi mnoga životna područja u kojima sam te zaveo; gde si i kada svojevoljno prešao na moju stranu i pod moju vlast. Razotkriću ti svu bedu u koju sam te uveo. Bedu koju zoveš životom. Shvatićeš da posledice koje sada snosiš nisu posledica nekog slučaja, već mog pažljivog i istrajno sprovedenog plana nad tobom.

       Smešno ti je ovo? Samo nastavi da čitaš, obećavam ti da ću JA da budem taj koji će se na kraju smejati.

       I na kraju ove knjige, i na kraju tvog života.

Prvi deo ove knjige slediće biblijsku hronologiju. Ako nisi pročitao Bibliju, prednost na mojoj strani je tim veća, a tvoj položaj utoliko gori.

       Drugi deo ove knjige je onaj u kojem upravo ti igraš glavnu ulogu. Pod mojom režijom.

Lucifer

Poglavlje 1

NAJUZVIŠENIJE STVORENJE

Iz Stvoriteljevih ruku sam izašao kao najuzvišenije stvoreno biće koje je do tada postojalo. Mudrost, lepota, sposobnosti i veštine koje su mi usađene prilikom mog stvaranja bile su iznad svega do tada viđenog. Ostala stvorenja su se divila onome što sam bio. Dodeljena mi je najveća moguća uloga koju jedno stvorenje može da ima ― heruvim. To je najviši red anđela koji su u neposrednoj Stvoriteljevoj blizini. Uživao sam da posmatram kako me ostala stvorenja gledaju sa ljubavlju, uživao sam da im pokazujem svoju lepotu, svoju mudrost, svoje veštine, ali nešto je nedostajalo. Mada je postojalo oduševljenje mojom prisutnošću, mada je bilo iskrene ljubavi prema meni, mada su sa radošću izvršavali ono što sam im rekao, u njihovim očima nije bilo one iskre kojom su gledali Stvoritelja i Njegovog Sina.

       Obuzeo me je do tada nepoznat osećaj. Nisam znao kako da se ponašam. Sve u svemu, mislim da sam, uprkos savršenom skladu u kojem je bio ceo univerzum, počeo da osećam nešto suprotno od zadovoljstva. Nije postojala reč za to, ali tada sam to u sebi nazvao ne-zadovoljstvo. Pokušao sam da razumem šta mi nedostaje kako bih i ostala stvorenja mogao da pridobijem u potpunosti ― ali nisam mogao da pronađem nikakav nedostatak na sebi. Bio sam jednostavno savršen. Zar nije to samo po sebi dovoljno da budem cenjen i poštovan više nego do sada? Gledao sam okupljena stvorenja, anđele oko Stvoriteljevog prestola. Razmišljao sam šta im On to nudi što ja ne mogu da im ponudim. Šta im je dao? Život, ljubav, zakon, sklad, lepotu... Zakon?

       Zakon. Meni se činilo da je to nešto što ograničava našu slobodu. Kako možemo da budemo srećni ako smo ograničeni nekakvim zakonima? Stvoritelj je to nazvao »Zakonom slobode«. Kakva je to sloboda ako moraš nečemu da se pokoravaš? Niko do tada nije tako razmišljao pa nisam imao sa kim da podelim svoje mišljenje, a prema Stvoritelju i Njegovom Sinu sam počeo da osećam nešto što me je guralo podalje od Njihove blizine. Videli su da nešto sa mnom nije u redu, trudili su se da porazgovaraju sa mnom o tome, ali nisam mogao jer nisam znao šta mi se događa.

       Odlučio sam da svoja razmišljanja podelim sa nekim anđelima koji su mi pokazivali veliku naklonost. I oni su bili zbunjeni. Počeo sam da im govorim kako bismo bili slobodniji kada bismo bili bez zakona. Odjednom mi se učinilo kako bi ta tvrdnja mogla da bude polazna tačka da postignem ono što sam želeo da imam ― onu iskru u njihovim očima dok me budu gledali. Postao bih njihov osloboditelj. Izbavio bih ih od ropstva zakona. Jednom po jednom govorio sam o svojim zaključcima, sugerisao sam im ono što sam želeo da i oni zaključe. Bilo je to iznenađujuće lako zbog njihovog poverenja i ljubavi koju su imali prema meni.

       Otišao sam korak dalje. Počeo sam da govorim ono što nije bilo istina da bih pridobio njihovu naklonost. To je bilo tako jednostavno. Niko do tada nije ni čuo da je neko rekao nešto što nije bilo istina, pa tako nešto nije ni očekivao. S obzirom na to, u potpunosti su verovali baš sve što sam govorio. Bilo mi je u početku čudno i neprijatno što sam im rekao takvu ne-istinu, ali rezultati koje sam postigao da zadobijem njihovu naklonost nadjačali su osećaj neprijatnosti. Posle sam ionako nameravao da im objasnim kako je to bio brži put da postanemo slobodni.

       Stvoritelj je došao k meni pokušavajući da mi objasni gde će takvo razmišljanje i delovanje da me odvede. Molio me je da ostavim to i da se vratim gde sam bio, ali ja nisam dopustio da mi ispere mozak kao što je i ostalima. Ostao sam pri svome. Ubrzo mi je rekao da ne mogu više da obavljam dužnost koju sam do tada imao. Dobio sam još jedan povod da pokažem kako Njegova načela nisu baš pravedna, kao i da pokušava još više da me ponizi ― mene, najsavršenije stvorenje. Jedni za drugima, novi osećaji su me preplavljivali. Nisam im znao ime, ali su me u potpunosti obuzeli. Plašio sam se gde će to da me odvede, ali anđeli koje sam pridobio nisu na meni, najmoćnijem anđelu, smeli da vide ni trunku odsutnosti samopouzdanja.

       Što sam više istrajavao u onome što sam činio, to sam više shvatao koliko je Stvoritelj nemoćan da mi bilo šta učini. Istina, On je Darodavac života i mogao je da mi ga oduzme, ali sam shvatio da On to neće da uradi jer bi time samo dokazao da sam u pravu. To me je još više ohrabrilo. Shvatio sam da On ima ograničenja koja ja nemam. To sam odlučio da iskoristim kao svoju prednost. Sve veći broj anđela mi se pridruživao i stajao na moju stranu. One koji su nas opominjali i koji nisu hteli da nam se pridruže optužili bismo da, iako imaju slobodnu volju, služe Stvoritelju iz koristi ili straha.

       Bio sam čak po malo i iznenađen Stvoriteljevom reakcijom na ovo što sam radio. Da sam ja bio na Njegovom mestu, odmah bih uklonio onoga ko širi takvo nezadovoljstvo među mojim stvorenjima. Možda bi mi onda ostali služili iz straha, ali u budućnosti bar ne bi bilo sličnih pokušaja, a svakako ne  bi bilo ovoga što se danas događa kao rezultat dopuštenja da iskrsne pobuna.

       Umesto da preduzme sve kako bi me sprečio u nameri da izjednačim sebe sa Njim, dočuo sam kako Stvoritelj i Sin planiraju da stvore još jednu planetu i da je ispune živim bićima svih vrsta, a kao krunu svega, da stvore biće koje će po obličju da bude slično Njima.

       To me je prilično uzbudilo. Osim što me je izbacio sa mog položaja, činilo se da me ignoriše i ponaša se kao da ne postojim, kao da ovo što radim ne predstavlja nikakvu pretnju Njegovom veličanstvu.

       Pojavio se još jedan novi osećaj, danas to zovemo ― gnev.

Poglavlje 2

ZEMLJA – MOJE VLASNIŠTVO

Upravo mi je to trebalo, planeta i njeni stanovnici u njenim počecima. Svi ostali do sada stvoreni svetovi su već imali predrasude prema meni.

       Pažljivo sam posmatrao šta se događa. Stvorena je nova planeta i Stvoritelj je odlučio da je ispuni životom. Gledao sam kako to radi ne bih li na neki način i ja to mogao da učinim. Bilo je to neshvatljivo iskustvo. Kada je Stvaranje bilo završeno, gledao sam sva ta živa bića i nisam našao nikoga sličnog Stvoritelju. Video sam da Sin nešto pravi od praha zemaljskog, ali nisam mogao da priđem. Zatim sam video kako tome udahnjuje život i kako ustaje biće prelepog izgleda ― po obličju Stvoritelja. Nedugo zatim je na njega pustio dubok san i od njegovog rebra napravio biće iste vrste, ali drugog pola.

       Pomislio sam da ako i ta prelepa bića zadobijem za sebe, moja pobeda će biti potpuna. Međutim, nikako nisam uspevao da pronađem trenutak da im priđem nasamo. Na moje razočarenje, čuo sam da su bili upoznati sa onim što radim, tako da je svaka prilika da im otvoreno priđem bila onemogućena. Morao sam nešto da smislim. Bilo mi je veoma važno da neko stvoren prema Stvoriteljevoj slici i prilici bude uz mene.

       Počeo sam da otkrivam da sposobnosti koje imam, osim za ono za šta su prvobitno namenjene, mogu da se upotrebe i za nešto drugo. Shvatio sam da su stvorenja na Zemlji ipak nižeg reda i manjih sposobnosti od nas anđela, pa sam počeo te svoje sposobnosti da koristim kako bih novostvorena bića mogao da upotrebim na svoju korist.

       Želeo sam kao svog predstavnika da upotrebim tada najlepšu životinju na Zemlji ― zmiju. Shvatio sam da mogu da iskoristim telo i um zmije kako bih govorio pomoću nje. Pitao sam se da li bih mogao isto to da učinim i sa ljudima.

       Ali pitanje je bilo kojim povodom mogu da pristupim čoveku? Šta mogu da upotrebim u svoju korist? Naravno, opet mora da bude nešto vezano uz zakon. Shvatio sam da i oni imaju drvo poznanja dobra i zla. Stvoritelj je to postavio kao jedinu prepreku kojom bi mogla da se vidi poslušnost stvorenih bića. Zašto bi čovek bio zakinut za znanje i spoznaju o tome šta je dobro, a šta je zlo? Zar to nije prednost? Kako da se braniš od nečega ako nisi sa tim upoznat? Šta je, uopšte, bilo zlo? Niko do tada nije ni čuo za tako nešto. Zašto ne bismo imali mogućnost da saznamo šta je to? Zar mi nismo bića koja imaju slobodnu volju i koja sama mogu da odlučuju šta žele?

       Da sam im direktno prišao, imali bi predrasudu koju im je Stvoritelj ispričao o meni. Mada im je sa žalošću govorio o tome, smatrao sam da su bili izmanipulisani i da me je predstavio u pogrešnom svetlu. Morao sam da im kažem svoju verziju.

       Eva je bila sama. Činila mi se nekako slabijom i manje odlučnom nego što je to Adam. Odlučio sam da joj priđem. Dok je prolazila pored mene, obratio sam joj se. Nije ništa posumnjala. Telo zmije bilo je savršen paravan.  Počevši razgovor, namerno sam naveo pogrešnu informaciju. Mada sam znao sa kojeg drveta ne smeju da jedu plodove, pitao sam je da li ne smeju da jedu plodove ni sa jednog drveta. Ispravila me je. Rekla mi je da smeju da jedu sa svih osim sa drveta poznanja dobra i zla, jer bi, u suprotnom, umrli. Niko od nas se nije usudio to da učini, pa sam odlučio da pokušam sa njom – da  vidimo šta će se desiti. Rekao sam joj da to nije istina, da neće umreti, već da će postati kao bogovi koji razaznaju dobro i zlo. Pitao sam je, šta bi bilo loše u tome? Zar to ne bi bila prednost i još jedan dodatak njihovom savršenstvu? Ni ona nije čula za ne-istinu. Još manje je to očekivala od Božjeg stvorenja, a  najmanje u ovoj sredini gde je sve odisalo ljubavlju i skladom. Po njenom pogledu sam znao šta će se desiti. Izraz njenog lica mi je odavao šta se događa u njenom umu. Gledala je taj predivni plod i razmišljala o njemu. Razmišljala je o tome kako je smrt nešto što, u stvari, ne postoji i da sam ja verovatno u pravu. Prišla je i ubrala plod. Ništa se nije desilo. Prinela ga je ustima i počela da jede. I dalje se ništa nije dešavalo. U tom trenutku je stigao i Adam. Videvši šta je Eva učinila, skamenio se. On je znao šta je čeka. Odlučih da pokušam ono što sam učinio sa zmijom ― da uđem u njegov um. Nisam mogao, ali sam otkrio da mogu da mu sugerišem šta da misli i oseća. Probudio sam u njemu osećaj da ne može da zamisli dalji život bez Eve i da bi trebalo da deli njenu sudbinu. I uspeo sam. Znajući u potpunosti šta radi, znajući kakva će mu biti sudbina posle toga, uzeo je i on plod i pojeo ga.

       Odjednom, svetlost koja ih je okruživala je nestala. U isto vreme sam shvatio da je sva snaga koju su posedovali da mi se odupru nestala. Oni su samo izgledom bili slični Stvoritelju, ali nisu imali Njegovu snagu. Imali su je zahvaljujući povezanosti sa Njim kroz poslušnost. I nisu baš bili neko remek delo kako mi se u početku činilo. Sada su bili moji istomišljenici. Bili smo na istoj strani. Posedovao sam čitavu novostvorenu planetu sa Njegovim bićima. Svi su bili pod mojom vlašću. Ljudska vrsta je počela da mi se sviđa i osećao sam da im trebam upravo ja kako bih ih zaštitio.

       Ubrzo posle toga sam čuo Stvoritelja kako dolazi. Nisam želeo da odem. Oni su sada bili na mojoj strani i polagao sam pravo na njih. Ostao sam u njihovom prisustvu kako bih im pomogao da se opravdaju jer je ovo za njih novo iskustvo. Stvoritelj je znao šta su učinili. Znao je da više nisu mogli da poprave učinjeno. Ali bio sam u pravu. Oni nisu umrli mada je Stvoritelj rekao da hoće. Pitao je Adama šta je učinio. Sugerisao sam mu da odgovornost prebaci na Evu. Ona je bila veoma iznenađena time što je on rekao. Sugerisao sam joj da odgovornost prebaci na zmiju ― i tako niko neće da bude kriv osim zmije. Zmija više-manje. Stvoritelj tada proklinje zmiju, oduzima joj noge i krila, ali nešto me je zbunilo. Rekao je da raspaljuje neprijateljstvo između njenih potomaka i Evinih. Nisam odmah shvatio, ali to se, ustvari, odnosilo na mene i na moje potomke ― ljude koji će služiti meni. Obuzeo me je gnev kad sam shvatio da će ljudskom rodu, uprkos neposlušnosti, ostaviti mogućnost da mi se odupre. Ljudska vrsta mi više nije bila simpatična. Video sam koliko je Stvoritelju bilo stalo do tih jadnih bića. Ali, kada će umreti? Zašto još uvek nisu umrli?

       Ispalo je da je moje nagađanje bilo ispravno. Stvoritelj nije govorio istinu. Nije bio dosledan onome što je govorio. Da jeste, trebalo je odmah da ih liši života. Ovako, činilo se da je On promenio sopstveni zakon, za koji je govorio da je nepromenljiv, kako bi ih poštedeo.

       Ali... šta to rade?

       Stvoritelj pokazuje Adamu šta treba da uradi. Adam hvata malo jagnje, kolje ga, guli mu kožu, obavlja nešto čudno, nekakav obred... Šta to znači? Morao sam to da čujem. Stvoritelj im objašnjava da postoji samo jedan način da se popravi ono što su uradili. On će morati u isto vreme da bude pravedan i milostiv. To sam smatrao nemogućim jer se to međusobno isključuje. On će posredstvom svog Sina umreti za čoveka kako bi čovek mogao da živi. On će da bude milostiv i oprostiće im prestup, ali će biti pravedan i sam će snositi kaznu za njihovo delo ― smrt. Zbog toga oni nisu odmah umrli.

       Nisam mogao da verujem onome što čujem. Kako On, koji tvrdi da je besmrtan, može da umre? Zašto bi On uopšte nešto tako učinio za dvoje jadnika koji mu nisu bili čak ni poslušni? Zbog ljubavi? Počelo je da mi biva  loše od te reči. Zbog te reči su počeli da propadaju svi moji planovi.

       Neće to tako ići . Ova planeta je moja. Oni su pokazali poslušnost meni. Nema mogućnosti povratka i praštanja. Ipak, moja sreća je to što ljudi nisu umrli i što su i dalje imali pristup drvetu života, a time i besmrtnost, tako da ću preko njih i njihovih potomaka ipak uspeti da učinim ono što sam nameravao. Carstvo sa većom slobodom. Carstvo bez zakona, koje će drugi više da cene nego Stvoriteljevo. Gledao sam Stvoritelja kako ih izvodi iz edenskog vrta. Čemu to, pitao sam se. Gledao sam kako ispred drveta postavlja anđele sa plamenim mačevima da ljudi ipak ne bi živeli večno u  stanju u koje sam ih doveo. Ogorčenje i mržnja prema ljudskoj vrsti su naglo rasli. Ljudi su bili preslabi i previše ograničeni da bi sa njima moglo nešto da se napravi. Nisu mogli da lete, nisu mogli da razgovaraju mislima, nisu mogli da menjaju oblik kao ja, nisu mogli da putuju iz jedne dimenzije u drugu... Bili su beskorisni i jadni. A ipak, Stvoritelj im je dao mogućnost da meni, koji sam hiljade puta moćniji od njih, mogu da se odupru. Ostavio im je Svoju silu jer u sebi nisu imali ništa šta bi me moglo sprečiti da sa njima učinim šta mi je volja.

       Morao sam da onesposobim čoveka i zaokupim ga svime kako ne bi mogao da dođe u posed sile kojom može da mi se odupre. A to sam mogao jedino tako da ih na svaki način odvojim od Stvoritelja. To ionako činim za njihovo dobro. Za njihovo oslobođenje od zakona. Za njihovu potpunu slobodu.

Poglavlje 3

POČECI ČOVEČANSTVA

Stvoritelj nije imao nameru da prepusti ovu planetu meni iako sam ja na njoj stekao istomišljenike. Tačnije rečeno, više to nisu bili, jer su se smatrali prevarenim, pa su se kajali zbog onoga što su učinili; ali ipak su, zbog neposlušnosti Stvoritelju, bili pobunjenici kao i ja. Pokušavao sam da ih zadobijem da mi se pridruže, ali oni su ostali uporni u svom pokajanju i, s obzirom na to, dobijali su potrebnu silu da mi se odupiru u svemu onome što sam pokušavao. Ipak, vreme je bilo na mojoj strani. Čuo sam kada im je Stvoritelj rekao da će imati potomstvo. To potomstvo je moja prilika.

       Želeo sam ovu planetu. Shvatio sam da bi trebalo da prisilim ljude da rade upravo protiv zakona kako bi ih Stvoritelj u potpunosti prepustio meni. Stvoritelj ne može da bude tamo gde nema zakona i gde vlada ono što On naziva ― greh.

       Počeo sam da proučavam ljude i njihove slabosti. Morao sam da nađem načine da ih, što je više moguće, dovedem u nesklad sa Stvoriteljevim zakonom, a da oni, u isto vreme, nađu zadovoljstvo. Morao sam da ih navedem da žive slobodno, da rade ono što smatraju ispravnim ― što ja smatram ispravnim.

       Stigli su i potomci. Kain i Avelj. Čim su odrasli video sam da ću sa Aveljom imati problema. On je, na osnovu onoga što su mu roditelji govorili, čvrsto odlučio da se vrati Stvoritelju. Kaina nije bilo toliko briga za ono što je slušao, pa sam tu njegovu slabost iskoristio da ga pridobijem za sebe. Avelj je bio uporan u žrtvovanju i razgovoru sa Stvoriteljem. Shvatio je da ništa ne može da ga vrati nazad u zajednicu sa Stvoriteljem osim da prizna i prihvati Njegovu smrt kao kaznu umesto svoje.

       Nisam mogao da ih pridobijem da ukinu žrtvovanje i da ga smatraju nepotrebnim, ali sam zato mogao da malo izvrnem smisao žrtve. Umesto da u njoj gledaju Stvoritelja koji će umreti umesto njih, sugerisao sam im da je to, u stvari, čin da ga odobrovolje i da se Njegov gnev prema njima stiša. Morali su da misle da ih Stvoritelj osuđuje i mrzi kako bi lakše došli meni. Uspeo sam. Bar kod jednog. Kainu sam sugerisao da je dovoljno da prinese bilo šta na žrtvu. Zašto bi kupovao žrtvu? Neka prinese ono što ima. I to je dovoljno. Bitno je da je bar delimično poslušan. Onda se dogodilo nešto zanimljivo. Kada je Stvoritelj sa odobravanjem odgovorio na Aveljovu žrtvu, a na Kainovu nije ni pogledao zbog njegove neposlušnosti, primetio sam kod Kaina nešto veoma slično onome što sam i ja osećao. Povređen ponos. Zavist. Gnev. Vrata njegovog uma bila su mi širom otvorena.

       Avelja sam ionako mrzeo jer nisam mogao nikako da utičem na njega. Zbog njegove vernosti nisam imao priliku da mu naudim. Razmišljao sam da li bih mogao da okrenem njegovog brata protiv njega. Da mu naudim posredstvom onoga ko je pod mojom kontrolom. S obzirom na to, sugerisao sam Kainu da ga snažno udari. Zanimalo me je šta će se dogoditi sa čovekom kada primi udarac. Potpuno obuzet onim što sam mu sugerisao, učinio je to. Udario je sopstvenog brata, i, gledaj, Avelj je izdahnuo. Onaj životni dah koji mu je Stvoritelj dao izašao je iz njega. Bio je ne-živ. Mislio sam, ovo je kraj Stvoriteljeve prisutnosti na Zemlji. Ovo više neće moći da trpi. Možda će da kazni Kaina oduzimanjem života zbog onoga što je učinio, ali će planetu da ostavi meni. Međutim, On je pokazao naklonost i ljubav i prema takvom biću. Ubici. Da je Kain hteo, On bi bio u stanju da i njemu oprosti takav jedan čin. Shvatio sam da šta god ja uradio, na šta god naveo čoveka da uradi, Stvoritelj neće dići ruke od ove planete.

       Obuzeo me je bes. Moji planovi da zavladam Zemljom i izgradim bolje carstvo postajali su sve komplikovaniji. Umesto želje da osnujem carstvo, polako je sazrevala želja da Stvoritelju zakomplikujem planove. U bici za carstvo činilo se da nisam mogao da pobedim, ali u bici za čoveka sam mogao. Stvoritelj je imao cilj da ih sve vrati nazad k Sebi, da im omogući povratak na mesto gde su bili ― u besmrtnost, u jedinstvo sa Njim. Ali ja sam imao za cilj da ih što više zadržim u svojoj vlasti.

       Naravno, ne mogu da pobedim ako se borim otvoreno. Šta je trebalo da kažem ljudima ― da je bolje da ostanu uz mene i da će jednog dana svi da pomru, nego da budu poslušni Stvoritelju i žive večno u sreći i skladu? Ne, morao sam to da postignem bez njihovog znanja. Morao sam da im zamaglim predstavu o večnim vrednostima. Stvoritelja sam morao da prikažem kao Onoga koji ih je nepravedno kaznio, kao Onoga koji ih mrzi i osuđuje, kao Onoga zbog kojeg više nemaju besmrtnost.

       Ja sam bio u prednosti time što nisam više mogao da zadobijem njihovu ljubav i pažnju. Teško da bih u tome uspeo. Brzo bi shvatili ko je uzrok njihove nesreće. Ali meni njihova ljubav nije bila ni potrebna. Ono što ja želim jeste samo to da ljudi budu moji podanici i da mi se klanjaju. Da li će da me vole ili neće, svejedno mi je.

       Shvatio sam da je dovoljno da svu njihovu pažnju okrenem prema njima samima. To će najbrže da ih odvoji od Stvoritelja. Treba da radim na njihovom samopouzdanju. Oni će na taj način prestati da se oslanjaju na Stvoriteljevu silu, i pokušaće da žive sopstvenim snagama. A onda...

       Da li si ikada manipulisao jednim mravom? On misli da ide kuda hoće, ali ti postaviš ruku ispred njega i on mora da skrene. I na taj način ga, uz više ili manje manipulisanja, dovedeš tamo gde si hteo. Ili, ako neće, jednostavno ga zgnječiš palcem.

       Eto, to je čovek prepun samopouzdanja u poređenju sa mnom ― taj mali i bespomoćni mrav. Da stvar bude bolja, veoma je jednostavno i lako da se manipuliše čovekom tako da mu najvažniji cilj bude njegova sopstvena udobnost i zadovoljstvo ― ma koliko ga to koštalo.

Poglavlje 4

PREPOTOPSKI SVET

Prepotopski svet je brzo napredovao. Polagao sam pravo na stanovnike Zemlje. Bili smo na istoj strani, sa tom razlikom što ja više nisam mogao nazad. Zahvaljujući obredima žrtvovanja dobijao sam sve bolju predstavu o onome što Stvoritelj namerava da uradi. Planirao je da otkupi ljude Svojom smrću mada još nisam znao kako to namerava da uradi. Avelj više nije postojao. Šta više, već je odavno istrunuo. Njega Stvoritelj nije otkupio mada mu je bio veran.

       Setio sam se da bih još više mogao da izvrnem obred žrtvovanja. Sugerisao sam ljudima da što je žrtva veća Stvoritelj će biti milostiviji. Može li da bude veće žrtve od ljudske? Dečje? Tako sam uspeo da zadobijem i veliki deo onih koji nisu otvoreno stali na moju stranu. Samo neka oni vrše obrede, ali ne onako kako je Stvoritelj rekao, već onako kako sam ih ja nadahnuo. Cilj je bio da oni, mada u uverenju da ispravno postupaju, mada u uverenju da služe Stvoritelju, rade nešto što će Njemu da bude odvratno. Nadalje, shvativši da čovek može da umre i pre nego što ga stignu posledice odvajanja od drveta života, i umre “prirodno”, počeo sam da podstičem i nadahnjujem ljude da svoje protivnike fizički uklanjaju ― ubistvima. Bio sam uveren da je morala postojati tačka na kojoj će Stvoritelj da digne ruke od ove planete. Uvideo sam da ljude najviše zadovoljavaju tri stvari - moć, požuda i apetit. Podstakao sam čoveka da postavi sebi za cilj sopstvena zadovoljstva. Da bi ostvario ta zadovoljstva, on je bio spreman na sve. Iskoristivši veliku ljudsku inteligenciju i veliku mogućnost u okvirima njihove ograničenosti, gotovo cela planeta je bila pod mojom vlašću. Njihova velika inteligencija mi je išla u korist jer je isto toliko bilo lakše da kod njih uzdignem samopouzdanje i ponos. Tada sam postavio temelje svoje vladavine nad ljudskom vrstom. Proučivši sve slabosti onih ljudi koji nisu imali snage da mi se odupru, tim više jer su za sve ono što su radili bili u uverenju da je plod njihovog odlučivanja. Pošto im je to pričinjavalo zadovoljstvo, nisu previše razmišljali o dubljim vrednostima života. Odvojivši se od Stvoritelja, bili su potpuno u mojoj vlasti. Izvrnuo sam smisao žrtvovanja, podsticao ih na nasilje, na neobuzdanu požudu, izopačio sam im apetit... Da sam ja bio na Stvoriteljevom mestu, odavno bih digao ruke od njih. Samo šačica ljudi  predvođena Nojem bila je na Stvoriteljevoj strani. Stvoritelj u ovoj borbi nije imao nikakvih izgleda. Od milijardi i milijardi ljudi koji su tada živeli On je samo njih osam imao na Svojoj strani.

       Stvoritelju je bilo žao čoveka. Od svega onoga što je želeo da mu pruži, čovek je pod mojim uticajem uspeo da odabere samo kratkotrajna i prolazna zadovoljstva ovog malog i gotovo beznačajnog sveta. Razumem Njegovo razočarenje. Ali sam je kriv što mi se suprotstavio. Mogao je ovu planetu da prepusti meni i tako mi pruži priliku da dokažem da bi to carstvo, koje bih ja uspostavio, bilo slavnije od Njegovog. Ovako, neću ga imati ja, ali neće ga imati ni On. Što je više pokazivao naklonost prema ljudskoj vrsti, to mi je ona postajala sve mrskija, tako da sam radeći jedan posao, obavljao dva. Nanoseći nesreću i bol čoveku, nanosio sam nesreću i bol Stvoritelju.

       Govorio je Noju o sveopštem potopu. Nisam znao kako, ali sam znao da On to može da uradi. Ljude koje je Noje opominjao nadahnuo sam da iznose navodne naučne dokaze protiv njegove tvrdnje da bi ga ismejali. Pa do tada nikada nije bilo kiše ― kako onda može da nastupi potop? Kako nešto tako može da se desi u jednom, bukvalno, savršenom sistemu? I tako smo sto dvadeset godina ismejavali Noja i one koji su sa njim gradili barku. On je bio od onih koji se nisu razdvajali od Stvoritelja, tako da ništa drugo nisam mogao ni da postignem. I, konačno ― barka je bila gotova. Ušli su u nju. Noje, porodica i određeni broj od svake vrste životinja. Mada su ljudi počeli da se pitaju kako to da životinje same ulaze, smirio sam ih uverenjem da je nauka na njihovoj strani i da nema opasnosti ni od kakve katastrofe.

       Ipak, ona je došla. Stvoritelj je izazvao veliku kišu, kao i izbijanje velikih vodenih tokova iz zemljine kore praćene snažnim zemljotresima i drugim pokretima zemlje. Ljudi su bili u panici. I trebalo je da budu.

To je bio njihov kraj.

Nije važno, doći će drugi. Sada će to ići mnogo lakše. Imao sam već oko hiljadu i sedamsto godina prakse u obmanjivanju i manipulisanju ljudima. Ne računajući svoju intelektualnu i fizičku nadmoć. Nisam video razloge zbog kojih bi Stvoritelj pokušao ponovo nešto da napravi sa ljudskom vrstom. Kako sam ga porazio sada, tako ću ga poraziti opet. Šta može novo da preduzme?

Poglavlje 5

POSLE POTOPA

Razmišljao sam da bi Stvoritelj, ako bi želeo da umre i tako plati kaznu za ljudski greh, morao i sam na neki način da postane smrtno biće ― čovek. To će biti moja prilika. Do sada nije bilo čoveka kojeg nisam uspeo da nadmudrim. Bar jednom. A to mi je sasvim dovoljno da dokažem kako niko, baš niko, ne može da održi Stvoriteljev zakon u potpunosti. Pa tako ni On sam, ako postane čovek, neće imati nikakve šanse. I Stvoritelju ću, na Njemu samom, dokazati da niko ne može da drži zakon koji je On uspostavio. Svi moji ciljevi i napori bili su usmereni na to da se usavršim za taj trenutak.

       Kroz razne nove životne navike, koje sam, u cilju da greše protiv Stvoriteljevog zakona, osmislio za čoveka, primetio sam da su ljudi kao vrsta skloni degradaciji i da njihove sposobnosti kroz generacije slabe. S obzirom na to, odlučio sam da čoveka kao biće učinim još slabijim i bespomoćnijim, kako fizički tako i intelektualno.

       A pošto se činilo da će proći dosta vremena pre nego što se ostvari ono na šta su obredi ukazivali, ja ću ljudsku vrstu prilično da unizim. Ako prvi, savršeni čovek u savršenim okolnostima nije mogao meni da se odupre, još će manje moći čovek kojeg ću tokom vremena da unazadim, makar i sam Stvoritelj bio u takvom telu. Ništa nisam hteo da prepustim slučaju.

       A najbolji saradnik u ostvarenju moje zamisli postao mi je sam čovek.  Zanimljivo, zar ne? Prihvatiti navike koje će da ga ponize, onesposobe, razbole... to može samo čovek. Naravno, uslov je da uživa u tome. Zbog toga je spreman na sve.

       Voda koja je uništila celu planetu se povukla. Nisam nikada video ništa ružnije. Ona prelepa planeta, koju sam zbog njenih lepota želeo samo za sebe, sada je bila ruglo univerzuma. Prelepi bregovi, prelepe šume, divni vodopadi, sve je to bilo potpuno uništeno. Ekosistem na Zemlji se potpuno promenio. Kada su se ljudi i životinje namnožili, oko sto godina posle Potopa, došlo je do razdeljivanja kontinenata, polovi su se zamrzli, pojavilo se ono što danas zovemo oblacima. Vodenog omotača oko Zemlje više nije bilo. Prostor za život se smanjio za trećinu.

       Pitao sam se šta Stvoritelj sada namerava. Kako je mogao da dozvoli nešto tako ružno i nesavršeno u savršenom univerzumu?

       Noje i njegova porodica su izašli iz barke. I oni su se zgrozili nad onim što su videli. Uhvatila ih je panika. Šta će da jedu? Od čega će da žive? Ubrzo se Stvoritelj obratio Noju. Govorio je sa njim o nekakvom savezu. Obećao im je da više neće da im šalje potop. Zapovedio im je da se namnože i da ispune Zemlju. Zar nije video da ne može da dobije bitku protiv mene za čovečiju naklonost? Koji drugi cilj bi mogao da ima?

       Ako je On hteo da se ljudi rašire po celoj Zemlji, ja sam morao da radim da do toga ne dođe. Hteo sam da držim ljude na okupu kako bi ih ujedinio da  rade protiv onoga što je Stvoritelj rekao. Hteo sam da se sami izbore za svoju nezavisnost. Skupio sam ih u jednoj dolini sa namerom da izgrade kulu koja će biti simbol njihove moći i nezavisnosti. Stvoritelju se to nije svidelo. Učinio je nešto neobično. Učinio je da različite grupe ljudi govore različitim jezicima. Nisu mogli da se razumeju. Ali mene su svi razumeli, a to je jedino bilo važno.

       Veoma kratko vreme posle potopa svet je opet bio u onakvom  stanju u kakvom je bio ranije. Pitao sam se kako će sada Stvoritelj da uništi svet? Da li tako što će ga konačno prepustiti meni? Onda sam video kako dolazi jednom čoveku i govori mu da ga je izabrao da od njega načini jedan poseban narod.  Bio je to Avram. On beše pobožan čovek. Njega nisam uspeo da zavedem jer mi je planove stalno ometao ostareli Noje, koji je bio poput živog fosila među njima. Stvoritelj ga je ostavio da još dugo poživi kako bi svedočio o onome što se dogodilo čovečanstvu zbog njihovog bezakonja. Avram je upijao svaku njegovu reč i odlučio je da će ići Nojevim stopama i da će slediti Stvoriteljevu volju. S obzirom na to, Stvoritelj ga je, čini se, i odabrao.

       Pa šta? Šta će On posredstvom tog izabranog naroda moći da učini? Da izvrši veći uticaj na ljude nego što mogu ja?

       Avram se doselio u kraj koji mu je bio određen. Smetalo mi je što je to bilo baš na raskrsnici tadašnjih kultura. Svi su tuda prolazili. Svi su mogli da vide Avramov blagoslov koji je proizlazio iz njegove zajednice sa Stvoriteljem. Njegova porodica je rasla. Malo po malo. Nikako nije u potpunosti prihvatala tadašnje oblike ponašanja, navike i obrede koje sam uspostavio među svim okolnim narodima. Avram je, oslanjajući se na Stvoriteljevu sliku, bio veliki autoritet i primer. Istina, slomio sam ga nekoliko puta, ali sve je to bilo beznačajno i kratkotrajno. Morao sam po svaku cenu da sprečim da se jedan takav narod raširi i bude opomena i uzor ostalima.

       Uspeo sam da razdvojim tu porodicu. Sugerisao sam Lotu da se preseli u jedan od tada najlepših gradova ― Sodomu. Bio je zaveden njegovom spoljnom lepotom, ali nije znao da sam mu tamo spremio zamku. On je želeo da te ljude pouči istinama o Stvoritelju, ali ja sam njega hteo da poučim svim zadovoljstvima koje ljudsko telo može da oseti. U tom gradu sam razbuktao nemoral svake vrste. Stvoritelj nije dugo čekao. Ponovo se odlučio za uništenje. Ovoga puta samo Sodome i okolnih gradova. I dok je on razgovarao sa Avramom o tome šta planira da učini, dvojica mojih bivših kolega su otišli da izvide situaciju. Avram je molio Stvoritelja da izbavi Lota, i anđeli su to učinili. Ništa zbog toga. Predrasude kojima sam ga tamo naučio, a posebno njegovu decu, ostaće sa njima zauvek. Gradovi su zatim uništeni. Ljudi izgubljeni. Ko je pobedio? JA!

Poglavlje 6

IZRAEL

Još uvek nisam u potpunosti shvatao šta znači otkupljenje čoveka. Avelj je još uvek bio mrtav. Ostali koji su bili poslušni Stvoritelju i umrli, isto tako. Nije valjda mislio da ih oživi? To mi je jedino imalo smisla. Ali kada će to da uradi? Zbog čega to nije uradio odmah? Razmišljanje o tome mi je dalo još jednu predivnu ideju kako mogu da zavedem čoveka. Zašto čovek ne bi mislio da se posle smrti, u stvari, živi? Bilo je vreme da ga podsetim na svoju prvu ne-istinu. I dok su ljudi proučavali Stvoriteljeve istine o njihovom spasenju, počeo sam da im sugerišem da zaključuju kako ono mora da se odnosi na trenutak posle smrti. Uverio sam ih da smrću, u stvari, ne prestaje da se živi, već da život poprima novi oblik. Da umrli, u stvari, žive. Fenomenalno! To mi je otvorilo mogućnost da ja i anđeli koji delimo istu sudbinu možemo da komuniciramo sa ljudima, a da oni budu u uverenju da su to njihovi umrli ― u stvari, duše njihovih umrlih. Ta zamisao je imala i svojih nedostataka, ali nakon što bi se ljudi susreli sa nama u liku ili glasu njihovih umrlih, ne bi previše razmišljali kako to nije u skladu sa onim što im je Stvoritelj govorio.

       Samo neka se Stvoriteljeva porodica drži svojeg. Ja ću sve ostale tako da zavedem da ni Njegovi izabranici, u blizini onih koji će pripadati meni, neće moći večno da ostanu tako neporočni.

       Nekoliko generacija kasnije nastupila je velika suša. Stvoritelj je, na Njemu stvojstven način, svom narodu omogućio da bude zbrinut u vreme suše. U Egiptu.

       U stvari, On ih je odveo tamo da bi se brže množili i bogatili, jer je taj kraj bio najplodniji na celoj Zemlji. Ovo je bio direktan izazov meni. Tadašnje središte mog carstva je On odlučio da učini privremenim boravištem za svoj narod? Videćemo koliko će tamo da budu sigurni.

       Faraon, koji je poštovao Izraelce i koji ih je zbog Josifa smestio u najbolji kraj Egipta, umro je. Drugi koji je došao bio je pod mojom vlašću. Razbuktao sam u njemu mržnju prema Izraelcima, kao i strah od toga da ih oni ne bi brojčano nadjačali i jednog dana preuzeli njihovo carstvo. Preko faraona sam Stvoriteljevom, sada već brojnom narodu, nanosio tešku patnju, kako fizičku tako i duhovnu. Došaptavao sam im da ih je Stvoritelj napustio, čak sam im govorio da On ne postoji, već da postoje samo egipatska božanstva. Narod je bio na ivici toga da se u potpunosti prepusti meni. Odlučio sam da posredstvom faraona što više oslabim taj narod i trajno ga zadržim u  ropstvu. Zbog toga sam mu sugerisao da naredi da sva muška deca pri rođenju moraju biti ubijena. Zar je Stvoritelj mislio da će meni pred nosom moći da ojača svoj narod?

       U strahu da joj Egipćani ne ubiju dete, jedna žena ― Mojsijeva majka ― svoje je dete pažljivo sakrivala, a zatim ga je, u posebno pripremljenoj kotarici, pustila niz reku. Znao sam da Stvoritelj ima neke planove sa tim detetom i zbog toga sam nameravao da ga ubijem, ali sam bio sprečen u tome. Stvoritelj  je situaciju vodio tako da je beba, Mojsije, došla pred faraonovu ćerku. Pokušao sam da nadahnem nju i njenog oca da se oslobode tog deteta, ali mi je bilo onemogućeno. Ništa zbog toga. Za to vreme sam izraelski narod toliko podvrgnuo teškom ropstvu da niko od njih neće biti u stanju da ih organizuje kako bi se vratili nazad u obećanu zemlju.

       Kada je Mojsije porastao, shvatio sam da ga je Stvoriteljevo proviđenje dovelo do ovog položaja. Shvatio je i on da Stvoritelj ima neki plan za njega. Pokušao sam da mu sugerišem da bi bilo nerazumno da se poistoveti sa tim robovima kada može da nasledi presto najmoćnijeg carstva na Zemlji. Ali video sam da ga to ne privlači onoliko koliko sam mislio. Potom sam odlučio da se umešam u Stvoriteljeve planove i nateram Mojsija da sam preuzme inicijativu kako bi se pouzdao u sebe, u svoje obrazovanje i svoju mudrost.

       Stalno sam mu sugerisao da je on Stvoriteljev izabranik i da bi trebalo sam da izbavi iz ropstva svoj narod velikom oružanom pobunom. Za čudo, naseo je i počeo da razmišlja o tome. Dalje je išlo prilično lako. Kada je video da jedan Egipćanin ponižava njegovog sunarodnika, sugerisao sam mu da ga ubije. To je i učinio. Naveo sam ga da pomisli kako će taj čin da ga učini vođom i zaštitnikom njegovog naroda. Ali Stvoritelj nije želeo da Mojsija upotrebi na taj način. Kada je sledeći put pokušao da razdvoji svoja dva sunarodnika, umesto da ga pohvale kao zaštitnika, Stvoritelj ih je naveo da ga ponize, te je dozvolio da se pročuje za Mojsijevo ubistvo. Ubili ga Egipćani ili ga ja naveo da svojom silom pokuša da izvede narod, meni je bilo svejedno. Bilo je bitno da taj izabrani narod ostane tu gde neće imati nikakav uticaj ni na koga.

       Mojsije je, na žalost, uspeo da pobegne.Ali narod je ostao. Pitao sam se šta Stvoritelj sada namerava. Godine su prolazile. Mojsije je, mada živ, bio prestar da bi Stvoritelj mogao da ga upotrebi za bilo šta. I tada, kada su Mojsijevi planovi ostali neispunjeni, kada je o životu počeo da razmišlja kao o nečemu što je pri samom kraju, kada je u njemu nestalo svake snage i ponosa na koji bi mogao da se osloni, kada sam i ja počeo da se pitam posredstvom koga bi Stvoritelj mogao da izvrši Svoje obećanje o povraku Izraelaca u svoju zemlju, Mojsije prima poziv od Stvoritelja da se pripremi za službu. Nisam mogao da verujem. Šta taj starac može da uradi? Ali Stvoritelj je sada mogao da ga osnaži i da ga ispuni silom jer su tek sada bili stvoreni preduslovi za to.

       Mojsije se vraća u Egipat, traži od faraona da dozvoli narodu da izađe, ali meni ne pada na pamet da to uradim. Pokušaću svim silama da ga zadržim. Stvoritelj pokušava posredstvom Mojsija da čini čuda kojima bi uverio ljude kako će On da ih vodi. Ispočetka sam, pokušao da oponašam ono što je Stvoritelj činio, ali, na žalost, nisam uspevao. Umesto čuda uspevao sam samo da stvorim iluziju. Ali nije važno. Ja mogu ljude da učinim prilično tvrdoglavim. Ipak, Stvoritelj je bio spreman da ide do kraja, i, naposletku – faraon je popustio. Tada je Stvoritelj u narodu Izraela uspostavio novi obred. Pashu. Morao sam da proniknem duboko u značenje tog obreda iz dva razloga: Da bih mogao da mu izvrnem smisao,i da bih se sam pripremio kada dođe do ispunjenja simbolike koju je sadržavao u sebi.

       Mislio sam da bi bilo mudro kada bih Egipćane, koji su mi bili odani, podstaknuo da se, iz straha od Stvoritelja, pridruže Izraelcima u napuštanju Egipta pod izgovorom da žele da služe njihovom Bogu. I, naravno, to mi je bio jedan od boljih poteza. Moji ljudi među Stvoriteljevim ljudima. Moja merila i pravila među Njegovim narodom. Zahvaljujući Egipćanima, Izraelcima sam, a posebno Mojsiju, to putovanje učinio, najblaže rečeno, veoma mučnim. Pobune koje su se događale podsticao sam pomoću mojih sledbenika među Izraelcima. Ali to nije dugo trajalo. Stvoritelj je veoma brzo kažnjavao te prestupe, tako da se broj mojih podanika sveo na beznačajan i neuticajan broj.

       Kada su došli pred Hanan, odabrali su dvanaest uhoda da izvide zemlju. Tokom tog izviđanja, dok su uhode uživale u lepotama te zemlje, neprekidno sam im skretao pažnju na jačinu njenih stanovnika i utvrđenost njihovih gradova, i obeshrabrivao ih u nameri da odluče da uđu u Hanan.

       I uspeo sam! U stvari, uspeo sam kod njih deset. Dvojica su znali šta je Stvoritelj u stanju da učini za one koji mu veruju i koji se pouzdaju u Njega. Ali ovih deset je bilo dovoljno da Stvoritelj sav svoj narod vrati nazad u pustinju. I to na četrdeset godina.

       To vreme sam iskoristio da bih narod onog kraja, koji je bio pod mojim uticajem i koji je poštovao mene, još više utvrdio i pripremio za nadolazeći sukob sa Izraelcima.

Poglavlje 7

OSTATAK SVETA

Ljudi su se, posle potopa, prilično brzo razmnožili. Nakon problema sa jezicima prilikom gradnje vavilonske kule razišli su se po celoj zemlji. Ali, gde god da su otišli, ja i anđeli, koji su delili moju sudbinu, išli bismo sa njima. Još uvek smo bili mnogo brojniji od čovečanstva. Svi krajevi zemaljske kugle su bili pod mojom vlašću. Znao sam da u ljudima postoji od Stvoritelja usađena potreba za vezom sa Njim. Tu ljudsku osobinu sam veoma lako iskoristio za svoje ciljeve. Izmislio sam razna imena božanstava u svakoj kulturi. Pomoću meni odanih ljudi, koji su imali duhovni autoritet među svojim narodom, izgradio sam čitave sisteme religija koje su se, više ili manje posredno, klanjale meni ― najmoćnijem stvorenju. Val ― to sam ja. Ištar, isto tako. Šiva, Višnu, Krišna, Zevs, Odin, Mitra, Ra i sva ostala imena koja nisu Stvoriteljeva, nisu ništa drugo nego imena posredstvom kojih su se ljudi klanjali MENI.

       Kada ljude jednom vaspitam u nečemu, gotovo ništa više ne može da ih vrati niti uputi na nešto drugo. Predrasuda. To je nešto iz čega gotovo niko i ništa ne može da izađe. A ja sam stručnjak za predrasude. Budi strpljiv pa ćeš se i ti pronaći u jednoj od njih.

       U religijama koje sam osnivao izmišljao sam svakakve obrede. Od onih nemoralnih pa sve do onih morbidnih. Na moju radost, čovek je bio spreman da prihvati svaku od njih. Pokazao se kao odličan podanik. Vremenom sam shvatio kako izvor radosti počinje da mi bude upravo to da naudim čoveku. To je postao jedini način da se Stvoritelju osvetim za ono što mi je uradio. A On mi nije mogao ništa.

       Najjednostavnije mi je bilo da manipulišem sa najnaprednijim civilizacijama. Kod njih sam mogao da uspostavim najmorbidnije obrede. Žrtvovanja ljudi, žena, dece. Mučenja i patnje, smrt i užas. Sve su to mogli da čine ljudi koji su bili pod mojom vlašću. Kad ih jednom poučim, ljudima više nisam morao da dajem puno podsticaja.

       Ako je Stvoritelj hteo Sebe da predstavi svetu posredstvom jedne šačice ljudi, onda to znači da je potcenio mene ― vladara ove planete. Kako će neko moći da ukaže na nekog drugog Boga onima kojima sam JA bio božanstvo? Svoje sledbenike sam doveo do takvog fanatizma u služenju meni da sam bio u stanju da ih nateram da ubiju svakoga ko ne misli kao oni. Bilo da se radi o onima koji im donose takve vesti ili o njihovom sopstvenom ukućaninu koji ju je prihvatio. Stvoritelj to zna. Ali da li On ima nekih drugih planova? Zašto dopušta da na takve načine nanosim patnju, bol i smrt Njegovim stvorenjima? Zašto me jednostavno ne ubije?

       Bilo kako bilo, posebno sam se pobrinuo da u najvećim predrasudama i najvećem otpadništvu od Stvoritelja budu ljudi koji su živeli u Obećanoj zemlji. U blizini Stvoriteljevog izabranog naroda. Želeo sam da putem njih izvršim poseban uticaj na Izrael. Verovatno će Stvoritelj narediti Izraelcima da ih istrebe, ali ja ću već pronaći način da neke od svojih sledbenika zbližim sa nekim Izraelcem. Ni oni nisu imuni na moć i požudu...

Poglavlje 8

ULAZAK U OBEĆANU ZEMLJU

Posmatrajući Stvoriteljev narod u pustinji počeo sam da shvatam šta namerava sa njima. Želeo je da ih postavi na raskrsnicu tadašnjeg sveta kao uzor. Odabrao je jedan potpuno prosečan narod, ni po čemu  poseban. I onda je učinio to da im je dao zakon Neba. Posledice toga bi za mene bile veoma nepovoljne jer bi okolni narodi, gledajući uzvišena načela Neba u ovom narodu, počeli da shvataju da je uzrok njihove bede i patnji upravo nedostatak takvih zakona.

       Gledajući svečane izraelske religijske obrede pune smisla i upoređujući ih sa svojim krvavim orgijama mogli su poželeti da i sami tako čine, i da čekaju Otkupitelja. Gledajući bračne zajednice i uzajamno poštovanje izraelskih supružnika koji su bili verni jedni drugima, mogli bi da shvate da uzrok njihove porodične nesreće leži u kurvarstvu, nepoštovanju braka i bračnih obaveza i odnošenju prema ženama kao prema robinjama. Gledajući izraelsku decu koja poštuju roditelje, mogli su da uvide prednosti porodične sreće i posledice pravilnog vaspitanja u poređenju sa njihovim grubim ponašanjem prema deci i otuđenosti od njih. Gledajući kako Izraelci ostavljaju otključana vrata ne plašeći se krađa i nasilja, mogli su da shvate da je takav život mnogo mirniji i prijatniji od njihovog koji je bio prepun toga. Gledajući Izraelce zdrave, mogli su da pronađu uzrok svojih bolesti u svom pogrešnom načinu ishrane...

       Stvoritelj je to lukavo smislio. Izraelski narod ne bi tada morao o Stvoritelju da kaže ni jedne reči. Ljudi bi sami dolazili ka njima želeći da prihvate njihovo verovanje i da služe Bogu. To mi nikako nije odgovaralo. Morao sam samim Izraelcima da izvrnem smisao zakona koji im je Stvoritelj dao. Neka ni ovde ne vide blagoslove koji mogu da proizađu iz poslušnosti tim zakonima. Na sreću, to nije bilo teško da se postigne. Sugerisao sam im da je bitno da se drže oblika zakona umesto da razmišljaju o njegovom smislu i odista dozvole da ih taj zakon suštinski promeni. Uspeo sam da učinim da im Stvoriteljev zakon postane sam po sebi smisao. Nikada Izrael neće moći da svedoči o Stvoritelju na način kako je On to zamislio.

       Posle ulaska u obećanu zemlju Izrael je počeo više da se bavi sobom, nego svojim pravim zadatkom ― najavljivanjem otkupljenja čovečanstva koje će Mesija da ostvari tako što će umreti umesto čoveka.

       Ko li ih je naveo na to, pitam se? Pa ja, naravno. Pokušao sam da ih zavadim, da učinim da ratuju međusobno, ali, osim manjih sukoba, ništa nisam uspeo. U jednom sam, ipak, uspeo. Nisu u potpunosti poslušali Stvoritelja i nisu istrebili ceo hananski narod.

       Nikada neće naučiti. Ni uz sve primere i iskustva koja su imali u pustinji dok su Egipćani bili među njima i navodili ih na otpadništvo od Stvoritelja, oni nisu shvatali da ja razvijam opet istu strategiju. A nisu to shvatali jer nisu imali onakvu zajednicu sa Stvoriteljem kakvu je trebalo da imaju. Opet sam ih držao u šaci.

       Morao sam da smislim nešto bolje. Morao sam da ih navedem da odbace Stvoritelja kao svog cara i umesto Njega da postave čoveka za cara. I, vidi, uspeo sam. Ponovo. To je bio veoma težak udarac za Stvoritelja. Direktno odbacivanje svega onoga što je On učinio za njih. Takvu nezahvalnost sam do tada mogao da pokazujem jedino ja. Ali, kao što sam rekao, čovek je odličan i pouzdan podanik. Kada ga odvojiš od Stvoritelja.

Poglavlje 9

KRAJ STVORITELJEVOG CAROVANJA

Stvoritelj je ponovo izgubio. Po ko zna koji put čovek ga je odbacio. Pitao sam se zašto ne odustane? Zašto konačno Zemlju ne prepusti meni? Zaključio sam da će On to verovatno da uradi onog trenutka kada na Zemlji više ne bude nijednog čoveka koji će mu biti odan. Nikako nisam uspevao da baš sve ljude pokorim sebi. Koliko god se ja trudio, uvek bi se  našao jedan veoma mali, po meni beznačajan broj Njegovih sledbenika. Njemu očigledno nisu bili beznačajni jer, koliko god ih je bilo malo, On je zbog  njih i dalje polagao pravo na moju planetu.

       Morao sam da ostvarim da na Zemlji ne bude ljudi odanih Stvoritelju. Nisam to mogao dok god je On vladao njima. Nije bilo posebno teško da navedem Izraelce da traže samostalnost i da požele da izađu iz okrilja prave sigurnosti koju su imali u Stvoritelju – pod moje okrilje. Ako njihov zemaljski car bude pod mojom kontrolom, i oni će biti. To je već bila moja uobičajena praksa sa drugim narodima.

       Stvoritelj se, uprkos bolu, složio sa njima. Izabrao im je veoma naočitog cara. Meni je on odgovarao. Imao je mnogo toga što sam mogao da okrenem protiv njega samog. Pre ili kasnije, ja ću pomoću njega da upravljam Stvoriteljevim izabranim narodom. Bolje rečeno – pre. Pošto je bio veoma lep, visokog stasa i iz imućnije porodice, pridodati mu još i moć bila je sigurna i proverena formula da on bude na mojoj strani. Kada je došao na vlast,  sugerirao sam mu da je on sada car, da nema nikoga iznad njega, da može da radi sve što poželi, da je on sada taj koji postavlja zakone. Naravno, postavljaće moje zakone. Uverio sam ga da ni sveštenici nisu iznad njega i da može, ako je to potrebno, i sam da vrši obrede i prinosi žrtve. Tako sam ga doveo u položaj da oskrnavi i same obrede. Zatim, posle jedne bitke u kojoj mu je Stvoritelj naredio da izvrši potpuno uništenje Amaličana, čiji sam moral uspeo da izopačim do krajnih granica, uverio sam ga da ne mora baš sve da istrebi. Bilo bi mnogo bolje kada bi cara zarobio i prikazao ga svom narodu. Pobedu može da prikaže kao Stvoriteljevu, ne smeta mi. Meni je bilo bitno da on ne radi baš onako kako mu je Stvoritelj rekao. Isto tako sam mu sugerisao da bi Stvoritelju bilo drago kada bi stoku, koju je trebalo samo da ubije i ostavi, odveo u svoju zemlju i prineo Njemu na žrtvu.

       Narod nije previše razmišljao o tome. Uverio sam ih kako je sve to normalno sada kad imaju cara. Moj plan je počeo da se ostvaruje. Sve više sam imao pristalica među Stvoriteljevim narodom. Istina, oni to nisu znali, ali ne biti sa Stvoriteljem znači jedno ― i samo jedno ― znači biti sa mnom. Uskoro je moj cilj bio ostvaren. Stvoritelj je ukorio i odbacio Saula kao Svog izabranika zbog njegove neposlušnosti.

       Na Saula sam, pored osećaja krivice koji mu se javljao zbog neposlušnosti Stvoritelju, veoma snažno vršio pritisak uveravajući ga kako mu je nanesena nepravda i kako je nepošteno okrivljen, jer je hteo samo najbolje. Mada nije postojalo opravdanje za njegov postupak jer je on znao šta je bilo ispravno. Ali vremenom je popustio i zbog onoga što je napravio nije osećao ni najmanju krivicu. Da jeste, Stvoritelj bi mu oprostio, ovako – on je bio moj.

       Ali umesto da odustane i narod ostavi meni, On je potražio drugog cara. Zar misli da sa ovim drugim neću moći da učinim isto? Nema tog čoveka koji, kada ga ispuni osećaj moći, oseća zavisnost o bilo kome, pa radilo se tu i o samom Stvoritelju. Odlučio sam da će svaki car postati moj, jer je to najjednostavniji način da posredstvom jednog čoveka čitav narod držim pod kontrolom. Na moje iznenađenje, On je izabrao golobradog mladića koji mi je od ranije bio poznat zbog svoje skromnosti i povezanosti sa Stvoriteljem. Davida. Nisam se previše brinuo. Ljudi se menjaju. Moć menja ljude.

       Nakon što mu je dodelio veliku pobedu protiv Golijata, gde je David bio samo oruđe u Stvoriteljevoj ruci, narod je postao sklon Davidu. Pošto sam sa Saulom mogao sve više i više da manipulišem i da utičem na njegovo ponašanje, da ne bih morao posle da se mučim sa Davidom kako bih ga zaveo, odlučio sam da ga se, uz Saulovu pomoć, rešim pre nego što uopšte dođe na vlast. U nekoliko navrata sam mu sugerisao da ubije Davida kopljem dok mu je ovaj svirao, ali David je bio neobično brz i vešt i tako bi uvek izbegao smrt. A i Stvoritelj ga je posebno čuvao.

       Kada je Samuilovom smrću Saul ostao i bez poslednjeg oslonca, uspeo sam da ga nagovorim da pribegne onome što je u vreme svoje vernosti Stvoritelju dao da se skoro uništi. Vračari. Neka od nje traži savet s obzirom da mu Stvoritelj ne odgovara. Ona je prizivala duh proroka Samuila i pojavio sam se JA. U Samuilovom obličju, naravno. I onda ― moj trijumf. Stvoriteljev izabranik kleči ispred mene. Da mi je samo bilo da vidim Stvoriteljevo lice. Nije mi bilo teško da kažem Saulu šta će se desiti s obzirom na ono što sam do tada znao o filistejskoj snazi i odlučnosti za ovaj obračun, a posebno i zbog toga što Stvoritelj neće biti sa njima. Ali moralo je da izgleda kao da sam ja duh umrlog i kao da je ono što govorim poruka iz budućnosti.

       Tada su temelji savremenom prizivanju duhova (ili spiritizmu) bili udareni i u samom Stvoriteljevom narodu. U vekovima koji su dolazili, to će mi biti jedno od najmoćnijih sredstava za zavođenje ljudi.

Poglavlje 10

DAVID

Saula, koga sam godinama uspešno opsedao, nije bilo teško da nagovorim da izvrši samoubistvo. Ispunio sam ga tolikim osećajem beznađa da mu je moja konačna sugestija izgledala kao jedino pravo rešenje.

       David je došao na presto. Bilo je gotovo nemoguće da tog čoveka odvojim od Stvoritelja. Imao je sve neophodne osobine da se Stvoriteljeva sila poveže sa čovečijom. Ali on je, ipak, samo čovek, mora da dođe trenutak neopreznosti i u njegovom životu. A niko nije toliko strpljiv i uporan kao što sam ja. Vreme je prolazilo. I prilika se ukazala. Vitsaveja je bila izrazito lepa.

       Šetajući se, David ju je ugledao kako se kupa. Poznavajući ga, pretpostavljao sam da će zbog vernosti Stvoritelju, kada ugleda tuđu obnaženu ženu kako se kupa, da se okrene i da ode. Ipak, bio sam uz njega. Dogodilo se ono što sam najmanje očekivao ― on je zastao i krišom je posmatrao. Ja ne propuštam prilike. Ni jednu. Taj kratak trenutak njegove odvojenosti od Stvoritelja sam iskoristio da mu ispunim um strašću, da mu  telo ispunim požudom, da mu razum pomutim do te mere da učini neko zlo i da konačno i on bude odbačen od Stvoritelja.

       Nije više imao snage da mi se odupre. Učinio je to. Doveo je Vitsaveju k sebi, mada je ona bila žena jednog od njegovih najvećih i najpouzdanijih ratnika. Um sam mu toliko zamutio da mu više ništa nije bilo važno. Ni Stvoritelj, ni njen muž Urija Hetejin, ni posledice koje će zbog toga podnositi ― ništa ― osim njenog predivnog tela. Mislio je da će ostati samo na tome, ali ja sam imao za njega još nekoliko iznenađenja. Vitsaveja je ostala trudna. On je brže-bolje pozvao njenog muža da bi sada on spavao sa svojom ženom i da bi rođeno dete moglo da se podvali njemu. Ali ovaj junak je toliko bio privržen Stvoritelju da je zbog solidarnosti sa svojim vojnicima odlučio da ne ide svojoj kući, već da prenoći sa njima. Uverio sam Davida kako nema nijedne druge mogućnosti osim da ubije njenog muža. Da njegov zločin bude veći, sugerisao sam mu da njegovu smrtnu presudu pošalje po njemu samom. Kada je moja pobeda bila potpuna, nije bilo teško da uverim Davida da je sve dobro prošlo i da je učinio šta je mogao. Ipak je on car. Ipak on ima vlast nad svima.

       Ali Stvoritelj nije tako mislio. Preko proroka Natana je ukorio Davida. Kao i Saulu, i Davidu sam sugerisao da je nevin, da, kao car, ima pravo to da radi, ali Stvoriteljeve reči su ga slomile. Umesto da počne da se opravdava i tako ode od Stvoritelja, David je počeo silno da se kaje zbog onoga što je učinio. Mislio sam, ako Stvoritelj nije oprostio Saulu onu sitnicu, kako će  Davidu da oprosti ovaj zločin? Ali David nije prestajao da vapi za oproštenjem. Promenio je čitav svoj život. I Stvoritelj ga je primio nazad i oprostio mu. Bio sam izvan sebe od besa. Zbog toga sam odlučio da Davidu zagorčam život. Ostatak njegovog života je protekao u silnoj Frustraciji. Bio je car, ali zbog onoga što je učinio niko ga nije poštovao. Ni njegovi sinovi, ni njegove vojskovođe, ni njegov narod, ni njegovi sveštenici. Otuda izdaje, otuda pobune, otuda ponovo izbeglištvo.

       Ipak, uprkos bedi kojoj sam ga izložio, Stvoritelj mu je ukazao čast da pribavlja potreban materijal za izgradnju hrama. Nisam bio srećan što čujem tako nešto. Imajući takav hram pred sobom, Izraelci bi bili u boljoj prilici da razmišljaju o smislu svega što bi tu videli i radili, a time bih ja imao manje izgleda da ih zadobijem za sebe. Ali imao sam ja plan i za ovakvu situaciju.

Poglavlje 11

„NAJMUDRIJI“ ČOVEK NA ZEMLJI

Davida je nasledio njegov sin Solomon. Bio je to, isto tako, veoma pobožan i skroman mladić. On je trebalo da izgradi Stvoriteljev hram. Bio je uplašen i smatrao se nedostojnim za taj poduhvat, kao i za vladanje jednim narodom. Molio je Stvoritelja da mu podari mudrost. To je dirnulo Stvoritelja jer je čovek pod mojim uticajem do tada bio u stanju da traži samo bogatstvo, dug život, smrt neprijatelja i ostale prolazne vrednosti, pošto sam pogled na večne vrednosti uspeo gotovo u potpunosti da zamaglim.

       Kada sam čuo da mu je Stvoritelj dao mudrost kakvu nije imao nijedan čovek, postao sam radoznao. Da li je to konačno dostojan protivnik? Kao i na svakom početku čovekove zajednice sa Stvoriteljem i Solomon je za mene bio nedodirljiv. Bio je jedno sa Stvoriteljem. Gradio je hram. Nije hteo nijedan detalj da prepusti slučaju. On je bio čovek kojem je Stvoritelj ukazao najveću čast. Tako se i ponašao. Ali vreme uvek radi za mene. I on će da padne. Svaka dobra osobina kod čoveka je veći adut u mojoj, nego u Stvoriteljevoj ruci. Pre ja mogu da je iskoristim kako bi se zbog te svoje osobine, čovek ispunio samopouzdanjem i ohološću, nego što Stvoritelj može da je iskoristi kako bi je čovek upotrebljavao da proslavlja Njega. A Solomon je imao previše dobrih osobina da ja to ne bih mogao da okrenem protiv njega. Bio je stvarno inteligentan i pronicljiv kao niko do tada, bio je bogat kao niko do tada i bio je car. Imao je najpovoljnije zemaljske uslove za život koje je jedan čovek ikada imao.

       Da je ostao uz Stvoritelja, njegov uticaj bi uveliko proširio istine o Stvoritelju i o otkupljenju za čoveka. Mnogi narodi bi bili osvedočeni o prednostima poslušnosti prema Stvoritelju, a ja to nikako nisam želeo. Mada  je na početku izgledalo da se Stvoriteljev cilj osvedočavanja ostatka sveta o Njemu konačno ostvaruje, ja sam znao da ću, pre ili kasnije, sve uspeti da okrenem u svoju korist. Tako se uskoro i dogodilo.

       Najmudriji čovek na svetu nije imao nikakvih izgleda protiv mene. Nije  on bio nikakav izazov. On je bio razočarenje. Kao i svaki drugi čovek bio mi je nedohvatljiv dok je bio uz Stvoritelja. Bez Njega, ni uz svu svoju inteligenciju nije bio ni približno dostojan protivnik. Naprotiv, shvatio sam da njegova velika inteligencija može da bude oruđe u mojoj ruci kojim ću potpuno da ga porazim. Nivo njegove inteligencije bio je blizu inteligencije  nebeskih bića, ali je on, živeći na Zemlji, bio ograničen materijalnim, jer sam ja ljudsku vrstu uspeo da odvojim od duhovnog – od Stvoritelja. Bio je ograničen i smrtnošću, jer sam čoveka odvojio od drveta života. Bio je upoznat sa duhovnim svetom, ali nije mogao do njega. Bio je upoznat sa večnošću, ali je bio ograničen prolaznošću.

       Stalno sam mu ponavljao da šta god na ovoj Zemlji uradio to nema smisla. Ionako će umreti. To je u njemu proizvelo toliku frustraciju da je uložio sve napore i mogućnosti da pokuša da od života izvuče maksimum ne bi li uspeo u njemu da pronađe nekakav smisao. I izvukao je maksimum. Ali smisao nije našao. Jer ga nema. Ja sam ga oduzeo. Od svega onoga što mu je Stvoritelj stavio na raspolaganje ostao je samo na tome da uživa u telesnim i materijalnim zadovoljstvima ovog sveta. Uspeo sam da ga uverim kako je smrt potpuni kraj. Oduzeo sam mu nadu i u otkupljenje koje je Stvoritelj pripremio.

       Zbog stanja besmisla u koje sam ga doveo nije bilo teško da od njega napravim idolopoklonika, bludnika, tiranina, ni bilo šta drugo što sam poželeo. Potpuno zaveden, svoje frustracije je pretočio u knjigu. Čudio sam se što tako nešto obeshrabrujuće Stvoritelj uvrštava u svoj kanon, ali sam shvatio da želi pomoću svega onoga što je Solomon iskusio i napisao, da poruči čoveku da ne traži smisao u ovom životu, jer ga ni onaj, koji je imao najbolje životne uslove što se na Zemlji uopšte mogu imati, nije našao.

       Kao da će meni smetati ako čovek to zna.

       Da li misliš i sada, kada si shvatio kako sam uspeo da zavedem i upropastim najmudrijeg čoveka svih vremena, da ćeš moći da mi pobegneš? Da li ćeš moći da mi se odupreš? Da li ćeš moći da pobediš svoj ego koji ti ja stalno hranim kako bih te odvojio od Stvoritelja? Ne možeš ni da naslutiš kolika je moja moć. Koliko su raznoliki moji metodi. Kolika je moja upornost. Kolika je moja motivisanost. Kolika je moja mržnja. Put ka Stvoritelju postoji, ali ti nećeš moći do Njega. Postoji prepreka koju ne možeš da savladaš. Samog sebe – i mene na tvojoj strani.

Poglavlje 12

RASPAD CARSTVA

Solomonov život kao izabranika i pomazanika toliko je povredio  Stvoritelja da je On odlučio da mu oduzme carstvo. Ali zbog obećanja datog Davidu, odlučio je da to učini u sledećem naraštaju. Zar je Stvoritelj mislio da će moći celi jedan narod da drži na mojoj planeti? Ostao  je samo mali broj onih koje nisam uspeo da zavedem da čine suprotno od Stvoriteljeve volje. Koliko god se trudio, nikako nisam uspevao da ih baš sve pokorim.

       Ali već u narednim generacijama Stvoriteljev narod je postao moj. Baš kao što sam i planirao; posredstvom careva koji su bili odani meni, pokorio sam i narod kojim su oni vladali. Stvoritelj je bio očajan.

       Posredstvom Solomona sam udario temelj paganstva u izraelskoj religiji. Video sam da Stvoritelj uz pomoć Jerovoama planira da uzme vlast Solomonovom sinu. Mada je iz početka bio veoma veran i odan Stvoritelju, i njega sam uspeo da zavedem. Kada je došao na vlast, nadahnuo sam ga da zadrži odvojena plemena, koja su bila na njegovoj strani, na način da im osigura nova svetilišta u koja će da idu kako ne bi išli u Jerusalim kao do tada. Učinio je ono što sam mu sugerisao. Načinio je dva zlatna teleta i svih deset plemena koja su bila uz njega klanjali su se kipovima, a ostavili su ono što je Stvoritelj zapovedio. Sledeće generacije su samo sledile ovaj primer. Nije bilo nikoga ko bi uspeo da učini neke drastičnije promene. Neki carevi koji su bili na Stvoriteljevoj strani su to pokušali, ali sve je to veoma kratko trajalo.

       Kada se moja konačna pobeda bližila kraju, Stvoritelj je podigao proroka Iliju. Za kratko vreme je Izrael bio osvedočen u Njegovu silu i Njegove namere, ali vreme je opet bilo na mojoj strani i tokom sledećih naraštaja se sve opet vratilo tamo gde sam ja želeo.

       Odlučio sam da potpuno uništim taj narod i na taj način moju pobedu učinim očiglednom svima.

       Kada se car Jezekilj razboleo, Stvoritelj mu je posredstvom proroka Isaije rekao da će umreti. Toliko je počeo da plače i da moli da mu se Stvoritelj smilovao. Čak je odlučio da mu pošalje znak da ga je On lično ozdravio. Vratio je senku na sunčanom satu deset stepeni unazad. Veoma upečatljivo. Setio sam se da bih to mogao da okrenem sebi u korist, a Izraelu na propast.

       Bilo je to čudo koje je preplašilo čitav svet. Haldejski astronomi su bili preneraženi. Nisu mogli ni na koji način da objasne to što se desilo. Ljudi su počeli da govore o kraju sveta. Ja sam ih, naravno, podržavao u tome. Uživam kada su ljudi u panici. Posle nekog vremena su dobili vest da je to čudo proizveo Stvoritelj kao znak ozdravljenja izraelskog cara. Spremili su se i pošli na put. Došavši caru Jezekilju, želeli su da im on govori o Stvoritelju koji je to učinio, ali ja sam mu sugerisao kako bi bilo mudrije da stranom izaslanstvu  pokaže svu svoju silu i bogatstvo umesto da im govori o Stvoritelju. I, naravno, sujeta gotovo uvek odnosi pobedu nad razumom.

       Haldejci su bili uskraćeni za istine o Stvoritelju, uskraćeni za poziv koji je On posredstvom Izraela želeo da uputi celom svetu. Jezekilj se, pod mojim uticajem, samo hvalio svojom moći. Svojim bogatstvom. Toliko sam ga obuzeo da im nije ostavio skrivenim baš ništa. Pitaš se šta sam time postigao?  Prvo, Stvoriteljevo ime je ostalo nepoznato ljudima koji su to svojim autoritetom mogli da prenesu drugima u svojoj zemlji. Sprečio sam haldejski narod da se zbog tog čuda i istina koje bi čuli okrene poštovanju Stvoritelja. Drugo, postavio sam temelje konačnom uništenju Izraela. Šta misliš, o čemu su Izraelci mogli da pričaju svojim zemljacima na povratku? Samo o bogatstvu i blagu Izraela. Bogatstvo, blago... – dovoljan povod za istrebljujući rat u ono vreme.

       Stvoritelj je video moje planove. Želeo je da me spreči da to uradim sa Njegovim izabranim narodom, ali nije imao nijedan izgovor da to uradi. Da su oni ostali verni Njemu, ja ne bih mogao ništa da uradim. Ovako, preostali su mu samo jadni pokušaji da, pomoću ljudi koji su mu bili verni, upućuje poruku narodu da će, ako se ne budu popravili, nastupiti istrebljenje i ropstvo. Njegovi ljudi – proroci, dolazili su jedan po jedan. Pozivali su narod na pokajanje, na povratak pravom poštovanju Stvoritelja, ali nisu imali uspeha. Zašto? Zato što sam ja predvideo takav Stvoriteljev potez pa Njegov narod nisam zaveo na uobičajene načine, odnosno da se direktno klanjaju meni pod imenom nekog božanstva, ili, još bolje, da budu potpuno bezbožni. Ne. Ja sam ih zaveo tako da su oni ostali u uverenju kako su odista pobožni, kako odista služe Stvoritelju. Uspeo sam da u njihovom umu potpuno  razdvojim religioznost od svakodnevnog života. Za vreme njihovih službi Stvoritelju i njihovih molitvi, od njih nije bilo pobožnijih ljudi, ali u svakodnevnom životu nije bilo većih zlikovaca. Ponosio sam se svojim uspehom.

       Šta misliš, kako je bilo Stvoriteljevom proroku da dođe jednom, po sopstvenom uverenju, religioznom čoveku, i da mu govori kako treba da se obrati? Takve pozive sam u umovima Izraelaca prikazao kao najveću uvredu njihovoj ličnosti, pa i kao uvrede samom Stvoritelju. Nije bilo teško da ih podstaknem da te proroke tuku, ismejavaju, progone, pa čak i ubiju. Sve ozbiljne opomene koje su im oni upućivali ja sam ih, uz pomoć meni odanih ljudi, prikazao kao neistinite. I kome je čovek više verovao? Meni. Jer ja idem na ruku ljudskom egu.

       Stvoritelj je bio ožalošćen što na pozive Njegove ljubavi čak i ljudi koje je izabrao i kojima je sebe neposredno objavio ostaju tako hladni. Onda je konačno posegnuo za određenim obećanjima o Iskupitelju koja sam toliko želeo da čujem. Zahvaljujući Njegovim prorocima saznao sam i mesto gde će Otkupitelj da se pojavi. Saznao sam i način na koji će da se rodi. Rodi? Zar će Otkupitelj da dođe kao novorođenče? Pa nije imao nikakvih izgleda ni ako bi se pojavio kao odrastao čovek. Kako onda misli da će to novorođenče moći da preživi?

       Imao sam sve više informacija o vremenu koje je dolazilo. Vremenu pokušaja otkupljenja palog čoveka. Zahvaljujući Davidu još ranije sam saznao i kako će da umre. Pažljivo sam pratio sve ono što su proroci govorili. Svaki detalj mi je bio važan kako bih se pripremio za ono što je trebalo da se dogodi. Usput sam sve te poruke uspeo pogrešno da predstavim ljudima i da im izvrnem smisao, da oni ne bi slučajno mogli da se pripreme.

Poglavlje 13

ROPSTVO

Među haldejskim narodom sam širio glasine o bogatstvu i dragocenostima izraelskog naroda. Kako u njihovom glavnom gradu Vavilonu, tako i u celoj zemlji. Tako pripremljene, nije bilo teško da ih podstaknem na osvajački rat protiv Izraela. U nekoliko navrata sav Izrael je odveden u ropstvo. Moj plan je uspeo. Kroz određeno vreme izraelski narod će potpuno da se stopi među narode gde sam ga rasejao i od njega više neće ostati ni spomena. Neće biti više nikoga ko bi živeo po Stvoriteljevim načelima. Tako sam bar mislio. Stvoritelj je imao druge planove i drugu strategiju. Mada nije bio u mogućnosti da me spreči da izraelski narod rasejem po zemlji, mada je sa tugom gledao posledice izraelskog otpadništva od Njega, On se nije odvajao od njih. Shvatio sam, mada prekasno, da će On Svoj narod da upotrebi da izvrši ono što u uslovima mira nije hteo – da nagoveste istine o Stvoritelju i o planu otkupljenja svih ljudi i drugim narodima. Ali Izraelci to neće biti u mogućnosti ako ih istrebim.

       Desilo se ono što nisam predvideo. U nevolji, pritisnuti ropstvom, Izraelci su počeli da se prisećaju obećanja koja su im davali Mojsije i proroci. Što sam ih više ponižavao i zlostavljao pomoću ljudi u mojoj vlasti, to su se oni više i čvršće držali Stvoriteljevih obećanja. Umesto da ga okrive za nevolju, što sam im stalno sugerisao, oni su ga molili da im oprosti i priznavali su svoju krivicu koja ih je dovela do ovde. Svaki pokušaj da ih istrebim je propadao, mada sam u vreme cara Asvira gotovo uspeo.

       Ni u vavilonskom ropstvu Stvoritelj nije prestajao da opominje i poziva svoj narod posredstvom svojih proroka.

       U jednoj grupi mladića koji su došli iz Izraela nalazio se Danilo. U svojoj dugogodišnjoj praksi već sam znao da na njega neću moći da utičem, ali takva spoznaja me ne obeshrabruje da prestanem da se trudim. I David je bio takav u početku, ali je ipak pao. Vavilonski car je u Danilu i njegovim prijateljima video pouzdane saradnike zbog vernosti načelima koju su pokazali. Ubrzo ih je uzeo u službu. Nisam video ništa loše u tome jer vernost Stvoritelju uvek slabi kada je čovek u blagostanju, a to mi je bilo u interesu u njihovom slučaju. Verovao sam da će, pod uticajem bogatstva i moći koje je vavilonsko carstvo moglo da im pruži, oni veoma brzo da zaborave na Stvoritelja. Nisam imao pravo. Zato sam, odlučio da ih uništim. Cara Navuhodonosara sam nadahnuo da na slavu sebi i svojoj moći izgradi kip kojem će svi morati da se poklone. Znao sam da ne postoji sila koja će mlade Izraelce naterati da se poklone bilo kakvom kipu, jer ih je Stvoriteljeva zapovest sprečavala u tome. Sudbina im je bila zapečaćena. Ljubomorne kolege su ih prijavile i oni su završili u užarenoj peći. I onog trenutka kada sam počeo da likujem zbog uspešnosti svojih planova, Stvoritelj se umešao. Poslao je Sina da ih izbavi iz peći. Ovo je bilo veoma loše za moje dalje planove jer se ispostavilo da je meni odan car, zbog ovog događaja, postao naklonjen Stvoritelju. Čak je naredio čitavom narodu da je dužan da poštuje Stvoritelja kao jedinog Boga. Umesto da sam izraelski narod uništio, on je u ovim uslovima bolje govorio o Stvoritelju nego u uslovima mira i blagostanja. Bio sam besan zbog toga. I frustriran.

       Stvoritelj je proroku Danilu u vizijama otkrivao budućnost. Danilo je sve to zapisivao i govorio svom narodu. Ja sam veoma pažljivo slušao i proučavao ono što je govorio. Na taj način mi je postalo poznato kakav će biti tok ljudske istorije. Koja će carstva nastupiti, šta Stvoritelj u budućnosti namerava. Spoznao sam da Stvoritelj planira da uništi sve na Zemlji, ali isto tako posle toga i da je obnovi i na njoj osnuje svoje novo carstvo. Video sam da su većina proročanstava koja je Stvoritelj do sada davao, uslovna. Pitao sam se da li je i ovo? On planira da uspostavi novo carstvo na Zemlji – ako bude imao sa kim. Ali ako svi ljudi budu na mojoj strani...? Još više sam počeo da se trudim kako bih zadržao vlast nad Zemljom. Ako izgubim, preti mi izgnanstvo. To sam shvatio iz obreda Izraelaca. Jarac Azazel, na kojeg su simbolički prenošeni gresi naroda, predstavljao je mene. A on je bio samo isteran u pustinju. Nije bio ubijen.

       I konačno! Stvoritelj je rekao Danilu ono što sam dugo i sa nestrpljenjem očekivao. KADA...!

       U viziji je prorok dobio objavu o tačnom vremenu kada će se pojaviti Otkupitelj. To je bila informacija koju sam čekao. Imao sam punih pet stotina godina da se pripremim za odlučujuće događaje.

       Počeo sam da planiram svaki detalj kako bi uslovi u kojima će Otkupitelj da se pojavi biti što nepovoljniji. Prema proročanstvu, Izraelci su u ropstvu trebali da budu još neko vreme. Jedan deo se već vratio, jedan deo je odlučio da ostane. U ropstvu, Izrael je shvatio lekciju. Odlučili su da se promene i da ostanu verni Stvoritelju. Ni takva odluka nije za mene bila posebna prepreka. Ja i tu želju mogu u ljudima toliko da naglasim da ih iz  krajnosti potpune bezbožnosti odvedem u, za njih jednako pogubnu, krajnost fanatizma.

       To je bila prva tačka na kojoj sam počeo da radim. Pretpostavljao sam da će Otkupitelj svoj narod na praktičan način pokušati da poučava istinama  koje mu je bio dao, a koje su oni uz moju svesrdnu pomoć pogrešno shvatili i sprovodili. S obzirom na to, stvaranje atmosfere verskog fanatizma bilo bi  najbolje okruženje u kojem će ljudi odbaciti sve što će Otkupitelj da im govori.

       Pošto sam imao spoznaju o carstvima koja će doći, trudio sam se da oblikujem okolnosti da rimsko carstvo posebno pripremim za ono vreme. Posle pada vavilonskog, medo-persijskog i grčkog carstva, rimsko carstvo sam, zahvaljujući njegovoj organizaciji, disciplini i odlučnosti, učinio toliko moćnim da niko nije mogao da mu se odupre. Imao sam veliki uticaj na njih jer su mi se direktno klanjali putem božanstava koja sam im nametnuo. Odgovarao sam na sve njihove zahteve i pomagao im u osvajanjima. Ubrzo, pomoću Pompeja sam pokorio i izraelski narod. Nametnuo sam im tešku tlaku , i velike poreze. Ali nisam hteo da diram njihove verske obrede. S obzirom na to, sugerisao sam Rimljanima da im dozvole ispovedanje njihove vere i da se u to ne mešaju. Cilj mi je bio da stvorim teške ropske uslove koji će, uz verski fanatizam, potpuno da izobliče proročanstva o Otkupitelju. Sve više je Otkupitelj postajao Izbavitelj, Mesija, onaj koji će ih osloboditi od rimskog ropstva, a sve je manje ostajao Otkupitelj koji će ih izbaviti od njihovih grehova i omogućiti im da se vrate Stvoritelju. Pomogao sam im da obredi ponovo izgube smisao. U obrede sam uveo jak nacionalni osećaj. Politika i religija su se snažno isprepletale. Glavni cilj njihove vere postala je nada u oslobođenje od Rimljana. Jedina svrha Otkupiteljovog dolaska svela se na isto – oslobođenje od Rimljana.

       Bio sam zadovoljan onim što sam postigao. Stvorio sam najnepovoljnije okolnosti za doček Otkupitelja? Svi moji ciljevi su bili ostvareni – tokom vekova pod mojim vođstvom, izraelski narod je bio fizički i umno oslabljen. Verski fanatizam. Ropstvo. Religija, nešto duhovno, usmerena jedino zadovoljenju telesnog i oslobođenju od ropstva. Probuđena i raspaljena pogrešna očekivanja...

       Sve ovo su bile savršene pripreme. Za razočarenje!

       A tom razočarenju niko neće moći da pobegne. Ni narod koji će, umesto oslobođenja od Rimljana, da dobija samo duhovne pouke, niti Otkupitelj, koji će zbog razočarenja naroda da bude odbačen.

       Posle toga, On će moći samo da se vrati Svom Ocu i da ostavi ovu planetu MENI.

Poglavlje 14

SUPERIORNOST

Do sada si već mogao da shvatiš neke od mojih osobina. Shvatio si da su tvoja snaga i moć, u poređenju sa mojom, neuporedivo male. Zbog tvoje ograničenosti neću moći u potpunosti da ti predočim svoju superiornost ne samo u odnosu na tebe, već i na obične anđele.

       Ja sam Heruvim. Spadam u najviši i najmoćniji red anđela. Od svih Heruvima, ja sam najmudriji, najlepši i najmoćniji. Šta? Pa zar ja nisam rogato čudovište sa vilama i kozijim papcima? Kao što sam rekao na početku, moj uspeh zavisi od tajnosti. Ako ne znaš da postojim, ili ako znaš, ali imaš pogrešnu predstavu o meni, moje delovanje ne nailazi na prepreke. Namerno sam o sebi stvorio takvu sliku tako da i oni koji sumnjaju u moje postojanje, zbog tako čudovišnog izgleda, moje delovanje ne smatraju ozbiljnom pretnjom. Ko se uopšte zabrinjava zbog jedne takve nakaze?

       Ali stvarnost je potpuno drugačija. Onog trenutka kad bih se pojavio pred tobom, tvoje telo bi doživelo toliku traumu da bi posle toga, u prvom času, ostao slep, dok bi ostatak života proveo vegetirajući kao biljka. Ako bih ti se prikazao u smanjenoj sili i dozvolio ti da me pogledaš, shvatio bi da nikada u svom životu nisi video ništa lepše.

       Nemoj da se brineš. Videćeš me jednog dana. Što se moje moći nad ovim svetom tiče, ona je za tebe neshvatljiva. Morao bi u isto vreme da budeš najizvrsniji naučnik na područjima biologije, hemije, fizike, matematike, psihologije, medicine, genetike, vojne strategije i drugih grana nauke, kako bi mogao da shvatiš samo delić onoga što ja mogu. Ali pokušaću to da objasnim tvom ograničenom umu na najjednostavniji mogući način.

       Mogu da upravljam prirodom. Mogu da upravljam vremenskim prilikama. Mogu da upravljam životinjama. Mogu da upravljam ljudima. Šta više, mogu potpuno da preuzmem kontrolu i vlast nad svim živim bićima na Zemlji. Na moju žalost, Stvoritelj mi je ograničio delovanje kako na prirodu i životinje, tako i na ljudski um. Što se tiče ljudi, ostavio mi je samo mogućnost  da mogu da im sugerišem misli koje god želim. Zabranjeno mi je da nateram  ljude da rade po mojoj volji. Dozvoljene su mi samo sugestije. Mislima. Ali i to je više nego dovoljno. Dakle, ako želim da čovek učini nešto po mojoj volji, namećem mu svoju misao. U stanju sam to da činim godinama bez prestanka.

       Vi biste takav govor nazvali telepatijom, ali to je jadan izraz za ono što ja radim. Čovek je u uverenju da je to njegova misao koja mu je “pala na pamet”.

       Ali to je moja misao i ona ostaje moja sve dok je čovek ne preuzme i dok ne počne da razmišlja o njoj i da je razrađuje. Tog trenutka to postaje njegova – tvoja misao. I ti za nju preuzimaš potpunu odgovornost. Kada čovek prihvati moju misao, ja to znam po raznim izrazima njegovog lica i ponašanju. Tada mu svesrdno pomažem da tu misao razradi i sprovede onako kako sam JA zamislio. Posebno mesto u tim sugestijama zauzimaju sugestije najprljavijih misli onima koji su najbliži Stvoritelju. Mnoge uspem da obeshrabrim uverivši ih da su to njihove sopstvene misli, i da oni nikada neće biti u jedinstvu sa Stvoriteljem.

       Nemam mogućnost da znam sadržaj čovekovih misli, ali to meni nije ni potrebno. Svakog čoveka na Zemlji posmatram i proučavam od njegovog rođenja pa do smrti. Činim to uz pomoć anđela koji dele moju sudbinu i koji su pod mojom vlašću. Nijedan čovek ni u jednom trenutku nije bez pratnje jednog od nas. S obzirom na to, nije nam teško da znamo šta ljudi misle. Izraz lica, pokret ruku, govor tela – to je skoro kao da ljudima direktno čitamo misli. U skladu sa našim pažljivim i upornim proučavanjem života svakog pojedinog čoveka, u stanju smo da svakome sugerišemo ono što je za njega posebno dobro kako bi ga odvojili od Stvoritelja i doveli pod moju vlast.

       Nijedan tvoj gest, nijedan tvoj postupak koji si učinio, pa i u najvećoj mogućoj tajnosti, meni nije nepoznat. Znam sve o tebi i imam u izobilju ono što mogu da iskoristim protiv tebe. Znam o tebi i ono što ni ti sam više ne znaš. Ja nikada i ništa ne zaboravljam.

       Svaki čovek ima od Stvoritelja usađen osećaj za ispravno i dobro. Bez obzira da li se radi o čoveku koji veruje u Stvoritelja ili sam ja uspeo da ga zadržim pod svojom vlašću, svi ljudi svojom savešću, posredstvom koje im Stvoritelj progovara, znaju šta je ispravno i dobro. Svi oni koji rade protiv toga, dobrovoljno odlaze iz sigurnosti koju im pruža Stvoritelj i prilaze sve više meni. Kada se dovoljno približe, imam vlast da ih u potpunosti obuzmem i činim sa njima šta god želim. Stvoritelj nema više na osnovu čega da ih brani.

       Zahvaljujući mom poznavanju ljudskog mozga i sposobnosti da delujem na njega, mogu u čoveku da izazovem razna stanja bolesti svih vrsta. Isto tako, ako je potrebno i za čoveka pogubno, mogu da ga izlečim. To činim u slučaju da se za ozdravljenje moli nekom drugom osim Stvoritelju. Tada više nikakva sila ne može da ga izbavi iz mojih ruku.

       Možda bi moje delovanje mogao lakše da shvatiš kada bih ga uporedio sa jednom velikom kompanijom. Ali ono što nećeš moći da razumeš jeste da kompanija koju ja vodim ima milijarde zaposlenih, da ima na stotine različitih područja delovanja, da su sva ona u savršenom skladu i da su podređena jednom jedinom cilju – uništenju čoveka. U mojoj kompaniji nema svađa, nema plate, nema karijere, nema odmora. Zlo, rasulo i nesklad smo namenili vama – ljudima. Nema područja ljudskog života gde nismo angažovani i na koji nemamo uticaja. Ali to ćeš tek imati priliku da vidiš.

       Uprkos ograničenjima koje mi je nametnuo Stvoritelj, uz sve moći koje imam nije mi teško da dovedem ljude tamo gde želim. Uz savršenu psihologiju, veliku upornost i praksu od skoro šest hiljada godina, ovaj svet je, uz manje izuzetke, tačno u stanju u kakvom ja želim da bude. Šteta što si ograničenog uma. Šteta što u vašem ljudskom rečniku ne postoje određene reči kojima bih detaljnije mogao da ti opišem svoju moć. Ovako, moraćeš da se zadovoljiš sa ovim.

       Da li ti je sada jasno o čemu sam govorio na početku? Ja tobom manipulišem. Pitaš se kako možeš da znaš koje misli dolaze od mene, a koje su tvoje sopstvene? Da bi dobio odgovor na to pitanje morao bi veoma dobro da poznaješ Stvoritelja, a ja ću da pronađem milijardu razloga koji će te sprečiti da ga upoznaš. Svi oni će da budu u obliku malih izgovora. I svi oni će da idu u prilog tvojoj sujeti. Tvome Ja. Ponekad će ti izgovori biti plemeniti, jer će neki “viši” cilj, kao što je navodna briga o porodici i požrtvovanosti prema drugima, da te spreči da upoznaš Stvoritelja.

       I zato ti ne možeš da pobediš. Mogao bi kada bi hteo. Stvoritelj bi ti dao Svoju silu za to. Ali ti to ne želiš. Zar ne? Želiš da budeš svoj. Želiš da budeš slobodan. Ne želiš ništa da menjaš. Da li ti ovo zvuči poznato? Jesu li ovo tvoje misli?

       Ili moje?

Poglavlje 15

DOLAZAK OTKUPITELJA

Sve je bilo spremno. Sada je Otkupitelj mogao da se pojavi. Od proroka Danila sam saznao godinu Otkupiteljovog dolaska. Od Isaije sam saznao da će da dođe kao novorođenče i da će ga roditi devica. Od Miheja sam saznao gde će to da bude. Pažljivo proučavajući jevrejske obrede, znao sam i u kojem mesecu će to da se dogodi. Otkupitelj je trebalo da dođe za godinu dana. Počeo sam da tražim koju bi to mladu devojku Stvoritelj mogao da odabere da nosi Njegovog Sina. U okolini Vitlejema nije bilo takve devojke. Sve sam ih u većoj ili manjoj meri udaljio od Stvoritelja. Postojala je devojka na drugom kraju Izraela koja je bila posebno verna Stvoritelju. Shvatio sam da će Stvoritelj na neki način baš nju da dovede do Vitlejema gde će roditi Sina. Nameravao sam svim silama da tu devojku učinim nedostojnom i tako da sprečim Stvoritelja da ostvari Svoj plan. Nisam uspevao.

       Ubrzo joj je stigla objava da je ona izabrana. Objavljeno joj je da će da nosi Stvoriteljevog Sina. Pošto je bila upravo udana, morao sam njenog muža da učinim sredstvom kojim ću da sprečim Stvoriteljeve namere. Nadahnjivao sam ga ljubomorom, poniženjem, besom. Podsticao sam ga da je javno kamenuje, ali i on je bio veoma blizak sa Stvoriteljem i od svega što sam pokušao, uspeo sam samo da ga nagovorim da je napusti. Ali Stvoritelj se umešao i u snu mu je objasnio o čemu je reč. Nekoliko meseci kasnije, Stvoritelj, koji je uzeo pravo da određuje vladare na mojoj planeti, podstakao je cezara da sprovede popis stanovništva. Na taj način je Josifa i Mariju doveo u Vitlejem. Računao sam da ne bi bilo loše kada bi se dete rodilo u nehigijenskim uslovima i kada bi zbog toga, kao i mnoga druga deca, umrlo od bolesti. Trebalo je samo da im se zatvore sva vrata u prenoćištima. Uspeo sam. Svi su ih odbili, mada je većina imala mesta. Bilo mi je zabranjeno da priđem štali gde su na kraju završili. Da se Sin rodio saznao sam gledajući veliko mnoštvo anđela koji su se za ovu priliku pokazali ljudima pevajući himnu Sinu.

       Anđeli su, u isto vreme, bili veoma ožalošćeni jer narod, uz sva proročanstva koja je do tada dobijao, nije imao pojma šta je te večeri trebalo da se dogodi i šta se dogodilo. Značenje proročanstava sam tačno protumačio jedino ja. U isto vreme sam ljudima davao sugestije da ih pogrešno tumače i da tako  ostanu potpuno nespremni za Otkupiteljov dolazak. Anđeli su to tada objavili samo pastirima. I oni su bili jedini posetioci te noći koji su bili u štali. Niko  drugi.

       Pastiri su brzo otišli među ljude i počeli da im govore o događajima te noći. To je bila prva prilika da proverim da li sam narod dovoljno pripremio da odbace sve što budu čuli o Otkupitelju. Naravno. Mada su poslušali neuke  pastire, ipak je prevagnulo ono što su im govorili njihovi fariseji i književnici koje sam poučio kako da tumače proročanstva. Mesija treba da dođe da ih oslobodi od Rimljana, a novorođenče to ne može da učini i, stoga, to nije taj Mesija. Narod je nastavio da živi kao i do tada. Ništa se nije promenilo.

       Josif i Marija su se nastanili u Vitlejemu. I ostali u njemu. Dete je, po obrednom zakonu, doneseno u hram na posvećenje.

       Saznao sam da su neki astronomi i učeni ljudi sa Istoka videli ono mnoštvo anđela koje je pevalo na nebu i da su pomislili kako se radi o zvezdi. Uz pomoć jevrejskih spisa, koje su imali još od vremena jevrejskog ropstva, počeli su da proučavaju šta bi ta zvezda značila. Nastojao sam da im sakrijem značenje proročanstva. Nisam uspeo. Postigao sam samo to da ga nisu otkrili odmah. Nekoliko meseci kasnije su pronašli odgovor na svoje pitanje i zaključili da je to zvezda koja najavljuje dolazak izraelskog cara. Spremili su se i krenuli na put. Deset meseci kasnije su stigli nadomak Izraela. Očekivali su da će svako sa lakoćom da ih uputi prema novorođenom caru. Ali zahvaljujući meni, niko nije ništa znao o tome. Odlučili su da pođu pravo u glavni grad tadašnjem caru, Irodu. Ni on o tome nije znao ništa, pa je poslao  svoje ljude po književnike i sveštenike da mu razjasne pitanja mudraca. Oni su samo znali da Mesija treba da se pojavi u Vitlejemu.

       Irod je bio savršen za izvršenje mojih planova. Moje misli su postale njegove. Ispunio sam ga mislima da će ostati bez carstva. Tražio je da mu mudraci kažu gde su našli Mesiju kako bi i on otišao da ga vidi. Tek sada se mudracima na putu ukazala zvezda koja ih je dovela do kuće u kojoj je bio Stvoriteljev Sin.

       Nakon što su ga darivali i odali mu počasti, Stvoritelj im je otkrio moje namere i oni su u svoju zemlju otišli drugim putem. Nije bilo teško da nagovorim Iroda na drastičan postupak. Pošto je saznao da se Mesija rodio pre nešto više od godinu i po dana, nisam želeo da rizikujem pa sam ga nagovorio da izda zapovest da se sva deca do dve godine ubiju. Stvoritelj se opet umešao i rekao Josifu i Mariji da pobegnu u Egipat. Ceo pokolj je bio uzaludan. Nisam uspeo. Ali biće prilika. U proteklih pet stotina godina sam sve pažljivo pripremio i Otkupitelj u ljudskom telu nije imao nikakvih izgleda.

       Dovoljan je bio jedan jedini, mali greh u bilo kom obliku. I onda bi ovaj svet pripao meni. Nisam imao ni najmanju sumnju da ću konačno uspeti.

Poglavlje 16

SUOČAVANJE

Zbog Josifove i Marijine prisnosti sa Stvoriteljem, tokom svih godina Otkupiteljovog detinjstva na Zemlji, nije bilo moguće da ih na bilo koji način učinim neopreznim. Stvoritelj im je u potpunosti objasnio njihovu nemoć u borbi protiv mene, tako da su se oslanjali isključivo na Njega i Njegovu silu.

       Posle povratka iz Egipta i naseljavanja u Nazaretu neumorno sam tražio priliku kako bih Otkupitelja naveo da pogreši. Svi moji napori, kao i najvećeg broja anđela koji su bili pod mojom vlašću, bili su usmereni ka jednom cilju - navesti Njega da pogreši. Zbog roditeljskog vaspitanja i spoznaje o sebi da je Stvoriteljev Sin, Otkupitelj je i u svojoj mladosti odolevao svim mojim napadima kroz zamke koje sam mu postavljao. Konačno, kad je navršio trideset godina, pristupio je obredu krštenja. Time je otpočeo Svoju službu. Stvoritelj ga je odveo u pustinju da bi ga pripremio za nadolazeća neposredna suočavanja sa mnom. Nakon što je četrdeset dana razgovarao sa Svojim Ocem i postio, bio je spreman.

       Nisam čekao da mi promakne najbolja prilika koju ću možda imati. Istina, bio je duhovno osnažen, osvedočen u Očevu naklonost, ali je fizički bio iscrpljen. To nisam smeo da propustim. Ja najbolje znam koliko je čovek slab kada je u pitanju apetit. A On je bio gladan. Veoma gladan. Kada bih uspeo da ga navedem da pokaže Svoju božansku silu, svi Njegovi planovi bi propali. Sva Njegova postignuća ne bi imala težinu jer bi ljudi smatrali nemogućim da ih ostvare.

       Ali glad Njemu nije pomutila razum i moja zamka je propala. Zatim sam ga uveravao da bi trebalo da dokaže Sebi koliko je Stvoritelj na Njegovoj strani tako što će da se baci sa hrama. Čak sam citirao i Pismo uveravajući ga da će Stvoritelj da ga sačuva. Ali odbio je. Znajući ljudsku potrebu za moći i vlašću, ponudio sam mu celu ovu planetu sa svim njenim bogatstvima ako mi se pokloni. Silom koju mu je Stvoritelj dao oterao me je. Mom besu i frustraciji nije bilo kraja. Čoveka u njegovom najslabijem izdanju nisam mogao da navedem da me posluša. Nisam kod Njega mogao da probudim ni najmanju sumnju u Stvoritelja. Čak ni moć koju sam mu nudio nije imala baš nikakvog uticaja na Njega.

       Ovo nije smelo da se dogodi. Ova planeta je bila samo moja. Polagao sam pravo na nju jer do sada nijedan čovek nije uspeo u potpunosti da ostane odan Stvoritelju. Ako bih i Njegovog Sina naveo i na najmanju neposlušnost, sumnju ili bilo kakvu grešnu pomisao, moja pobeda bi bila konačna. Stvoriteljeva nastojanja da ovu planetu vrati Sebi, bila bi, u tom slučaju, uzaludna.

       Ali tokom moje prakse pokazalo se da, mada su neki ljudi bili sposobni da mi se odupru u velikim stvarima, makar to bilo i u direktnom sukobu, padali su na malim stvarima na koje sam ih indirektno naveo. Znao sam da nemam razloga za brigu. Okolnosti su bile savršeno pripremljene za ovaj trenutak i sva moja moć je bila usmerena samo na to.

       Pažljivo sam posmatrao Otkupiteljov rad. Počeo je oko Sebe da okuplja učenike. Sve su to bili neuki ljudi. Nisam razumeo takvu strategiju. Kada bih ja želeo da izvršim veliki uticaj na narod, otišao bih carevima, sveštenicima,  bogatašima, uglednim ljudima. To sam i radio. Veoma uspešno. Ali On je znao da su ti ljudi pod mojom upravom i da su mu vrata kod njih odavno i čvrsto zatvorena. Pitao sam se kako je On mislio da proširi Svoj uticaj uz pomoć ovih neukih i neuglednih ljudi. Dok je prikupljao učenike, odlučio sam da i među njih ubacim nekog odanog meni. Izabrao sam Judu. On je, za razliku od ostalih, bio inteligentan i pronicljiv. Imao je veoma izražene nacionalne sklonosti i shvatio sam da bih pomoću njega mogao da izvršim uticaj na ostale učenike, ali i na samog Otkupitelja.

       Kao što sam i očekivao, Otkupitelj je živeo na način koji je Stvoritelj zamislio za čoveka. U potpunom skladu sa Njim. Želeo je sopstvenim primerom da pokaže ostalim ljudima kako je to, uprkos ljudskom stanju, u  potpunosti moguće. Govorio je o uzvišenim moralnim načelima Neba, o međuljudskim odnosima, o bratskoj ljubavi. Govorio je o Stvoriteljevom zakonu, ali ne o njegovom obliku, već o njegovom smislu. Smislu koji sam ja uspeo da sakrijem. Govorio im je o potrebi promene karaktera. Govorio je o Svojoj ulozi. Ispravno je ljudima tumačio proročanstva i obrede koji su hiljadama godina ukazivali na Njega. Govorio im je o Otkupitelju i spasenju. O večnom životu. Pokazivao je savršenu poslušnost Stvoritelju i ljude ohrabrivao na nju. Pokazivao je šta savršena poslušnost omogućava običnom čoveku. Hranio je gladne, lečio je bolesne, vaskrsavao mrtve. Brojno mnoštvo je dolazilo Njemu. Smučilo mi se od toga. Sve ono što sam vekovima gradio polako je počelo da se raspada.

       Pomoću fariseja i književnika pokušavao sam da ga prevarim na razne načine. Postavljao sam mu na stotine zamki. Pokušao sam da ga prikažem kao Onoga koji podiže narod protiv vlasti, kao Onoga koji huli na Stvoritelja,  pokušao sam da mu potkopam autoritet dovodeći u pitanje Njegovu vlast, predstavljao sam ga kao Onoga koji radi protiv obreda i običaja, kao Onoga koji želi da sruši hram. Naveo sam ga da plaća hramski porez kako bih ga obezvredio jer su proroci bili oslobođeni od toga.

       Najviše od svega sam nastojao da ga obeshrabrim kako ne bi nastavio do kraja sa svojom službom. A nema većeg obeshrabrenja od toga kada vidiš da ono što radiš uvek biva pogrešno protumačeno i obezvređeno. Uspeo sam da većina Njegovih čudesa bude protumačena kao moje delo. Toliko sam uspeo da zaslepim ljude da su, zbog predrasuda o Mesiji koje sam im nametnuo, obezvredili sve što je On radio.

       Ljudi su ipak istraživali da li je On Mesija, ali ovo što je činio nikako nisu mogli da uklope u ono što su očekivali. Oni su očekivali oslobođenje od Rimljana, a On im je nudio oslobođenje od greha. Oni su očekivali da će da caruju svim narodima, a On im je nudio Nebesko Carstvo. Mesija je trebalo da se pojavio u Vitlejemu, a oni su mislili da se pojavio u Nazaretu. Oni su očekivali cara, a dobili su slugu. Sva proročanstva koja su govorila o Njegovom prvom dolasku uspeo sam u umovima ljudi  potpuno da zamračim  njihovim težnjama i željama da se oslobode Rimljana. Proročanstva o Njegovom drugom dolasku oni su primenjivali na prvi dolazak. Ponosio sam se svojim uspehom. Razočarenje u ljudima je raslo.

       Bilo je vreme da delujem posredstvom svog čoveka - Jude.

Poglavlje 17

JUDA

Pod izgovorom iskrenog učeništva, u Judi sam podstakao misli kako je Otkupitelj savršena ličnost pomoću koje bi Jevreji ostvarili ono što su odavno želeli. Dok je posmatrao Otkupiteljeva dela, pomogao sam mu da pripremi plan kojim bi Otkupitelja naveo da, zbog volje i potrebe naroda, učini ono što narod želi - da ga oslobodi od ropstva.

       Jednom prilikom, dok je Otkupitelj hranio veliko mnoštvo ljudi, Judu sam ispunio mislima o tome kako Jevrejima, sa Otkupiteljem na svojoj strani, niko na ovom svetu neće moći da se odupre. On gotovo ni iz čega može da nahrani celu vojsku. Sve ranjene vojnike On će da isceli, sve poginule vojnike On će da vaskrsne. Sve ojađene i demoralizovane vojnike On će da ohrabri. Juda je morao nešto da preduzme. Trebalo je Otkupitelja makar silom i protiv Njegove volje da kruniše za cara. Ako bi to odbio, narod bi ga odbacio. A On ne želi da ga narod odbaci. Ionako se bori za njihovu naklonost. Otkupitelj jednostavno nije imao izbora. Morao je da pristane i da prihvati krunu. Svi bi to pozdravili. I neuki narod. I fariseji. I sveštenici. Koji bi čovek odoleo ovome? Nijedan. Zamka je bila bukvalno savršena.

       Juda je ubrzo organizovao da se Otkupitelj ustoliči za cara. Narod je bio oduševljen. Svi su govorili da se ovako nešto na Zemlji nikada nije desilo. Jedino nisu razumeli Otkupiteljevu skromnost. Odlučili su da deluju. Bio sam blizu ostvarenja svog cilja. Ako prihvati carevanje, neće ga ubiti. Ako ga ne ubiju, On neće otkupiti čoveka. Ako ne otkupi čoveka, i On sam će pasti pod moju vlast. I ceo univerzum biće MOJ.

       Na moje zaprepašćenje, On je saznao šta ljudi smeraju, iskrao se iz mnoštva i otišao.

       Moj bes je postao bes naroda. Moja frustracija je postala njihova. Moja mržnja je postala njihova. Ali bes u meni ne umanjuje mogućnost rasuđivanja kao kod čoveka. Naprotiv. Odmah sam Judi sugerisao da bi bilo najbolje kada bi Otkupitelja predao sveštenicima i narodnim starešinama jer će tada, kada bude sprečen da obavlja Svoje delo, morati da upotrebi Svoju božansku silu da se oslobodi. Juda je počeo da planira kako to da izvede. Izdaja nije bila ono što je želeo. On je samo želeo da iskoristi Otkupitelja za dobrobit naroda. Makar i protiv Njegove volje. Takvim mislima sam mu ispunio um. Niko osim mene nije mogao da vidi dubinu onoga što je Otkupitelj radio. On je želeo istinsku i pravu dobrobit ljudima - večnost uz Stvoritelja. A ja sam ljudima izbrisao gotovo sve vezano za taj cilj, a kao najveći cilj sam im postavio zemaljsku dobrobit. U ovom slučaju, oslobođenje od Rimljana.

       Juda će da ostvari moje planove. Znao sam to. Prekasno će shvatiti da je pogrešio.

Poglavlje 18

SPOZNAJA O UNIŠTENJU

Veoma pažljivo sam slušao sve ono što je Otkupitelj iznosio ljudima kako bih to mogao da zloupotrebim protiv Njega. I onda, u jednom trenutku obraćanja Svojim učenicima, saznao sam za sudbinu koju mi je Stvoritelj namenio. On nije mislio samo da me progna ako Otkupitelj uspe u Svom planu, nego da me uništi. U potpunosti. Zauvek. Obuzeo me je užas. Do sada me je tešilo što jarac Azazel, na kojeg su simbolično stavljani gresi naroda, nije ubijen, već samo proteran. Ali Stvoritelj nije nameravao da greh ostavi nekažnjenim. Otkupitelj je trebalo da plati kaznu umesto pokajanog čoveka, ali ću ja morati da snosim posledice koje je trebalo da snosi onaj koji se pokajao. Sve mi je postalo jasno. Svaki čovek kojeg sam uspeo da odvojim od Stvoritelja sam će da snosi konačnu kaznu za sebe i svoje prestupe, dok ću za one koji su se pokajali, posledice da snosim ja. Njihov greh je bačen na mene. Ja ću da ispaštam umesto njih.

       Ova spoznaja je samo pojačala moj bes i moju mržnju prema Stvoritelju. I prema svim ljudima. I prema tebi. Moja osveta će biti strašna. Ja ću da budem uništen, ali ćete vi svi da patite. Strašno ćete da patite. Pošto nema drugog načina da Stvoritelju naudim osim posredstvom ljudi, možeš li da pretpostaviš ko će najviše da pati? Možeš li da pretpostaviš ko će najviše da oseti moju mržnju i svu moju moć? Možeš li sada da razumeš sa kojom predanošću radim na uništenju svakog čoveka? Bez izuzetka!

Poglavlje 19

PASIJA

Nisam razumeo šta motiviše Otkupitelja da siđe sa nebeskog prestola i postane jedno od tih bića – čovek. I ne samo to, u stanju je da dozvoli da ga Njegova sopstvena stvorenja ubiju?! A zbog čega? Da bi On platio kaznu za greh umesto njih? Hiljadama godina nisam verovao u to, ali sada sam video da je On odista spreman da to uradi. Morao sam da ga  sprečim.

       Neumorno sam mu došaptavao da će Njegova smrt da bude uzaludna. Da se ne isplati umreti za čoveka. Da je čovek zaslužio da ostane pod mojom vlašću. Mnogim neuspesima u Njegovom radu uvek bih ga ponovo podsećao na to. Mada ih je On hrabrio, tešio, lečio, podizao iz mrtvih, oni su ga sada mrzeli. Tri i po godine je to neumorno činio, i šta je postigao? Imao je šačicu od dvanaest jadnika koji su bili spremni da ga se odreknu i na najmanji znak nevolje. I njima samima je tri i po godine govorio, podučavao ih, živeo sa njima dan i noć, a oni su mislili samo na jedno – ko će od njih da bude najveći u toj novouspostavljenoj vlasti nad Rimljanima?

       Oni, ni uz sva Njegova objašnjenja, nisu shvatali da On prvi put na Zemlji treba da se pojavi baš ovako - kao sluga koji će da umre.

       I šta je On imao posle tri i po godine? Ništa! Veliko ništa. Osim ako ne računamo tugu, jad i razočarenje. Niko ne može da nadvlada toliko obeshrabrenje. Moraće da odustane. Bio sam uveren u to.

       Juda je sve pripremio. Za trideset srebrnjaka sveštenici su dobili obećanje da će on da im pomogne da uhvate Otkupitelja. Jevrejski praznik Pashe je došao. Tokom večere, Otkupitelj je raskrinkao Judu tako da je samo ovaj znao o čemu se radi. Posle toga, Otkupitelj je sa nekim učenicima otišao u Getsimanski vrt. Tamo sam ga čekao JA. Do krajnjih granica sam upotrebio svoju silu da mu slomim odlučnost i volju da nastavi sa Svojim  planom. Telo mu je jedva izdržalo taj pritisak. Odjednom sam shvatio da je potpuno sam. Njegov Otac više nije bio uz Njega? Šta se dogodilo? Posle trenutka zbunjenosti nastavio sam sa pritiskom na Njega. Ali odolevao je. Prvi put sam u Njegovim očima video strah i neodlučnost. Još samo malo i uspeću. Stvoritelj nije odgovarao na Njegove vapaje. Učenici koje je poveo da se mole sa Njim, spavali su. Bio je u potpunosti prepušten meni. Um sam mu ispunio najcrnjim mislima i strahovima. Krajnjim beznađem. Ništa nije uspevalo. Mogao sam jednim prstom da ga zgnječim, ali mi je to bilo zabranjeno. Posle svega, iz Njega je bljesnula konačna odlučnost da nastavi do kraja. Nisam imao nameru da odustanem. Sve je bilo na kocki. Ako je odoleo psihičkom pritisku, neće odoleti fizičkom. I mnogo snažniji od Njega su tu odustajali. I On će.

       Ubrzo su stigli i sveštenici sa svojim ljudima, predvođeni Judom. Za Judu je ovo bio vrhunac. Kada je Otkupitelj spomenuo da može da prizove anđele u pomoć, Juda je verovao da će to i da učini. Oslobodiće se. Preuzeće vlast nad Izraelom. Povešće ih u pobedu. Njemu, Judi, svi će da budu zahvalni. Ali Otkupitelj to nije učinio. Svezali su ga. Tukli. Vodili od jednog poglavara do drugog. I Juda je odjednom, pre nego svi ostali, shvatio je šta su značile reči koje je Otkupitelj govorio o Svom stradanju i smrti. Pa On neće da se oslobodi! On će da umre! A on ― Juda ― je kriv za to. Pošao je sveštenicima kako bi objavio da je Otkupitelj nevin. Ali bilo je kasno. Gotovo da je hteo da se pokaje, ali zašto bih ja snosio njegovu kaznu? Uverio sam ga da je njegov greh toliki da za njega ne može da se pokaje i da mu je najbolje da se ubije. Poslušao me je.

       Kada su Otkupitelja odveli pred Pilata, video sam da je ovaj sklon da ga oslobodi. Izložio sam mu sve moguće političke probleme ako bi se usudio da oslobodi ovog čoveka. Narod bi mogao da se pobuni, on bi mogao da bude kriv za nemire, vlast nad Judejom bi mu oduzeli, i ko zna šta bi se sa njim dogodilo. Dvoumio se. Osuditi nevinog i zadržati političku karijeru, ili ga osloboditi i oprostiti se sa svojim ambicijama. Nije dugo razmišljao. Kao što sam rekao, čovek je u stanju da zbog moći uradi i najčudnije stvari. Otkupitelj  je bio osuđen. Ali nisam mislio da to završim tek tako. Njegova  smrt bi predstavljala moj poraz. On nije smeo da umre. Odlučio sam samo da ga mučim do te mere da uvidi besmisao onoga što želi da uradi - da želi da umre i da otkupi sopstvena stvorenja koja su u stanju da ga muče i ubiju. Podsticao sam mnoštvo da ga izvrgne najvećem mogućem poniženju. Ruganje, pljuvanje, udaranje, skidanje do gola, krunisanje trnjem, bičevanje. Čitavo vreme sam bio uz Njega i došaptavao mu: zar zbog tih ljudi želi da umre? Zar njih želi da otkupi? Neka odustane, neka se vrati Svome Ocu.

       Pošao sam prema mestu gde će ga razapeti. Ovaj način umiranja sam posebno osmislio da bi ljudi danima patili. Pribili bi ih na krst kroz ruke i kroz stopala. Kolena bi bila blago savijena. Viseći na klinom probodenim rukama, pritisak na pluća bio je toliki da bi počinjali da se guše. Tada bi se, uz veliki bol, oslanjali na probodene noge kako bi mogli da udahnu.

       Bio je pribijen na krst. Podignut. Nisam se odvajao od Njega. Imao sam pred sobom nekoliko dana kako bih ga uverio da odustane. Niko ne može da izdrži te muke. I ljude sam podsticao da mu se rugaju. Dok je visio, želeo sam da ga navedem da uzme umirujuće sredstvo koje bi mu zamaglilo um da bih lakše mogao da delujem na Njega. Odbio je.

       Odjednom, nebo se zamračilo. Nastala je grobna tišina. Zatim je nastupila panika. A On je bio sam. Jedini koji je bio uz Njega bio sam ja. Uveravao sam ga da, osim što ništa nije postigao kod ljudi, i Otac jeotišao od Njega. Shvatio sam da su u tim trenucima svi priznati gresi celokupnog čovečanstva bili na Njemu . Ako i izdrži moj pritisak i fizičku patnju, neće izdržati razdvojenost od Oca. Odustaće, mislio sam, bar zbog toga.

       Nekoliko sati posle toga se dogodilo nešto što nikako nije smelo da se dogodi. On je umro. Ne postoje reči koje bi opisale ono što sam tada osećao. On nije smeo da umre. Morao je da odustane. Ali nije. Sva proročanstva i simboli o smrti Mesije, na koje su ukazivali obredi, tog dana su se ostvarili.

       Moja sudbina je bila zapečaćena. Moj poraz je bio konačan. Jedina prilika koju sam imao je propala. Opovrgnuo je sve moje tvrdnje koje sam iznosio protiv Stvoritelja i Njegovog zakona.

       Skinuli su ga sa krsta i sahranili. Govorio je da će da vaskrsne. Nisam se zanosio mišlju da mogu to da sprečim. Ali zbog lakovernih sam morao da dam povod za novu laž. Laž o tome da On nije vaskrsao. Da su ga ukrali Njegovi učenici. Pored dobro uvežbanih rimskih ratnika. Naravno da su mnogi u to poverovali.

       Vaskrsao je. Objavio se ženama. Pojavio se među učenicima. Slušao sam ga šta im govori. On će da ostane sa njima do svršetka sveta. Zar misli da će ta šačica neobrazovanih jadnika moći bilo šta korisno da napravi? Pa manipulisao sam njima dok je On lično stajao pored njih. Kada ga ne budu videli, to će da bude još lakše.

       Proročanstva koja su bila do tada, ukazivala su na još dugi niz godina do Njegovog drugog dolaska. Morao sam da tražim nove načine da zadržim vlast na Zemlji.

Poglavlje 20

APOSTOLI

Otkupitelj se vratio Ocu. Rekao je jedanaestorici da se ne udaljavaju iz Jerusalima. Proročanstva su govorila da će da prime potrebnu Silu za početak svog rada. On im je lično to obećao. Ali Stvoritelj ne daje  svoju Silu ako za to nisu stvoreni preduslovi. Morao sam da ih razjedinim. Da ih učinim nesložnim. Njihov život da ispunim obavezama. Da ih zaokupim drugim životnim brigama. Progoniću ih pomoću ljudi koji su bili pod mojom vlašću. Bez sile odozgo biće potpuno bespomoćni. Odlučio sam da Otkupiteljovo delo uništim u samom njegovom početku. Ipak, oduševljenje i iskustvo koje su imali bili su nepremostiva prepreka da učinim ono što sam nameravao. Nisu se razdvajali. Neprekidno su ponavljali jedni drugima šta se događalo. Molili su se zajedno. Podupirali su jedni druge. Tumačili su i utvrđivali ono što im je Otkupitelj govorio posle svog vaskrsenja.

       Deset dana posle odlaska Ocu, Otkupitelj je poslao Silu Svojim učenicima.

       Do sada sam se tešio kako Otkupitelj nije ostavio značajniji trag na Zemlji Svojim životom i radom. Bio sam, s obzirom na to, siguran da veći uspeh neće imati ni Njegovi učenici. Ali kada su učenici, ispunjeni silom odozgo, izašli među mnoštvo naroda koji je već shvatao da je prevaren i da je Onaj koga su dali da ubiju bio stvarno Stvoriteljev Sin – Mesija koga su čekali, nije trebalo mnogo da hiljade ljudi počne da se kaje i da se obraća Stvoritelju. Sa nevericom sam gledao šta se događa. Na mojoj  planeti ljudi ustaju protiv mene?

       Kao i mnogo puta do tada sam se poslužio državnim i crkvenim vlastima da bih ostvario svoj cilj. Organizovao sam progon i uništenje tog pokreta. Svako ko je bio veran Stvoritelju i ko je stao na Njegovu stranu bio je proglašen bezbožnikom i neprijateljem naroda. Ljudski um sam potpuno zamračio i oni su tada bili sposobni da druge ljude, koji, u stvari, nisu učinili nikakav prestup protiv zakona, zatvaraju i svirepo ubijaju. Organizovao sam javna kamenovanja, progone. Narod je bio u euforiji. Jedni su hteli da slede one koji su išli za Otkupiteljem, a drugi da ih unište. Izabrao sam veoma pobožnog Jevrejina kojeg sam u potpunosti nadahnuo i naveo ga da veruje kako je progonstvo i istrebljenje Otkupiteljevih sledbenika, u stvari, Stvoriteljeva volja. Mada je i veliki broj drugih ljudi prihvatio ovu moju sugestiju, on je to posebno predano i uspešno obavljao. Međutim, Otkupitelj je odlučio da baš njega, Savla iz Tarsa, odabere za dvanaestog apostola. Ukazao mu se, objavio i poslao ga učenicima. Oni su ga uputili u ono što je Otkupitelj činio i govorio, a sam Otkupitelj mu se objavljivao u vizijama i pripremao ga za službu. Znajući Savlove sposobnosti i predanost, odlučio sam da ga smaknem jer je mogao da mi bude prilična smetnja.

       Veoma brzo, apostoli su organizovali crkvu i pod Otkupiteljevim vođstvom su se brzo raširili po svim zemljama. Od šačice jadnika postali su dostojni protivnici. Jedino što sam mogao da činim bilo je da im zagorčavam život stavljajući im na put razne prepreke. Državne vlasti kao i fanatični formalni vernici bili su oruđe kojim sam veoma uspešno sprečavao  napredak njihovog dela. U očima tih ljudi Stvoriteljeve sledbenike sam učinio omraženom sektom, izvrtao sam njihova učenja, dodavao sam sve ono što bi ih učinilo odbojnim.

       S druge strane, i same apostole sam mučio malodušnošću. Nisu mogli da shvate zašto nailaze na tolike prepreke nudeći svetu nešto bolje od onoga što je imao. Neki od apostola su pisali poslanice i slali ih da bi hrabrili novoosnovane crkve koje su morali da napuste jer su odlazili da osnivaju nove. Veoma pažljivo sam proučavao to što su pisali i među samim vernicima sam podizao one posredstvom kojih sam pogrešno tumačio reči i poruke iz poslanica i tako sam razarao crkvu iznutra. Morala je da propadne. Pre ili kasnije. Posebnu pažnju sam posvetio tome da same apostole likvidiram jer su oni bili živi svedoci onoga što je Otkupitelj radio i govorio. Kao takvi su bili i najveći uzrok širenja te crkve. I uspeo sam. Jednog po jednog. Na veoma okrutne načine. Dok su umirali, bio sam pored njih i pitao ih gde je sada njihov Otkupitelj, zašto ih ne spasi, ali to ih nije obeshrabrilo jer su oni znali da im je, u stvari, ovaj život priprema za bolji život - večni. Umirali su sa radošću. Znao sam da i ovaj put moram da izvrnem smisao onoga što je Otkupitelj učio. Ali za to je bilo potrebno vreme, a ja sam morao da delujem odmah.

       Ubijajući ih, oduzimao sam im priliku da žive, ali sam i sebi samom oduzimao priliku da ih zadobijem za sebe odvodeći ih u neveru ili fanatizam. Ipak, nije bilo drugog načina da zaustavim širenje istina koje su propovedali.

       Nastavio sam sa podsticanjem progonstva i neprijateljstva prema njima gde god bi se pojavili. Morao sam da dozvolim da izgubim mali broj njih, makar i bili spašeni, kako bih sprečio da se to proširi na druge. Koliko god se trudio činilo se da su uvek korak ispred mene, bez obzira što sam u potpunosti znao njihove planove. Mada sam u prvu crkvu uneo mnoge lažne doktrine, mada sam nastojao da zadržim stare zablude i da unesem besmislene obrede, crkva je nastavila da raste. Za obraćene Jevreje sam imao jednu vrstu zabluda, a za obraćene ne-Jevreje drugu. Ali to je samo usporavalo rast crkve. Nije ga sprečavalo.

       Počeo sam da smišljam novu strategiju borbe protiv Stvoritelja. Borbe protiv onoga što je Otkupitelj napravio. Do sada sam uspeo da ugušim sve Njegove pokušaje da proširi svetom istine o Sebi ― uspeću i sada.

Poglavlje 21

POBEDNIČKA STRATEGIJA

Posle smrti Otkupitelja, Jevreji su, po Danilovom proročanstvu, imali još tri i po godine da se pokaju i obrate Stvoritelju. Nisu to činili, bar ne kao narod. Izabrali su mene za svog gospodara. Odlučio sam da uništim i spomen na njih. Veoma brzo sam učinio da i sam Jerusalim bude razoren. Stvoritelj je uspeo da sačuva samo svoje sledbenike koje je na vreme izveo iz Jerusalima nekoliko godina pre njegovog uništenja. Ostali su, zarativši međusobno, istrebljivali jedni druge sve do trenutka kada je došao Tit i razorio ceo grad. Želeo je samo da ih pokori ali da im sačuva hram i grad. Nije želeo žrtve. Uspeo sam toliko da razbuktam jevrejski nacionalni ponos da su svi njegovi napori da privoli Jevreje na predaju, propali. Na kraju je Tit uspeo da uđe u grad, a zbog besa rimskih vojnika i njihove mržnje prema Jevrejima, koji su tada živeli u Jerusalimu, grad je bio spaljen i uništen. Hram isto tako.

       Razgnevljen zbog uspeha Otkupiteljovog dela, odlučio sam da svim silama pokušam da istrebim Njegove sledbenike. Ceo tadašnji svet je bio pod mojom vlašću. Rim i sva njegova vlast su se klanjali meni. Organizovao sam javna ubistva hrišćana kao zabavu. Hrišćane sam uspeo da optužim kao državne neprijatelje i uzrok svega zlog što se događalo. Hvatali su ih, zatvarali i bacali u arene. Umirali su u mukama. Bacali su ih lavovima, pred naoružane gladijatore, spaljivali ih na lomačama, mučili ih i ubijali na najokrutnije načine. Ali oni su, kao i njihovi učitelji, umirali sa radošću. Čak i sa pesmom. Međutim, umesto da takvim postupanjem demorališem i prestrašim ostale ljude, umesto da odustanu od toga da slede Otkupiteljovu nauku i žive po njoj, to kao da je bio dodatan podsticaj da se pridružuju crkvi. Hrišćanima. Tako su ih nazvali.

       Skrivajući se u katakombama pod zemljom, sastajući se tajno, crkva je nezaustavljivo rasla. Mnogo brže nego što sam uspevao da ih uništim. Postojala je opasnost da ostali ljudi saznaju za moje postojanje pitajući se ko ima koristi od toga da nekog poštenog, poniznog, dobrog, skromnog i moralnog čoveka bez ikakvog razloga ubije. Mogli bi da povežu sa mnom delovanje ljudi koje sam na to podsticao. Želeo sam i dalje da ostanem u senci. Morao sam da smislim nešto drugo. Delotvornije.

       I onda mi je sinula genijalna zamisao. Poznavajući Stvoritelja, znao sam šta On želi od svojih sledbenika. A znao sam i šta ne želi. Šta ga vređa. Znao sam i pod kojim uslovima On ni na koji način ne može da spasi ljude iako su uvereni da mu služe.

       U istinu, koju je ostavio Svojim sledbenicima, odlučio sam da ubacim malo zablude. Ne puno, da zabluda ne bi bila tako očigledna. Ne odjednom, da je ne bi ni vodeći ljudi crkve primetili.

       Stvoritelj je svom narodu u staro vreme zabranio da slede verske običaje ostalih ljudi. U svom savršenom planu On nije želeo da dopusti da čovek unosi promene ili da određuje pravila po kojima će da se obraća ili da služi Stvoritelju. Znao je da ja stojim iza svega toga ili da bih pre ili kasnije uspeo da iskoristim taj nedostatak u službi i pridobijem ljude na svoju stranu. Osmislio sam savršen plan kako da religiju starog Rima sjedinim sa hrišćanstvom. Pričekao sam dvestotinjak godina. Za to vreme nisam mirovao. Unosio sam sve više problema, zabluda i predrasuda među hrišćane kako bih svoj plan uspešno ostvario.

       Dolaskom Konstantina na vlast iskoristio sam ga da bih konačno ostvario svoj plan. Uverio sam ga da bi zbog političkih interesa najbolje bilo da cela država ima jednu religiju. Hrišćanstvo. Pošto je imao prilično nejasnu predstavu o hrišćanstvu i njegovom smislu, on je naredio da se sva njegova vojska krsti i da svi postanu hrišćani. Pošto je mitraizam – obožavanje Sunca – već vekovima bila glavna religija u Rimu, sugerisao sam mu da, zbog manjeg otpora svojih ljudi, mitraistička božanstva preimenuje u hrišćanske apostole i nazove ih svecima, a mitraističke običaje u hrišćanske. Svi će da budu zadovoljni time. Naravno, sve je to bilo veoma suptilno obavijeno tako da je nalazilo svoje prividno opravdanje u Otkupiteljevoj nauci. Moram li da kažem da je moja zamisao bila toliko lukava i snažna da se održala do danas?

       Da li si i ti deo nje?

       Zamisao je bila apsolutno savršena. Svi ljudi su upali u moju zamku. Gotovo svi. Ostao je veoma mali broj onih koji nisu bili zavedeni tim mojim činom. Moj uspeh je bio nemerljiv. Ubijajući hrišćane fizički, samo sam im činio uslugu. Oni bi ostajali verni do smrti i time bi zadobili ono što im je Otkupitelj i omogućio. Vaskrsenje i večni život.

       Ali unoseći zabludu u istinu postizao sam pravu pobedu. Postizao sam njihovu večnu propast, a da oni to nisu ni znali. Nastavljali su da žive. Ostajali su religiozni. Molili su se Stvoritelju, ali na moj način. Uvodio sam postupno sve ono što je Stvoritelj zabranio. Paganske običaje. Kipove. Slike. Čak sam uspeo da promenim i sedmični praznik ̵ praznični dan koji je ukazivao na Stvoritelja. Uspeo sam hrišćanski dan praznovanja i odmora, koji je bio isti kao i jevrejski, da prebacim na prvi dan u nedelji. Tadašnjim hrišćanima ta zapovest je došla kao olakšanje jer su ih zbog te sličnosti poistovećivali i proganjali zajedno sa Jevrejima.

       Svetkovinu u čast rađanja Sunca preimenovao sam u dan Otkupiteljovog rođenja. Isto sam napravio i sa prolećnom paganskom svetkovinom promenivši joj namenu u proslavu Otkupiteljovog vaskrsenja. Preko običaja i praznika koje sam uspostavio, ljudi su se klanjali Stvoritelju. Bar su bili u takvom uverenju. Udaljivši ih na taj način od istine, ostali su bez mogućnosti da postignu ono što je Stvoritelj za njih želeo. Nisam nailazio ni na kakav otpor. Ljudi su bili izgubljeni za večnost, a ja nisam morao da se trudim da ih proganjam i ubijam. Kao što sam rekao ― genijalan plan!

       U to vreme sam pokušao da ostvarim još jedan plan koji mi nije uspeo u potpunosti. Pošto je Stvoritelj tada pokrenuo ljude da izvrše odabir spisa koji će da uđu u biblijski kanon, ja sam pokušao da ih nadahnem i da im sugerišem da u njega uvrste što više spisa koji su bili čiste izmišljotine. Ali Stvoritelj mi nije dozvolio da tu svoju zamisao ostvarim. Mogao sam jedino da počnem da smišljam na koji način da obezvredim te spise. Ne preterano inovativno, ali veoma korisno se pokazalo širenje sumnje u verodostojnost Biblije, zbog toga što su je pisali ljudi i zbog toga što su ljudi odlučivali koja će knjiga da uđe u biblijski kanon, a koja neće.

       Na moju sreću, malo ljudi razmišlja o tome kada se suoče sa takvim komentarom. On im izgleda neoboriv. Niko se ne pita zašto bi čovek izabrao i uvrstio u biblijski kanon one spise kojih neće da se pridržava, one spise koji će da ga osuđuju, one spise zbog kojih će da strahuju da ne dođu u ruke pogrešnim ljudima. Niko se ne pita zašto onda nisu izabrali spise koji će da odgovaraju njihovim stavovima i to onda svesrdno preporučili narodu i na taj način osigurali potpunu vlast nad umom ljudi u vekovima koja će da dođu. Niko ne razmišlja da bi na taj način bilo rešeno pitanje verskih sukoba, progonstava, praznoverja... Ljudi bi verovali upravo ono što oni žele. Upravo ono što JA želim.

       Ljudska površnost i spremnost da prihvate nešto bez prethodnog razmišljanja i provere oduvek mi je bila jedna od najdražih ljudskih osobina.

       I kod tebe mi se to sviđa.

Poglavlje 22

SREDNJI VEK

Rimsko carstvo se, prema proročanstvu, raspalo. Pod naletom varvarskih plemena ono je u potpunosti rasformirano. Nameravao sam da crkvi, koja je tada već imala razvodnjenu istinu, dam i   državnu vlast. Tada bih mogao u potpunosti da se obračunam sa malim brojem onih koji nisu prihvatili zablude što sam uneo u crkvu. U sledećim generacijama crkva je prestala da bude ono što je Stvoritelj želeo, a postala je ono što sam ja želeo. Ali morao sam pre toga da se pobrinem da crkva, čije sam sedište premestio u Rim, bude odsečena od Istoka. Nisam hteo da ostavim ni najmanju mogućnost da se hrišćanstvo, pa makar i razvodnjeno, proširi i na Istok.

       Narodi Bliskog Istoka su bili prilično razjedinjeni, pa sam, znajući njihov mentalitet, koji sam oblikovao tokom vekova, u skladu sa tim za njih osmislio posebnu religiju. Naravno, nesnošljivu prema hrišćanstvu i Jevrejima. Veoma brzo sam uspeo da ih reorganizujem i putem njih ovo novo verovanje da proširim od krajnjeg Zapada pa sve do Indije.

       Crkvi u Rimu sam dao religijsku i državnu vlast i moć koja ide uz to. Ubrzo je postala sušta suprotnost onome što je Stvoritelj želeo da bude. Zbog autoriteta koji je imala i lažnih dekreta koje sam joj sugerisao da izda, kako bi potvrdila svoju vlast i nad crkvom i nad državom, imala je veliki uticaj u celom tada poznatom svetu. Svi su priznavali njen autoritet i verovanja koja sam posredstvom njih širio. Moja pobeda je bila gotovo potpuna.

       Ipak, ovakvoj crkvi, koja se uzdigla u moći i sili, nedostajala je sposobnost da na delotvoran način spreči širenje prave istine. Pošto sam ja posredstvom nje organizovao nova progonstva onih koji su se protivili crkvenom učenju, pravi Otkupiteljevi sledbenici su mogli da  propovedaju istinu i da je podučavaju jedino u tajnosti. Pristalice Božje istine živeli su u krajnjoj bedi, pa su samo na tom nivou i mogli da šire istine o Stvoritelju koje sam ja želeo da sakrijem. Naravno, doskočio sam i tome. Pod izgovorom obnove u crkvi, podstaknuo sam ljude da pod crkvenim okriljem osnivaju različite redove siromašnog sveštenstva i da se sa onima koji su propovedali pravu istinu obračunaju i na tom nivou.

       Crkvu sam unizio do te mere da je u Stvoriteljevo ime vršila najsramotnije ratove i istrebljenja. U Njegovo ime sam organizovao krstaške ratove i na taj način sam produbljavao jaz između Istoka i Zapada. Između ljudi i crkve uopšte. Između čoveka i Stvoritelja. Mnogi su, zbog ogorčenosti onim što je crkva bila u stanju da uradi, prestajali da veruju da Stvoritelj uopšte postoji. Njima sam predstavljao crkvena učenja kao veštu, i od ljudi smišljenu, tvorevinu. Mom uticaju je tako postao izložen svaki čovek. Želeo on da bude vernik ili ne.

       Oduzevši narodu spise koje je Stvoritelj želeo da im objavi, bio sam u mogućnosti da širim predrasude i zablude najrazličitijih vrsta. Uz već spomenuta prihvatanja paganskih običaja dodao sam još mnoštvo drugih zabluda i neistina – okrutni Stvoritelj koji kažnjava, Stvoritelj koga je potrebno umilostiviti, opravdanje delima, plaćanje da bi se dobilo oproštenje, zagrobni život, molitva za mrtve, ljudski posrednici pred Stvoriteljem – sveci, obožavanje Otkupiteljeve majke. Obrede koje je sam Otkupitelj uspostavio uspeo sam neprimetno da promenim kako bi izgubili svoju pravu simboliku. Sve su to zablude koje sam uspeo da unesem u crkvu i čvrsto ih ukorenim, pa čak i prividno da ih dokažem pomoću ostalih delova Stvoriteljevih spisa kako bi bile što verodostojnije. Pošto sam oko Stvoriteljevih spisa uspeo da stvorim predrasudu da ispravno mogu da ih tumače samo za to ovlašćeni ljudi – poglavari crkve, nije bio problem da održim te zablude sve do danas.

       Osim što sam čitavo vreme Stvoriteljeve spise uspeo da držim podalje od ljudi, običan narod sam u to vreme uspeo da držim nepismenim dok su oni koji su znali da čitaju i pišu, uglavnom bili pod mojim uticajem. Usmena predaja, kao i mali broj spisa koji su Stvoriteljevi sledbenici pomno čuvali i uz pomoć pismenih vernika prepisivali, bili su gotovo beznačajni pokušaji da se istina o Stvoritelju i Otkupitelju održi. Bilo je trenutaka kada sam mislio da je sve konačno gotovo, ali je uvek nekolicina njih nalazila načina da istinu održi nepromenjenom. Pošto je svetlost Stvoriteljeve istine tinjala sve slabije i slabije, sa nestrpljenjem sam čekao trenutak kada će u potpunosti da se ugasi.

Ali moje čekanje ne znači i neaktivnost. Pošto su Stvoriteljevi sledbenici živeli u lošim životnim uslovima, shvatio sam da su takve okolnosti savršene da bi ih istrebio na način na koji nisu računali i pomoću neprijatelja od kojeg nisu mogli da se sakriju. Novo, moćno i podmuklo oružje zvalo se ― crna kuga. Na sve načine sam tu smrtonosnu bolest pokušao da dovedem do njih,  ali Stvoritelj nije dozvoljavao da oni budu u potpunosti istrebljeni. Mada je gotovo trećinu stanovništva poharala kuga, nisam uspeo da uništim taj mali broj sledbenika istine ni na taj način.

       Na moje iznenađenje, Stvoritelj se uskoro poslužio iskrenošću jednog rimskog sveštenika koji je proučavao Njegove spise kako bi pokrenuo novi talas širenja istine. Mom besu nije bilo kraja. Gotovo pred samim uništenjem i nestankom Njegovih sledbenika, Stvoritelj je želeo da uz pomoć autoriteta koji sam ja uspostavio širi svoju istinu. Martin Luter je ustao protiv učenja sopstvene crkve. Otkrio je ono što sam ja veoma pažljivo skrivao. Istinu o opravdanju verom. Njome je raskrinkana zabluda o okrutnom Bogu i prikazana je istina o Otkupitelju koji sam plaća kaznu za greh. Počeo je da prevodi Stvoriteljeve spise na narodni jezik. Želeo je da ih učini dostupnim svima. To sam morao da sprečim. Želeo sam da ih uništim, ali Stvoritelj to nije dozvoljavao. Nalazio je uvek nove puteve da Njegova istina dođe do naroda. Uskoro su se u raznim delovima Evrope podizali brojni pokreti. Uz pomoć moje crkve pokrenuo sam rat protiv svih onih koji su učili drugačije.  Morao sam da počnem iz početka.

       Uz pomoć inkvizicije, koja je tada već bila uspostavljena, uspeo sam da  uništim veliki broj onih koji su se usudili da stanu na stranu reformatora, ali moć koju sam imao posredstvom svoje crkve nije bila dovoljna da u potpunosti zaustavi širenje istine, mada sam protiv nekih organizovao pravi krstaški rat.

       Ubrzo je otkrivena nova zemlja. Amerika. Jedan broj Stvoriteljevih sledbenika je odlučio da se odseli, i da tamo, bez ometanja i u potpunoj slobodi, propoveda istine o Stvoritelju.

       Vreme mi je isticalo, a istina je počela ponovo da se širi. Počeo sam da uviđam da neću moći da zaustavim njeno širenje i da ću sve svoje napore morati da uložim u jedno. U nove zablude. U zamračivanju pravih istina. U pogrešna tumačenja već postojećih.

Pošto je Stvoritelj vodio ljude da umnožavaju Njegovu reč, mnogi ljudi  su dolazili do nje i razotkrivali zablude koje sam održavao preko hiljadu godina. U novoj zemlji su pokušali da stvore potpuno drugačiji društveni poredak od onoga koji je vladao na starom kontinentu. Nisam se brinuo. Kakva god vlast bila, čovek će uvek želeti moć i gledaće svoj sopstveni interes. Jer ga JA podupirem u tome.

Poglavlje 23

OSTATAK

Stvoritelj je u sledećih tristotinjak godina omogućio da nova svetlost sve više obasjava do tada zaboravljene biblijske istine. Došlo je vreme da počnem da koristim zablude drugačije vrste. Nije bilo proučavanja Biblije gde ja ili moji saradnici nismo bili prisutni kako bi zablude, koje sam do tada uneo, u što većoj meri ostale prisutne i kako bih uneo nove. Pošto su neki dolazili do novih spoznaja, želeli su da ih unesu u već postojeće zajednice. Uspeo sam da sprečim do tada iskrene vernike da ne prihvate nove spoznaje, već sam ih uverio da ostanu pri onome što im je do tada bilo poznato. Oni koji su imali veću spoznaju morali su da se odvajaju od ovih kako bi mogli nove istine da utkaju u svoja verovanja. Bio sam zadovoljan postignutim. Na najbolji mogući način sam uspeo da razjedinim one koji su  imali Stvoriteljeve spise u rukama i osnujem desetine međusobno sličnih, pa ipak potpuno netolerantnih zajednica. Prenaglašavao sam novootkrivene istine kao najvažnije od svega do tada otkrivenog kako bih stvorio neravnotežu u verovanju i sprovođenju onoga što je Stvoritelj želeo ― ujedinjenja ljudi u istini. Jedne sam upropašćavao time što sam ih sprečavao da prihvate nove Stvoriteljeve istine, a druge sam upropašćavao time što su se, zbog prihvatanja novih istina, uzdizali u odnosu na ostale i postajali duhovno oholi. Da, zvuči protivrečno, ali ja mogu da učinim da vernik živi u uverenju da je najveći Stvoriteljev poštovalac, a da, u isto vreme, bude ohol i nesnošljiv prema drugima.

       Jedna po jedna, istine su otkrivene. Bila je razotkrivena i zabluda o stanju mrtvih koju sam tako uspešno koristio. Uz sve do tada otkrivene istine nova svetlost je bila bačena i na Otkupiteljev drugi dolazak. U skladu sa tim je otkrivena i istina o konačnom sudu.

       Ponovo je otkrivena i istina o Stvoriteljevom nepromenljivom zakonu. Deset zapovesti su bile naglašene kao osnovno moralno merilo. Tadašnjem svetu takve istine nisu ni najmanje odgovarale jer su se sukobile sa svim onim predrasudama koje sam tokom vekova utkao u čoveka, sa potrebom za vidljivim božanstvom, sa opšte prihvaćenim danom praznovanja, sa požudom, lakomošću, sebičnošću, nasiljem, sa beskrajnim recitovanim molitvama, sa potrebama za ljudskim posrednicima...

       Razotkriveno je i moje delo. Kako kroz istinu o mom poreklu i svemu onome što sam do tada radio, tako i kroz pogubne zablude koje sam uspešno proširio pomoću moje crkve. Bio sam razotkriven. Sve je to doprlo do mnogih ljudi. Bio sam omalovažen, prikazan kao zlikovac, kao uzrok svega zlog što se ikada zbilo u univerzumu. Morao sam svoje delo što pažljivije da sakrijem i da skrenem pažnju ljudi na nešto drugo.

       Ako je Stvoritelj mislio da će, razotkrivši me, da umanji moje  delovanje i da će propovedanje Njegove istine da dođe do svakoga, gadno se prevario. Imao sam još mnogo toga što sam pripremio kako bih čoveka u potpunosti odvojio od Stvoritelja.

       Kako će istina o Stvoritelju moći da dopre do ljudi ako im kažem da Stvoritelj ne postoji? Ako im kažem da svet nije stvoren, već da je nastao ― SLUČAJNO?

       I ako još, u prilog tome, iznesem dokaze? Naučne...?

Poglavlje 24

TEORIJA EVOLUCIJE

Ljudi su hiljadama godina živeli na Zemlji bez nekog posebnog napretka. Video sam da Stvoritelj namerava da promeni takvo stanje. Nadahnjivao je razne ljude da bi došli do novih spoznaja o univerzumu, o prirodi, pomoću hemije, biologije, fizike i ostalih nauka. Međutim, ništa Stvoritelj ne može da upotrebi, a da ja to ne bih mogao da zloupotrebim. Paralelno sa otkrivanjem istina o Onome koji je sve ovo stvorio i o Onome koji će da sudi svetu, morao sam da unesem i suprotnu doktrinu kako bih bacio što veću senku na to što je Stvoritelj želeo da se o Njemu govori. Kroz celu Bibliju ljudi su bili upućivani da se poklone Onome koji je stvorio nebo i zemlju.

       Pošto su ljudsko znanje i različite nauke uzimale sve više maha, iskoristio sam to da bih u potpunosti, kroz veoma ubedljive, prividno istinite komentare, zaveo sve one koji su se smatrali mudrim i obrazovanim. To je bilo od posebnog značaja jer je takav sloj ljudi imao najveći uticaj na društvo.

       Ubrzo sam posredstvom mladog učenika medicine i teologije uspeo da postavim temelje današnjoj teoriji evolucije. Zbog predrasuda koje su imali prema crkvi, zbog onoga što je u Srednjem veku radila, ljudi su izgubili veru i u samog Stvoritelja jer su Njega poistovećivali sa crkvom. Baš kao što sam hteo. U takvim okolnostima nije bilo teško da ljudima serviram novu – bolju teoriju o postanku sveta i teoriju o nepostojanju Stvoritelja. Rasplamsavao sam maštu ljudi koji su počinjali da istražuju tu teoriju. Moju teoriju. Poznavajući beskraj ljudske gluposti i lakomislenosti, nisam morao previše ni da se trudim da sve nedostatke u teoriji ispunjavam dokazima kojih ionako nije bilo. Bitno je bilo da imaju osnovu kako bi se suprotstavljali onima koji su tvrdili da postoji Stvoritelj koji je sve stvorio Svojom rečju.

       Odjednom, ljudi su počeli da žive u uverenju da je sve ovo posledica pukog slučaja, kako nikada nikome neće morati da odgovaraju, kako im je jedini cilj ovog prolaznog života, u stvari, da ugode sebi, kako nije važno šta rade jer će i onako svi da umru u jednom normalnom, prirodnom, ničim kontrolisanom ciklusu. I dok ih je sa jedne strane ispunjavao osećaj beznađa, sa druge strane je nadjačala svest o slobodi.

       Teoriji evolucije sam morao da dam i njen početak, pa sam, opet se oslanjajući na ljudsku lakomislenost, osmislio i teoriju velikog praska. I, eto, ti sada veruješ da je nešto negde eksplodiralo, i da se od te nekontrolisane eksplozije tokom milijardi i milijardi godina nešto tamo zgusnulo zbog određenih prirodnih sila i tako su nastale planete. Pa onda opet tokom milijardi i milijardi godina su se, sami od sebe, stekli uslovi u kojima je mogao da se pojavi život. Ni iz čega.

       Posebno sam ponosan na ovo naukovanje jer ljudska glupost tu dolazi do najvišeg izražaja, tim pre što su ovu teoriju prihvatili najučeniji ljudi. Dakle, čovek je poverovao da nešto tako složeno i neobjašnjivo, što niko od ljudi, pa čak ni ja, ni pod kojim kontrolisanim uslovima ne može da napravi – život – može da nastane slučajno. Pošto su se otkrivali novi nalazi fosilnih ostataka, mogao sam da nadograđujem svoju teoriju kako bi izgledala što uverljivije. Želeći da čoveka još više ponizim, a Stvoritelja još više da omalovažim, sugerisao sam čoveku da, grubo rečeno, njegovo poreklo potiče od majmuna. To što je čovek danas tako blizak majmunu, stvar je njegove degradacije koju sam tokom vekova uspeo da postignem, a ne njegovog razvoja. I to je jedino što mutacijama, uzrokovanim raznim životnim uslovima i navikama, mogu da postignem. Propadanje. A ne napredak i razvoj.

       Možeš li da veruješ da sam tako nešto šuplje, kao što je teorija evolucije, mogao da održim do danas? Tajna tolikog opstanka teorije evolucije ne leži u njenoj neoborivosti. Sama po sebi, ona nema toliku moć. Njena moć se nalazi u čovekovoj želji za slobodom koju sam uspeo da usadim u njega. U želji da nikome ne mora da odgovara za ono što radi. Zbog toga će on da prihvati i najluđe teorije.

       Da bi ono što je bilo dokaz u prilog stvaranju imalo svoj smisao i u teoriji evolucije, morao sam da osmišljavam teorije suprotne stvaranju na svim područjima. Tako sam, na primer, nestanak dinosaurusa, od kojih je večina bila uništena potopom, pripisao padu asteroida i ledenom dobu. Prirodnoj i slučajnoj katastrofi. A, u stvari, mnogi od njih su bili spašeni sa Nojem u barci i još dugo vremena su živeli među ljudima dok, zbog pogoršanih uslova na Zemlji, nisu izumrli. Otuda u svakoj kulturi, bez obzira na deo zemljine kugle, postoje i legende o zmajevima. Na sreću, veoma malo njih to povezuje sa dinosaurusima.

       Pronalazak fosilnih ostataka životinja i biljaka na Antarktiku objasnio sam teorijom u razdeljivanju kontinenata tokom miliona godina, dok sam istinu o vodenom omotaču Zemlje učinio toliko neverovatnom da niko u to ne može da poveruje. A tako je bilo. Zbog uticaja vodenog omotača, to jest zbog uticaja staklene bašte, naša planeta je imala jednaku klimu na svim meridijanima, pogodnu za najbujniji život najrazličitijih vrsta. Otud život na Antarktiku. Postoji još mnoštvo ovakvih primera koje sam objasnio na svoj način.

       Mada je sama teorija prilično šuplja i povezana mnoštvom pretpostavki umesto dokazima, mada su brojni verni ljudi i zagovornici stvaranja ukazivali na nedostatke i nelogičnosti, prividni dokazi su bili ti koji su imali veći uticaj na ljude. I dok sam naučnike nadahnjivao da iznose nove nedokazive teorije, u isto vreme sam podsticao ljude da na veru i istine, koje je Stvoritelj želeo da objavi, gledaju sa prezirom jer sam to predstavio kao nešto što ograničava beskrajnu ljudsku slobodu.

       Teorijom evolucije sam postavio veoma duboku predrasudu. Svaki novi pronalazak pokušava da se uklopi u već postojeću teoriju. Ako to nije moguće, odbacuje se kao takav – jer su ljudi duboko uvereni da je jedini mogući odgovor na pitanje o nastanku sveta i života na Zemlji – evolucija putem prirodnog odabiranja. Na taj način, mnogi dokazi u prilog stvaranju postaju zaboravljeni i obezvređeni. Uzimaju se samo oni koji mogu da se uklope u već postojeću teoriju evolucije.

       Vrhunac mog uspeha teorijom evolucije jeste taj što sam prvih jedanaest poglavlja Biblije uspeo da proglasim izmišljenim i neverodostojnim ― i to od strane ljudi koji za sebe tvrde da veruju u Stvoritelja. Ali i to je deo mog plana. Jedne sam čak uverio da je Stvoritelj kreirao evolucijom.

       Ako bih moć Stvoritelja uspeo da obezvredim i u krugovima vernika, slika o Njemu bi zauvek bila uništena. Nikada više ljudi ne bi mogli da se povežu sa Stvoriteljem onako kako bi On to želeo jer bi imali potpuno pogrešnu sliku o Njemu.

       Teorija evolucije mi je otvorila vrata mnogim drugim zabludama. Njome je postojanje Stvoritelja postalo besmisleno. Bez postojanja Stvoritelja više ne vrede ni moralna merila koja se iznose u Njegovo ime. Spisi pomoću kojih On namerava da se objavi ljudima takođe ostaju bez smisla. Ljudi se okreću sebi samima. Okreću se meni.

       Uspeo sam da učinim da sve ono što čovek svojim bednim umom ne može da objasni ili shvati, odbaci kao nemoguće. Danas će najveći naučnici gorljivo da zagovaraju nepostojanje Stvoritelja uprkos tome što su i sami svesni da čovek tako malo učestvuje u kontaktu sa onim što je On stvorio i da ima toliko toga što je ljudskom umu ovog trenutka neistraživo i neshvatljivo. Od silnog sprektra boja, čoveku je vidljiv samo mali deo. Od silnog spektra zvukova i zračenja, velikih prostora i atomskih čestica, čovek uspeva da doživi tek beznačajan deo. Razlog tome je upravo degradacija ljudske vrste i odvojenost od Stvoritelja zbog greha, za šta sam upravo ja zaslužan. Ali naučnici valjda znaju. I znaju  puno toga što iz vaše „žablje“ perspektive uopšte može da se sazna. A veruj mi... to je odista malo.

       Stvoritelj je opet počeo da gubi bitku za čoveka. Sve više ljudi je postajalo pobornicima evolucije i time su se direktno odricali Stvoritelja. Plan koji sam ostvario bio je savršen. Izneo sam pogrešnu teoriju i poslužio sam se različitim granama nauke da bih toj teoriji dao potporu. Sama teorija nikada nije, i naravno neće, postati nauka, ali tragovi stvarnih nauka u ljudskim umovima tu moju izmišljotinu čine naukom – nečim što naizgled može da se dokaže – a zapravo ne može. Savršeno, zar ne?

       Još uvek misliš da si pametan i da sam odlučuješ šta ćeš da radiš i u šta ćeš da veruješ? Jesi li i ti u grupi ljudi koje sam na ovaj način uspešno udaljio od Stvoritelja? Jesi, zar ne? Ne brini se, pronaći ćeš se u jednoj od stotina zabluda koje sam raširio sa istim ciljem. I ti si moja žrtva, samo to još nisi shvatio. Ali shvatićeš.

       Hoćeš li moći da se vratiš Stvoritelju? Naravno da nećeš. Ne zbog toga što te On ne želi, već zbog toga što ću ja da te uverim da ti to ne želiš.

Poglavlje 25

NOVO DOBA

Prorečeno umnožavanje znanja je već uzelo maha. Kako u područjima istina o Stvoritelju, tako i u svim ostalim područjima ljudi su dolazili do novih otkrića. Štamparska mašina, parna mašina, vozila različitih vrsta, uređaji za komunikaciju, električna energija... Mada je sve to veoma doprinelo širenju istine o Stvoritelju, takvo stanje je išlo i meni u korist.

       Širenje istine nisam mogao da zaustavim. Zbog toga sam uložio poseban trud da bih je na različite načine usporio. Ljude sam morao da zaokupljam drugim stvarima kako ne bi mogli da posvećuju dovoljno vremena da se upoznaju sa Stvoriteljevim planovima. Osnivao sam različite i međusobno netolerantne ideologije kao što su nacizam i komunizam. Kada su se one već dovoljno razvile, iskoristio sam pomenuti napredak u ljudskom znanju kako bih čoveka podstakao da sve svoje stečeno znanje upotrebi kako bi svoju ideologiju učinio nadmoćnom. Znanje je korišćeno za proizvodnju novih oružja svih vrsta. Bio sam ponosan na svoj uspeh. I dok je nekada moralo da prođe poprilično vremena da se određeni broj ljudi uništi, sada sam nadahnjivao čoveka da osmisli mnogo delotvornije načine uništenja samog sebe. Nova vatrena oružja. Hemijska. Biološka. Izazivao sam ratove zbog raznih pobuda. Nije bilo bitno zbog čega. Bilo je bitno da se ljudi uništavaju.

       Ljudske osobine kao što su ponos, oholost i sebičnost veoma sam lako koristio da bih ostvarivao svoje ciljeve. Ideološka previranja, kao i ratno stanje bili su savršeni uslovi za sprečavanje širenja istine.

       Ali nisam se zaustavio samo na tome. Područje mog delovanja nema granica. Ja delujem na svim područjima. Moja crkva, posredstvom koje sam delovao u Srednjem veku, gotovo da je izgubila vlast i autoritet. Morao sam to da povratim. Zato sam pričekao skoro sto pedeset godina da bi izbledela sećanja na ono što je radila u Srednjem veku. Uskoro joj je vraćena vlast, a narod koji je bio pod mojim uticajem, pošto su bili daleko od istine o Stvoritelju, veoma je lako prihvatio ono što sam im nametnuo. Moja crkva je ponovo postala autoritet. I to najveći. Bilo je potrebno samo malo da se zaogrne novim plaštom, dok sam joj ulogu ostavio potpuno istom ― uz deo istine i mnoštvo zabluda – kako bih ljude, koji bi želeli da budu verni Stvoritelju, što više udaljio od Njega.

       Pomoću nje i njenog autoriteta morao sam da osporavam sve one istine koje su bile otkrivene. Mada su mnogi koji su čitali Bibliju ukazivali na razlike i neistine koje sam posredstvom svoje crkve širio, ja sam sve to opovrgavao time što sam uverio ljude da moja crkva ima pravo da menja sve što poželi jer je tu vlast dobila od samog Stvoritelja, pošto je ona jedini zakoniti naslednik na Zemlji. A to sve sam potvrđivao samom Biblijom. Kako sam uspeo u tome? Niko na svetu ne poznaje Bibliju bolje od mene. I niko ne može uverljivije da je zloupotrebi protiv samog čoveka. Samo će pažljivi čitaoci i istraživači moći da primete granicu između spasonosne istine i pogubne zablude. Na sreću, takvih je veoma malo. Čak i među samim Stvoriteljevim narodom.

       Pobedom komunizma u mnogim zemljama, u ljudima sam uspeo da zadovoljim onu unutrašnju potrebu za jednakošću, dok sam u isto vreme uspeo Stvoritelja da isključim iz njihovog života. Životni stil koji sam tada nametnuo je vernost Stvoritelju predstavljao skoro kao protivdržavni čin. U kapitalističkim zemljama sam morao da razvijam potpuno drugačije trendove.

       Najjednostavniji, a najučinkovitiji je svakako bio materijalizam.  To je nešto što sam uspeo da održim do danas.

       Međutim, istina, podstaknuta Stvoriteljevom silom i ljudima koji nisu dali da se zavedu i da se odvoje od Njegove reči, nezadrživo se širila. Ljudi koji su ispravno shvatili životne vrednosti nisu žalili trud i odricanje od svega onoga što je ovaj život, naizgled, činio lepim, kako bi istine o Stvoritelju i Otkupitelju preneli što većem broju ljudi. Zbog novog društvenog uređenja nisam mogao da pokrenem otvoren rat protiv njih, ali sam u ljudima koji su bili pod mojom kontrolom stvorio veliku odbojnost prema svemu što se kosilo sa onim što su do tada znali o Stvoritelju. Pošto sam uz sebe uvek –  baš uvek– imao većinu, širenje istine bilo je veoma otežano.

       Jedna od mojih najboljih predrasuda jeste ona da je većina uvek u pravu i da je nešto što već dugo postoji ― ispravno. Zbog te predrasude su ljudi u stanju i da gledaju istini u lice, a da opet ostanu u svojoj zabludi. A na ovoj Zemlji većina, bar što se istine o Stvoritelju tiče, nikada nije bila u pravu. I neće.

Poglavlje 26

ZABUNA

Svaki kutak ove planete je ispunjen jednim od mnogih načina da čoveka upropastim. Držanje ljudi podalje od istine o Stvoritelju, pogubne zablude u samoj istini, teorija evolucije, razne političke ideologije, ratovi, masovna uništenja, lažne religije, fanatizam, ateizam…, samo su neki od njih. Svaki čovek je žrtva jedne od njih. Gotovo svaki.

       Uprkos tome, Stvoritelj je učinio da se Njegova reč nezadrživo širi. I protiv toga nisam mogao ništa. Bila je potrebna nova strategija. Koristeći se dobro poznatim sklonostima i potrebama ljudi, kao i željama onih koji su prihvatili istine objavljene u Bibliji, nadahnjivao sam ih da ih tumače na način da te istine prilagođavaju sebi, umesto da se oni prilagođavaju njima. Poznavajući ljudsku taštinu, moć ljudskog ega i njihovu sada već urođenu sebičnost, nije bio poseban problem da ostvarim uspeh na tom području. Sve ovo je pogodovalo stvaranju okolnosti za nesmetano umnožavanje različitih hrišćanskih zajednica. U svaku od njih sam uneo i određenu zabludu. Ali svaka od njih je imala i nešto zajedničko. To sam morao da učinim kako bih stvorio osnovu za kasnije lakše ujedinjenje protiv Stvoriteljevog naroda.

       Što je hrišćanskih zajednica bilo više, to su one bile manje uverljive. Što ih je bilo više ― teže je bilo da prepoznaju Stvoriteljevu istinu.

       Razlike među zajednicama bile su u nekim slučajevima male, dok su u nekima bile veoma velike. A svi su čitali istu knjigu - Bibliju. Moje savršeno poznavanje Biblije i ljudsko licemerje omogućilo mi je da njome manipulišem  kako poželim. Njene istine sam ljudima pogrešno tumačio. Neke skrivao. To  mi je omogućilo da neke nadahnjujem da za svoje slabosti traže opravdanje pogrešno tumačeći pojedine biblijske primere i da ih na taj način tolerišu u  svojoj zajednici. Druge sam nadahnjivao da odbiju da prihvate ono što njihovim željama i potrebama nije odgovaralo, pomažući im da za to pronađu prividno opravdanje u Bibliji. Poznavajući nivo željene duhovnosti svakog čoveka, omogućio sam mu da, u skladu sa tim, može da se priključi zajednici koja će odgovarati baš njegovim potrebama.

       Osim toga, ljude sam navodio u hrišćanske zajednice iz najrazličitijih pogrešnih pobuda. Neke sam plašio smrću i paklom. To je bilo veoma delotvorno jer su takvi ljudi dolazili Stvoritelju iz straha, a ne iz ljubavi, kako bi On to želeo i, s obzirom na to, oni nikako nisu mogli u potpunosti da ga upoznaju. Druge sam dovodio zbog koristi jer sam im posebno naglašavao biblijske tekstove o ljudima koji su bili materijalno blagosiljani zbog svoje vernosti Stvoritelju. Takvi bi zbog nedostatka očekivanog, veoma brzo i nepovratno odlazili od Stvoritelja. Jedne sam dovodio zbog pesme, druge zbog društva, trećima je to bio hobi... Naravno, sve sam uspeo da ih uverim kako su Stvoritelju došli iz najčistijih pobuda, a da, u stvari, ni sami ne znaju pravi motiv svoje pripadnosti crkvi.

       Koristio sam se biblijskim tekstovima da bih u potpunosti izopačio samu suštinu Biblije. Prenaglašavajući jedan deo istine, ostali delovi Biblije bi tim istim ljudima koji su je proučavali ostali skriveni. Zbog nepoznavanja cele istine nije imalo šta da ih štiti od zabluda koje sam širio.

       Jedne sam, na primer, nadahnuo da prenaglašavaju samo krštenje uronjavanjem u vodu. Na tom mestu su i ostali. Odbacili su neke zablude koje sam uveo putem svoje crkve u Srednjem veku, kao što je klanjanje kipovima, ali mnogo toga je ostalo. Druge sam, opet, nadahnuo da prenaglašavaju krštenje Svetim Duhom. Ovo mi je bilo posebno zabavno. Uverio sam ih da čovek nije u potpunosti obraćen ako ne bude govorio stranim jezicima, baš kao što su to i apostoli činili posle pedesetnice. Toliko su želeli da govore stranim jezicima da su neprimetno dolazili u stanje kada sam mogao da obuzmem njihov um i ovladam njime. U tom stanju, mada ni sami ne znaju šta govore, ostaju pod utiskom da je to siguran znak da su na Stvoriteljevoj strani. Ali ja znam šta govore. U stvari, šta ja govorim. Hvalospeve Stvoritelju sigurno ne. Ali oni to i tako ne razumeju. Misle kako je to jedan od najuzvišenijih načina da se Stvoritelj proslavi. Baš...

       Posebno mesto zauzima zajednica pomoću koje sam uspeo da proširim zablude koje najviše unižavaju Stvoritelja i ono što je On učinio. A sve sam opet potkrepio Biblijom. Možeš li da veruješ da sam Njegovom sopstvenom rečju uspeo da ponizim i omalovažim i Stvoritelja i Njegovog Sina? Pomoću ove zajednice sam Stvoritelju oduzeo moć stvaranja. Uverio sam ih da je On stvarao svet hiljadama, tačnije, šest hiljada godina. Božansku prirodu Otkupitelja sam ponizio do ljudske. Uverio sam ih da Otkupitelj nije božanstvo. Što je najzanimljivije, uverio sam ih da je On već došao po drugi put, kao što je i obećao. Ono što je u Bibliji simbolika uverio sam ih da shvate doslovno, a ono što je doslovno, da shvate simbolički. Razvio sam u njima jedan robovski odnos prema Stvoritelju. Osim što sam im uzeo ono najvažnije iz Biblije, ostali su i bez onoga čovečnog. Uverio sam ih da, čak i ako ćovek umire, ne smeju dati svoju krv da bi ga spasili, niti da je prime od nekoga kako bi spasili svoj život. Uspeo sam da od toga napravim čitavu nauku samo da ne bi došli do onih spasonosnih istina koje su bile otkrivene u Stvoriteljevoj reči. Njih veoma pažljivo držim podalje od ostalih verskih zajednica da se zablude koje putem njih širim ne bi razvodnile. Čak sam ih, zbog nemogućnosti potkrepljivanja njihove nauke, naveo da izmene Bibliju i uvedu svoj sopstveni prevod kao standard.

       I dok sam tako umnožavao protestantske hrišćanske zajednice, čineći ih razjedinjenima i neusaglašenima oko novootkrivenih istina, na svojoj najmoćnijoj crkvi sam radio sa najvećom mogućom pažnjom. Znao sam koliki bih uticaj opet mogao da imam putem nje. Dao sam joj autoritet, moć, bogatstvo. Ljude sam uverio da je sve to posledica posebne Stvoriteljeve pažnje i blagoslova jer ju je On sam odabrao i posvetio. U stvarnosti, ona sa Stvoriteljem nema nikakve veze. Nju sam izgradio po merilima ljudskih potreba i ljudskih shvatanja Stvoritelja ― shvatanja koja sam tokom celog jednog milenijuma pažljivo izgrađivao. Svaki detalj sam pažljivo osmislio. Od spoljnog izgleda građevina, do unutrašnjosti. Od sveštenstva, do obreda koje su vršili. Sve je to ljude moralo da ispuni strahopoštovanjem. Morali su da budu u uverenju da se posredstvom nje sam Stvoritelj obraća ljudima. Zbog toga sam njeno sveštenstvo posebno uzvisio. Mada je to Otkupitelj izričito zabranio, učinio sam da sveštenik bude proglašen duhovnim ocem. Da se ljudi klanjaju njemu. Da njega smatraju posrednikom između Stvoritelja i ljudi, umesto Otkupitelja koji to jedini jeste.

       Za sve one koji nisu želeli da se priključe nekoj od mojih manjih hrišćanskih zajednica, tu je bila ona - Majka crkva. Ona je od svog vernika tražila najmanje. Uz to, omogućavala mu je najveću slobodu, a pružala mu je potpuno uverenje da, kao njen pripadnik, čini baš sve što jedan čovek, koji želi da bude veran Stvoritelju, treba da čini.

       Posredstvom raznih svetkovina paganskog porekla, koje sam uspeo da održim i da preimenujem kao hrišćanske, njeni vernici dobijaju potpun osećaj prave duhovnosti. Samo osećaj.

       Osećaj darežljivosti i dobrote u vreme zimskih praznika, osećaj samoodricanja i požrtvovanosti tokom priprema za prolećne praznike, i, na kraju, osećaj sopstvenog doprinosa Stvoriteljevom planu spasenja. Ova poslednja čovekova težnja mogla je prilično da se iskoristi protiv njega samog. Odlučio sam da ljude potpuno ponizim i njihovim nerazumevanjem Stvoriteljevog plana spasenja još više nanesem bol Stvoritelju. Pokorama! Samokažnjavanjem.

       Pogrešno predstavivši Stvoritelja i Njegov plan za čovekovo spasenje, sam uverio ljude da i oni mogu nešto da učine kako bi ga umilostivili.  Moraju da se muče, da kažnjavaju sami sebe. Do sopstvene krvi. Ovo mi predstavlja jedno od najvećih zadovoljstava. Uspeo sam da postignem to da ljudi pate čineći sami sebi ono na šta sam u prošlim vremenima morao da nagovaram njihove mučitelje da im čine. Uživam gledajući ih kako ih sopstveno nepoznavanje Stvoritelja tera na takve postupke. Ipak, osećaji zadovoljstva, požrtvovanosti i korisnosti, koji im kao pripadnicima moje crkve pružam, u potpunosti ih zadržavaju u tami kojom sam ih obavio.

       Vidiš li šta sve mogu da postignem zahvaljujući uzvisivanju ljudskog ega? Mnogi od njih će kratkotrajno da pretrpe bičevanje do krvi, hodanje na kolenima po oštrom kamenju, pa čak i sopstveno razapinjanje na krst, nego da promene svoj karakter.

       Sve ovo čini nešto što ja zovem ― savršena zabluda! Moje remek delo.

Međutim, nisam ovde stao. Bilo je potrebno još nešto. Nešto natprirodno.

Mnoge ljude sam, kako zbog posledica načina života koji sam im nametnuo, tako i zbog bolesnih stanja koja sam im direktno prouzrokovao, doveo u stanje krajnje bede. Kad god to ima pogubne posledice za veći broj ljudi, ja ću takvog bolesnika lično da oslobodim mojih okova. Nije ti jasno? Učiniću da izgleda kao da ga je oslobodio Stvoritelj, dok se za njega molio i na njega stavljao ruke onaj koji uopšte ne pripada Stvoritelju. Još ne razumeš? Ozdravljeni čovek i svedoci tog isceljenja misliće da svi treba da pripadaju zajednici kojoj pripada taj navodni iscelitelj, jer je, zbog prisustva natprirodnog, upravo to prava Stvoriteljeva crkva.

Ipak, video sam da postoji i priličan broj onih koji su bili duboko razočarani u hrišćanstvo, upravo zbog zabluda kojima sam ga obavio.

       Pošto je Stvoritelj u svakog čoveka utkao težnju za Njim samim, bilo mi je u interesu da i tim ljudima ispunim ovu prazninu, u suprotnom, mogli bi da  dođu u vezu sa onim što je bila prava i potpuna Stvoriteljeva istina. Morao sam da im ponudim nešto novo. Drugačije. Mistično. Istočno...

       Što zbog istinske potrebe za duhovnim, što zbog savremenosti i pomodnosti, što zbog želje za isticanjem na drugačiji način, mnogi su prihvatili ono što sam im ponudio. Religije Istoka. Njih sam do najsitnijih detalja razvijao hiljadama godina i one su popunile praznine koje mnogi ljudi, zbog mog veoma uspešnog delovanja, nisu mogli da pronađu u hrišćanstvu ― novi način gledanja na besmrtnost ljudske duše, na život i na ono što oni smatraju božanstvom. Zablude o besmrtnosti duše sam već hiljadama godina koristio na još jedan način. Pomoću zablude o reinkarnaciji.

       U stvari, to i nije bilo posebno teško. Bilo je potrebno samo da određenim ljudima, koji su postali podložni meni, snažno utisnem u svest, putem sugestija, razna navodna sećanja da bi time dokazali da su pre ovog života odista živeli kao neko drugi. Ili nešto drugo.

       Prirodan strah od prolaznosti i smrti sam uspeo da ugušim osećajem sigurnosti u dugotrajno putovanje duše iz tela u telo dok se ne postigne duhovno savršenstvo.

       Na ovaj način sam ljude, koji su bili potpuni nevernici, zbog nepotpunog i izopačenog poznavanja hrišćanstva, uspeo da uvučem u zabludu iz koje je skoro nemoguće da izađu. Raznim načinima kojima sam mogao da delujem na njihovu svest putem meditacija i stanja u koja zapadaju, kao i putem omamljivanja raznim ritmičnim i uzastopnim zvukovima, držim njihov um podložnim meni, a time i na sigurnoj udaljenosti od Stvoriteljevih istina. Sve to obavijam mnoštvom prividno inteligentnih objašnjenja i filozofijom koju ni većina njih ne razume.

       Istiniti i logični elementi, kao što je zdrav način života, samo daju podršku ovom verovanju koje sam raširio po čitavom savremenom svetu, dok je ono duhovno ostalo samo prividno zadovoljeno.

       Prepoznao si se u jednoj od ovih zajednica koje sam opisao? Sada bi bilo najbolje kada bi se uvredio. Kada bi tvoj ego zaključio da je ovo što čitaš uvredljivo i ponižavajuće. Da je glupo i da nije vredno čitanja.

To bi bilo najbolje ― za mene! Nastavio bih sa tobom tamo gde smo stali pre nego što si počeo ovo da čitaš. Nastavljaš...?

Vredelo je da pokušam...

Uprkos svim preprekama koje sam postavio, Stvoriteljevi sledbenici su, uz Njegovu pomoć, ipak, pronalazili načine da šire istine o Njemu.

       Ljudi su, ipak, pronalazili put do Stvoritelja. Jesam li se brinuo zbog toga? Ni najmanje!

Poglavlje 27

TRKA S PREPONAMA

Put do Stvoritelja nije ni malo jednostavan za čoveka. Razlog tome sam  naravno ― ja. Prve prepreke na tom putu su njegovi bliski prijatelji i ukućani, koje sam kroz životne navike, trendove i društvene norme, učinio zatvorenim za istine koje Stvoritelj želi da objavi. Čovek koji želi da postane bliži Stvoritelju naići će na nerazumevanje i podsmeh. Na netoleranciju i odbacivanje. Na jače ili slabije protivljenje. Smatraće ga čudakom, fanatikom, pa čak i nenormalnim.

       Zbog poslušnosti Stvoritelju morao bi da se odrekne nekih svojih već duboko ukorenjenih oblika ponašanja i navika, a u očima drugih nailaziće na prezir. A ja sam u stanju da u umovima njegovim najbližih, osim svega ovoga, razbuktam veliki gnev i mržnju prema svakoj takvoj odluci. Istu onu koja i mene ispunjava.

       Mnogi padaju na tim preprekama. Sa mnogima od ovih stvari ne mogu i ne žele da se nose. Žele da idu linijom manjeg otpora. Linijom koju sam JA odredio. Svakog onog koji se susretne sa istinom, svim silama nastojim da zadržim u svojoj vlasti. Podalje od Stvoritelja. Predrasude, ljudski ponos i sebičnost su oružje koje veoma dobro koristim da bi ljudi ostali uz mene.

       Važno mi je samo da zadržim ljude da ne čitaju Stvoriteljeve spise ― Bibliju. Oko nje sam isto tako podigao mnoštvo predrasuda koje se, uglavnom, ni ne proveravaju. Na primer: predrasuda da nju može da tumači kako ko hoće. I može. Ako mu ja pomažem u tome. Kada bi je čitao sam, video bi da ona, u stvari, veoma tačno tumači samu sebe. Međutim, ako bi i počeo da je čitaš, bez nadahnuća Onoga koji je nadahnuo njezine pisce, ne bi mogao u potpunosti da je razumeš. Trebao bi da se pomoliš Stvoritelju kako bi ti On pomogao da je potpunije razumeš, a ti to ne želiš. Zato ćeš u njoj da vidiš samo ono što ja želim da vidiš.

       Nadalje, ljude nadahnjujem da je smatraju samo ljudskim delom, da je smatraju zastarelom, da je smatraju samo dobrom knjigom. Kulturnim nasleđem...       Nizom predrasuda o njoj uspeo sam da postignem da ona bude neomiljeno štivo. Ali nisu samo spomenute predrasude razlog njene neomiljenosti među ljudima.

       Ona budi savest. Zahteva promenu. Nudi rešenje. Izlaz. A ja sam se pobrinuo da taj izlaz bude kao uzvodno plivanje u brzoj, hladnoj i opasnoj reci.

       I zato, čovek odlučuje da ostane tu gde jeste. Nema veze što će tako da propadne. Bitno je da živi kao i svi ostali. Da ne nailazi na konflikte. Da ne ide suprotno od društvenih normi, čak i ako su pogrešne. Da ne izgubi nešto što mu je, u ovom jadnom materijalnom svetu, važno.

       Da bih ugušio glas njegove savesti, posredstvom koje Stvoritelj pokušava da ga opomene da greši u takvoj odluci, zaokupljam ga najrazličitijim stvarima - zavisno od toga šta će na koga da ima najveći uticaj. Podstaknuta ljudska sebičnost ovde ima posebno mesto. Ljude uveravam da su ili premladi ili prezauzeti, ili prestari, ili bilo koji drugi »pre« samo da ne bi počeli da se bave upoznavanjem sa Stvoriteljem posredstvom Biblije. Na moju sreću, najveći broj njih ne shvata da ih u bilo kojoj od tih situacija, zajednica sa Stvoriteljem ometa i opterećuje isto onoliko koliko ih u tome ometa i opterećuje dobro zdravlje. Ne shvataju to jer sam JA tu da im zamaglim istinu.

       Ako treba da te se spreči da dođeš ka Stvoritelju, ja sam tvoj najpouzdaniji saradnik. Sve ću ti dati i omogućiću ti sve samo da bi ostao tu gde jesi. Od dobrog izgovora do bogatstva. Ljudi misle da je materijalno blagostanje Stvoriteljev dar. U stvarnosti, ono je moje najpouzdanije sredstvo da te držim u najvećoj mogućoj udaljenosti od Stvoritelja. Mnoge ljude, koji su već bili na Stvoriteljevoj strani, upravo sam putem bogatstva i moći doveo ka sebi u tolikoj meri da za njih više ne postoji put natrag. Ne, nisam ih odveo iz njihovih verskih zajednica, ako si to mislio.

       Zamisli koliko mi je lakše da odvojenost od Stvoritelja postignem sa onima koji ga još nisu upoznali.

       Da bih te zadržao uz sebe omogućiću ti čak da budeš i religiozan ako želiš. Priključiću te jednoj od nekoliko desetina hrišćanskih zajednica koje sam lično osnovao. Daću ti i da imaš mir na tom području. Mada ne potpuni, ali dovoljan da te drži tamo gde ja želim da budeš. Uticaću na tebe da o duhovnosti imaš, ne samo iskrivljene, već i potpuno izopačene stavove. Dovešću te u takvo stanje da ćeš duhovnost da vezuješ isključivo uz osećaje i predosećaje, dok ćeš ono glavno – razum – da ostaviš po strani. A ja ću da budem taj koji će tvojim osećajima da manipuliše na razne načine kako bi tvoj harmoničan stav prema duhovnosti ostao u večitoj tami.

       Na ovaj način postižem mnogo toga. U prvom redu obezvređujem Stvoriteljeve napore da ti se u potpunosti objavi. On te čeka jasno otkriven i sa određenim namerama i uputstvima koje je dao u Bibliji, dok te, u isto vreme, gleda kako lutaš nesigurnom stazom vođen sopstvenim i prevrtljivim osećajima. Naravno, došao si u susret sa Njegovom reči, ali voditi se osećanjima povlači manje odgovornosti i obaveza, što tebi i tvom egu najviše odgovara. S obzirom na to, navodim te da uporno zaobilaziš susrete sa Njim u Bibliji. Čak i kada jednom nestane lepih osećanja, pomoći ću ti da Stvoritelja okriviš za nesreću koju ću ti ja prouzrokovati. Teško da ćeš neispunjena očekivanja od zajednice sa Stvoriteljem da pripišeš svojoj neupućenosti i nedovoljnom poznavanju Njega. Ja ću ti pomoći da On bude glavni krivac u svemu tome.

       Eto, omogućiću ti i religioznost, daću ti i materijalna dobra samo da bih te upropastio. Međutim, ako te ono što ti dam ne bude držalo tamo gde ja hoću, oduzeću ti nešto. Baci ću te u teške probleme i nedaće. Naravno, ako ja procenim da je to bolji način da ostaneš uz mene i da ćeš zbog toga krivicu da svališ na samog Stvoritelja.

       Da li si sada svestan kolika je moja moć? Da li si sada bar približno svestan da je sve ovo što se tokom istorije događalo rezultat mog savršeno osmišljenog plana? Da li si bar približno dobio odgovor na pitanje otkuda toliko zla na ovom svetu? Nisi valjda mislio da je nešto takvo, mada po Stvoriteljevim merilima ružno, a ipak savršeno osmišljeno do najsitnijih mogućih detalja i pojedinosti, posledica nekog slučaja...?

       Do sada si mogao da vidiš samo mali deo moje svestranosti da postignem svoj cilj. Ono što sada znaš odnosi se, uglavnom, na moje globalno delovanje. Međutim, kroz sve vekove, moj rad je bio mnogo više od toga. Da bih sve ovo postigao na globalnom nivou, morao sam mnogo da radim na individualnom nivou. To je ključ mog globalnog uspeha. Puno poniženih i zavedenih pojedinaca.

       Upravo sam počeo da ti otkrivam koliko vešto radim i na tom nivou. A još ćeš da vidiš kako se moj uticaj proteže i na područje gde tvoj jadni um ni ne sluti da bih ja mogao da budem. Pronaći ćeš sebe u mnoštvu primera, shvatićeš koliko si izmanipulisan. Kako činiš upravo ono što JA hoću. Kako činiš upravo ono što je Stvoritelj, u nameri da te spasi od mene, rekao da ne bi trebalo da činiš.

       Shvatićeš da je jadno stanje tvog izgleda, zdravlja, morala, inteligencije, duhovnosti, navika, pa čak i okoline u kojoj živiš, kao i još mnogo toga, zasluga moje opake genijalnosti. Shvatićeš da si ti moj medijum pomoću kojeg uništavam i tebe i ovu planetu.

       Sve ćeš to da saznaš. Sve ću to detaljno da ti objasnim. Misliš li da ćeš promeniti mišljenje koje si do sada imao? Nećeš. Sigurno. Mišljenje se ne menja tek tako. Posebno ako je pogrešno. Ja ti svesrdno pomažem u tome da ga zadržiš. Svoju spoznaju ćeš staviti iznad tuđe. Svoju sposobnost rasuđivanja ćeš staviti iznad ostalih. Svoje sadašnje mišljenje i stav, bez obzira na dokaze da su pogrešni, ne smeš da napustiš. To bi bilo ponižavajuće. Ne možeš toliko da pogaziš svoj ponos.

       Vidiš, ostaćeš upravo takav kakav si bio, a ja ću da likujem jer će tvoj užas, kada se jednog dana sretneš sa Stvoriteljem, da bude isto toliko veći koliko je bila velika i tvoja spoznaja o Njemu. I o meni.

Poglavlje 28

POD MOJOM KONTROLOM

Do sada si već shvatio da sam uložio veliki trud da bih te upropastio. Da si predmet moje mržnje. Da si jedini mogući način da se osvetim Stvoritelju koji želi da me zauvek uništi. Shvatio si da mi je cilj da ti sam odgovaraš za greh koji si učinio umesto da ja odgovoram za njega. Onog trenutka kada te odvojim od Stvoritelja na duhovnom nivou, kada pređeš granicu posle koje više ne možeš da mu se vratiš, bićeš potpuno u MOJOJ vlasti. Najbolje od svega toga je što si čitavo vreme sve to sam izabirao.  

       Stvoritelj te je upućivao na jedno, a ja sam te upućivao na drugo. Čitavo vreme. A ti nisi shvatao da se vodi bitka za tebe. Znaš li zašto Stvoritelj gubi bitku za tebe? Zato što ti On sugeriše da radiš ono što je od večnih vrednosti. Da uspostaviš vezu sa Njim posredstvom Njegove reči. Da uz Njegovu pomoć izgrađuješ karakter u skladu sa Njegovim. Da vladaš svojim osetilima. Željama.

       A ja? Kao što sam ti rekao, ja sam na strani tvog ega. Ja sam učinio da ono što On traži od ljudi, bude proglašeno zaostalim. Da karakterne vrline koje On zahteva, budu proglašene manama. Da želje kojima On želi da ovladaš i da im ne popuštaš budu proglašene najvećim užicima. Zbog toga On gubi bitku za tebe! Ne želiš da budeš proglašen zaostalim, ne želiš da budeš proglašen slabićem, želiš da uživaš u svimosetilima koja imaš... Nije bitno što te sve to u Stvoriteljevim očima duhovno, moralno i telesno ponižava. Bitno je da ti uživaš u tome. Da si kao i ostali.

       Vidiš li koliko je moj posao jednostavan? Udaljio sam te od istina do kojih Stvoritelj želi da dođeš. Uverio sam te da je religija za starce i decu. I sada baš ništa ne može da te sačuva od zabluda u koje sam te zapleo. Moj glas prepoznaješ kao glas svog razuma, dok Stvoriteljeve sve slabije pokušaje da dođe do tebe tumačiš glasom savesti koji treba da se zanemari, jer od njega nema nikakve koristi. Samo štete. Morao bi da budeš požrtvovan, ponizan, strpljiv, nesebičan, obazriv, da pokazuješ osećaje... nije važno što bi ljudi iz tvoje okoline zbog toga bili srećniji ― za tebe je to naporno i ponižavajuće.

       Na kraju, ne možeš sada da se promeniš. Svi su navikli na tebe baš takvog. Šta će da misle o tebi? Zamisli, postigao sam to da će ljudi svaku osobu koja i uspe da napravi jedan takav iskorak u bolje, da ismejavaju. Veoma ih rado nadahnem na to jer tako opravdavaju svoju nemogućnost da i sami postignu isto. Na primer: ismejavaće te ljudi koji su nepristojni jer si ti postao pristojan. Ismejavaće te ljudi koji nezdravo žive jer si ti počeo zdravije da živiš. Ako budeš postao moralan, ismejavaće te ljudi koji su nemoralni. Vidiš, ovakve stvari bez moje umešanosti gube smisao. Njima te JA sprečavam da se promeniš.

       Iz stanja u kojem se nalaziš, put do Stvoritelja će ti se činiti nemogućim. Morao bi da prođeš kroz mnoge prepreke da bi došao do Njega. Morao bi da otkriješ sve duhovne i moralne zablude. Morao bi da prihvatiš sve novootkrivene istine i da svoj život promeniš u potpunosti. A zbog čega? Zbog jedinstva sa Stvoriteljem? Zbog večnog života? Večnog života u potpunoj radosti, pravdi, sreći, zdravlju, iskrenoj ljubavi...?

       Pomoćiću ti da zaključiš kako je za tebe bolje da ostaneš takav kakav jesi, ništa ne menjajući, da bi proživeo svojih bednih, bolešću, patnjom i nepravdom obeleženih sedamdesetak godina života i propao zajedno sa mnom, nego da postigneš ono što bi Stvoritelj želeo za tebe.

       Misliš li da ne znam šta govorim? Da niko takav glup zaključak ne može da donese? O, može! Ti možeš. Kao i milijarde ljudi koji su ti slični. Zaboravljaš da imam skoro šest hiljada godina iskustva u pomaganju ljudima da izaberu upravo to?

       U poglavljima koja slede videćeš da si i sam na najboljem putu da učiniš isto.

Poglavlje 29

PRILIKA

Ljudski život je jednom rečju ― prilika. Prilika za čoveka da se vrati u stanje u kojem je ljudska vrsta nekada davno bila kad je izašla iz Stvoriteljevih ruku. Prilika za Stvoritelja da čoveku otkrije svoj plan za njegovo spasenje i da ga svojim uticajem dovede nazad ka sebi. I dvostruka prilika za mene: prva, da čoveku za vreme njegovog života nanesem patnju, bol, nepravdu i nesreću svake vrste, i, druga, da ga upropastim za večnost odvojivši ga od Stvoritelja.

       Stvoritelj zbog svoje pravednosti ne sme da se meša kako bi me sprečio u tome, jer mora zbog stanovnika celog univerzuma da dozvoli da se u potpunosti pokaže kuda vodi neposlušnost i koje su posledice te neposlušnosti. On, s obzirom na to, može samo da dâ život, da pruži svedočanstvo o sebi i onome što je za čoveka ispravno i da čeka da čovek sam odluči šta će da izabere. Ograničen je nečim tako dosadnim kao što je pravednost. Jedino ako se čovek svojevoljno odluči da stane na Njegovu stranu, On ima ovlašćenje da ga osposobi da živi po Njegovim načelima, da mu da svoju silu da se odupre meni, da ga uči otkrivajući mu se posredstvom prirode i Njegove reči. Sve je to presporo i predosadno. Zbog toga sam ja bez prave konkurencije, pošto nisam ograničen takvim uslovima.

       Moj uticaj je sličan, i, naravno, suprotan. Pošto je On osmislio sva životna načela za čoveka i za sva ostala bića, ta životna načela sam ja promenio. Dok su Stvoriteljeva načela osmišljena kako da čoveka palog u greh i osuđenog na život na ovoj Zemlji učine ipak srećnim i zadovoljnim, moja načela su osmišljena tako da meni priušte najveće moguće zadovoljstvo - ljudsku patnju. Hranim se ljudskom patnjom. Ona je za mene jedini izvor radosti. Tvoj gnev mi pričinjava zadovoljstvo, tvoja nesreća je izvor moje sreće, tvoj bol je izvor mog užitka. Tvoj strah i užas su moja hrana. A sve je to udvostručeno time što u isto vreme dok patiš ti, pati i sam  Stvoritelj.

       Tokom hiljada godina sam razvio najrazličitije navike i načela da bi ljudska vrsta patila u svim područjima života.

       I ti patiš. Misliš da je to normalan način života. Da tako mora da bude. Da ne postoji drugi izlaz.

       Misliš da je normalno to što se razboljevaš, da je normalno što imaš grozan brak, da je normalno što si postao sebičan i nedruštven, da je normalno što postoji tolika nepravda, što postoji toliko gladnih, što postoje ozonske rupe, što se venčavaju pripadnici istog pola...?

       Nije normalno: ako ćemo to da merimo Stvoriteljevim merilima, naravno. Činjenica što je to danas uobičajeno govori samo o mom savršenom delovanju. Postigao sam to da ljudi termin i pojam »normalno« definišu „onim što čini većina“.

       Oduzevši ljudima osnovno merilo normalnosti, Stvoriteljevu reč, mom postavljanju novih merila nema granica. Uskoro ćeš da shvatiš koliko si i ti podlegao merilima koja sam JA postavio. Uskoro ćeš da vidiš kako nemaš snage niti volje da im se odupreš. Svaki trenutak tvog života je ispunjen nečim što sam JA osmislio da bih te upropastio. Da bih te naveo da patiš. Da budeš nesrećan. Da zaboraviš na Stvoritelja i ono što On želi od tebe.

       Sećaš li se reči iz uvoda ove knjige? Univerzalnost! To je reč koja će od sada da ima potpuno novo značenje za tebe. Kad god je vidiš ili čuješ, setićeš  se MENE. Shvatićeš da je moj trag prisutan gde god da se okreneš. Shvatićeš da je jedini način da se odupreš mom uticaju taj da spoznaš pravu istinu. Onu istinu koju je Stvoritelj otkrio u svojoj Reči. Ali, u tvom slučaju, to će da ostane samo na nameri. Nećeš to da učiniš. Nećeš da prihvatiš Stvoriteljevu reč. Ne želiš ništa da menjaš jer bi, zahvaljujući mojim merilima, po kojima živiš, promena morala da bude drastična. Susret sa Stvoriteljem posredstvom Njegove reči za tebe bi bio, mada spasonosan, s početka veoma  traumatičan.

       Drugim rečima, ti svoju priliku da se vratiš Stvoritelju nećeš uspeti da iskoristiš, a ja svoje dve hoću ― patićeš i dalje, i propašćeš za večnost.

Poglavlje 30

MANIPULACIJA

Jedini način kojim od čoveka mogu da učinim sve što poželim jeste taj da ga odvojim od Stvoritelja. Služim se raznim metodima da bih to postigao. Početak je uvek sugerisanje nepoverenja prema Stvoritelju.

       Najbolje je ako sam uspeo da te uverim da On ne postoji. Tada mi je posao najlakši. Na tvoju već postojeću neveru samo dolivam komentare koji jačaju tvoje neverovanje u Stvoritelja, kao i ogorčenost i podsmeh prema religijama svih vrsta. Naravno, tvoje neznanje mi je najjači oslonac da u tome uspem. Zbog svega toga što sam ti uspešno sugerisao, tebi ne pada na pamet da uzmeš Bibliju i da proučavaš njene istine. Zbog toga mi je veoma jednostavno da te ceo život moralno i telesno ponižavam kako bi patio i, na kraju, propao. Pošto ne veruješ u Stvoritelja, još manje veruješ da ja postojim, pa je i tvoja odbrana od mene beznačajna. Ona se svodi samo na Stvoriteljevu uobičajnu zaštitu, kojom brine o tebi. On te čuva u životu kako bi iskoristio mogućnost da ti se objavi i da ti pruži priliku da se spaseš.

       Naravno, sve Njegove pokušaje ja u tvom umu prikazujem kao usputne i beznačajne stvari. Kada pokušavaš da se diviš savršenstvu prirode, ja te sprečavam da dublje razmišljaš o tome da se ne bi pitao o poreklu svega toga. Kada dolaziš u dodir sa religioznim ljudima, ja te ispunjavam ponosom i prezirom prema njima i prema onome što veruju. Kada počinješ da razmišljaš o prirodnim katastrofama sve većih razmera, ja ti sugerišem da je sve to delo prirode kako ne bi došao na pomisao da je sve to ispunjenje onoga što je prorečeno u Bibliji. Kada se u tebi budi želja za ljubavlju, ja sam taj koji ti tu želju predstavlja kao utopiju i nudi ti jadnu, ali za tebe dovoljnu zamenu ― požudu. Kada se razboliš, ja ti govorim da je to samo stvar nesreće i nepravde koja vlada u ovom svetu kako ne bi došao do zaključka da je to posledica životnog stila i ishrane koje sam ti nametnuo. U svemu tome, cilj mi je da te odvučem preko granice gde ćeš da budeš izvan domašaja Stvoriteljeve zaštite. Tada te, zavisno od uticaja koji imaš na ljude, koristim za svoje ciljeve. Ili te jednostavno uništim.

       Sa ljudima koji su, ipak, osvedočeni u Stvoriteljevo postojanje, moj rad je znatno naporniji i teži. Ovde postoje dve grupe ljudi. Oni koji ne čitaju Bibliju, već samo slušaju ono što se iz nje iznosi, i oni koji čitaju Bibliju. Ova prva grupa mi je posebno privlačna. To je grupa ljudi pomoću koje mogu da širim najraznovrsnije zablude o Stvoritelju. Pošto veruju u Stvoritelja, ali ga ne poznaju, niti se trude da ga upoznaju, oni će svaku nepravdu, svako nerazumevanje nečega lošeg što se desilo uz moju pomoć, da pripišu upravo Njemu. Najradije im sugerišem da svako moje delo prema nekom, koga sam uspeo da unesrećim ili uništim nametnuvši mu moje životne zakone, pripišu Stvoriteljevoj nepravdi. Okrivljuju Stvoritelja jer je dopustio da deca ostanu bez majke, da roditelji ostanu bez dece.

       Kao što sam rekao, pošto ne čitaju Bibliju, njihovo nepoznavanje Stvoritelja, njihovo nepoznavanje mene i borbe koja se vodi između mene i Stvoritelja, kao i njihova nemogućnost da prodru iza granica materijalnog u svet duhovnog, sprečava ih da jasno vide stvarnost. A to je upravo ono što ja želim.

       Upravo oni često postavljaju moje omiljeno pitanje: zašto dobri ljudi stradaju? Dobri? Po čijim merilima? Stvoritelj ni pod kojim uslovima neće da utiče na slobodnu volju svojih stvorenja. On samo sugeriše ono što je ispravno, moralno, pravedno. A ja sugerišem sve ostalo. Sugerišem ti da piješ opojna pića i da voziš prebrzo ― ti odlučuješ koga ćeš da poslušaš. Mene ili Stvoritelja. Ja ti sugerišem da nezdravo živiš. Ti odlučuješ koga ćeš da poslušaš. Ako te zbog tvojih odluka snađe nepravda i zlo, šta Stvoritelj može da učini kada si ti to svojom sopstvenom voljom odlučio? Zašto nije sprečio da te to zadesi? O, kako bih voleo da On to uradi. Time bi samo dokazao moje tvrdnje da niko slobodnom voljom ne može da odabere da bude na Njegovoj strani i da živi po Njegovim zakonima. Iz tog razloga On nije mogao da spreči Evu da ubere plod. On samo nudi izbor. A ti odabiraš. Mene!

       Ova grupa mi je posebno interesantna jer i njih, kao i njihove priče, držim u uverenju da odista poznaju Bibliju i da imaju autoritet da mogu da postavljaju određena pitanja i donose određene zaključke o stvarima o kojima, zapravo, ne znaju ništa. Pomoću njih Bibliju i Stvoritelja činim odbojnim među ljudima, pa i među samim vernicima čija se motivacija vernosti Stvoritelju bitno menja. Imajući takvu iskrivljenu sliku o Njemu oni ne mogu da mu budu verni požrtvovovnom ljubavlju koju On želi, već se njihova vernost svodi na formalizam, na vernost iz straha, vernost zbog nagrade, vernosti zbog lepih osećaja koji prati takvu lažnu duhovnost ― jednom rečju: na vernost koja Stvoritelju ne znači ništa. Pošto ih ljudi smatraju vernicima, zbog njihovog nepoznavanja Biblije i nepoznavanja onoga što Stvoritelj odista zahteva od čoveka, oni su izvrstan medijum da se u društvo mogu uneti razni drugi, za Stvoritelja neprihvatljivi, oblici ponašanja.

       Posredstvom njih pogrešno predstavljam Stvoriteljevu ljubav i toleranciju, pa ih dovodim do toga da su u stanju da kao vernici prihvate čak i nemoralnost. Činim ih tolerantnijima prema grehu i nemoralu od samog Stvoritelja.

       S druge strane, ljudi koji veruju u Stvoritelja, i još proučavaju Bibliju, predmet su moje posebne mržnje i mojih posebnih napora da ih odvojim od Stvoritelja. I njih bih mogao da podelim u dve grupe: oni koji će bezuslovno da prihvate sve što je Stvoritelj rekao, preporučio i zapovedio, i one koji će Bibliju da prilagode svojim potrebama. Zbog poverenja u Stvoritelja, na ovu prvu grupu ljudi imam veoma mali uticaj. Osim što im je u svojoj Reči otkrio sva pravila kako da žive srećno i blagosiljano, osim što im je otkrio pravi cilj i smisao njihovog života i pravilno im je poređao ciljeve, otkrio im je i sve zamke u koje mogu da upadnu. Osim toga, zbog poverenja prema Njemu, oni su mu dozvolili da ih štiti i da vodi njihove bitke protiv mene i mojih zabluda. Ispunjava ih posebnom mudrošću i proviđenjem. Njihovu potpunu predanost On je iskoristio da ih posveti sebi i da ih spasi.

       Oni koji proučavaju Bibliju da bi je prilagodili svojim potrebama, meni daju priliku da iskoristim svaki njihov nedostatak, svaki trag njihovog ponosa i sebičnosti kako bih im sakrio pojedine biblijske istine. Zahvaljujući takvim ljudima uspeo sam da u verovanja unesem sve one ranije spomenute zablude. Tako sam u stanju da učinim da zajednica vernika toleriše velike nedostatke u svojim karakterima. Izgovor za laganje im nalazim u tome što je Avram lagao faraona, a bio je pravednik i Stvoriteljev čovek. Izgovor za svađu im nalazim u Pavlovoj svađi sa Petrom i Markom. Izgovor za preljubu im nalazim u Davidu kojem je Stvoritelj, ipak, oprostio. Na mnoštvo načina, koristeći se njihovom nespremnošću da se u potpunosti pokore Stvoritelju, ja im, zloupotrebljavajući samu Bibliju, dajem izgovore da ostanu takvi kakvi jesu. Ako i naiđu na neke od biblijskih istina koje ih direktno opominju, uvek nađem načina da te delove Biblije primene na nekog drugog.

       Svaki tvoj nedostatak je moje uporište. Svaku slabost, koje ne želiš da se odrekneš, JA koristim da bih te unesrećio i upropastio: svaki nedostatak koji gajiš onemogućava Stvoritelja da te u potpunosti izgradi i da te zaštiti od mene. Pitaš se koje to slabosti gajiš? Šta pogrešno činiš? Ti to veoma dobro znaš. Onaj tanani glas savesti koji još tinja u tebi veoma te jasno osvedočava u tome. Ali ti ne želiš da ga čuješ. Želiš da ostaneš takav kakav jesi. Istina, ti ne želiš da neko to zloupotrebi, ali odlukom da ništa ne menjaš ti mi daješ ovlašćenje da sve to koristim protiv tebe.

       Da li si spreman da čitaš o svojim slabostima? Da li si spreman da vidiš gde sam u tebi našao uporište? Da li si spreman da shvatiš kako bi morao da se odrekneš nečega što ti pričinjava veliko zadovoljstvo da bi se izvukao iz mojih ruku i sudbine koju sam ti odredio?

       Naravno da nisi. Niko nije. Ali ne brini se. Ničega se ti nećeš odreći. Nastavićeš da uživaš u svemu što sam osmislio za tebe kako bih te upropastio. Sa tom razlikom što će to zadovoljstvo da ti bude zagorčano spoznajom da te njime JA vodim u propast.

Poglavlje 31

MORAL

Proučavajući ljudsku vrstu od samog početka, veoma brzo sam pronašao način da ljude navedem da budu neposlušni Stvoritelju. Morao sam samo da neposlušnost i greh zaodenem u telesno zadovoljstvo.

       Uvideo sam da je Stvoritelj ljudima dao posebno snažan osećaj dok su se sjedinjavali da bi začeli potomstvo. Stvoritelj je želeo da taj čin, kojim je stvarao novi život, bude urezan duboko u njihovo pamćenje. Vremenom sam uspeo da postignem da taj čin postane sam sebi svrha zbog telesnog zadovoljstva koji je pružao. Podsticao sam ljude na to tim više jer sam video koliko takav pristup rastužuje Stvoritelja i koliko je u stanju da unizi čoveka. U ljudima sam počeo da rasplamsavam najniže strasti. U stvari, ovaj deo ponižavanja čoveka mi je jedan od najlakših. Jedan od razloga zbog kojeg je Stvoritelj odlučio da Zemlju uništi potopom bio je taj. Nemoral.

       Ali i posle Potopa sam to uspeo da ponovim. Istina, ne u tolikoj meri niti toliko javno jer su još bila sveža sećanja na potop, ali ljudi su oduvek padali u iskušenja kada je reč o polnom odnosu. Ubrzo je Stvoritelj, videvši da će nemoral opet da se raširi, odlučio da uništi gradove Sodomu i Gomoru koji su prednjačili u tome. Uništenje je bilo strašno, a ja sam likovao zbog toga što sam uspeo u svojoj nameri da Stvoritelj ponovo uništi ona stvorenja koja nisu želela da mu budu poslušna. Kao spomenik tom delu i kao opomena budućim generacijama i danas stoji Mrtvo More. Ali moj uspeh na području  nemorala nije nikada ozbiljno doveden u pitanje.

       Vreme je prolazilo, a ja sam sve više ponižavao ljudsku vrstu. Ne samo što sam uspeo da izopačim polni odnos muškarca i žene, već sam ih nadahnjivao da to čine i sa pripadnicima istog pola. Pa čak da to čine i sa životinjama. Čoveku sam rasplamsavao maštu da čini stvari koje njemu samom nikada ne bi ni mogle da padnu na um. Stvoritelj je bio očajan. Plemenito stvorenje – čoveka – ja sam uspeo da ponizim ispod nivoa nerazumne životinje.

       Da li se bilo šta promenilo danas kada je civilizacija uznapredovala? Naravno da se promenilo. Čoveka sam uspeo da ponizim više nego što je ikada bio ponižen. Pošto je konačni kraj određen, shvatio sam da Stvoritelj više neće da se meša kao u slučaju Sodome i Gomore. S obzirom na to, na području nemorala radim više i upornije nego ikada. Uvukao sam ga u sve pore današnjeg društva. Samo mali broj, Stvoritelju vernih, ljudi vidi zamke koje sam postavio, ali oni ne mogu da učine ništa osim da sami sebe sačuvaju da ne upadnu u jednu od njih.

       Kako sam uspeo da razvijem toliki nemoral? Veoma jednostavno. Ljubav sam zamenio požudom. Morao sam dosta da se potrudim kako bih postigao da ljubav prestane da bude načelo i da je svedem samo na osećaj. Kada sam to uspeo, nije bilo posebno teško taj osećaj vremenom da pretvorim u slabost, a pravu ljubav da proglasim utopijom.

       Uneo sam mnoštvo predrasuda vezanih za ljubav. Jedna od meni najdražih je ta da ljubav vremenom nestaje. Postigao sam to da ljudi o ljubavi govore sa podsmehom, da jedni drugima govore kako ona vremenom bledi i kako je potpuno normalno da dvoje ljudi, koji su se jednom voleli, žive i dalje zajedno, a da ljubavi uopšte nema. Ovo je jedna od mojih najvećih pobeda nad čovekom. Pobeda nad tobom.

       To načelo na kojem počiva ceo univerzum, najjača motivacija, najjači pokretač, najsnažnija sila, ja sam na ovoj planeti uspeo gotovo potpuno da obezvredim. Presekavši tu nit, presekao sam ljudima svaku mogućnost da ispravno razumeju Stvoritelja. Postigao sam da jaz između čoveka i Stvoritelja bude gotovo nepremostiv.

       Prepuštenog samo požudi, ni sa kakvim, ili samo sa slabim razumevanjem ljubavi, od čoveka mogu da učinim upravo ono što želim.

  Brak

       Stvoritelj je osmislio savršenu instituciju za čoveka. Brak. Sjedinjavanje dvoje ljudi koji tako postaju jedno. Davši im ljubav, omogućio je da ona u njima razvije najplemenitije pobude jedno prema drugom. Ljubav im je omogućavala da interes svog bračnog druga stave ispred svog sopstvenog interesa, da im cilj zajedničkog života bude da učine potpuno srećnim ono drugo. Ovo bi se vremenom toliko razvijalo da bi postajalo sve savršenije, a veza između njih dvoje sve snažnija. Stvoritelj je mogao da bude lično prisutan u takvoj zajednici. A to je ono što sam želeo da sprečim.

       Ljubav nisam mogao samo tako da oduzmem ljudima. Morao sam da nađem način da ona bude istisnuta.

       Sebičnost! To je bilo trajno rešenje. Podsticao sam ljude da misle pre svega na sebe. Na svoju dobrobit. Na svoje zadovoljstvo. Tako da zbog toga čak i zakidaju jedno drugo. Što sam više u tome uspevao sve više je nestajalo i poštovanje prema bračnom drugu. Zatim je nestajala i ljubav.

       Pošto je brak osnovni temelj društva, on je i predmet moje posebne pažnje. Ubrzo posle venčanja započinjem da uveravam bračne parove kako više nije potrebno da drže do sebe onako kako su držali pre braka. Kako nema potrebe da budu nasmejani kao pre, da budu ljubazni, uredni, čisti, mirisni, obazrivi, pažljivi, nesebični... Na taj način veoma brzo nestaju i povodi zbog kojih je ljubav i nastala. Ženama sugerišem da odmah ošišaju dugu kosu, da se zapuste, da nekontrolisano uživaju u hrani, da više ne moraju da paze na svoj izgled ― da je sve to normalno. Muškarcima sugerišem kako više ne moraju toliko često da se peru, da pažljivo slušaju svaku njenu reč, da pokazuju ljubav i pažnju prema njoj kao pre, da ni oni više ne moraju da paze kako izgledaju, i da nema potrebe da budu toliko ljubazni, blagi, pažljivi... Tako ispadne da sva ona dobrota i ljupkost pre braka nije bilo ništa drugo do licemerno pretvaranje. To je postalo toliko uobičajeno da se sada smatra potpuno normalnim da ovakve osobine u braku postepeno nestaju.

       Vremenom sam postavio veoma jake predrasude vezane za brak. Na primer: predrasudu da je muškarac pred Stvoriteljem važniji od žene. Poremetivši tako ravnotežu koju je Stvoritelj zamislio, veoma mi je lako da unesem nesklad i razdor u brak. Zbog osećaja njihove superiornosti, učinio sam da muškarci jednostavno ne vide sav trud i rad koji ulaže žena. Tako, gotovo da ne postoji muškarac koji razmišlja o tome koji je put morala da prođe prljava košulja kako bi on mogao da je nosi, ili koliko truda je trebalo da se uloži kako bi on nešto kvalitetno pojeo iz čistog tanjira. Vremenom, žena počinje da se oseća prezrenom i nedovoljno poštovanom, dok muškarac zbog svih tih predrasuda ne može ništa drugo nego da štiti svoj ponos i tako, malo po malo, uspevam od braka da napravim razdor i da podstaknem svađe ― koje su u jednom braku sada već uobičajene.

       U stvari, moj posao je prilično jednostavan. Treba samo da sprečim da se ostvare dva važna preduslova za srećan brak: ženino poštovanje muškarca i posvećivanje brige i pažnje ženi. Jednostavno počnem sa muškarcima. Moj posao kod njih se ne svodi samo na sugerisanje različitih misli, već i sprečavanje da važne misli dođu do njih. Zbog svega toga sve im postaje važnije nego da budu ljubazni i pažljivi prema svojoj ženi. A to je njoj, u stvari, najvažnije. Pošto se ona oseća zapostavljenom, a on se ne oseća ni najmanje krivim zbog toga, veoma brzo nestaje i njeno poštovanje prema njemu. I temelji su postavljeni...

       Kada zbog svega toga ljubav isčezne, takvi supružnici samo potvrđuju i utvrđuju predrasudu koje sam ja začetnik. Predrasudu da ljubav vremenom bledi. U stvari, JA vremenom uspem da je ugasim ako su supružnici dovoljno daleko od Stvoritelja i životnih načela otkrivenim u Njegovoj reči.

       Njih zatim, u ovakvom stanju, navodim da snižavaju pragove tolerancije dopustive u jednom braku. Muškarce veoma pažljivo navodim da pomeraju granicu tolerancije svojih žena kada je u pitanju njihov odnos prema drugim ženama. Pre svega postignem to da žene tolerišu, naizgled, bezopasne komentare o izgledu drugih žena, zatim muškarce podstičem da tu granicu stalno pomeraju dok ih ne navedem na preljubu.

       Zbog toga što zapostavljaju jedno drugo, sugerišem im kako je opravdano da ono što ne mogu da ostvare u braku traže na drugom mestu.

       Kada ovo postignem, nije mi problem dalje da manipulišem takvim brakom. Zavisno od procene šta bi za čoveka bila veća nesreća, ili ih ostavljam da žive zajedno bez ljubavi do smrti, stalno se svađajući i čineći brak jedno drugom teretom, ili ih navedem na razvod.

       Samo o ovoj temi bih mogao da napišem posebnu knjigu kako bih ti pokazao koliko je brak danas postao moja institucija, a ne Stvoriteljeva. Kada bi se malo osvrnuo oko sebe, shvatio bi da sam na ovom području postigao veliku pobedu nad Stvoriteljem. Brak sam zavio u tolike negativne predrasude da on prestaje da bude poželjan. Ako tome još dodam i razvijanje sebičnosti, bezobzirnosti i nepopustljivosti, shvatićeš zašto je u ovo vreme toliko muškaraca i žena koji su sami, koji nisu ušli u bračnu zajednicu. Isto tako ćeš dobiti odgovor zašto je toliko brakova koji se raspadaju i koji su se već raspali.

       I, šta ti se čini? Da li sam uspeo u nameri da uništim instituciju braka? Pogledaj samo svetsku statistiku. Jesi li i ti podlegao? Jesam li i tebe naveo da živiš onako kako sam zamislio? Jesi li se i ti pronašao u ovome? Naravno da jesi!

       I šta možeš da preduzmeš u vezi toga? Ništa! Pobrinuo sam se da sve one plemenite osobine, koje tvoj brak mogu da učine izvorom uživanja i sreće, onako kako je to Stvoritelj za tebe zamislio, budu smatrane mekušnim i ponižavajućim. Zbog toga ti nećeš ništa da preduzmeš. Ostaćeš u svom lošem braku sebičan kakav si i bio, nemoralan kakav si i bio, samo što ćeš od sada imati gorku spoznaju da sam te JA do toga doveo.

       Ali ne samo što sam uspeo da uništim brak i da ga učinim predmetom šala i pogrda, sinonimom nečega ružnog i nepotrebnog, već sam uspeo i to da brak, koji je Stvoritelj sa toliko ljubavi posvetio čoveku, unizim do te mere da ga legalno učinim zajednicom pripadnika istog pola.

Homoseksualnost

           Navođenje čoveka da počini ubistvo predstavlja i za mene određeni problem. Stvoritelj nikada nije dozvolio da u potpunosti izbrišem osnovna moralna načela. Ubistvo je, s obzirom na to, u svim civilizacijama i u svim vremenima smatrano pogrešnim. Mada su postojale okolnosti koje su ga opravdavale, kao što su ratovi, ubistvo je oduvek bilo kršenje zakona. Krađa, takođe. Preljubu većina zakona ne može da zabrani, ali i ona je oduvek obojena kao nešto negativno jer je jedna strana bila prevarena i ponižena, pa je na taj način izazivano puno patnje. S obzirom na to, morao sam da smislim nešto što neće da krši ni jedan jedini zakon, što neće da učini da bilo ko bude prevaren i da pati, što će obe strane da žele, a što će Stvoritelju da bude doslovno ― odvratno.

       Od samih početaka, ljude sam uspeo da navedem na to da ispunjenje svojih požuda nalaze u polnim odnosima sa istim polom. Homoseksualnost sam uspeo, kao najsramotniji oblik polne zajednice, da održim do danas. Novije vreme mi je posebno omogućilo da tu pojavu globalizujem. Stvaram sve veći pritisak da takav oblik ponašanja bude prihvaćen kao i svaki drugi, da takvi ljudi ne budu posebno obeležavani u društvu, da to postane normalno.

       Moj konačni uspeh je na samom pomolu. Kako u nereligijskim krugovima, tako i u religijskim. Dok se kod nereligioznih ljudi služim veoma humanim opravdanjem koje garantuje svakom čoveku slobodu, kod religioznih ljudi stvaram pogrešnu sliku o Bogu koji sve prašta i prima u svoje okrilje sve grešnike. To, naravno, nije pogrešno, ali veoma dobro se trudim da ljudi pogrešno shvate tu Stvoriteljevu ljubav i toleranciju i da tako ostanu u uverenju da i posle dolaska Stvoritelju ništa kod sebe ne treba da menjaju, već da ih taj isti Stvoritelj i dalje voli i oprašta im šta god da su učinili.

       Zato ćeš danas krajnje nemoralne muškarce i žene da čuješ kako govore da su i oni verni Stvoritelju. Homoseksualac ― veran Stvoritelju. Žena koja se slika gola u časopisima ― verna Stvoritelju. Porno glumica ― verna Stvoritelju. Svingeri ― vernici... Svi idu u crkvu. Uživam da nanosim Stvoritelju ovakvu sramotu.

       Najveću besmislicu koju sam postigao je ta što sam uverio i same homoseksualce da se pozivaju na Bibliju. Pozivaju se na Stvoriteljevu ljubav prema čoveku i na ljudsku ljubav prema bližnjem kako bi i sebe i druge uverili da je njihova perverzija utemeljena na Stvoriteljevoj ljubavi i na hrišćanskim načelima. Ali ne znaju ono što ja znam. Dok god oni čine takvu gadost, Stvoritelj nema na osnovu čega da ih primi k Sebi, jer je to u suštinskoj suprotnosti prema onome što je On za ljudsku vrstu, kada je polnost u pitanju, namenio.

       Države, jedna za drugom, legalizuju homoseksualne brakove. Ljudi to podupiru. U stvari, oni samo misle da podupiru takve brakove, dok je istina da ne žele da budu proglašeni zaostalim i netolerantnim time što će ih osuditi. Vidiš li šta će čovek sve da bude u stanju da proglasi normalnim samo da ne bude osuđen od društva? Mnogi danas govore da su homoseksualci u redu, da su i oni ljudi, da i oni imaju pravo izbora ― a u stvari im u opšte nije stalo do njih kao ljudi. Kakav je tvoj stav o tome? Znamo oboje. Onakav kakvim sam ga JA izgradio. Kako? Samo nastavi da čitaš.

Televizija

     Pre pojave televizije, globalizovanje nekog greha, utvrđivanje nekog novog merila ili uticanje na ljudsku savest bilo je prilično sporo i zahtevalo je od mene i mojih saradnika veoma velike napore. Pojavom televizije naš posao je olakšan do krajnjih granica. Slika govori više od hiljadu reči. I dok smo se pre služili sugestijama putem misli, kako bismo ostvarili sliku onoga što želimo da ljudi čine, sada tu sliku ljudi vide direktno.

       Potrebno je samo da najveći napor uložim prilikom kreiranja određenih televizijskih programa. Pošto savršeno poznajem ljudsku psihu, kao i ljudsku fiziologiju, nije mi teško da osmislim način da ljudi prihvate ono što želim.

       Govoreći o homoseksualnosti, primetićeš da sam na veoma suptilne načine uspeo da postignem da nešto tako protivprirodno može da se predstavi kao normalno i prihvatljivo. Propaganda! Tako bi vi to nazvali. Skrećući pažnju na jedno, ostvarujem nešto drugo. Ako želim da homoseksualnost postane prihvatljiva, potrebno je samo pažljivo da je uvijem, na primer, u dobro osmišljenu humorističku seriju. Smejaćeš se šalama dok ću homoseksualce kroz pažljivo odabrane glumce da prikažem veoma simpatičnim. I šta se dešava? Tvoj stav o njima se menja. Ili ću, na primer, u veoma ozbiljnom filmu veoma ozbiljnog glumca ili glumicu, koji će da glume homoseksualca, da učinim velikim pozitivcem ― i tako polako, ali sigurno, tvoj stav o tome nepovratno menjam.

       Osmišljavam veoma dobre i veoma poučne serije za mlade. Posebno vodim računa da se daju pouke o lošim posledicama koje nosi krađa, ogovaranje, alkohol, droga, kako bi serija posedovala što više autoriteta. Ali blud i preljubu kroz te simpatične i “odgovorne” glumce ostavljam prisutnima i neosuđenima kako bih uticao na tvoj stav o tome. Pomoću takvih serija i filmova JA postavljam merila. Zbog toga je danas normalno imati puno partnera, zbog toga je danas normalno biti homoseksualac, zbog toga je danas normalno sve ono što ja želim da bude normalno.

       Zacrtao sam poseban cilj da učinim normalnim sve ono što se suprotstavlja Stvoriteljevim merilima. Shvatio si već. To činim zbog toga da bi tvoj mogući povratak Njemu bio što teži i da bi tvoja odluka bila što strožije osuđena i ismejana.

       Najjači medijum pomoću kojeg ću da pokorim celuZemlju jeste upravo televizija. Niko njenom uticaju ne može da pobegne. Posredstvom nje najbrže iskorenjujem savest u svakom području tvog života. Ni ne shvataš još koliko si zapleten u moju mrežu.

       Ali obećao sam ti. Oslobodiću te na trenutak. To će biti onda kada budeš saznao skoro sve o meni. Imaćeš prilike da odlučiš šta ćeš da učiniš ― da odeš ka Stvoritelju ili da se vratiš nazad u moju mrežu.

       Hoćeš li da ti kažem šta ćeš da učiniš?

  Pornografija

       Sodoma i Gomora su senka onoga što se po pitanju nemorala događa danas. Zar su se Stvoriteljeva merila promenila kada On ne kažnjava one koji to čine? Naravno da nisu. Pošto je kraj veoma blizu, konačnu osudu i kaznu je ostavio za kraj.

       Zahvaljujući televiziji, danas je lako da se postigne to da čovek bude nemoralan, jer sam nemoralnost uspeo da prikažem kao nešto potpuno normalno s obzirom da se tako ponaša najveći broj ljudi. Ipak, ja želim da ljudi budu poniženi do krajnjih granica, želim da padnu ispod granica ljudskosti. Osmislio sam da se nemoral najgore vrste komercijalizuje, da se od toga napravi čitava industrija. Služim se najuticajnijim medijima: televizijom i novinama. U novije vreme i internetom. To je najjednostavniji način da doprem u svaki ljudski dom. Pa čak i u hrišćanski. Iskorišćavajući ljudsku potrebu da se poistovećuju sa ljudima koji ih nadahnjuju, ma o čemu se radilo, pornografijom uspevam da postignem mnoštvo toga. Gledajući samu pornografiju navodim ljude na preljubu. Na moju sreću, Stvoritelju je i samo razmišljanje o požudi i preljubi jednako odvratno i On to klasifikuje baš kao i fizičku preljubu. Dakle, ljude na ovaj način sigurno odvajam od Stvoriteljeve zaštite.

       Uspeo sam da uverim ljude da pornografija može da im pomogne u braku. Jadnici, misle da se brak svodi samo na polni odnos i da će, ako se slažu u tome, isto tako da se slažu i u svemu ostalom. Pošto lično osmišljavam scene kojima nadahnjujem ljude da proizvode pornografiju, trudim se da one budu što više ponižavajuće za ljude. Gledajući to, ljudi se nadahnjuju da rade isto. Moj uspeh je zagarantovan bilo time da mi pođe za rukom da ih navedem da se ponižavaju na taj način ili da mi to ne pođe za rukom do kraja. Ako uspem, ljudi time, ne znajući, odlaze daleko od Stvoritelja i dolaze pod moju vlast. Mogu doživotno da ih učinim mojim robovima. Njihov glavni cilj će da bude samo zadovoljenje požude na najrazličitije načine koje im nametnem. Sa druge strane, ako ne uspem da ih ponižavam time što će da oponašaju perverzije iz filma, rasplamsavam uverenje kako su oni u braku zakinuti, kako bi sa nekim drugim imali veću slobodu, kako su svi drugi partneri osim njegovog bolji, kako su on ili ona nesrećni u životu, pa tako rasplamsavam nezadovoljstvo u braku, što mi otvara put da uvedem nesklad, razdor i sve ostalo što iz toga proizlazi.

       Naravno, pornografijom ne unosim zlo samo u brak. Ljude koji ne mogu da ostvare požudne ciljeve, koje sam im nametnuo, katkada mogu da upotrebim da do tih ostvarenja dođu i silom. Pa čak i po cenu ubistva. Požuda  je jedan od veoma snažnih okova kojima ljude držim vezane uz mene.

       Filmovi, časopisi i ostali sadržaji ovakvog tipa su najbolji način da granice zadovoljenja ljudske požude budu pomerane sve dalje i dalje. Sve dublje i dublje.

       Evo, da bi video koliko sam te ponizio, napisaću jednu rečenicu koju, ni uz sve rečnike ovoga sveta, ne možeš da odgonetneš niti da razumeš:

       »Polni odnos kao vrhunac iskrene ljubavi...«

       Vidiš? Nemaš pojma šta je to! Naravno, ti razumeš svaku reč, kao što razumeš i reči »operacija slepog creva« ili »pisanje kompjuterskog programa«, ali ti to, u ovom trenutku, nikako ne možeš da učiniš.

       Kako bi nešto takvo moglo da te zadovolji s obzirom da je tvoj um iskvaren svim onim što si video: grupnim polnim odnosom, nasiljem prilikom odnosa, protivprirodnim odnosom, uniformama, vezivanjem, bičevanjem, robovima, odnosom pripadnika istog pola, odnosom sa životinjama, i još stotinama ostalih perverzija kojima težiš pošto te one normalne stvari ostavljaju ravnodušnim?

       Ovim sam postigao da se polni čin u potpunosti razdvoji od ljubavi. Ljudi počinju da nazivaju ljubavlju ono na šta ih ja navodim. Uživanje u zadovoljenju svojih najnižih pobuda. “Vođenje ljubavi...”

       Kao što vidiš, ono što je Stvoritelj dao ljudima kao jednu od najvećih prednosti – da učestvuju sa Njim u stvaranju novog života – ja sam uspeo da okrenem tako da taj čin čoveka odvede u propast.

       Ova moja tvorevina – nemoral – u potpunosti je razvijena mojom genijalnošću sa ciljem da niko ne može da se nađe izvan njenog domašaja. Bilo da se radi o preljubi, činu koji razdire porodicu, koji nanosi bol, patnju i sramotu samoj porodici, ili se radi o bludničenju ljudi koji nisu u braku ili vezi, svi ste moji robovi. I svi ste zbog toga jednako daleko od Stvoriteljevog domašaja.

       Dovodeći čoveka u ovakvo stanje nemorala, u mogućnosti sam, osim što ga duhovno unazađujem, da ga čak i telesno uništim. Čime? Pa, bolestima, naravno. Hajde, reci mi kada si čuo da je neko, od onih koji su bili verni Stvoriteljevim moralnim zakonima, ikada oboleo od sifilisa? Gonoreje? Side?

       Mada mi je Stvoritelj zabranio da ljude uništavam direktno i lično, ja uspevam to isto i indirektno. I to na način koji mi pričinjava još veće  zadovoljstvo;

 navedem čoveka da sam izabere sopstvenu patnju, bolest i uništenje. Reci, zar nisam to savršeno osmislio?

       Da, možda bi i mogao da se diviš mom savršenstvu kada ne bi shvatao da si i ti deo toga. Da si i ti jadnik koji je duboko upleten u moju mrežu.

       Shvatio si do sada da je stanje u kome se nalaziš, kada su u pitanju loš i isprazan brak, nedostatak iskrene ljubavi, uzvišeni ego, požuda, perverzije i tvoja opšta moralna iskvarenost, moja zasluga. Zasluge pripadaju meni, ali odgovornost pred Stvoriteljem leži na tebi. Imao si izbor, ali si odabrao ono što sam ti JA ponudio. Uz sve predrasude koje sam postavio o tome šta je dobro, šta je lepo, šta predstavlja zadovoljstvo, ti si to prihvatio baš onako kako sam želeo.

       Ali nije polni nemoral jedino područje gde sam te zaveo. Imam ja za tebe još iznenađenja.

  Nasilje

       Od samih početaka ljudskog postojanja ja sam bio taj koji je ljude navodio na nasilja najrazličitijih vrsta.

       Počevši od Kaina, pa sve do danas, čoveka sam nadahnjivao da svaku svoju frustraciju, svaku svoju težnju, kao i svaku vrstu gneva ispoljava kroz nasilje. Ovo ti se sada čini gotovo logičnim, ali moj uspeh u nametanju nasilja se proteže i na područje radosti i sreće. Uspeo sam čoveka da nadahnem da čak i takve osećaje ispoljava kroz nasilje.

       Dovođenje sveta u stanje tolike bezobzirnosti da mu ljudski život i dobrobit bližnjeg ne vredi ništa bio je prilično dug proces jer ja ne želim da takav stav ima samo mali broj ljudi. Ja želim da svi budu takvi. Čak i ti. I uspeo sam. Nisam? Likuješ jer misliš da si pobegao ovoj zamci? Niko meni ne može da pobegne! Sećaš li se televizije? Njome ne širim kao prihvatljiv samo polni nemoral. Njome činim prihvatljivim i nasilje. Nasilje ne može da bude prihvatljivo? To ti misliš? Jadniče. Kada si zadnji put promenio program na televizoru jer nisi mogao da gledaš da neko nekoga tuče, siluje, muči, ubija? Ja ću ti reći: NIKADA! A kada si promenio program sa putopisa ili dokumentarnog programa da bi gledao neki kriminalistički film? Ili horor? Nasilje? Vidiš, to je ono što često činiš. To je ono što ti je odista zanimljivo. I ti ćeš onda da mi kažeš da nasilje nije prihvatljivo? Takve stvari sve manje počinju da ti smetaju. Predaleko si od Stvoritelja i premalo se služiš svojim umom da bi mogao da prozreš moje veoma pažljivo osmišljene zamke kojima JA oblikujem “tvoj” stav. Uglavnom, putem televizije gotovo da i nije problem da nametnem čak i takvu krajnost kao što je nasilje. Bitno je, opet, da glumac bude simpatičan, da bude pozitivan, pa da te dovedem do toga da ti lično želiš da on bude nasilan i ubica ako se za tim, u filmu, ukaže potreba. Da li si zamerio tom pozitivnom liku koji je u filmu ubio nečijeg sina? Nečijeg oca? Nečijeg brata? Nekoga ko je imao porodicu koja ga je volela ma kakav on bio? Naravno da nisi. Nisi o tome ni razmišljao. Kao što nećeš da razmišljaš o tome ni kada lično dođeš u takvu situaciju. Na primer: rat ili sukob sa nekim poznatim ili nepoznatim. Sa nekim ko će da ti nanese kakvu nepravdu...

       Nasilje sam u poslednje vreme učinio ljudskom svakodnevicom upravo putem televizije, ali i interneta. Ono je uvek prisutna mogućnost za rešavanje problema. Baš kako sam i zamislio.

       Ono na šta sam posebno usmerio svoje napore jeste da sklonost prema nasilju u ljudskoj vrsti razvijem od najranijeg doba. Možda ne obraćaš  dovoljno pažnje na ono što sam danas pripremio za decu. Na crtane filmove i na kompjuterske igre. Na moja ostvarenja u ovom području sam posebno ponosan. Bilo je pokušaja ljudi da skrenu pažnju na nasilje još u starijim crtanim filmovima, kao što su Tom i Džeri, ali je sve to ostalo na zapažanju nekolicine. Danas sam uspeo da prikujem decu uz najbrutalnije i najokrutnije crtane filmove kao što su Pokemoni i Digimoni. Deca su počela da uživaju u nasilju. Počela su da se poistovećuju sa likovima u crtanim filmovima...

       Pomoću kompjuterskih igrica sam omogućio da lično deca budu ona koja će da ubijaju i da uništavaju na stotine različitih bića, a posebno ljude koji su označeni kao neprijatelji. Šta misliš, kako danas jedan mladi vojni pilot ili onaj koji upravlja pravom i razornom navodećom raketom doživljava ljude koje vidi na svom monitoru? Misliš li da razmišlja o strahovitoj patnji i bolu koji će da nanese tim ljudima dole? Da razmišlja o sakaćenju granatama, ubijanju nečijih voljenih... Naravno da ne! On to doživljava kao kompjutersku igru. Moja lukavost je ovde došla do najvišeg izražaja. Kada u filmu neko nekoga navodno ubije, gotovo da nema sahrane, gotovo da se ne  prikazuje da neko žali za tom osobom. Nema prikazivanja uništenih života porodice ubijenog. U kompjuterskim igrama toga nema uopšte. Uskoro će čitava generacija koja dolazi da postane upravo tako nemilosrdna. Vaspitani nasiljem kao jedinim odgovorom na rešavanje problema, šta misliš, kakvi će oni da budu političari, ljudi koji će da vode neku zemlju, grad, firmu, porodicu...?

       Moj plan se savršeno ispunjava. Dok roditelje toliko zaokupljam težnjom i željom za bogatstvom, dok ih zaokupljam da postignu standarde koje im namećem putem društva i televizije, u isto vreme ih podstičem da svoju decu, umesto da im posvećuju vreme za vaspitanje i zajedništvo, za ljubav i traženje istinskih vrednosti u životu, prepuštaju MENI da ih odgajam. Televizijom, internetom i kompjuterskim igrama.

       Kao što vidiš, pažljivo osmišljenim filmovima, serijama i kompjuterskim igrama, postigao sam da su ljudi danas u stanju da čine isto ono što se čini i na ekranima. I da se tuku. I da siluju. I da muče. I da ubijaju - samo ako im se pruži odgovarajuća prilika. Misliš li da nisi u stanju da to činiš? Nisi? Mnogi su tako mislili o sebi. Dok im se nije ukazala prilika. Moram li da ti kažem da su imali pogrešno mišljenje o sebi?

       Nemoral svih vrsta... Moj cilj je postignut. Moja savršena mreža, koja te drži na sigurnoj udaljenosti od jedine Sile koja može od mene da te oslobodi, raširena je. Tvoja večna propast je zagarantovana.

       Ali nije ovde kraj tvoje najstrašnije noćne more...

       U stvari, ona tek počinje.

Poglavlje 32

ZDRAVLJE

Teško mi je da kažem da li sam više ponosan na svoja postignuća u upropašćavanju čoveka na području morala ili na području zdravlja. Kada bi samo znao kako je izgledao prvi stvoreni čovek... Kada bi bar video kako su izgledali prepotopski ljudi... onda bi tek u potpunosti mogao da vidiš koliki sam uspeh postigao time što sam čoveku nametnuo moralna načela, životne navike i ishranu suprotnu onoj koju je Stvoritelj savetovao kako bi zadovoljio istinske ljudske potrebe.

       Pokušaću bar delimično da ti približim kako bi čovek danas izgledao da se pridržavao Stvoriteljevih saveta. Zamisli vrhunskog gimnastičara. Njegovu okretnost i spretnost. Zamisli vrhunskog atletičara. Njegovu brzinu i izdržljivost. Zamisli čoveka savršenih razmera. Potpuno simetričnog. Zatim, zamisli čoveka sa inteligencijom IQ 1000 (danas se natprosečnim smatra već onaj koji ima IQ veći od 110). Zamisli čoveka koji jasno vidi sitne detalje na udaljenosti od jednog kilometra. Koji čuje visoke frekvencije poput šišmiša, niske frekvencije poput slona. Zamisli čoveka koji je savršenog zdravlja. Zamisli onda vrhunskog pevača. Pa vrhunskog muzičara. Pa vrhunskog umetnika... Sve to sada spoji u jedno. Zamisli sada tog čoveka visokog četiri metra. I, na kraju, zamisli jedno takvo biće ispunjeno nežnom ljubavlju i samilošću, požrtvovanošću i nevinošću, čednošću i obazrivošću, beskompromisnom dobrotom i poštenjem... odano Stvoritelju.

       Da li ti ovo zvuči kao fantastika? Neverovatno? Kao apsolutna glupost? Sada ti je dosta ove knjige? Vidiš, što je tvoje neverovanje i zgražavanje nad ovim veće, to mi više ukazuješ priznanje za rezultate koje sam postigao. Odista sam se trudio, tokom skoro šest hiljada godina, da od ovog veličanstvenog bića, kojeg sam ti upravo opisao, učinim ono što si ti sada. Čovek kojeg sam pokušao da ti opišem je čak bleda slika onoga što je Stvoritelj odista stvorio, ali tvoj ograničeni rečnik mi baš i ne dozvoljava da opišem sve pojedinosti.

       Pogledaj se samo kako izgledaš. Da li ti postaje jasno zašto sam danas u stanju da razvijem teoriju da je čovek, grubo rečeno, postao od majmuna? Kada bi mi Stvoritelj ostavio još nekoliko hiljada godina, prelazni oblik od majmuna do čoveka, koji danas nedostaje da bi se dokazala teorija evolucije, bio bi živ. Da ljudsku vrstu nisam toliko upropastio, nikada ne bih mogao da ustanovim takvu teoriju.

       Sada, zahvaljujući tvom izgledu ― mogu.

       Da, uzrok tvom jadnom izgledu sam JA. Takav si jer si prihvatio ono što sam ti ja nametnuo. Ponižavajući te moralno, otupivši ti osećaj za ispravno, nije mi bilo teško da te ponizim na bilo koji drugi način.

       Razmatrajući način na koji je stvoren ljudski organizam, proučavajući same potrebe ljudskog organizma, godinama sam eksperimentisao da bih mogao da vidim kako mogu da utičem na čoveka. Uskraćujući mu jednu po jednu vitalnu potrebu, čovek je postao to što si ti danas ― fizički i psihički nesposobno biće, nezgrapnog i neprivlačnog izgleda, umanjenog morala. Nadao sam se da će ljudska vrsta da bude toliko odvratna da će Stvoritelj konačno da je odbaci zbog toga. Ali ne. On čak dolazi da umre kako bi otkupio nešto tako ružno, bezlično i nemoralno kao što je čovek sada.

       Pitaš se kako sam postigao da se čovek nađe u takvom stanju? Sad ćeš saznati detalje. Detalje koji su deo i tvoje svakodnevice. Detalje za koje ni ne slutiš da su veoma pažljivo birano oruđe koje će te upropastiti.

 Ishrana

       Često su najbolja rešenja ona najjednostavnija. Zamisli motor jednog automobila. Uz pravilno održavanje on je u stanju da napravi nekoliko stotina hiljada kilometara.

       Uz pravilno održavanje!

       Sipaj mu jestivo ulje umesto motornog ulja, umesto goriva mu ulij  mešavinu goriva i vode, umesto antifriza sipaj mu običnu vodu... Ne treba da budeš posebno pametan da bi shvatio posledice koje će jednom takvom motoru da se dogode. Čak i ti to možeš da zaključiš. Vređa te ovo? Uskoro ćeš shvatiti da je ovo bila i te kakva pohvala tvojoj inteligenciji imajući u vidu na šta sam sve uspeo da te navedem kada je u pitanju pravilno održavanje tvog organizma.

       Ako malo obratiš pažnju na biblijski izveštaj Stvaranja videćeš da je Stvoritelj u početku stvarao uslove i okolinu, koje je zatim ispunio telima i bićima koja savršeno odgovaraju tim uslovima i okolini.

       Čovek je stvoren u potpunom skladu sa takvim okruženjem. Ono je osiguravalo sve što mu je bilo potrebno za život i za održavanje svih vitalnih funkcija njegovog organizma. Na moju sreću, veoma kratka, ali neizmerno važna uputstva koje je Stvoritelj tada dao, kada je u pitanju ishrana, nije bilo teško da sakrijem od čoveka. I ne samo to, kasnije sam čitav izveštaj o Stvaranju uspeo da proglasim ljudskom izmišljotinom.

       Voće, orašasti plodovi, žitarice i povrće. To je bila jedina i potpuna ljudska ishrana. Ali nije bilo dovoljno da bi čovek večno živeo. Zbog toga mu je Stvoritelj postavio drvo života. Njegovi plodovi su, kao dopuna čovekovoj redovnoj ishrani, su omogućavali da se ljudske ćelije savršeno obnavljaju i sprečavali su i najmanji oblik bilo kakvog propadanja. Odvojivši čoveka od drveta života, nastupilo je veoma neprimetno propadanje, pa se čovekov vek smanjio na nešto manje od jadnih hiljadu godina.

       Pre potopa nisam ni pomislio da bi ljudska ishrana mogla da ima neki uticaj na ljude, pošto je sve što je stvoreno bilo savršeno stvoreno i bilo je u savršenim klimatskim uslovima. Tada sam se zadovoljavao da ljudsku vrstu upropašćujem na području morala, što je, kao što primećuješ, uz zanemarive izuzetke, bilo u potpunosti delotvorno.

       Posle potopa sam primetio da pojedine biljne vrste, do tada veoma važne za ljudsku ishranu, nisu uspele da se obnove. Čuo sam kako Stvoritelj čiste životinje, koje su do tada imale taj naziv jer su mogle da se prinose na žrtvu, uključuje u deo čovekove ishrane. Osim toga, čuo sam i kako unosi nešto čega do tada nije bilo između životinja i čoveka. Strah! Životinje su počele da se plaše čoveka.

       Video sam da nešto nije u redu čim su ljudi počeli naglo da stare. Životni vek se brzo smanjivao. Počeo sam da istražujem zbog kojih razloga se to događa. Pre svega sam mislio da je Stvoritelj namerno odredio da se ljudski vek skrati, ali sam otkrio da je jedan od uzroka tome novi način ishrane. Zbog novih klimatskih uslova sve se promenilo. Primetio sam da je Stvoritelj zbog toga stvorio nešto nevidljivo čovekovom oku kako bi održao ravnotežu u prirodi i održao je i u novonastalim uslovima i dalje prikladnom za život. Bile su to razne bakterije i ostali mikrosvet. Kasnije sam sve to veoma brzo uspeo da zloupotrebim. Počevši od kvarenja prirodnih sokova, kako bih dobio alkohol, pa do širenja različitih bolesti.

       Pošto sam ponovo krenuo da moralno upropašćujem čoveka, želeći da ga izložim još većoj patnji, počeo sam intezivno da osmišljavam načine kojima bih mu skratio život i učinio ga što bolesnijim. Tako sam počeo da nadahnjujem ljude da jedu i piju ono što im pre toga nikada nije ni palo na um da bi moglo da bude hrana i piće. Temeljno sam počeo da se bavim proučavanjem ljudskog metabolizma, potrebama ljudskog organizma, reakcijama na nedostatak određenih materija, proučavao sam biljni svet i pronašao sam mnoštvo, za ljudsku ishranu, korisnih i važnih biljaka, ali i mnoštvo onih koje su čoveku štetile ― što mi je i bio cilj. Ono što sam želeo bilo je da pronađem biljke i životinje čija bi upotreba u čoveku izazivala  osećaj zadovoljstva, dok bi ga, u isto vreme, polako uništavala.

       Tokom generacija sam uspeo da razvijem najubistvenije oružje za uništenje i propast ljudske vrste. Pokretač snažan skoro kao i požuda. Apetit!

       Hrana je prestala da bude sredstvo zadovoljenja organizma za svim potrebnim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima. U stvari, ovo je većini ljudi, kada je u pitanju hrana, zadnje o čemu razmišljaju. Hrana je postala jedan od najvećih oblika telesnog zadovoljstva. Tebi je sada, dok se hraniš, važno samo dvoje - da ukloniš osećaj gladi i da, pri tome, uživaš. To što tvoj organizam žudi za onim pravim sastojcima koji mu omogućavaju da pravilno funkcioniše, da se razvija, da održava zdravo stanje, da se bori protiv uzročnika bolesti, tebe apsolutno nije briga, niti razmišljaš o tome. Zbog toga ćeš, kada ogladniš, bez razmišljanja da pojedeš kesicu čipsa. Zadovoljio si osećaj gladi, zadovoljio si apetit, a organizmu nisi dao ništa korisno. U stvari, dao si mu mnogo toga što mu i te kako šteti. Masti, aditive, so...

       Upravo to je moj cilj. Zašto? Jesi li čuo za mutacije? Moram sada malo da pojednostavim biohemiju: mutacije su degenerativne promene. Mnoge od njih su nasledne. Ono što je meni posebno interesantno su mikromutacije. I one su nasljedne... Još ne razumeš? Svim tim smećem koje sam ti nametnuo da jedeš i piješ, postižem da se tvoje telo razara na mikronivou. Na taj način dolazi do mikromutacija koje, pošto su uvek degenerativne i često nasledne, kroz generacije dovode do toga da ljudska vrsta danas izgleda ovako. Sve te bolesti, sve te telesne nenormalnosti, sve je to posledica moje hiljadugodišnje upornosti u nametanju životnih stilova koji te upropašćavaju. Još mi ne veruješ?

       Evo ti jedan primer:

       Životinje me ne zanimaju u tolikoj meri da bih se oko njih toliko trudio. Pogledaj, na primer, jelene. Ili tigrove. Ili bilo koju drugu divlju životinjsku vrstu. Kada si kod njih video životinju koja bitno odudara od proseka? Nema debelih životinja. U odnosu na čoveka, one skoro da nisu bolesne. Sve jedinke unutar vrste su tačno onakve kakve treba da budu. Po svim razmerama. A zašto? Zbog toga što se nisam trudio da ih teram da jedu i piju ono što je za njih neprirodno. Kada si video jelena da jede meso? Ili tigra da trči tamo gde je požar da bi uživao u dimu? Sada pogledaj životinje koje je čovek pripitomio da bi živele sa njim i da bi mu koristile? Čovek, kome sam ja nametnuo ishranu, takvu neprirodnu ishranu sada nameće životinjama. Rezultat? Gojaznost, smanjeni imunitet, kraći životni vek, degeneracije, bolesti... baš kao i kod čoveka.

       Videći kolika može da bude čovekova želja za uživanjem u hrani, uspeo sam da ga nadahnem da izmišlja najrazličitije i najkomplikovanije vrste pića i hrane. Svi ti specijaliteti su usmereni samo na jedno. Na uživanje. A zdravlje? Pa, ko još misli na zdravlje? Dobro se osećati i biti zdrav nije za čoveka ništa posebno. Njegov cilj je da uživa. I ja sam mu to omogućio. Naravno, na njegovu sopstvenu propast. Na TVOJU sopstvenu propast.

       Jadniče... kada bi samo znao da ti je Stvoritelj omogućio da čak i na ovoj uništenoj planeti možeš kvalitetno da živiš. Oko tebe raste na hiljade, naizgled, običnih biljaka koje su u stanju da odgovore na gotovo sve potrebe tvog organizma. Ali one ti ne omogućavaju toliko uživanje i zbog toga te ne interesuju. Ti želiš da uživaš u ukusu ― nije važno od čega on potiče.

  Meso

       Posle potopa klima se dosta promenila. Polovi su se zaledili, središnji deo Zemlje je postao žarki pojas, dok su umereni pojasevi dobili nestalnu klimu. To je bio razlog nestanka veoma važnih biljaka. Iz tog razloga, Stvoritelj je dozvolio da čovek može da jede meso određenih životinja. Da se čovek pridržavao Stvoriteljevih uputstava i meso, odnosno namirnice životinjskog porekla koje je dozvolio da jedu, koristio samo kao minimalnu dopunu dotadašnjoj ishrani, njegov životni vek bi bio neznatno kraći, pošto meso nosi i niz, za ljudski organizam, štetnih sastojaka koje u novonastalim uslovima nisu mogle da se izbegnu. Ali ja sam vrhunski stručnjak za preterivanje. Videći koliko meso može da bude štetno za čovekovo zdravlje, a, sa druge strane, koliko je ono ljudima ukusno, vremenom sam ga postavio za glavni obrok, dok je povrće i do danas ostalo tek kao prilog. Posebno sam nastojao da podstaknem upotrebu onih vrsta mesa koje je Stvoritelj, zbog čovekovog zdravlja, zabranio da se jedu. Svinjetinu, na primer, pa zatim školjke, rakove... Stvoritelj je veoma dobro znao zašto čovek ne bi trebalo da jede to meso, ali čovek nije. Njemu je bitna isplativost. Mada šteti njegovom zdravlju. Mada se hrani strvinarima i “čistačima”.

       Govoreći o isplativosti i zdravlju, u novije vreme sam shvatio da ukus mesa, kao i njegova boja, mogu da se poboljšaju raznim hemijskim dodacima. Dakle, zbog isplativosti sam naveo ljude da životinju iskoriste gotovo u celini. Loš ukus nejestivih delova životinje veoma jednostavno se poprave raznim bojama i dodacima. Naravno, njima je bitnije da dobro zarade, nego kako će sva ta hemija da deluje na tvoj organizam. S obzirom na to, meni je u interesu da ti jedeš što više raznih mesnih prerađevina punih boja, konzervanasa, raznih soli i ostalih tvom telu štetnih dodataka.

       Ali i bez toga čovekova lakomost i želja za velikom zaradom omogućila mi je da meso danas učinim posebno nezdravim. Čoveka sam nadahnuo da počne da se bavi masovnim uzgojem životinja namenjenih isključivo ishrani. Naveo sam ga da na neprirodan način utiče na razmnožavanje tih životinja, da ih na neprirodan način hrani ― i to mesom. Istina, u obliku stočne hrane, ali ipak mesom. Farme su, isto tako, moja zamisao. Živeći u takvim neprirodnim okolnostima, bez neophodnih životnih uslova, životinje su veoma sklone bolestima. Zbog toga su uzgajivači prinuđeni da hrani dodaju mnoštvo lekova. Osim toga, zbog što bržeg dobijanja na težini i što brže zarade, koriste se i raznim hormonima. Moram li posebno da ti napomenem da sve što pojedeš ima i te kakvog uticaja na tvoj organizam?

       Vidiš, ni ne razmišljaš da je sve ovo što danas smatraš normalnom ishranom, u stvari sredstvo kojim te ja namerno unesrećujem i kojim uzrokujem tvoju patnju. Prehrambene navike koje sam nametnuo postale su toliko jake, da većina neće ništa da menja čak ni kada zbog toga oboli. Pa ni onda kada saznaju šta je uzrok njihove bolesti. Pripisaće to nečemu drugom. Slučaju, na primer. Najveći broj ljudi svoje bolesno stanje će da pripiše starenju, normalnim prirodnim procesima, ali nikako svojim životnim navikama.

Slatkiši

       Osim što je Stvoritelj snabdeo čoveka svim onim što mu je potrebno za život, On mu je omogućio da u tome i uživa. Videvši da je čovekova najdraža hrana voće, shvatio sam da je to zbog slatkog ukusa. Čovek voli slatko. Zašto mu i ja ne bih omogućio da jede slatko? I na taj način da ga polako i sigurno uništavam. Šta misliš, ko je izmislio današnji jelovnik? JA, naravno. Kada sam te naveo da za vreme onoga što zoveš “dobar ručak” već preopteretiš svoj organizam nepotrebnim i štetnim materijama, a uskratiš mu ono što mu je odista potrebno, nije mi ni na kraj pameti da se na tome zaustavim. Ja sam veoma temeljit.

       Osmislio sam još jednu propast za tebe. Slatkiše. Zašto bi obrok završio pojevši nešto zdravo i slatko, kada sam ja za tebe osmislio mnogo ukusnije i nezdravije rešenje?

       Kolače! Zvuči dobro, zar ne? A da li ti zvuči i ovo dobro? Zasićene masnoće, prerađeni šećer, hemija, prazne kalorije...

       Ako, ipak, želiš da jedeš voće, nemam ništa protiv, ali ješćeš ga na moj način. Zašto bi jeo samo jagode? Bolje je ako ima šlaga ili pavlake, pa još i šećera... Zašto bi jeo male, ružne jabuke koje je verovatno načeo crv? Trebalo bi da kupuješ samo one velike, lepe, savršenog izgleda... koju crv ne bi ni pogledao. Moja sreća je što ne postoji mogućnost kućne hemijske analize takvih jabuka i ostalog voća.

       Zašto bi pio običnu vodu? Bolje ti je da popiješ dobar gazirani sok. Može i voćni. Sa čak 20% udela voća. Obogaćenog vitaminima.

       Ali tu ni izbliza nije kraj.

       Čokolade, bombone, sladoledi, pudinzi... mnoštvo nepcu ugodnih, a organizmu potpuno bezvrednih i štetnih materija. To je ono čime postižem da uz veliko zadovoljstvo pripremaš sebi bolnički krevet. Ali, ipak, posebno zadovoljstvo mi predstavlja kada prave i kvalitetne obroke za svoju decu zameniš upravo slatkišima i dozvoliš im da oni u tome nesmetano uživaju. I to upravo onda kada im to za njihov razvoj najviše šteti. Mogao bih da govorim i o posledicama toga, ali ne želim da ti dam povoda da meni i svom detetu uskratiš veliku radost koju nam donose slatkiši.

  Gojaznost

       Pogledaj malo ljude oko sebe. Ništa posebno? Jasno, na to si se navikao. Ovako kako čovek danas izgleda tebi je normalno. Zahvaljujući raznim predrasudama koje sam uveo u vezi sa tim, ovakav čovekov izgled i ovakvo čovekovo stanje zdravlja, kao i njegove sposobnosti, bolje rečeno ograničenosti, smatraju se normalnim. Koje predrasude? Predrasuda da je meso glavna hrana, predrasuda da je sramota baviti se sportom kada pređeš trideset godina, a potpuno neprihvatljivo ako imaš preko pedeset godina. Predrasuda da je normalno da se udebljaš kada se venčaš, predrasuda da je normalno da budeš bolesniji što si stariji, predrasuda da je debljina samo još jedan prihvatljiv izgled čoveka... Vidiš, sve su to predrasude, a ima ih još dosta. Predrasude koje sam JA, vremenom, uspeo da ustalim kod ljudi.

       Poseban uspeh sam postigao kada je u pitanju upropašćavanje ljudskog organizma prekomernim uživanjem u hrani. Pošto su mi poznate sve štete koje mogu da nanesem čoveku ako ga učinim gojaznim, uporno se trudim da ga dovedem u to stanje.

       Pošto znam da je Stvoritelj zabranio ljudima da jedu salo i mast, ja sam uspeo upravo taj deo životinja da učinim najpopularnijim, najisplativijim i najukusnijim. Posebno danas. Pogledaj samo sastav raznih salama i kobasica. Najveći deo čine upravo masti.

       Masti se odmah skladište u tvom organizmu kao rezervni izvor energije, energije koja ti neće nikada trebati jer sam ti opet JA nametnuo takve životne navike da ti energija gotovo uopšte ne treba. Osim za žvakanje i ležanje.

       Puneći tvoj organizam masnoćama, uništavam te veoma polako i mučno. Misliš da je tu samo reč o tome da tvoj izgled počinje da se menja? Samo o tome da postaješ tako smešno, ružno i nezgrapno građen? Moram da ti kažem da kako izgledaš spolja, tako otprilike stoje stvari i na mikronivou u tvom organizmu ― veoma loše i ružno. Opterećujem ti krvotok, srce. Što si deblji, to si manje sposoban da se krećeš, što za sobom povlači mnogo tegoba. Srce ti slabi - umesto da pumpa svom snagom, ono to nadoknađuje brzinom. Zbog toga si sve umorniji, sve manje si sposoban. Povećavam ti rizik od moždanog  i srčanog udara zakrečujući ti krvne žile i puneći te holesterolom. Dovoljan je komadić slobodnog holesterola da ti začepi jednu jedinu krvnu žilicu i, eto, srčani ili moždani udar je tu. Debljinom ti uništavam kičmu, zglobove...

       Zatim, zbog velike upotrebe šećera i masti, kao i skladištenja masnog tkiva, tvoj organizam postaje sve manje sposoban da reguliše nivo šećera u krvi. Postaješ kandidat za šećernu bolest kojom, opet, mogu da te dovedem do raznih tegoba, pa i do potpunog slepila. Nebrojene su patnje u koje te guram pomoću tvog apetita. Počevši od prevelikih potreba za trošenjem novca, koje iziskuje tvoj apetit, što dovodi do potrebe za prekomernim radom, što, opet, dovodi do stresa iz kojeg proizlazi još dodatnih bolesti i tegoba. Vidiš li šta sam ti učinio tvojim apetitom? Unesrećio sam tebe, unesrećio sam one kojima si veoma blizak... A zbog čega? Zbog toga što ne možeš da kontrolišeš svoj apetit. Savršeno, zar ne?

  Telovežba

       Uzmi dva automobila. Jednim se vozi svaki dan, uredno ga održavaj, a drugog ostavi da godinama stoji netaknut. Šta misliš, koji će posle deset godina da bude u boljem stanju? Misliš onaj koji stoji? Koji je malo korišćen? Varaš se. Taj će da propadne usled nekorišćenja. Procesi oksidacije, zatim vlaga, prašina i sunce će polako da mu uništavaju sve vitalne delove. Automobil je napravljen da bi radio.

       Potpuno je isto i sa tvojim organizmom. Tvoj organizam je stvoren da bi se kretao. Njega uništava mirovanje. Ne možeš ni da naslutiš koje su krajnje mogućnosti ljudskog tela. Nisi ni blizu toga da shvatiš za šta je sve ljudsko telo sposobno. Danas su određeni ljudi uspeli da razviju samo pojedine sposobnosti i da ih dovedu do zavidnog nivoa, ali čovekovo telo je sposobno za savršenosti u svakom području u isto vreme. Ja se, međutim, trudim da do toga nikada ne dođe. Ljudsko telo sam uspeo da načinim toliko krhkim i slabim da je krajem Srednjeg veka prosek ljudskog života bio svega jadnih tridesetak godina. Najvećim delom zbog loše ishrane, a zatim i zbog nedovoljnog ili preteranog fizičkog napora.

       Shvatio sam da su zbog nekorišćenja, pojedini delovi tela skloni laganom propadanju, pa čak i odumiranju. Pošto zbog napretka tehnologije i alata nisam više u mogućnosti da čoveka uništavam prekomernim radom uz  neodgovarajuću izhranu, odlučio sam da svoj cilj ostvarim drugom krajnošću. Neaktivnošću. Uveo sam već spomenute predrasude koje vežbanje čini smešnim i nepotrebnim, a neprivlačan izgled tolerantnim. Ljudske aktivnosti sam smanjio na minimum. Ne možeš ni da zamisliš kolikim te bolestima i nelagodama izlažem na taj način. Koliko te na taj način činim nesposobnim i ograničenim. Pogledaj samo koliko je debljanje jednostavno: samo jedeš i ništa ne radiš. Sediš, odmaraš se, ne krećeš se, ne izlažeš se naporu. Zbog osećaja ugodnosti koju pri tome imaš, ni ne razmišljaš o vremenu koje prolazi. Međutim, kada shvatiš da zbog toga u prvom redu izgledaš loše, a zatim da si i bolestan, onda počinješ da budeš bolno svestan svakog svog odricanja od hrane, svakog napora da sagoriš višak energije. Naravno, ja ću te uveriti da je za tebe bolje da se pomiriš sa stanjem u kome se nalaziš, nego da se potrudiš da izgledaš bolje i budeš zdraviji.

  Rad

       Ko danas uopšte razmišlja o počecima čovečanstva onako kako je opisano u Bibliji? Samo veoma mali broj ljudi. Pouke u njoj su veoma jasno iznesene, ali se od čoveka traži lično istraživanje i zaključivanje. Stvoritelj je to osmislio da bi pouke otkrivene u Bibliji na što snažniji i upečatljiviji način ostale usečene u čovekov um i tako postale deo njegovog karaktera.

       Ko uopšte razmišlja o vrtu i o tome zašto je Stvoritelj ljude postavio upravo tamo? Zašto im nije napravio zgrade, ulice, automobile...?

       Temelje čovečanstva i ljudskim navikama koje je Stvoritelj uspostavio prilikom Stvaranja ja sam uspeo potpuno da obezvredim. Neke sam već spomenuo. Ali ja sam uspeo da oduzmem i blagoslov od čoveka, koji mu je Stvoritelj namenio putem rada. Ja sam taj koji je reči »rad« dao negativan prizvuk. Rad koji je Stvoritelj osmislio za čoveka bio je sredstvo njegovog stalnog razvoja, izvor sticanja novih spoznaja i novih veština, savršen način razvoja ljudskog stvaralaštva i mogućnost iskorišćavanja nebrojenih darova koje vam je Stvoritelj dao. Morao sam to da vam oduzmem. I na taj način još više da vas unazadim.

       Bilo je važno da te odvedem u bilo koju krajnost. Ili da previše radiš i da na taj način zapostaviš sve ono što je odista važno, a time i samog Stvoritelja, ili da te navedem na lenčarenje i besposlenost kako bih tvoj besmisleni um opseo najraznovrsnijim mislima i idejama. Reci mi, kada si poslednji put čuo za nekog zemljoradnika da je homoseksualac? Kada si nekog zemljoradnika video gojaznog i teško pokretnog? Naravno, ja se trudim da i toga ima, ali nikada nekoga ko odista radi ne mogu da navedem na takve izopačenosti kao što mogu da navedem nekoga ko nije dovoljno fizički aktivan.

       Najveći uspeh sam postigao u podsticanju čovekovih težnji da se seli u velike gradove. Zatvorivši ga u stan i okruživši ga asfaltom, njegovo stvaralaštvo sam sveo na osmišljavanje zadovoljstava koje mu omogućava višak slobodnog vremena. Televizija, hrana, internet, hrana, izlasci, hrana, noćna druženja, hrana, duge šetnje smogom ispunjenim gradovima...

       Na moju žalost, Stvoritelj u mnogima budi želju za prirodnim radom kao sredstvom za opuštanje tako da oni kupuju manje voćnjake gde nalaze rasterećenje od užurbane svakodnevnice kojom ih zarobljavam. Ali većina ostaje uz načela i stil života koji sam im JA nametnuo. A ta načela i životni stil uzrokuju veliko psihičko opterećenje. Samo ja u potpunosti znam kako ono utiče na tvoje telo.

  Duvan

       Moram malo da se vratim na meso. Pogledaj još jedan paradoks vezan za njega. Videćeš da ljudska glupost odista nema granica. Meso, da bi se duže vremena održalo upotrebljivim, mora da se konzerviše. Osim danas već uveliko prisutne hemije, najstariji način očuvanja mesa od kvarenja jeste ― dimljenje. Ovo je moja veoma stara dosetka. Zašto ljudi dime meso? Da ga ne bi napadale muve i štetočine, zar ne? Da li si se pitao zašto muva neće da jede dimljeno meso? Ja ću da ti kažem: zato što je to za nju ― otrovno! I za čoveka je to otrovno, ali pošto ga taj otrov ne ubija odmah, on je u stanju da se truje godinama da bi, na kraju, od posledica takvog trovanja i umro. I to od raka debelog creva koji je direktna posledica jedenja dimljenog mesa i sličnih namirnica. Vidiš li da i obična muva ima više mozga od tebe? Pošto sam vremenom shvatio da je dim veoma poguban za čoveka, postavio sam sebi cilj da ljudsku glupost iskoristim tako što ću ga naučiti da uživa u dimu.

       Moram ti priznati da je i meni tako nešto izgledalo prilično glupo, ali  onda sam se setio da imam posla samo sa čovekom. Njemu mogu da nametnem šta god poželim.

       Shvatio sam da bih jednu veoma otrovnu biljku mogao da učinim uzrokom mnogih patnji za čoveka. Duvan. Zbog nekih sastojaka u sebi duvan deluje smirujuće. Ovo smirenje može da se uporedi sa onim kada te stave u ležeći položaj, svežu te, smire... i onda ti spuste giljotinu na vrat! Tako i duvan, jedna supstanca te smiri, a onda ti oko 4.000 drugih supstanci uništava organizam veoma polako. Toliko polako da uzroke svojih neizlečivih bolesti nećeš pripisati duvanu, već nesrećnom slučaju. Ili, još bolje, Stvoriteljevoj kazni.

       Ovo mi je omiljena strategija - blaćenje Stvoritelja. Sam odlučiš da upropastiš svoje zdravlje, sam se dovedeš do ivice smrti. Zbog svog sebičnog zadovoljstva, koje nalaziš u uživanju u duvanu, prvo oboliš, a zatim nanosiš patnju i bol ljudima kojima je stalo do tebe. Svojoj deci, ženi, roditeljima... Zatim umreš i trajno unesrećiš svoju porodicu, a onda svi počnu da okrivljuju Stvoritelja zbog toga što je dozvolio da deca ostanu bez jednog roditelja, što je dozvolio da “divna” osoba kao što si ti umre. Da time ne postižem upravo željene ciljeve gotovo da bih bio i zavidan što mi niko nije odao priznanje za genijalnost.

       Kada bi postojao vrhunac ljudske gluposti, onda bi to zasigurno bilo ovo. Ljudi, uglavnom, znaju da je nikotin sam po sebi veoma jak otrov. Znaju čak i da se koristi kao insekticid. Veoma dobro znaju da čitaju upozorenje na kutiji cigareta koje ih upozorava na štetnost zdravlje, na mučnu smrt... Ali, kao što sam rekao, radi se samo o čoveku.

  Alkohol

       Kad sam prvi put video da se čovek, pijući prevreli grožđani sok, doveo u stanje da više ne gospodari u potpunosti svojim umom, da su mu telesne sposobnosti poprilično smanjene, i da postaje mnogo povodljiviji za moje sugestije, shvatio sam da je ovo veoma dobra prilika za mene.

       U stvari, mnogo prilika! Eksperimentišući na čoveku, sugerišući mu da pije što više alkohola, primetio sam mnoge štetne posledice za njegov organizam. Najvažnije su mi one štete koje nastaju u njegovom mozgu. Što čovek pije više alkohola, to ima manje volje i snage da mi se odupire. Ono što je posebno dobro jeste to što veoma brzo postaje zavistan od alkohola. Osim toga, pošto mu je jetra pod stalnim i punim opterećenjem, čime na njoj nastanu nepopravljiva oštećenja, uskoro dolazi do mučne smrti.

       U novije vreme od posebnog značaja mi je to da putem raznih navodnih naučnih dokaza ljudima pokažem da su alkoholna pića, u stvari, zdrava i da treba da ih upotrebljavaju. Na primer, pivo i vino. Istina je da su neke materije iz grožđa i hmelja zdrave za ljudski organizam, ali sve je to beznačajno ako se uporedi sa štetom koju ostale materije uzrokuju u organizmu i štetom koju JA mogu da nanesem opijenom čoveku.

       Ali pre nego što umre ja takvog čoveka poprilično dobro iskoristim da bih zagorčao život i njemu, i njegovim bližnjima. Počevši od mojih sugestija da bude nasilan prema njima, pa sve do toga da umesto za prave životne potrebe, zbog zavisnosti svu zaradu troši na alkohol. Naravno da on svoju nesreću neće da pripiše alkoholu...

  Droga

       Pronašao sam još otrovnije biljke od duvana. Razvojem nemorala i bezobzirnosti, a zahvaljujući hemiji, danas sam uspeo ljude da navedem da svoju zaradu zasnivaju na ljudskoj smrti. Ako sam čoveka uspeo da navedem da uživa u nečemu tako neprirodnom kao što je dim, znao sam da ću uspeti da ga navedem i na mnogo brži oblik samoubistva. Samo pod uslovom da užitak bude veći. I jeste veći. A veća je i moja vlast nad takvom osobom.

       Nije bilo teško da navedem čoveka da iz stanja užasa u kojem sada živi, zahvaljujući mom neumornom trudu, trenutno rasterećenje potraži u užitku i blaženosti koju mu pruža droga. Naravno da on ne razmišlja o zavisnosti, a još manje o tome šta se, zbog upotrebe droge, događa u njegovom mozgu da bi se tako osećao. Svi misle da će prestati. I prestanu. Kad umru.

       Pre toga, međutim, patnja. Puno patnje. I njemu i njegovim bližnjima. Krađe, laži, prevare, ubistva, bolesti, duševna bol...

 Lavirint

       Kada je u pitanju tvoje zdravlje, mogao si do sada da shvatiš da se nalaziš u jednom veoma zamršenom lavirintu. Izlaz postoji, ali si navikao na uslove u lavirintu. Taj lavirint ti danas zoveš normalnim životom. Za mnoge ljude bi skoro bila propast kada bi izašli iz lavirinta u koji sam ih uveo. Bar sam ja to postavio da tako izgleda. Uz podsticanje ljudske bezobzirnosti, izlaz iz tog lavirinta postaje sve teže i teže da se pronađe.

       Bezobzirnost sam doveo do tog stupnja da će ljudi zbog svoje zarade u potpunosti prestati da vode računa o posledicama koje njihov način zarade ima na druge. Najočigledniji primer sam već spomenuo kada sam ti govorio o drogi, ali i u drugim područjima je slično, sa tom razlikom što ljudi nemaju grižu savesti jer je to sam čovek, putem svojih zakona, dozvolio. Pogledaj samo jednog uzgajivača duvana. Misliš li da on razmišlja koliko je ljudi svojim proizvodom ubio rakom pluća ili moždanim udarom? Misliš li da on sebe doživljava kao trgovca smrću? Naravno da ne. Šta više, on je čak sklon da osudi jednog preprodavca droge, ne shvatajući da on čini upravo istu stvar.

       Pogledaj jednog proizvođača vina ili nekog drugog alkoholnog pića. Razmišlja li on o tome kolikim ljudima priređuje zavisnost i preranu smrt, kolikim ljudima donosi pravu patnju u porodici zbog pijanstva i posledica koje ono nosi? Ne razmišlja. Ni malo. Ako i počne, ja sam taj koji njega, baš kao i proizvođača duvana, umirujem mislima da oni nikoga ne teraju da to upotrebljava, oni samo zarađuju za život. I, na taj način, najdalje dokle dopiru njihove misli jeste njihova zarada.

       Zarada isto tako navodi jednog uzgajivača stoke da je hrani veoma nezdravom hranom kako bi što pre dobila na težini i time mu smanjila troškove uzgoja. Ne preza ni od prekomernih doza lekova kako bi zaštitio svoje ulaganje, kao ni od hormona niti raznih hemijskih preparata kako bi profit bio što veći. Već zaključuješ da ni on ne razmišlja o negativnim posledicama na ljude koji se hrane takvim mesom. On, kada izbroji novac koji je dobio, najmanje razmišlja o problemu gojaznosti, o problemu raznih bolesti koje imaju drugi zbog njegove zarade. Kada ga podstaknem da to čini, ja sam tu i da mu skrenem misli sa posledica koje time uzrokuje.

       Ništa bolja situacija nije ni sa uzgajivačem voća i povrća. Njegov cilj je potpuno isti. Zarada. Novac. Ako voće ili povrće treba da prska raznim pesticidima i deset puta, on neće da preza od toga. On samo želi da mu od sađenja do berbe plod bude spreman za prodaju. Pod »spreman« on podrazumeva da bude lepog komercijalnog izgleda. Vreme koje mora da prođe od tretiranja biljke pesticidom do upotrebe je, u odnosu na zaradu, u drugom planu. Ono se manje poštuje što je osoba manje stručna. Na taj način, svi oni pesticidi ― otrovi za tretiranje biljaka protiv bolesti, štetočina i korova, postaju delotvorni u ljudskom organizmu uzrokujući razne vrste najopasnijih bolesti. Ali ko još razmišlja o tome kada je dobio novac za trud koji je uložio? Brigama oko zarade u potpunosti uspevam da ugušim osećaj krivice zbog trovanja drugih.

       Šta misliš, hoće li proizvođač duvana da izađe iz lavirinta kada vidi koliku mu zaradu on donosi uprkos smrti kojom trguje? Hoće li proizvođač alkohola da prestane sa tim gledajući pijanca kako se smrzava u jaruzi? Hoće li uzgajivači stoke ili povrća više da vode računa o zdravijem načinu uzgoja ako će zarada da im bude manja? Neće! Novcem i zaradom potiskujem glas savesti.

       Industrija. Odmah ti dolazi na um mnoštvo zaposlenih. Zamisli sada da neko zatvori duvansku industriju, koliko ljudi bi ostalo bez posla? Pa zatim mesna industrija? Pa industrija za proizvodnju slatkiša, alkohola... Da li sada shvataš zašto govorim o lavirintu?

       Pitaš li se koji je onda izlaz? Na moju radost, za mnoge izlaz ne postoji. Unošenje raznih neprirodnih i organizmu štetnih materija postalo je toliko uobičajeno da gotovo niko ni ne razmišlja o odricanju od toga. Danas je potpuno normalno jesti nezdrave kolače, piti alkohol, pušiti, jesti meso. I za ono malo povrća i voća do kojeg dođu ja sam se potrudio da ljude željne zarade podstaknem da proizvode već zatrovano. Već nazireš odgovor, zar ne? Da bi izbegao svim mojim zamkama morao bi svega toga da se odrekneš i da sam proizvedeš sopstvenu hranu. Ali kada bi onda gledao televizor, kada bi pretraživao internet? Kada bi se odmarao? Kada bi onda zarađivao da dostigneš trendove koje sam ja pred tebe postavio?

       Ima li izlaza? Ima. Ali ti ne želiš da izađeš. Ti odlučuješ da živiš onako kako sam JA odredio. Ješćeš ono što sam ti JA nametnuo da jedeš, pićeš ono što sam ti JA nametnuo da piješ. Prihvatićeš životne stilove i ciljeve koje sam JA za tebe osmislio. Umrećeš bolestan onako kako sam JA zamislio da umreš.

       Sada dolazimo do najzanimljivijeg dela. Lekova. Da, za mnoge od bolesti koje sam na ove načine prouzrokovao, postoje lekovi. I to delotvorni. Misliš li da će neko da ti ih pokloni zbog nesrećnog stanja u koje si zapao razbolevši se? Neće. Prodaće ti ih. Ako budeš imao dovoljno novca. Već si shvatio da je moje najbolje oružje u uništavanju čoveka ― drugi čovek. Čoveka sam uspeo da dovedem do takvog stanja svesti da će bezdušno moći da gleda dete kako umire od teške bolesti čiji roditelji nemaju novca da kupe lek koji on ima. Pitaš se kako je moguće da neko ko ima lek ili znanje kojim može da spasi život može da traži novac za to? Zar ne bi ljudi trebali jedni drugima da budu od pomoći? Pusti te Stvoriteljeve ideale. Zar si zaboravio na moj uticaj? Misliš li da bi bio bolji da si na tom mestu?

       Ali ne utičem ja na tvoje zdravlje samo putem onoga što u sebe unosiš ili ne unosiš. Imam ja i drugih načina da te upropastim.

 Ekologija

       Dugo nisam razumeo zašto je Stvoritelj u svojoj Reči rekao da će u poslednje vreme Sunce jače da peče. Ali sada znam. U svojoj milosti On je ovu Zemlju obavio ozonskim omotačem kojim nju i njene stanovnike štiti od štetnog zračenja. Napretkom tehnologije sam primetio da se, iz nekog razloga, Zemlja sve više zagreva. Ubrzo sam shvatio da zagađivanjem atmosfere njen zaštitni mehanizam slabi, a da se povećava uticaj staklene bašte. Odmah sam počeo da podstičem ljude da zagađuju atmosferu na najrazličitije načine.

       Kada je čovek otkrio šta je učinio, ja sam bio već prilično zadovoljan, a šteta je bila nepopravljiva. Nisu pomogli ni mnogi sporazumi koji su predstavnici raznih zemalja potpisivali, jer sam na glavne uništavače atmosfere uspeo da utičem da, u interesu svojih zemalja i zarade njenih stanovnika, ne potpišu sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova.

       Svakim svojim pokušajem postižem veliki uspeh u tome da upravo pomoću čoveka učinim njegov život veoma mučnim.

       Kada je u pitanju ekologija, moram li da govorim u kakvom beznadežnom stanju se nalazi planeta na kojoj živiš?

       Zbog moći i novca je razvijena nuklearna energija. Ona sama po sebi nije loša. Isplativa je, ali radioaktivnim otpadom ću da uništim mnoštvo ljudi koji će živeti posle. Ne zbog same škodljivosti, već zbog nemarnog i korupcijom uslovljenog odlaganja. Izduvnim gasovima, velikim industrijskim postrojenjima koja u atmosferi ispuštaju velike količine dima, vazduh koji udišeš učinio sam veoma štetnim. Isto tako i vode, koje postaju zagađene tom silnom industrijom i otpadnim vodama gradova, prestaju da budu pogodne za život. Cilj mi je da uništim sve zalihe vode za piće. I na dobrom sam putu da to učinim. Mislim samo da Stvoritelj neće da mi omogući dovoljno vremena za to.

       Ali, smrt, strah i patnju mogu da sejem i na druge načine. Na primer - cunamijima. Divno, zar ne? Uz rupe na ozonskom omotaču i zagađenje atmosfere temperatura na Zemlji se nepovratno podiže. Šta će se dogoditi? Polovi će početi da se tope. Glečeri isto tako. Nivo mora će se podići. Mnoštvo gradova će se naći pod vodom. Da li se stanovnici tih gradova brinu zbog toga? Njihove misli zaokupljam stotinama drugih stvari, tako da na tu katastrofu ni ne misle. A to i jeste moj cilj. Što manje budu spremni na nju, više će ih biti uništeno.

       Globalno zagrevanje nameravam još više da ubrzam izazivanjem velikih  šumskih požara i uništavanjem šuma sečom drveća, zbog čega Zemlja postaje sve toplije mesto i sve manje pogodna za život. Osim toga, neumorno se trudim da na različite načine izazovem i velike ekološke katastrofe. Prevrnuti tanker! Moja omiljena igra. Ceo ekosistem tog područja nepovratno postaje oštećen. Potrebne su desetine godina da bi se samo ublažile posledice takve štete.

       Razlog mog uspeha da izazovem svetsku katastrofu, kao što sigurno već pretpostavljaš, leži u uspešnoj manipulaciji ljudima na individualnom nivou. Počevši od toga da te navedem da nemarno odbaciš najlonsku kesu, ili praznu bateriju, pa do toga da razne hemikalije bacaš u kanalizaciju, prosipaš na zemlju i slično.

       Izlaz? Nema ga! Stvoritelj je to odavno video i prorekao je ovakvo stanje. Moj cilj je na samoj ivici ispunjenja. Mreža uništenja ljudske vrste je u potpunosti razapeta. I ti si u njoj. Ovaj put ― svesno. I ne možeš da izađeš. Ne želiš da izađeš.

Moda

       U prednosti si da upoznaš najvećeg modnog stvaraoca svih vremena. Mene! Pitaš se zašto bi mene bilo briga za modu? Zbog toga što je to jedinstven način da objedinim uništavanje čoveka i na području morala i na području zdravlja u isto vreme. Primetićeš da je odeća sve manja i manja. Da je sve kraća i kraća. Ne, nije to posledica globalnog zagrevanja, već moje pažljive strategije postepenog uvođenja krajnjeg nemorala. Ljude koji stvaraju odeću nadahnjujem da objedinjuju provokativan nemoral sa veoma nezdravom i nepraktičnom odećom i obućom.

       Pošto je čovek vremenom postao veoma krhkog zdravlja, prilično je jednostavno da ga trajno učinim bolesnim i nesposobnim samim načinom oblačenja. Posebno žene. Imam nekoliko posebno modernih (čitaj - nezdravih) detalja u ženskoj odeći i obući. Kratke majice, tanga gaćice, visoke potpetice, kratke suknje... Šta misliš, koji je razlog čestih zaraza, neplodnosti, upala mokraćnih puteva, išijasa, deformacija kičme i stopala i ostalih bolesti kod žena? Da, upravo odeća koju ja za njih pravim. Posebno se trudim da na ovaj način zavedem one najmlađe. Što ranije počnu sa takvim oblačenjem, pre će i duže da pate.

       Osim što žene na ovaj način i same padaju na području nemoralnosti, one već ionako, hormonima i predrasudama ispunjene muškarce, dovode u stanje smanjene kontrole nad svojim postupcima i mislima, navodeći ih na požudu. Ovo mi je posebno važno jer je Stvoritelju ovakvo ponašanje identično preljubi. Na ovaj način i žene i muškarce dovodim pred Stvoriteljevu osudu.

       Ovde mi je od velike pomoći bio uspeh koji sam postigao učinivši da muškarci ne posvećuju dovoljno ljubavi i pažnje svojim ženama. Naveo sam žene da pomisle kako je upravo oblačenje najbolji način na koji mogu da im privuku pažnju. Naravno, mnoge od tih jadnica ni ne znaju kakvu pažnju, u stvari, privlače. Svaku moguću osim one koju bi želele.

       Ali nije samo odeća moda. Moderno je biti i preplanuo, zar ne? Lepše je biti preplanuo nego biti beo. Kada malo razmislim, ljudska glupost bi morala da ima nekoliko vrhunaca. Jedan od njih bi bio i ovaj. Ljudi znaju da je preterano zračenje Sunca štetno, znaju da koža postaje teško oštećena na taj način. Znaju da koža ubrzano stari zbog uticaja preteranog izlaganja Suncu. Znaju i da je ozonski sloj sve tanji i tanji i da je sve spomenuto zbog toga nekoliko puta štetnije. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da to Sunce može doslovno da ih ubije. I to veoma mučnom smrću. Smrću od zloćudnog melanoma, odnosno raka kože.

       Nametnuvši posredstvom modnih trendova preplanuli ten, ljudi, bez obzira na sve posledice, žele da budu preplanuli. Koga je još briga za madeže? Neka se i oni sunčaju. Ali oni ne vole Sunce, ne vole da izgore. Kažnjavaju veoma brzo, a često sa malom mogućnošću oporavka. Onog trenutka dok ti je madež postao sumnjiv, ti već možeš da budeš pun metastaza. Ostatak vremena provodim uživajući dok te gledam kako proklinješ sebe zbog svoje gluposti, jer je to, u stvari, tvoja pohvala mojoj genijalnosti i uspešnosti.

       Ali modni trendovi se ne odnose samo na izgled i odevanje. Modni trendovi koje ja oblikujem idu mnogo dalje. Automobil je modni trend, mobilni telefon, kompjuter, laptop, motocikl. Pitaš se na koji način automobil može da šteti? Zar to danas nije nešto neophodno, kao i ostale  nabrojane stvari? Jeste, a i ne mora da bude neophodno, ali to je danas nešto što malo ljudi može sebi da priušti bez zaduživanja.

       Moj cilj je, ako si pažljivo čitao, da te toliko zaokupim raznim obavezama da ti pravi smisao života i susret sa Stvoriteljevom istinom ni ne padne na pamet. Zbog toga, kao ciljeve, postavljam veoma skupe modne trendove kojima ne možeš da odoliš jer želiš da budeš u njima. Oni te teraju da se zadužuješ. Kada se već zadužuješ, zašto onda ne bi sebi kupio nešto malo bolje i lepše? Kvalitetnije. Nema veze što ti to baš i nije neophodno. Jednom se živi. Neka te vide prijatelji. Neka ti zavide. Zbog toga te podstičem da se zadužuješ sve više kupujući što skuplje i luksuznije stvari. Ovim postižem dva cilja. U prvom redu, toliko te zaokupljam prekomernim poslom kako bi mogao da otplaćuješ rate kredita u koji sam te zapetljao, da je sigurno da za Stvoritelja nećeš odvojiti dovoljno, pa čak ni malo vremena. Ne moram da spominjem da ćeš zbog manjka vremena zapostaviti i sebe i svog partnera. Posebno svoju decu, ako ih imaš. Dozvolićeš mi da ih JA vaspitavam. Putem televizije, kompjuterskih igara, interneta... Sa druge strane, stvari koje si sebi priuštio čine te oholim i ponosnim, tako da mi je i sa te strane zagarantovano da Stvoritelj ne može da ima pristup tebi, a ni ti Njemu.

       Negovanje istinske skromnosti na koju je Otkupitelj došao da ukaže kao pouzdanu zaštitu od mene i da omogući pristup Stvoritelju, ja sam u ovo moderno doba uspeo da predstavim kao karakterni nedostatak.Kao osobinu koja čoveka oslikava kao zaostalog.

       A ti ne želiš da ljudi to misle o tebi. Želiš da budeš moderan. Da budeš neko. Ja ću da ti to omogućiti; ja ću svesrdno da ti pomognem. Zašto? Zbog toga što će to da te učini pouzdanim putnikom prema sopstvenoj propasti.

       Modni trendovi... to je manipulacija kojom svet sigurno i čvrsto držim u šaci. Vidiš li koliko si duboko upleten u ono što sam JA za tebe osmislio? Misliš li da možeš da se izvučeš? Možeš, ali tu bi ti trebala Sila koja u mnogome nadilazi tvoju i moju... Sila do koje ti ne želiš da dođeš.

Muzika

       Jedan od najvećih poklona koje je Stvoritelj dao anđelima i ljudima, a i mnoštvu drugih Njegovih stvorenja, jeste dar stvaranja muzike. Kao i svaki drugi poklon koji je Stvoritelj dao Svojim stvorenjima, i ovaj su Njegova bića koristila za izražavanje ljubavi i zahvalnosti za Njegovu ljubav i dobrotu prema njima.

       Ubrzo sam shvatio da muzika ima poseban uticaj na sva živa bića. Ona duboko deluje na um i utiče na čovekovo ponašanje i raspoloženje. Pošto je ona u svojoj osnovi bila sredstvo za iskazivanje posebne radosti i hvale, pitao sam se da li bih mogao određenim redosledom zvukova da učinim suprotno: da uz pomoć muzike nateram ljude u jad i očaj, da ih podstaknem na agresivnost, da ih učinim nasilnim, da ih dovedem u stanje kada ne vladaju u potpunosti svojim umom ili na bilo koji drugi način da ih unesrećim.

       Ti već nazireš odgovor, zar ne? Naravno da sam uspeo u tome. Posebno sam srećan što sam upravo taj veliki poklon koji ste dobili uspeo da zloupotrebim.

       Bio sam veoma iznenađen kada sam video koliki uticaj na psihu ima ritmično i dugotrajno ponavljanje pojedinih tonova ili glasova. Ono dovodi ljudski um u stanje opijenosti ― stanje kada u velikoj meri mogu da preuzmem kontrolu nad umom osobe koja to sluša ili izvodi. Ovo sam posebno iskoristio u obredima pojedinih istočnjačkih religija.

       Istraživao sam delove zvukova i redosleda tonova na ljudski um, a isto tako i brzinu ritma i došao sam do iznenađujućih otkrića.

       Primetio sam da nije svako osetljiv na istu vrstu muzike, te sam, s obzirom na to, nadahnuo ljude da sastavljaju različite muzičke stilove. Uspeo sam da učinim muziku podsticajem na agresivnost kao što je hevi metal i rok muzika, na polni nemoral, kao što je hip-hop i plesna muzika. Čak sam uspeo da podstaknem i osećaj uznesenosti ― oholost u ljudima putem ozbiljne muzike. Pojedinu muziku sam učinio odličnim povodom za posezanjem za drogama kako bi se upotpunio uticaj ritmičkih opijajućih tonova, kao što je rejv i tehno muzika. Drugu muziku sam učinio odličnim povodom za korišćenje alkohola, kao što su razne vrste takozvane narodne muzike.

       Omiljena muzika mi je ona koja ljude navede na konkretan čin - čin samoubistva. Samoubistva ljudi koji su doživeli neku ružnu stvar, raskid ljubavne veze, nesreću ili slično. Pažljivo odabranim tonovima ljudski um dovodim u takvo stanje da izlaz vidi jedino u oduzimanju sopstvenog života.

       Da, znam da si zgranut. Zar nešto tako lepo može da se koristi za tvoju propast? Već sam ti rekao: ništa Stvoritelj ne može da upotrebi, a da ja to ne bih mogao da zloupotrebim. Vidiš da si moja žrtva i na ovom području? Svestan si da sam te muzikom s vremena na vreme učinio i agresivnim i podstaknuo sam te da uzimaš drogu ili alkohol, da sam te muzikom razveselio, i da sam te njom rastužio. Kada sam te razveselio, to si proslavio alkoholom, kada sam te rastužio ― isto. Koliko puta sam te muzikom iznervirao pa si bio neprijatan prema drugima, a da ne znaš da je uzrok tome bila moja muzika?

       Veliki broj današnjih muzičkih zvezda svoju slavu duguju upravo meni. Ja sam taj koji ih nadahnjuje da pišu tolika raznovrsna dela. Mnogi od njih to ne znaju, ali isto tako, mnogi od njih to znaju i otvoreno mi zahvaljuju na tome. Oni su moji podanici posredstvom kojih, osim što njihovom muzikom delujem na tvoju psihu, širim i modne trendove, moralna gledišta ― u stvari, nemoral koji putem njih činim prihvatljivim, zatim iskrivljeno shvatanje i rezumevanje pravednosti i poštenja, nedostižne ciljeve koje običnog smrtnika teraju u očaj i nezadovoljstvo zbog, u odnosu na njih, bednog života. Moram li da ti kažem da ja stojim i iza toga da li će nekome određena vrsta muzike da se svidi ili neće? Hoće li određena vrsta muzike da bude prihvaćena ili neće. Ja manipulišem ljudima i na tom području. Posebno sam bio zadovoljan kada sam, ne tako davno, na velikom takmičenju za najbolju pesmu uspeo da stavim na pobednički tron upravo onu koja omaložava Stvoritelja. Znaš o čemu govorim, zar ne? Vidiš, mada sve otvorenije delujem, umesto da vas, ljude, to približava Stvoritelju, sve ste više udaljeni od Njega. Vaš ukus postaje onakav kakvim ga JA odredim.

       Ali muziku mogu da učinim i trajnim uzrokom patnji. Ovde nije važna vrsta muzike, već njena glasnost. Jesi li znao šta buka čini tvom sluhu? Da li si znao da buka uzrokuje trajno i neprekidno pištanje ili šum u tvojoj glavi? Već generacijama unesrećujem ljude na ovaj način. Znaju li uzrok svojih patnji? Ne. Zbog toga ni svoju decu ne mogu da pouče štetnosti glasne muzike. Kao što ni tebe nije imao ko da pouči.

       Da li uopšte imaš predstavu o tome koliko, u stvari, pripadaš meni? Da li ti je smešno i sada kao što si se smejao na početku ove knjige?

       Odlučio si da pobegneš? Da prekineš sa mnom? Tražićeš od Stvoritelja pomoć za to, bez obzira što ćeš morati da promeniš najveći deo svojih životnih navika?

       Zar misliš da ćeš u Njegovoj blizini da budeš siguran jer je On to obećao? On bi svakako rado ispunio svoja obećanja, ali mora da ima podršku tvoje volje. A ja toliko lako mogu da te izbacim iz Njegovih ruku, da ću da ti opišem i načine na koje sam zarobio one najvatrenije i najposvećenije istraživače Biblije, i one koji misle da su izbegli sve moje zamke. I posle svih detaljnih objašnjenja, ja ću opet biti u stanju da prouzrokujem tvoju večnu propast.

       Zar si mislio da će religija da ostane područje gde ćeš se osećati sigurnim? Upravo sam to učinio najnesigurnijim područjem. Područjem moje najveće pažnje, najvećih napora i najvećih pobeda. Da te uništim za večnost držeći te podalje od Stvoriteljevih istina je ostvarenje mog cilja i donosi mi određenu radost, ali postići to, držeći te u uverenju da služiš Stvoritelju i da si dobar vernik, jeste nešto što za mene predstavlja posebno zadovoljstvo.

       Što si bliže Stvoritelju, moje zamke postaju sve teže primetljivije, a moje zablude sve sličnije istini.

       Da li si svestan koliko je taj put za tebe težak i opasan ako odlučiš da pođeš njime? Dok ne doneseš takvu odluku, moj posao oko tebe svodi se samo na to da te održim na putu propasti. Ako to podrazumeva blagostanje, ja ću ti ga dati.

       Ali ako odlučiš da kreneš prema Stvoritelju, ja ću da budem neprekidno uz tebe. Paziću na svaki tvoj korak, koristiću svaku priliku da patiš. Bilo direktno protiv tebe ili protiv tvojih bližnjih. Moju prisutnost ćeš da osećaš gotovo fizički. Ne možeš ti na mojoj planeti da služiš nekome drugom i da prolaziš nekažnjeno.

       Pa zar Stvoritelj neće da te štiti? Naravno da hoće. Ali tvoj problem je u tome što će mi On da mi dozvoli da na tebe pustim određene nevolje. On njima želi da izgradi tvoj karakter, a ja njima želim da oslabim tvoje poverenje u Njega. Uvek prihvatam ovaj izazov jer u najvećem broju slučajeva pobeđujem upravo JA. Ovo je za mene veoma zabavna igra. Između ostalog i zbog toga što ću te navesti da i one nevolje koje si sam uzrokovao pripišeš Stvoriteljevoj kazni i okrivljuješ Njega za neispunjena obećanja o zaštiti i vođstvu. Divno, zar ne?

       Evo, JA ću da ti pomognem da kreneš prema Stvoritelju, ne da bi ti postigao svoje spasenje, već da bi MOJA pobeda bila što veća.

Poglavlje 33

RASKRŠĆE

Ovog vrlog trenutka znaš samo da želiš da pobegneš. Da odeš izvan domaša mojih ruku i izvan područja mog delovanja. Moram odmah da ti kažem: to se neće dogoditi. Ali ako baš želiš da pokušaš...

       Gde je Stvoritelj? Ako si pažljivo čitao, shvatio si do sada gde NIJE. Otkrio sam ti mnoštvo raznih zabluda i učenja koja sam, u svrhu otežavanja pronalaska Stvoritelja, osmislio.

       Shvatio si da se On otkrio samo putem jedne knjige - Biblije. Shvatio si isto tako da utemeljeno na Bibliji, postoje stotine religijskih grupa. U koju da odeš? Da li uopšte da odeš ili da je sam čitaš i sam za sebe praktikuješ ono što u njoj otkriješ? Ja bih lično više voleo da se odlučiš za ovu drugu mogućnost. I to iz nekoliko razloga. U prvom redu bićeš, zbog svog slabog poznavanja Biblije i predrasuda koje o njoj već imaš, veoma podložan mojim uticajima. Istine koje budeš otkrivao otkrivaćeš u nepotpunom svetlu, i uz moju svesrdnu pomoć ćeš najverovatnije takvim jednostranim tumačenjem da ih pogrešno shvatiš.

       Dakle, za tebe je povoljnija prva mogućnost. Da potražiš grupu ljudi koja ima otkriven najveći broj biblijskih istina. Koja ima najveću svetlost od Stvoritelja kada je u pitanju spasenje.

       Kako da je prepoznaš? Razmišljaš kako će to sigurno da bude najveća i najbrojnija grupa religioznih ljudi. Ali reći ću ti nešto: kada je u pitanju religija, NIKADA većina nije bila na Stvoriteljevoj strani. Niti će ikada da bude. Već si shvatio da pobedu po pitanju ljudi zadobijenih za sebe već hiljadama godina odnosim JA. Otkupitelj vas je upozorio da treba da tražite uska vrata i uzan put, što znači da bi većinu trebalo da izbegavaš. Treba da tražiš neku manju grupu religioznih ljudi. Ali koju? Ja sam ih osnovao na stotine upravo sa ciljem da ne bi mogao da je pronađeš.

       Većina njih je utemeljena na prilagođavanju istina pojedincu, umesto obrnuto, a sve zbog odbijanja da se prihvate neki od Stvoriteljevih naloga.

       Evo i primera:

       Otkupitelj je rekao da volite bližnje kao sebe same. Vi, ljudi, zbog mog podsticanja vaše sebičnosti, to ne možete da prihvatite i onda pokušavate različitim filozofijama, na koje vas, opet, JA navodim, da jednu takvu nedvosmislenu uzjavu protumačite drugačije. Tako nastaju nove “istine”. Kada se skupi određeni broj takvih “istina”, one oko sebe okupljaju ljude koji, u isto vreme, žele da budu religiozni, ali ne žele doslovno da sprovode ono što im Stvoritelj nalaže. Tako istina postaje zamagljena mojom filozofijom. Zbog toga je potrebna druga filozofija koja bi raskrinkala moju filozofiju kako bi se, opet, došlo do one jednostavnosti Stvoriteljevih istina koje je dao ljudima. I sve to čini religiju veoma komplikovanom. Napornom. Odbojnom...

       Da bi pronašao pravu Stvoriteljevu istinu, morao bi veoma pažljivo da proučavaš Bibliju i da budeš spreman da se odrekneš (ne)moralnih načela koja sam ja nametnuo, a da prihvatiš ona biblijska. Naravno, morao bi da budeš oprezan kako ne bi otišao u fanatizam, a, u isto vreme, da ne odbacuješ ono što je od ključnog značaja. Ali veoma lako ćeš shvatiti šta je to što kao merilo vredi večno, bez obzira na kulturu i civilizaciju.

       Zatim, morao bi pažljivo da proučavaš današnje religije i da vidiš koja se u najvećoj meri drži onoga što je propovedao Otkupitelj dok je bio na Zemlji i onoga što su propovedali i držali apostoli posle Njega. Morao bi da otkriješ koja to grupa nije uvodila promene kada su u pitanju zakon, obredi, način i vreme sastajanja, način propovedanja istine, već ih vrši upravo na izvoran način.

       Moraćeš mnogo truda da uložiš kako bi otkrio koja to grupa ljudi svoje učenje temelji na onome što su učili Jevreji i koja je nastavila upravo tamo gde su oni, uz moju pomoć, pogrešno skrenuli, dok ćeš u isto vreme morati da pokušavaš da izbegneš one religijske grupe koje imaju elemente paganizma u sebi.

       Osim toga, trebalo bi da otkriješ koja to grupa ljudi nije pod mojom vlašću kada su u pitanju razna životna područja koja sam opisao.

       Pitaš se zar ne bi trebalo da tražiš crkvu koja se temelji na iskrenoj i požrtvovanoj ljubavi njenih vernika, umesto da tražiš grupu ljudi koja ima najveću istinu uz sebe? Strpi se malo, pripremio sam ti jedno iznenađenje...

       Prijatno? Ne bih rekao!

       Bilo bi jednostavnije kada bih ti ukazao na tu grupu ljudi, zar ne? Bilo bi, ali zar si zaboravio da meni nije cilj da ti olakšam život, nego da ti ga upropastim.

       Možda nećeš tu grupu da prepoznaš iz prvog pokušaja, ali, ako budeš iskreno tražio, bez obzira na ono što će to da zahteva od tebe, sigurno ćeš da je pronađeš. Ali iskrenost će da zahteva tvoju poniznost i priznavanje sopstvenih grešaka, zbog čega ću ja da ti dajem mnoštvo opravdanja da ne budeš iskren i da ostaneš tu gde jesi. Ako promašiš iz prvog pokušaja, ja ću svim silama nastojati da te zadržim u toj pogrešnoj verskoj zajednici, ostavljajući te u uverenju da si došao na pravo mesto. Prave istine ću da ti tumačim kao neistine, a neistine kao istine. Nastojaću da ostaneš u onoj verskoj zajednici koja tvom shvatanju religioznosti najviše odgovara, a ne da dođeš među ljude gde će od tebe da zahtevaju temeljnu promenu karaktera.

       Da li ti se odluka da pobegneš od mene čini izvodljivom? Zar misliš da, uz sve one spone kojima sam te vezao uz sebe, ti imaš mudrosti, snage i vere da pronađeš put do Stvoritelja? Naravno da nemaš. Ali ja sam odlučio da ti otkrijem svoje tajne i da ti omogućim da se na trenutak oslobodiš moje vlasti. Omogućiću ti da dođeš u susret sa istinom. U susret sa Stvoriteljem.

       Što ga bolje budeš upoznavao, teže ću moći da te vratim nazad. Ali u tvom slučaju to je za mene prihvatljiv izazov.

       Što ga više budeš upoznavao, za više stvari ćeš da budeš odgovoran. Što ga više budeš upoznavao očekivaćeš veće rasterećenje. Ali dolaziće suprotno. Tek tada ćeš u pravom svetlu da vidiš svoju izopačenost. I onda, umesto da se iz temelja promeniš, ti ćeš radije da se vratiš meni. Samo što ćeš tada imati gorku spoznaju da sam za stanje u kome se nalaziš zaslužan JA. To će da bude moja konačna pobeda jer ćeš nadalje OTVORENO da grešiš protiv Stvoritelja.

       Prezrevši Stvoriteljevu ljubav, Njegovu žrtvu za tebe, Njegove napore da te promeni i na taj način te učini stanovnikom Njegovog carstva, odbacićeš poslednju šansu da se izvučeš iz mojih ruku. I onda će moj cilj da bude ispunjen, a ova knjiga će ostvariti svoju svrhu.

       Ovom knjigom ću da te upoznam sa Stvoriteljem. U njoj ću da ti otkrijem skoro sve što činim da bih te zaveo i da bih te zadržao pod svojom vlašću. S njom ću na tebe da natovarim svu moguću odgovornost koju imaš pred Stvoriteljem kada je u pitanju tvoj život. Ovom knjigom ću da ti omogućim potpunu slobodu.

       Da li ću te izgubiti zbog toga? Neću!

       Zar misliš da sam te, tokom čitanja ove knjige, napustio da bi u miru sopstvenog uma mogao da donosiš zaključke? Meni je bilo bitno da saznaš ono najvažnije o meni i Stvoritelju, kao i da svesno zauzmeš svoj stav o tome. Sada kada to znaš, najlakša pobeda koju ću ostvariti je ta da te, utičući na tvoj um, uverim kako je sve ovo što si pročitao ništa drugo nego nečija fantazija i da je najbolje i najmudrije što možeš da uradiš da sve to odbaciš.

       Hajde, počni da smatraš sve ovo što si do sada pročitao kao uvredu tvojoj inteligenciji, uvredu tvom “zdravom” razumu, uvredu nauci, logici... Baci ovu knjigu.

       Jesu li to tvoje ili moje misli?

       Imaš deset sekundi da odlučiš...

       Ako si, uprkos tome što ti je otkriveno u ovoj knjizi, odlučio da ništa ne menjaš, ako si odlučio da odbaciš ovo što si pročitao i da ostaneš uz mene, onda je ovo najbolje vreme da prestaneš sa čitanjem ove knjige. Ionako u nastavku nećeš skoro ništa razumeti. Moj posao sa tobom je u tom slučaju ― gotov. Nastavljamo tamo gde smo stali pre nego što si počeo da čitaš ovu knjigu.

       Sa tom razlikom što sada ZNAŠ.

       Ako si, ipak, odlučio da pokušaš da pobegneš iz mojih ruku i moje vlasti, onda je vreme da ovu knjigu zatvoriš do trenutka kada ćeš biti upoznat sa većim delom Biblije. U protivnom ćeš, isto tako, veoma malo da razumeš. Naravno da ću tvoje istraživanje Biblije da stavim na poslednje mesto tvojih ciljeva. Sve drugo ću da ti učinim važnijim. Sve bitno što si o meni i Stvoritelju trebao da saznaš, saznao si. Video si gde si ti u svemu tome i sada ću nastojati da uz tu spoznaju tvoja dobra namera da dođeš Stvoritelju i ne preraste u ništa drugo.

       Dobra namera? Neko je rekao da je put do pakla popločan upravo dobrim namerama...

       Sve što će da sledi u nastavku vezano je za one koji su sadržaj ove knjige shvatili ozbiljno, koje nisam uspeo da zavedem da odlože proučavanje Biblije.

Nastavak ove knjige je posvećen upravo onima koji sebe smatraju duhovnim. Želim da im pokažem da, mada žive u uverenju da služe Stvoritelju, u stvari još uvek pripadaju meni.

       Zato, ako poznaješ Bibliju, ako poznaješ istoriju Stvoriteljevog izabranog naroda, možeš da nastaviš sa čitanjem.

Poglavlje 34

NA SIGURNOM?

Sada si u uverenju da si duhovan, religiozan, obraćen. Poznaješ istinu o Stvoritelju. O Otkupitelju. Poznaješ sva Njegova obećanja. Poznaješ dobro Njegovu reč. Upoznat si sa događajima koji slede, upoznat si sa mojom ulogom u svemu. Osećaš se sigurnim u Stvoriteljevoj blizini. Osećaš se prijatno na poznatom terenu. Na SVOM terenu.

       Moram nešto da ti kažem: Sve što misliš da poznaješ tako dobro, ja poznajem mnogo duže i mnogo bolje od tebe. Tvoj teren je mesto gde se ja već hiljadama godina savršeno snalazim. Mnogo bolje nego što ćeš ti ikada da se snalaziš. Znam stotine načina uz pomoć kojih mogu iz Stvoriteljeve sigurnosti da te dovedem na MOJ teren. A najbolje od svega je što ti to nećeš ni znati, već ćeš živeti u najdubljem i najiskrenijem uverenju da služiš Stvoritelju na najbolji mogući način.

       Tek sada mi bitka za tvoj um postaje zanimljiva. Tek kada uz sebe imaš Stvoriteljevu silu, postaješ dostojan protivnik.

       Ako si iskreno tražio, do sada si već sigurno pronašao ljude koji su bliski Stvoritelju.

       Po malo si razočaran, zar ne? To je ono iznenađenje koje sam ti spomenuo!

       Očekivao si da će ljudi koji su izbegli većinu mojih zabluda i oni koji imaju biblijske istine koje im je Stvoritelj otkrio, da budu karakterno potpuno različiti od ostalih ljudi koji Stvoritelja ne poznaju. A nisu. Bar većina nije.

       Sada shvataš o čemu sam ti govorio. Ja se mnogo bolje od njih snalazim na tom terenu. Većina njih je, mada po svom uverenju verna Stvoritelju, u stvari, od Njega prilično daleko. Pitaš se kako je to moguće? Ako si moje spletke i zavere do sada smatrao lukavim i pametnim, pripremi se da vidiš moje remek delo zavođenja onih koji o sebi misle da imaju na raspolaganju svu moguću mudrost i silu. Onih koji su svesni da ja postojim i da delujem. Onih koji misle da znaju nešto o meni. Pripremi se da vidiš kako ćeš i ti pre ili kasnije da završiš kao i oni.

       Evo odgovora tvom razočarenju: da li bi se iznenadio kada bih ti rekao da većinu svake grupe istinski religioznih ljudi čine osobe koje sam JA u nju doveo? Ovo je moja omiljena strategija koju uspešno koristim već dugo vremena. Ona se svodi na to da ljude posmatram i proučavam od njihovog rođenja na Zemlji beležeći svaki njihov gest, reč ili nedostatak karaktera. One ljude koji su uz moju pomoć razvili neke od karakternih osobina koje će da deluju uništavajuće na zajednicu, njih smišljeno i proračunato dovodim među ljude najvernije Stvoritelju. Na takve ljude posebno pazim i nastojim da budu samo delimično osvedočeni kako ne bi bili navedeni da te karakterne nedostatke menjaju, već da ih raznim izgovorima opravdavaju i tako ih zadrže.

       Jednom opravdani, ti nedostaci ostaju kao stalni povod razdoru, neslaganju, netrpeljivosti, neorganizovanosti i kompromisu unutar grupe koja sebe smatra veoma bliskom Stvoritelju. Sa tim sam osigurao da se ova grupa ljudi u najvećoj meri bavi sama sobom umesto da ispuni onaj nalog koji je Stvoritelj dao svom narodu ― da i druge ljude upozna sa Njim. Zbog ovoga čak ni oni, koji su mi potpuno izbegli i koji su odista verni Stvoritelju, nemaju snage niti mogućnosti da pokrenu nešto što bi u značajnijoj meri doprinelo ostvarenju Stvoriteljevih planova.

       Otkupitelj je jednom prilikom pokušao da upozori učenike na taj deo mog rada pričom o pšenici i kukolju, ali sam vremenom uspeo da odvratim pažnju Njegovih učenika sa tih upozorenja.

       Ako tvoj um uopšte ispravno radi, morao bi da osećaš veoma veliku frustraciju zbog ovoga što si saznao. Nalaziš se među ljudima koji poznaju Stvoriteljeve istine, dok u isto vreme imaju samo uverenje da mu služe. Ljudima koje sam JA doveo. Šta ćeš da učiniš? Vratićeš se nazad? Kao što sam rekao, ja bih to najviše želeo. Ostaćeš sa tim ljudima? Počećeš da ih kritikuješ? Samo napred, ja ću da te savetujem kako to da uradiš!

       Pokušaćeš svojim primerom da pružiš uzor prave vernosti i pobožnosti? Koliko misliš da ćeš da istraješ? Misliš li da ćeš znati da iskoristiš sve ono što Stvoritelj može da ti pruži? Strpljivost, ljubav, krotost, poniznost...?

       Zbunjen? Obeshrabren? Dobro došao u svet duhovnosti i religije!

       U nastavku ćeš da budeš počašćen time što ću ti otkriti mnoge od mojih zamki kojima vernike držim uz sebe i vodim ih u sigurnu propast, u isto vreme držeći ih u uverenju da čine sve što je u njihovoj moći da bi ostali uz Stvoritelja.

       Ipak, neću da ti otkrijem sve. Pre svega iz razloga što bi to zahtevalo nekoliko stotina strana, a zatim što sam i za tebe pripremio nešto što ćeš da otkriješ tek kada bude prekasno. Teško da ćeš biti jedan od onih koji će se odista odreći sebe u toliko meri da će znati da iskoriste sve ono što im je Stvoritelj omogućio za borbu protiv mene.

Poglavlje 35

DUHOVNE ZABLUDE

Milost

       Ovaj temelj Stvoriteljevog plana spasenja za čoveka je predmet moje posebne pažnje. Izuzetno mi je važno da se istina o Stvoriteljevoj milosti pogrešno shvati. Ne slutiš koliko sam zabluda samo po pitanju milosti uspeo da proširim.

       Milost je sama po sebi nešto nepravedno i nezasluženo i zavisi isključivo od onoga koji je u prilici da bude milostiv. Nezasluženo...! To je za mene veoma važna reč koju posebno naglašavam. Sa njom sam u stanju da te uverim kako, šta god učinio ili ne učinio, ne možeš da utičeš na Stvoriteljevu volju. Tako te rasterećujem od odgovornosti da činiš ono što bi trebalo da činiš, kao i odgovornosti za greh koji činiš jer ti preterano naglašavam pojam milosti kao nečeg nezasluženog, a Stvoritelja kao nekoga ko je u svojoj bezgraničnoj ljubavi bezuslovno milostiv.

       Tvoj odnos prema grehu i tvojoj sopstvenoj grešnosti i nesavršenosti na taj način postaje previše tolerantan. Mnogo tolerantniji nego što to Stvoritelj toleriše. Na ovaj način činim da, zbog svog pogrešnog poimanja Stvoriteljeve milosti i ljubavi, tolerišeš greh gajeći ga i ne menjajući svoj karakter.

       Istina je, u stvari, da za milost, mada ne možeš da je zaslužiš, treba da ispuniš preduslove. Pojasniću ti ovo malo detaljnije.

       Uzmi za primer dvojicu ubica. Obojica su ubili, obojica zaslužuju kaznu. Kazna je pravedna. Milost nije. Ali jedan od njih silno pati zbog svog prestupa, kaje se zbog toga i njegov promenjen život govori kako on to više nikada ne bi mogao da učini ako bi mu se oprostilo i ako bi mu se pružila druga prilika da se vrati u normalan život. Možeš li prema takvom čoveku da budeš milostiv? Ne moraš, ali možeš – jer imaš osnova za to – njegovo iskreno kajanje i žaljenje zbog učinjenog zlodela.

       Nasuprot njemu, drugi ubica ne žali ni najmanje zbog onoga što je učinio. Naprotiv, čak se i hvali svojim zlodelom i izjavljuje kako bi to mogao da učini i drugi put ako bi za to imao priliku. Možeš li prema ovom čoveku da budeš milostiv? Ja bih mogao, on bi mi veoma dobro poslužio, ali Stvoritelj ne može da bude milostiv. Ovaj čovek nije ispunio Njegove preduslove.

       Zato, mada je milost nezaslužena jer Onaj koji je daje ne mora da je dâ ni ako su stvoreni preduslovi – pošto može i u tom slučaju da ostane potpuno pravedan – za milost ipak moraju da se ispune određeni preduslovi. Ti preduslovi su, kada je Stvoritelj u pitanju, skoro kao garancija da će On da bude milostiv prema onome koji se iskreno kaje.

       Kada govore o Stvoritelju, ljudi često koriste prideve »beskonačno« i »bezgranično«, što najvećem broju Njegovih osobina i odgovara. Ali kada je u pitanju milost, ja vas navodim da i uz tu Njegovu osobinu koristite isti pridev.

       »Stvoriteljeva bezgranična milost«. Zvuči dobro, zar ne? Zvuči veoma umirujuće i ohrabrujuće, nudi veliko rasterećenje, ali, u stvari, to je moja tvorevina ― i za vas ljude veoma pogubna igra reči. Milost bezgraničnog Stvoritelja ipak ima granicu. I to granicu koju vi ljudi začuđujuće lako možete da pređete.

       Pošto On ni na koji način ne može da te spasi osim milošću, veoma mi je važno da te dovedem u stanje kada ona više neće da ti bude dostupna. U stanje kada nećeš da vidiš potrebu za bilo kakvim pokajanjem, za bilo kakvom potrebom za promenom svog karaktera. U stanje kada ćeš sve svoje slabosti, pogrešnim tumačenjem Njegove milosti, da smatraš opravdanim. Ali ti ćeš da budeš jedini koji će to tako da vidi. Stvoritelj to vidi potpuno drugačije. Za Njega greh nema opravdanja. Posebno zbog toga što je vama ljudima dao svu potrebnu silu da se oduprete grehu.

       Mogu i to malo da ti ilustrujem:

       Obezbedio si svom roniocu najskuplju i svu potrebnu ronilačku opremu kako bi ti iz morskih dubina vadio bisere. Posle određenog vremena dolaziš po svoje bisere, ali on nije izvadio nijedan. Opravdanje mu je da su biseri preduboko, a da on nije želeo da koristi ronilačku opremu.

       Slično je i svako tvoje opravdanje za greh koji gajiš. Uz sve ono što je Stvoritelj za tebe učinio, uz sve ono što je rekao i dao ti napisano, uz Njegov praktičan primer dok je boravio na Zemlji u ljudskom telu i uz Njegovu silu koja ti stoji na raspolaganju ― nemaš baš nikakvog opravdanja za greh. Ali zato imaš mene. Majstora za opravdanja. Opravdanja koja imaju za cilj da samo TEBI izgledaju kao utemeljena. Opravdanja koja Stvoritelju ne znače baš ništa osim što ga vređaju.

       Moraš znati da ću ja uvek da budem pored tebe. Kada te Stvoritelj svojim Duhom i svojom Rečju bude osvedočio da nešto trebaš da odbaciš i promeniš, ja ću uvek da ti govorim o Stvoriteljevoj bezgraničnoj milosti i opraštanju i Njegovoj bezgraničnoj toleranciji i strpljenju. Ne moraš to danas da odbaciš, možeš i sutra. Ne moraš ni sutra, Otkupitelj je to ostvario umesto tebe. Pa, ti si samo grešan čovek. Slab. Otkupitelj je i onako postavio neostvarive ciljeve.

       Ovo mi je jedna od omiljenih zabluda. Sve ono što od ljudi zahteva previše odricanja, ja ih uverim da to Otkupitelj nije tako mislio. Da je to samo neostvarivi ideal.

       A nije! Naprotiv, veoma je ostvariv. Za tebe jeste neostvarivo da se krećeš hiljadu kilometara na sat, ali nije ako sedneš u avion. Ista stvar je i sa ostvarivanjem Stvoriteljevih ciljeva. Za tebe su oni neostvarivi, ali ne i ako se sjediniš sa Njim.

       Ako ipak Stvoriteljeve ciljeve shvataš ozbiljno, ja sam uvek tu da te uverim da je njihovo ostvarenje jedan veoma dugačak, težak i spor proces.

  Posvećenje

       Pažljiv i iskren čitalac Biblije veoma lako će da shvati ciljeve koje ona postavlja pred čoveka. Ali zašto da žuriš? Pošto sam greh uspeo da učinim tako privlačnim i da ga učinim sredstvom koje čoveku omogućava uživanje ili mu je bar od neke koristi, nije mi teško da te navedem da, kada dođeš do spoznaje da činiš nešto što ne bi trebalo ili ne činiš nešto što bi trebalo, odlažeš da to primeniš u svojoj svakodnevnoj praksi. Pa Stvoritelj je milostiv i pun strpljenja. Beskonačnog strpljenja! Zašto ne bi primenu novootkrivenog saznanja odložio za budućnost?

       Razvio sam posebnu zabludu u vezi sa ovim pitanjem. U stvari, samo sam malo prepravio istinu. Hoću da kažem da ova zabluda zvuči kao istina i još je, isto tako, prilično logična, ali sa istinom nema nikakve veze.

       Posvećenje je proces koji traje čitav život!

       Eto, to je moja zabluda. U stvari, to je istina, ali moje objašnjenje ove istine je čini savršenom i pogubnom zabludom. Ja to ljudima tumačim ovako: pošto je Stvoritelj milostiv i strpljiv, od onog trenutka kada spoznaš neki svoj greh, ti imaš neograničeno vreme da prestaneš da ga činiš. Ti si slab i grešan i Stvoritelj to zna. Njegova bezgranična ljubav i sklonost praštanju omogućava ti da se, u vremenu koje je pred tobom, boriš protiv greha ili slabosti u kojima si osvedočen. Drugim rečima, ako si osvedočen u sopstvenu oholost i sebičnost, te nedostatke možeš da gajiš dok ih god ne pobediš ― nije vremenski ograničeno kada ćeš to da učiniš. Zvuči dobro, zar ne? Ali ja ću da ti kažem koji je problem u tome. Onog trenutka kada te Stvoritelj osvedoči o tvojoj slabosti ili grehu ti postaješ u potpunosti odgovoran i kriv za razliku od stanja dok nisi imao tu spoznaju.

       Dakle, Stvoritelj od tebe zahteva da od trenutka spoznaje greha više ne živiš gajeći taj greh, već da trajno prestaneš da ga činiš. To je nemoguće? Naravno, ja ti to tako prikazujem, ali, seti se, nemoguće je za tebe i da se krećeš brzinom od hiljadu kilometara na sat. Stvoritelj ti, u stvari, ne ostavlja mesta za izgovor. JA sam taj koji ti daje izgovore. Da je nemoguće, Otkupitelj nikada ne bi tražio od ljudi da “više ne greše”. Ti samo NE ŽELIŠ da prestaneš da grešiš. Jer JA ne želim da prestaneš da grešiš.

       Stvoritelj, u stvari, želi nešto veoma jednostavno. Uz pomoć primera Njegovog Sina, Njegove Reči i Njegove Sile, On želi da dovede tvoj karakter u sklad sa svojim i sa karakterom nebeskih bića. Moj cilj je da ti to ne postigneš. Svesno zadržavajući bilo koji nedostatak u svom karakteru, ti jednostavno ne možeš da budeš spašen.

       Pa, zar Otkupitelj ne uračunava svoju pravednost? Sigurno se to sada pitaš. Da, uračunava, ali samo za ono što nisi postigao jer nisi znao da treba. Na primer: ako nisi znao da je ogovaranje greh i nešto ružno – a Stvoritelj tačno zna da li si ti to znao ili nisi – Otkupitelj će tražiti da se Njegova savršena pravednost uračuna umesto tvoje. Ali ako si ti znao da je to greh, i nastavio si da ga činiš čitavog života opravdavajući se svojom slabom i grešnom ljudskom prirodom, živeći u uverenju da je posvećenje takva vrsta procesa ― ti si propao, a ja sam pobedio.

       Posvećenje, dakle, jeste proces, ali ne u postepenom ostavljanju već spoznatog greha. Posvećenje je rast u spoznaji i mudrosti. Kroz taj rast svaki spoznati nedostatak, koji se do tada smatrao greškom i kao takav je bio opravdan neznanjem, prelazi u greh za koji više nema opravdanja. Na taj način se posvećuješ. Spoznajom i uz pomoć Stvoriteljeve sile, trenutnom primenom te spoznaje.

       Da li to onda znači da više nikada ne smeš da počiniš neki greh? Ja ga sigurno ne bih tolerisao, ali Stvoritelju je dovoljno da ti u svojoj osnovi više nisi rob tog greha pa će povremene padove, uz tvoje iskreno kajanje, da ti oprosti.

       Gde je granica? Bliže nego što misliš. Ali ja sam tu da ti tu granicu pomeram što dalje. Toliko daleko da kada shvatiš da si je prešao, više nećeš moći da se vratiš nazad.

  Opravdanje verom

       Mada zabludu o opravdanju delima još uvek održavam kao jednu od istina u svojoj crkvi, ti si pažljivim proučavanjem Biblije sigurno došao do zaključka da čovek može da se opravda samo verom. Ali to što si shvatio istinu o opravdanju verom ja isto tako lako mogu da iskoristim protiv tebe.

       U stvari, mnogi koji misle da veruju u opravdanje verom žive u velikoj zabludi u koju sam ih uveo. Mada je, uglavnom, jednostavna, ja sam tu istinu, pre svega, zakomplikovao, a zatim sam naveo ljude da izvuku pogrešne zaključke. Pomogla mi je činjenica da se vama ljudima, bez obzira što se opravdavate verom, sudi po vašim delima. Najveći broj vernika sam uspeo da navedem ili u jednu ili u drugu krajnost.

       Prva krajnost je da je opravdanje verom upravo to što i sama definicija govori. Ti samo veruješ da je Otkupitelj umro za tvoje grehe, veruješ u ono što je govorio i On će da bude taj koji će na osnovu same tvoje vere da te opravda na sudu. Ono što radiš nije previše važno jer si i onako slab i grešan i Stvoritelj ima razumevanja prema tebi.

       Druga krajnost je ta da svojim delima trebaš da dokažeš svoju veru. U stvari, ovo i jeste istina, ali ja sam to u stanju toliko da prenaglasim da se sve, na kraju, svede na to da, u stvari, pokušavaš da se opravdaš svojim delima.

       Zamršeno? Tako i treba da bude.

       Ali ja se trudim da ono što Stvoritelj podrazumeva pod »opravdanjem verom« ostavim neotkrivenim. »Verovati«, u stvari, znači mnogo više nego samo imati poverenja u Stvoritelja. Po Njemu to znači da svoju veru moraš da potkrepiš svojim delima, ali tu nije kraj. Njemu ni ta dela ne znače ništa. Ona moraju da budu učinjena iz ispravnih pobuda. Ona moraju da budu učinjena zbog toga što si ti u svojoj osnovi postao takva osoba. Ilustrovaću ti ovo:

       Prošao si kroz crveno svetlo na semaforu i policajac te je kaznio. Ukorio te je i objasnio ti zašto je tvoj postupak pogrešan. Sledeći put na tom semaforu možeš da se zaustaviš iz dva razloga; zbog toga što je policajac opet tamo, ili ćeš se zaustaviti i ako njega tamo nema zbog toga što si postao savestan i odgovoran zbog onoga što ti je rekao i što sada znaš.

       Ista stvar je i sa Stvoriteljem. Ako Njegov zakon ne kršiš zbog samih posledica kršenja zakona, a ne zbog toga jer te je držanje tog zakona suštinski promenilo, Njemu tvoj trud oko poštovanja tog zakona ne znači baš ništa. Stvoritelj želi da promeni tvoj karakter kako bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića. On ne želi da poseže ni za kakvom prisilom. Ti to sam treba da želiš.

       Ali ja ću sve to da sakrijem i da te uverim kako je bitno da se držiš forme i da Stvoritelj veoma ceni tvoj trud po pitanju toga, i da nije važno da li si se odista promenio jer će to Otkupitelj ionako da ti uračuna na osnovu tvoje vere u Njega.

       Kao što vidiš, meni ne smeta da držiš sve ono što je Stvoritelj stavio ispred tebe. Ja ću čak i da te navodim da se toga držiš prilično fanatično, toliko da čak budeš u stanju i da umreš za neka od tih pravila i načela, ali radiću na tome da ono što je Stvoritelju najvažnije, tvoj karakter, ostane takav kakav je i bio.

       Trudiću se svim silama da ne razumeš istine o obraćenju i novorođenju. Učiniću sve da izgledaš pravedan i veran u svojim očima, čak će i dela da ti budu na veoma zavidnom nivou, ali ću uvek da ti dajem izgovor da u svojoj suštini ostaneš nepromenjen. To ljudi ionako neće da znaju. Samo će dve osobe da znaju za to. JA i Stvoritelj. A ti?

       Ti ćeš samo imati uverenje da si na dobrom i ispravnom putu. Samo uverenje...

Zakon

       Šta misliš, zašto je moj uspeh toliko veliki? Veliki je upravo zbog toga što sam najveće zablude i prevare ostvario upravo na području Stvoriteljevih zakona. Ja sam taj koji je za reč »zakon« prikačio negativan prizvuk.

       Udarivši u sam temelj Stvoriteljevog zakona – Njegov moralni zakon – deset zapovesti, otvorio sam vrata mnogim drugim zabludama i prevarama. Mnogi danas ne znaju za deset zapovesti, mada su one najvećim delom utkane u sve ljudske zakone. Najveći deo onih koji i znaju za deset zapovesti znaju ih u onom obliku u kojem sam ih JA dao. Uspeo sam da promenim Stvoriteljeve zapovesti. Izbacio sam one zapovesti koje se tiču upravo službe i vernosti Stvoritelju. To sam učinio uz pomoć svoje crkve. Izbacio sam zapovest koja zabranjuje klanjaje kipovima i slikama. Na taj način sam omogućio da ljudi po svojoj mašti i po mojim uputstvima grade kipove i slike Otkupitelja kako ga oni zamišljaju i da ga na taj način obezvrede. Klanjajući se pred kipom ili slikom oni čine ono što je On izričito zabranio, a čine upravo ono što ja želim. Ne samo da se klanjaju kipu zamišljenog Otkupitelja, već sam ih nadahnuo da grade kipove i slike ljudi koje su proglasili svecima. Ovo je još veća uvreda Stvoritelju. U stvari, tada ljudi meni otvaraju mogućnost da činim nešto po njihovoj želji i na taj način im dam dovoljno dokaza da molitva kipovima odista deluje. Može li Stvoritelj tada da ih izbavi iz mojih ruku? Naravno da ne može! I Njegova moć ima granice. Ako se neko molio kipu ili slici ili bilo kome drugom osim Stvoritelju, i ako sam mu ja tada odgovorio na način da sam ga, na primer, oslobodio okova bolesti koju sam mu nametnuo, pitam te, ko više njemu može da posvedoči da umrli svetac ne postoji ili ne deluje? Niko.

       Osim izbacivanja zapovesti o klanjaju kipovima i slikama, veoma pažljivo sam izmenio zapovest koja je ukazivala na proslavljanje dana odmora koji je Stvoritelj posvetio celoj ljudskoj vrsti. Hteo sam da je izbacim, ali bi to bilo previše očigledno, zato sam veoma naporno radio još od vremena apostola kako bih tu zapovest potisnuo i kako bih je zamenio nekom drugom zapovešću.

       Ovo je prevara koju sam isplanirao vekovima pre nego što je Otkupitelj došao. Znajući proročanstva, tačno sam znao dan kada treba da vaskrsne, ako ga pre toga ne uništim. Zato sam naveo veći broj nejevrejskog sveta da za dan praznovanja uzmu baš taj dan ― budući dan Otkupiteljovog vaskrsenja. U Rimskom carstvu to je bio dan posvećen bogu Sunca. MENI!

       Kada je Otkupitelj vaskrsao, postupno sam navodio apostolske učenike da u čast Otkupiteljovog vaskrsenja za dan praznovanja uzmu upravo taj dan i da se, na taj način, direktno klanjaju meni. U stvari, zapovest o danu praznovanja jeste i jedina zapovest koja govori o samom Stvoritelju i Njegovoj ulozi. Zato mi je bilo od velikog značaja da baš tu zapovest izmenim. Slika o Stvoritelju univerzuma i Zemlje je polako izbledela u očima mnogih samozvanih hrišćana. Baš kao što sam i želeo. Teorijom o evoluciji sam samo dodatno obezvredio tu zapovest. Pošto je sada nedostajala jedna zapovest jer sam drugu izbacio, poslednju, desetu, podelio sam na dva dela.  Tako se danas najveći deo hrišćanskog sveta drži upravo tih – mojih– deset zapovesti.

       Ali ti si sigurno shvatio tu zabludu i sada se nalaziš među ljudima koji se pridržavaju baš Stvoriteljevih deset zapovesti koje je On dao Mojsiju na Sinaju. I misliš da si siguran...?

       Jadniče. Upravo ću tebe da navedem da ti te zapovesti budu na propast umesto na spasenje.

       Biblija te upozorava da znanje uznosi čoveka. Upoznao si Bibliju, upoznao si njene zapovesti, odrekao si se mnogo toga da bi mogao da ih zadržiš i misliš da si sada konačno na koloseku sa kojeg ne možeš da skreneš. Pripremio sam ti nekoliko iznenađenja.

       Meni ne smeta što držiš svih deset Stvoriteljevih zapovesti. Šta više, ja te sa njima činim ponosnim, nadmoćnim u odnosu na one koji ih ne drže. Ispunjavam ti um time kako si postigao najveći mogući nivo koji jedno Stvoriteljevo dete može da dosegne. Navodim te da misliš kako je ovo najviši nivo koji samo treba da se održava i da se strogo pazi da se od njega ni po koju cenu ne odstupi.

       Da si pažljivo proučavao Stvoriteljeve zapovesti, kao što nisi, primetio bi da svih deset zapovesti mogu da se drže, a da ne učiniš apsolutno nikakav napor. Dakle, deset zapovesti ne zahtevaju baš nikakvu aktivnost. Njih doslovno može da drži svako bez i najmanje uloženog truda. Da si to shvatio, pitao bi se zašto bi Stvoritelj dao upravo takve zapovesti. Zašto On nije zapovedio da se nešto RADI?

       Istina, Otkupitelj je to pokušao da objasni bogatom mladiću koji ga je upitao kako da zadobije večni život. Rekao mu je da drži zapovesti na šta se ovaj moj učenik oduševio. Ali onda mu je Otkupitelj rekao da bi sada držanje tog zakona, kojeg je ovaj tako marljivo i bez i kakvog napora držao, trebalo da urodi plodom promenom karaktera tako da u svojoj požrtvovanosti bude od koristi ljudima oko njega. Naravno da je mladić bio razočaran. Previše sam ga vezao uz ovu prolaznu materijalnost i nije to želeo da izgubi. Hteo je jadnik da ima oboje, ali nije znao da je to neizvodljivo. Materijalno bogatstvo koje ljudima omogućim toliko je snažno sredstvo za put u propast da Stvoritelj veoma teško može da ih izvuče iz mojih ruku. Čak bi se usudio da kažem da ne može.

       Da vam je Stvoritelj dao zapovesti koje vam nalažu da nešto radite, vi biste to uradili, ali nikada ne biste znali iz kojih pobuda to radite. Zbog toga je Stvoritelj dao zapovesti koje ne zahtevaju napor, ali zapovesti koje menjaju čovekov karakter, koji zatim, usaglašen sa Njegovim zakonom, podstiče čoveka na dela požrtvovane ljubavi. Drugim rečima, sve ono dobro i požrtvovano što činiš, a što ti niko nije zapovedio, i proizašlo je iz Stvoriteljevih zakona, pokazuje mu, u stvari, pobude tvoje vernosti Njemu. Ali vi ljudi ste previše površni u svom razmišljanju da biste to shvatili. Vi ćete da zadržite samo ono što vam se zapovedi, dok ono što vam nije zapoveđeno, mislite da nemate obavezu da činite. Ali, eto... Stvoritelju je, u stvari, jedino to važno jer mu pokazuje koliko ste mu dozvolili da vas u skladu sa Svojim zakonom odista karakterno promeni.

       Kao što sam rekao, tim zakonom, koji ti je dat na korist, ja te vodim u propast.

       Držim te čvrsto vezanog okovima tog zakona pomoću nekoliko smišljeno povezanih biblijskih tekstova koji govore o tome da onaj ko voli Stvoritelja drži Njegove zapovesti, i da je držanje zapovesti pokazatelj prave vernosti Njemu. Pošto je ovo najjeftinije moguće “hrišćanstvo”, meni je u interesu da te strogo držim uz slovo zakona tako te navodeći da zanemaruješ biblijske citate koji govore o najvažnijem pokazatelju stvarne pripadnosti Stvoriteljevom narodu. Bratskoj ljubavi.

       Zbog tvog već uniženog karaktera, nije mi teško da te na ovakav način držim formalno vernim. Dovešću te čak u stanje kada ćeš moći da slušaš i da čitaš o bratskoj ljubavi, o požrtvovanosti, a da ne pokušaš to da primeniš na samog sebe. Kroz razne istine i zahteve upućene tebi ― ti ćeš samo da ih proslediš drugima, osuđivaćeš ih dok ćeš u isto vreme zbog svog formalnog držanja zakona sebe smatrati pravednim. Na moju sreću, veoma retko ćeš Otkupiteljevo poređenje o trunu i brvnu u oku da primenjuješ na sebe. Moj cilj je da Stvoriteljev narod, uz pomoć tebe i tebi sličnih, dovedem u stanje kada će svi misliti da ih posebnim čini samo činjenica da se strogo drže Stvoriteljevih zakona, dok će onaj najveći i pravi znak raspoznavanja, jedinstva u poniznosti i ljubavi, u najvećem delu potpuno da nestanu.

       Kako ću samo da se smejem kada stanete ispred Stvoritelja uvereni u svoje spasenje i pravednost zbog svoje navodne “poslušnosti”, i kada budete slušali reči osude koje vam Stvoritelj sa tugom bude iznosio.

       Oduvek uspevam da razdvojim ljudsku duhovnost od svakodnevnog života. U skladu sa vremenom i civilizacijom to sam uspevao u različitoj meri. U staro vreme sam uspevao čak i da navedem ljude da u svakodnevnom životu budu ubice i lopovi, a da se posle takvih dela nesmetano i neopterećeno mole Stvoritelju kao najpravedniji vernici. Samo ja znam kako je On gledao na te molitve. Pomoću proroka Isaije je pokušao da objasni da mu se takva duhovnost doslovno gadi, ali to nije imalo veći uticaj.

       U današnje vreme samozvani vernici možda nisu ubice i kriminalci, ali za Stvoritelja to nije toliko ni bitno. Danas čak mogu da uspem u tome da oni bez trunke grižnje savesti uživaju u pornografiji, pa čak i da čine preljubu, i da se posle toga u molitvi obraćaju Stvoritelju kao da ništa nije ni bilo. Ali što je greh bolje prikriven, to je ljudsko duhovno licemerje veće. Ljudi će da spletkare jedan protiv drugoga, biće nepošteni u svom poslu, sebični i bezobrazni, bahati i arogantni, nemilosrdni i okrutni u malim stvarima, a posle toga će sklapati svoje ruke moleći se Stvoritelju. Voleo bih da možeš da vidiš kako On okreće glavu od takvih ljudi.

       Dovešću te u uverenje kako je potrebno da učiniš neke velike stvari da bi pokazao svoju vernost Stvoritelju, dok će, u isto vreme, u isčekivanju prilika da učiniš nešto veliko, pored tebe svakoga dana da prođe mnogomalih prilika na koje Stvoritelj obraća posebnu pažnju. Život će da prolazi, tvoje oduševljenje za Stvoritelja će da opada, dok će tvoje licemerje i formalizam sve više da rastu.

       Još uvek misliš da si u veri pronašao sigurno utočište? Namerno sam te ovamo doveo da bi moja pobeda bila što veća, a Stvoriteljev bol i tvoja propast bili još jedan razlog moje posebne radosti.

  Pogrešna predstava

       Već hiljadama godina uspevam veoma pažljivo da sakrijem od ljudi pravu predstavu o Stvoritelju. Pa čak i od onih koji proučavaju Bibliju. Ne slutiš od kolike je važnosti za tebe da uskladiš sve informacije koje je Stvoritelj dao o Svom karakteru. Ja to znam. I zbog toga se veoma trudim da one ne budu usklađene. I dok jednima prenaglašavam Stvoriteljev konačni sud i uništenje, Njegov konačni obračun sa grehom, oganj kojim će uništiti nepokajane i, na taj način, njih navodim da počinju da mu služe iz straha, drugima prenaglašavam Njegovu milost i ljubav kojom ih navodim da se prema životu i prema grehu bezobzirno ponašaju, nadajući se da će Stvoritelj da pređe preko svega toga.

       Rezultat svega ovoga je stanje među Stvoriteljevim narodom koje ga posebno boli. On je video šta će se dogoditi i pokušao je da upozori ljude na ovo što ću napraviti među Njegovim narodom govoreći vam o mlakosti. Ali ništa više tu ne može da se uradi.

       I dok u mojoj crkvi vlada onaj prvi odnos ― služba iz straha, u tvojoj grupi vlada ovaj drugi, nemaran odnos prema Stvoritelju. A zbog čega? Zbog toga što si propustio da izgradiš pravu sliku koju je On dao o Sebi.

       Pošto propuštaš da pažljivo čitaš Njegovu reč, nisi u mogućnosti ni da stvoriš ispravnu sliku o Njemu, a bez toga ne možeš da uradiš ništa. Nestaje oduševljenja, nestaje motivacije, a bez toga za tebe nema duhovnog napretka.Bez kojeg si, naravno, propao.

       Meni je od najvećeg značaja da te držim što dalje od Biblije. Ona obiluje novim spoznajama kojima On želi da te ispuni. Posebnom je čini to da je u stanju uvek ponovo, zavisno od raznih životnih okolnosti, da daje nove dimenzije ljudskom životu pomoću istih tekstova. Ali ti to ne znaš. Misliš, ako si je jednom ili dva puta pročitao, da si saznao sve. Ili je to možda moja sugestija? Naravno da sam uz tebe svaki put kada želiš da je uzmeš u ruke. Govorim ti da već sve znaš, da nema smisla ponovo da čitaš već poznate stihove, to si već utvrdio ― ima mnogo važnijih stvari koje moraš da uradiš.

       Sprečavajući da do tebe dođu nova saznanja, sprečavam te da dođeš u mogućnost da razmišljaš o novim odlukama koje trebaš da doneseš i sprovedeš u život. A nove odluke su upravo te koje čine da duhovno rasteš do cilja koji ti je postavljen. Cilj je mera rasta visine Onoga koji je došao da umre za tebe. Ni manje ni više. Ali ja sam tu da ti taj cilj predstavim kao nedostižan. Kao, uostalom, i većinu drugih ciljeva koji su pred tobom postavljeni.

       Čim počneš da smatraš te ciljeve nedostižnim, nestaje i tvoja volja da ih ostvariš, tako da sam ti uskratio svaku mogućnost da uopšte i kreneš u ostvarenje tih ciljeva. Vidiš, sve je to lančana reakcija. Dovoljno mi je da pokrenem jednu zabludu pa da ona za sobom povuče desetine drugih posledica. Ja sam u prednosti što veoma brzo povezujem šta gde vodi, dok ti ne razmišljaš na takav način. Na primer: ako ne čitaš Bibliju, to za tebe znači samo to ― ne čitaš Bibliju. Razmišljaš o tome kako je dan prošao potpuno uobičajeno i bez toga. Ali za mene to na kraju znači da ti je uskraćena svaka mogućnost duhovnog rasta koja će za posledicu imati tvoju večnu propast. Da li moram da ti kažem da su u priči o deset devojaka sve one čekale mladoženju? Da li moram da ti kažem da je i onim ludim devojkama dan prolazio potpuno uobičajeno i bez pripreme za svadbu? Tek su pred sam dolazak Onoga koga su čekale shvatile da nisu spremne za taj susret. Baš kao što će da bude slučaj i sa tobom.

       Na moju sreću, tebi nije ni na kraj pameti da je tvoj duhovni život isti kao i život jedne biljke. Ako ne raste ― umire!

  Međuljudski odnosi

       Postoji samo jedan ispravan način na koji možeš da testiraš svoj karakter, odnosno svoju duhovnost.

       U međuljudskim odnosima. To nije teško da zaključiš, ali je mnogo teže da sprovedeš u praksi. Posebno ako ti ja u tome pomažem. Postoje dve strategije koje sam razvio kako bih te sprečio da razviješ svoj karakter onako kako bi to Stvoritelj želeo. Otuđenost i licemerje. Podjednako sam ponosan na obe pošto postižu skoro isti rezultat. To su za čoveka dve skoro nepremostive prepreke da razvije kvalitetne među ljudske odnose. Postizanje da ljudi budu otuđeni jedni od drugih nije posebno teško jer sam odavno već razvio temelj za tu strategiju. Sebičnost. Zbog životnog ritma koji sam nametnuo današnjem čoveku, nikada mi nije bilo lakše da postignem otuđenost. Predugačak radni dan, slobodno vreme uz mogućnost pristupa televiziji i internetu, savršena su zamka da bih ljude sprečio da se međusobno druže. Pitaš se zašto mi je to toliko važno? Reci mi, kako ćeš da saznaš da li je neka tvoja karakterna crta vrlina ili mana? Kako ćeš da saznaš da li si razvio neku karakternu crtu za koju si siguran da treba da se razvije? Kako ćeš da saznaš da li si pobedio slabosti koje si otkrio da imaš? Kako ćeš da upotrebiš vrline koje znaš da imaš? Čitanjem? Gledanjem televizije? Surfovanjem po internetu?

       Kao što sam rekao, postoji samo jedan način za to. Druženje i rad sa ljudima. Posebno sa ljudima koji i sami razmišljaju na sličan način. Tek u takvim okolnostima možeš jasno da vidiš svoj karakter i svoju duhovnost u pravom svetlu. U svojoj otuđenosti od ljudi možeš samo imati uverenje da izgrađuješ svoj karakter, ali njegova prava izgradnja i usavršavanje postiže se jedino druženjem i radom sa ljudima.

       Zato sam tu JA da te sprečim u tome. Da te zaokupim samim sobom, svojim sopstvenim odmorom, svojim sopstvenim užicima, da te odvojim od društva koje jedino može da ti pomogne da svoj karakter podvrgneš ispitu i da ga izgradiš kako bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića.

       Biti ljubazan, nasmešen i požrtvovan prema drugima može da bude zbog toga što si odista dozvolio Stvoritelju da te, u skladu sa Svojim zakonom, iz korena promeni, ali sve to možeš da uradiš i bez toga. Sve to možeš da uradiš samo zato jer znaš kako to da radiš mada to nije postalo deo tvoje prirode. To se zove licemerje. Ne samo da ćeš licemerno da se ponašaš, već ćeš i druge da kritikuješ i da podučavaš kako bi i oni bili ljubazni i požrtvovani ― kao što si i ti.

       Reći ću ti nešto. U ovakvom ponašanju si samo ti taj koji je uveren da je sve u redu i da si prošao ispit duhovnosti u međuljudskim duhovnostima. I ja i Stvoritelj i ljudi oko tebe jasno vidimo tvoje licemerje. To što će malo njih da ti skrene pažnju na to, opet je moja zasluga jer sam razvio predrasudu da nije kulturno nekoga da kritikuješ. To je dovelo do toga da će kritike da se upućuju veoma retko zbog izbegavanja sukoba i neprijatnosti koju ona uzrokuje. Ljudi ne znaju jednu činjenicu. Ako nekome uputiš kritiku, time nećeš da promeniš svoj status kod te osobe. U stvari, dobronamerna kritika je odličan način da saznaš šta neka osoba odista misli o tebi. Ako toj osobi nisi drag, već je samo licemerno ljubazna prema tebi, kritika koju si joj uputio imaće za rezultat uvređenost i protivkritiku. S druge strane, osobu kojoj je stalo do tebe, dobronamernom kritikom ćeš samo da navedeš na preispitivanje dok ona, u isto vreme, neće ništa da ti zameri. Ali, kao što vidiš, ja sam dobronamernu kritiku, koja je neophodna za jedan normalan duhovni rast, zbog mnoštva različitih subjektivnih aspekata, koji, na kraju, čine jednu objektivnusliku, uspeo toliko da omrznem da je skoro niko ne koristi.

       Ono što nastojim da se primenjuje jeste kriticizam. Kritika koja je sama sebi smisao i svrha. Kritika koja ne nudi bolje rešenje. Kritika koja omaložava. To je razlog što ćeš veoma retko da dolaziš u situaciju da ti neko upućuje dobronamerne kritike. Mnogo je lakše da se izgovori zlonamerna kritika. Ona ne zahteva ljubav, opreznost, niti je briga za posledice. Ne samo da ću sprečiti da do tebe dođu dobronamerne kritike, već ću nastojati da za svoj licemeran trud i dobrotu dobijaš pohvale.

       Najbolji način da te zadržim u tvom licemerju jeste da tvoje ponašanje hvalim ustima mnogih ljudi. Ovakve pohvale tvojoj dobroti, ljubaznosti i požrtvovanosti samo će još jače da izgrađuju tvoje licemerje, umesto da te navedu na iskreno preispitivanje samog sebe i upoređivanje tvog karaktera sa Otkupiteljevim karakterom. Hvaliću te posredstvom ljudi koji ne znaju za Stvoritelja, a ti ćeš, umesto da se zapitaš kojim merilima oni mere tvoju dobrotu, da uveravaš sebe kako si došao do najvećeg duhovnog cilja kada tvoju praktičnu duhovnot vide svi. Međutim, zaboravljaš da ljudima koji te hvale ni malo ne smeta to što gajiš neki greh ili slabost da bi te i uprkos tome proglasili dobrim. Na primer: ako bi se dvosmisleno šalio, ili tu i tamo pogledao neki porno film, ili flertovao sa prijateljicama, ili se izazovno oblačio, dok bi god bio vredan, pouzdan, pristupačan, nasmejan i pošten, njima ne bi bio problem da te nazovu dobrim i da te pohvale uprkos tvojim duhovnim propustima. Ako ne bi redovno čitao Bibliju ili ako se ne bi družio sa pobožnim ljudima, oni bi te i dalje smatrali dobrim i to bi govorili i tebi i drugima od kojih ćeš to da čuješ.

       I tebi je to dovoljno. Svedočanstvo drugih ljudi o tvojoj duhovnosti za tebe ima veću vrednost nego ono što je Stvoritelj posredstvom svog zakona želeo da učini od tebe. Bitan ti je samo onaj spoljni pokazatelj, ono vidljivo. I meni je to najbitnije. Kao što sam rekao, na taj način te najlakše držim na svojoj strani. Ali šta Stvoritelj misli o tebi, to ti je manje bitno.

       Ipak, ako bi se i našao neko odista duhovan ko će da ti uputi neku dobronamernu kritiku, neće mi biti teško da te sprečim da razmišljaš o tome. U tome mi pomaže tvoja uverenost u sopstvenu pravednost i dobrotu zbog svedočanstava nemerodavnih ljudi, a još veći saveznik mi je tvoja oholost zbog toga. Ona proizvodi neuništiv bedem. Uvređenost. Ti ćeš se na tu dobronamernu kritiku prilično naljutiti, mada to možda nećeš da pokažeš, čak ću i da ti pomognem sa nekoliko dobrih protivkritika na račun onoga ko ti je uputio kritiku da njegove kritike ne bi ni uzeo u razmatranje. Njegovu kritiku, koja je bila spasonosna i, možda, sudbonosna za tebe, ti ćeš tek tako da odbaciš. Naravno da ćeš svoju uvređenost da smatraš opravdanom. Neće ti pasti na pamet da je povežeš sa ohološću kojom si ispunjen.

      Oholost... biljka koju sam JA stvorio i koja u vama ljudima nailazi na veoma plodno tlo... Najveće zlo. Srž svakog zla. Najbolji način borbe protiv nje se nalazi detaljno objašnjen u Bibliji. Ne predstavlja mi ni najmanji problem da ti ga otkrijem. Ionako je moja biljka prilično dobro ukorenjena u tebi tako da joj neće smetati spoznaja o tome kako da se iskoreni. Apostol Jakov je u jednom sasvim drugom kontekstu pozvao vas ljude da priznajete i ispovedate svoje grehe i slabosti jedni drugima. Ne sveštenicima kako sam vas ja naveo da mislite. Već jedni drugima. Na moju sreću, vrlo je mali broj ljudi koji zna koje bi posledice u Stvoriteljevu korist bile kada bi toga uspeli da se držite. Ne želim dalje da idem. Ovde leži zakopana moja najpažljivije čuvana tajna uspeha u zadobivanju ljudi. Ionako sam već previše otkrio.

       Kao što sam rekao, oholost je temelj i tvoje uvređenosti. Ko bi tebe uopšte mogao da pouči da uvređenost nije osobina koju poseduju oni koji su odista verni Stvoritelju?

       Uvređenost se suprotstavlja upravo onoj osobini koja je jedini temelj na kojem Stvoritelj može da počne da izgrađuje tvoj karakter. Osobini koju ti nikada nećeš uspeti da razviješ. Poniznost. Mislićeš da si je razvio, mislićeš da si ponizan. Ja ću da te navedem da živiš u tom uverenju jer ćeš da učiniš nekoliko dela koja zahtevaju tu osobinu. Čak ćeš i noge nekome da opereš misleći da je to najveći izraz tvoje poniznosti. Ali ono što ću ja da vidim, ono što će Stvoritelj da vidi, kao i ono što će da vide tvoji bližnji, koji se neće usuditi da ti to kažu, neće biti poniznost, već licemerje.

       I, šta misliš, šta postižem kada u jednoj zajednici bude mnoštvo licemernih osoba? Bratsku ljubav? Bliskost? Težnju ka zajedničkim trenucima koji će kao rezultat imati jedinstvo i organizovanost u objavljivanju Stvoriteljevih istina...?

       Postižem i to da onaj veoma mali broj odista duhovnih i posvećenih ljudi počinje da gubi volju za bilo čime vezanim za zajedništvo sa onima koji se samo zovu religiozni ljudi.

       I umesto da bude onako kako bi Stvoritelj želeo, postaje onako kako JA želim. Umesto da oko sebe okuplja ljude koji su spremni da se žrtvuju kao i on i da se zauzimaju za druge ljude, ja činim da zajednica njegovih ljudi bude ispunjena onima koji samo očekuju da se sa njima nešto uradi, da se sa njima služi, da se za njih nešto organizuje, dok će oni tu i tamo da pomažu ― svojim kriticizmom. Dolazim u iskušenje da ti otkrijem jednu od mojih najvećih tajni... Zašto se uopšte dvoumim? Radi se samo o tebi, stvorenju nesposobnom da shvati dubinu i važnost onoga sa čime se upravo susreće. Ionako ćeš to uskoro da zaboraviš. Tebi će to da izgleda nevažno, ali ne slutiš koliko je to što ću ti otkriti moćno oružje u mojoj ruci.

       Spomenuo sam kriticizam, ali moja tajna je u tome da kriticizam ne bude samo povremeno i zlonamerno prigovaranje, već da ono postane tvoj životni stav. Drugim rečima, u svemu onome što je važno, ja ću da te navedem da tražiš onu negativnu stranu. Takav stav te trajno onemogućava da zračiš privlačnom radošću, a ja ću te navesti da na ovaj način u tebi raste samo ogorčenost. Ta ogorčenost će polako da te izjeda iznutra, pa ćeš i u najlepšim i u najradosnijim stvarima da pronalaziš samo negativnost. Ljudi će, zbog tih mana, da ti postanu nepoželjni. Ti ćeš, zbog svog kriticizma, da postaneš nepoželjan drugim ljudima. Moram da ti kažem da nećeš moći da se oslobodiš ovih okova jer ćeš za svaki svoj prigovor odista imati stvarno opravdanje, dok ćeš, u isto vreme, u svom oholom i licemernom umu ostajati potpuno pravedan. Iz tih razloga će ovakav tvoj životni stav da ostane nepromenjen. Ali ne plaši se. Nisi usamljen u tom stavu. Ti samo imaš tu nesreću što si ovo saznao. I što ćeš morati da živiš sa tim.

       Nije toliko zanimljivo kada osobine kao što su sebičnost, zavist, ljubomora, bezobzirnost, oholost i licemerje uspem da ukorenim u ljudima koji o karakternim osobinama ne razmišljaju jer ne poznaju Stvoritelja niti su uopšte čuli za Njega. Ali kada sve te osobine uspem da učinim delom karaktera onih koji znaju za Stvoritelja, koji znaju da je jedini cilj i svrha ovog života da kroz zajednicu sa Stvoriteljem svoj karakter drage volje usklade sa Njegovim ― to je onda za mene najveći uspeh.

       Uspeo sam sve te negativne osobine da učinim takvim da se smatraju neophodnim odbrambenim mehanizmom za opstanak u društvu i da, kao takve, u određenoj meri budu potrebne svima. Potpuna nesebičnost i potpuna požrtvovanost nikada neće biti cilj koji ćeš da ostvariš jer ću uvek da budem pored tebe kako bih ti davao dobre izgovore zašto ne bi trebao da budeš takav.

       Kada bi mogao da zaviriš u stvarnost koja ti ovog trenutka nije vidljiva, shvatio bi zašto je tvoj Otkupitelj mogao da živi na način koji ti je dao za primer. Shvatio bi isto tako otkuda snaga i istrajnost apostolima i vernim ljudima posle njih da istraju u nesebičnosti i požrtvovanosti do same svoje smrti koju sam im učinio veoma bolnom. Oni su videli ono što ti tek sada samo maglovito nazireš čitajući Bibliju, a što bi i ti, kada bi hteo, jasno mogao da vidiš. Oni su znali da je ono što ne vide, u stvari, pravastvarnost, dok je ono što su videli i što su tada živeli, samo jedan mali, i vremenski beznačajan, deo večnosti. Vremenski beznačajan period, ali od velikog značenja kada su u pitanju odluke koje mogu da se donesu unutar njega.

       Odluke koje ću ti ja pomoći da NE DONESEŠ.

Poglavlje 36

SKORI KRAJ

Nadam se da si do sada shvatio najvažnije principe koje koristim u uspešnom upropašćavanju ljudske vrste i tebe zajedno sa njom. Detaljniji opisi, osim što bi zauzimali jako puno strana, značajno bi mi ograničili područje delovanja, a to uopšte ne želim. Ja tebe želim da uništim, zar si zaboravio? Da te uništim sada kada si osposobljen da mi se odupreš. Da te uništim gledajući te kako svesno i odlučno okrećeš leđa Stvoritelju i svemu onome što je On učinio za tebe.

       Jedan od razloga zašto sam toliko siguran da ću u tome uspeti, kada je reč o tebi, jeste i taj što sam i tebi samom, koji misliš da znaš skoro sve, uspeo da odvratim pažnju od Stvoriteljevih reči o Njegovom skorom dolasku i sudu koji se trenutno odvija.

       Kod većine ljudi sam uspeo da postignem to da im opisi službi starozavetnih izraelskih sveštenika budu potpuno beznačajni. Ko se još zamara značenjem svega toga? Ko se još zamara značenjem jaganjaca, jaraca, svećnjaka, žrtvenika, praznika...? Ko se još zamara upoređivanjem toga sa Otkupiteljovom službom kada je prvi put došao na Zemlju? Ko uopšte postavlja pitanja o izgledu šatora u pustinji, Solomonovog hrama, hrama iz Jezekiljevih vizija i simbolici koju predstavljaju prostorije, predmeti i službe u njima? Veoma mali broj ljudi. Ali ako si pažljivo čitao Bibliju, onda si u sve ovo prilično upućen. Nisam svima mogao u potpunosti da sakrijem istinu o sudu, ali većina raznih hrišćana to shvata kao da se podrazumeva samo po sebi. Pošto kraj ovog sveta, koji će se da se desi Otkupiteljevim dolaskom, podrazumeva spasenje jednih i propast drugih, to ne može da se ostvari bez prethodnog suda.

       Međutim, Stvoritelj je, osim što je želeo da znaš sve o Njegovoj ljubavi i žrtvi koju je učinio za tebe, hteo i da budeš u potpunosti svestan stvarnosti koja se sada odvija. Meni je u interesu da ti o tome ne vodiš računa jer razmišljanje o tome bi te svakako dodatno podstaknulo da istraješ u tesnoj zajednici sa Stvoriteljem. Već sam se uverio kako Njegova ljubav prema tebi nije neophodno dovoljna motivacija. Ljude sam tokom vekova učinio veoma sebičnim, neosetljivim, nezahvalnim i bezobzirnim. Stvorio sam ogroman jaz između nebeskog karaktera – karaktera kakav bi trebalo da postigneš uz pomoć jedinstva sa Stvoriteljem – i karaktera kakav sada imaš. Razmišljanje o sudu bi moglo dodatno da te podstakne da to što pre ostvariš, a ja i ovde imam nekoliko tehnika kojima se služim da tvoja razmišljanja skrenem u drugom, naizgled plemenitom, ali u suštini beskorisnom pravcu.

       Kada bi pažljivo proučavao službe u starozavetnoj svetinji, simbole koji su predstavljali stvarnost kada je u pitanju otkupljenje čoveka, tačno bi razumeo Stvoriteljev plan spasenja. Isto tako kada bi pažljivo čitao proročanstva, pratio događanja oko sebe, iskreno tražio pomoć od Njega da sve to razumeš, skoro da bi mogao tačno da zaključiš u kojoj fazi se svet nalazi sada. Ali ja imam toliko toga da ti ponudim kako bih tvoje misli odvratio od takvog istraživanja i proučavanja. Proučavanje službi i simbola ću da ti prikažem kao gubljenje vremena uveravajući te da je sve to protumačeno i da znaš sve što bi trebalo da znaš. Zaokupiću te težnjama da sebi ugodiš u ovim prolaznim i, iz Stvoriteljeve tačke gledišta, beznačajnim stvarima.

       I kraj će doći. A ti ćeš, ako ga budeš dočekao živ, da budeš veoma iznenađen, i, zahvaljujući meni, potpuno nespreman. S druge strane, ako Otkupitelj ne dođe za vreme tvog života na Zemlji, vaskrsnućeš, ali nećeš znati da je jedno vaskrsenje već bilo. Pored tebe ću tada da stojim JA. Najlepše biće koje si ikada video. Reći ću ti da sam ja Otkupitelj i da je došlo do određenih promena u planu spasenja, kao i da mi je potrebna tvoja pomoć. Misliš li da ćeš biti u stanju da kažeš da ja nisam tvoj Otkupitelj? Vaspitavao sam te celog života da je zlo ― ružno. Svi negativci, bilo u knjigama koje si čitao, bilo u filmovima koje si gledao, bilo u kompjuterskim igrama koje si igrao, bili su – bez izuzetka – RUŽNI.

       Misliš da ćeš vaspitavan takvom predrasudom moći da kažeš najlepšem stvorenju koje si ikada ugledao ― da je pakleni đavo? Bez obzira na to što si znao mnogo o meni? Ne, nećeš! Poćićeš za mnom, prepun poverenja. Poćićeš sa mnom do zidova Novog Jerusalima i tamo ćeš da me nagradiš svojim izrazom lica kada shvatiš da si propao za svu večnost. A ja ću da uživam gledajući tebe i milijarde onih koji su više ili manje svesno stali na moju stranu zbog bednih, prolaznih i prividnih prednosti koje sam im pružio kako bi ostavili Onoga koji ih je najviše voleo.

       Gledaću i Njegovo lice. Gledaću bol na Njegovom licu kada sve do jednog bude morao da vas uništi jer ste vi to tako izabrali.

       Misliš da se ovo ne odnosi na tebe jer sada sve znaš? Ali postaviću ti jedno pitanje: zar misliš da bih ti sve ovo otkrio kada ne bih znao način kako da te i dalje pridobijem za sebe?

       Ne znaš da i sada, dok se nalaziš među pobožnim ljudima, živiš pod uticajem raznih predrasuda koje sam uveo o kraju sveta i o Otkupiteljevom dolazku. Očekuješ odvijanje određenih događaja, očekuješ ponovna proterivanja, progonstva, donošenje nekih zakona koji će da se protive Stvoriteljevim zakonima, a na osnovu kojih ćete da budete progonjeni?

       Plitka inteligencijo! A zašto bih ja to radio? Moja iskustva su takva da, kad god sam pokušavao na Stvoriteljeve vernike da primenim silu, oni su se uvek zbližavali, sjedinjavali se i međusobno i sa Njim. Umesto da ih uništim, postizao sam jedino to da Stvoriteljev narod bude brojniji i snažniji. Za razliku od čoveka, ja učim na svojim greškama. Savremeni sistem državnih uređenja meni i te kako služi da putem tolerancije i ljudskih prava, koja omogućavaju svaku slobodu, a posebno slobodu veroispovesti, Stvoriteljev narod najbolje uništim.

       Samo vi budite slobodni, samo se vi sastajte, samo vi proučavajte, samo vi pokušavajte da oživite vašu duhovnost. Doba mira uz materijalni napredak je najbolji metod u borbi protiv Stvoriteljevih napora da razvije svoje delo posvetu.

       Uz sve zablude koje sam uveo u Njegov narod, uz sve karakterne osobine, koje sam u ljudima uspeo da zadržim, pogrešno predstavljajući termine kao što su »obraćenje« i »posvećenje«, postigao sam to da Stvoriteljev narod nazaduje, umesto da napreduje. Ovde ne mislim na brojnost.

       Vi ne učite iz prošlosti, što meni daje veliku prednost. Očekujete da vas Stvoritelj ispuni svojom silom kako biste se ujedinili i kako biste počeli sa dovršenjem dela koje je On započeo, a niste videli najvažniju stvar. Da takva vaša očekivanja nisu u skladu sa onim što je On u istoriji činio. On je svojom silom ispunjavao ljude koji su se ujedinjavali oko Njegove reči. Svakoga dana. Blagosiljao je one koji su odista nešto radili podstaknuti time što je On učinio za njih. Vi ste sada daleko od toga da ispunite taj preduslov.

       Izgleda da će Stvoritelj opet morati da posegne za nekom drastičnijom merom kako bi, po ko zna koji put, pokušao da vas spasi od mene i od vas samih. Do tog trenutka ja ću nastaviti da vas uništavam mirom i blagostanjem, uz podsticanje lažne duhovnosti i razvijajući vašu uverenost u sopstveno spasenje.

       Da li nazireš negde, u svemu ovom, područje tvog života gde bi trebalo da osećaš nezadovoljstvo sa samim sobom, koje će da te podstakne na dalji rast i veće zbližavanje sa Stvoriteljem? Nema takvog područja. Učiniću te u potpunosti zadovoljnim tako da ništa što bi trebalo da menjaš nećeš moći da primetiš. Da stvar bude bolja, sve ćeš to da pripisuješ Stvoriteljevim blagoslovima zbog svoje vernosti Njemu. Svoje bogatstvo, svoj spoljni fizički izgled i mir, ostvarenje svojih planova... A, u stvari, ti ćeš da budeš MOJ.

       Očajan si? I trebaš da budeš...

Poglavlje 37

ŠIRENJE ISTINE O STVORITELJU

Na moju sreću, veoma je mali broj onih koji odista znaju u kojem vremenu žive. Ali oni su previše nemoćni u nameri da upoznaju druge ljude sa istinama koje Stvoritelj želi da objavi svetu. Kao što u početku nisam imao uspeha u sprečavanju objave Stvoriteljevih istina, sada je moj uspeh doslovno ogroman. I dok je, posle Otkupiteljevog vaskrsenja, glavna vest nošena u svet bila o ispunjenom dolasku obećanog Mesije, sada bi  najveće vesti trebalo da budu o sudu koji je u toku, o Otkupiteljevom drugom dolasku i o pripremi ljudske vrste za taj skori događaj. Međutim, ja sam uspeo sve to da svedem na skoro beznačajne pokušaje. Pošto je od Otkupiteljevih obećanja prošlo stvarno mnogo vremena, nije mi teško da obeshrabrujem čak i one najupornije u pokušajima da verodostojno navešćuju Stvoriteljeve istine. Obeshrabrivao sam ja i karakterno snažnije i jače ljude, kao što su Jovan Krstitelj i apostol Jovan. Posebno se trudim da oni najuporniji dobijaju tačne informacije o stanju sveta u kojem žive. A stvarnost je ta da sam JA taj koji je u prednosti i da niko ništa ne može da uradi da bi tu prednost dostigao. Zlo odnosi pobedu nad dobrom, mržnja odnosi pobedu nad ljubavlju, sebičnost odnosi pobedu nad požrtvovanošću. I osim što vas ispunjavam obeshrabrenjem i malodušnošću, sve vas navodim da se pitate da li je sve ono što u Bibliji piše samo plod nečije mašte, samo vapaj ljudske vrste da bar u mašti nađe zadovoljenje svojih potreba, težnji i nadanja.

       Ali ja ne stajem na tome. Osim što sam postigao takvo stanje u najvećem delu ljudske populacije danas, pobrinuo sam se i da oni koji će pre ili kasnije da se upoznaju sa Biblijom, i na taj način jasno otkriju Stvoriteljeva nastojanja da spasi svet, budu predhodno potpuno zavedeni ili bar usporeni u nameri da dođu do pravih spoznaja i saznanja. Šta više, nudim im, naizgled, “čvrste” i “neoborive” dokaze protiv Biblije i svega što u njoj piše.

       Shvatio sam da će da bude najkorisnije ako ljudima ponudim rasterećenje od moralne odgovornosti koju vi, kao istinski religiozni ljudi, trebate svojim životima da promovišete. I sada vi imate spoznaju o tome šta treba da promovišete, ali ste mi, zahvaljujući vašoj površnosti i neaktivnosti, omogućili da dobro pripremim oružje koje će veoma bitno da oteža vaš rad.

       Dakle, osim što svojim životom i rečima trebate da širite Stvoriteljeva životna načela vi trebate govoriti i o nebeskom Sudu koji je u toku kao i o skorom Otkupiteljevom dolasku i kraju svijeta Ali ja sam vas preduhitrio. Širom sveta sam raširio knjigu koja dovodi u pitanje sve ono što piše o Stvoriteljevoj reči. Obezvredio sam Stvoritelja, a posebno sam obezvredio Njegovog Sina i sve Njegove napore da dopre do vas. Ljudima sam na taj način ponudio drugu mogućnost: nikome ne morate da odgovarate, niko neće da vas osudi, niko neće da učini kraj svetu, Stvoriteljeva reč ne mora das vas opterećuje jer je pisana pod ko zna kojim uslovima, a na to su uticali ko zna koji ljudi koji su njome manipulisali po svojoj volji.

       Ljudi koji su tu knjigu pročitali biće skoro potpuno nezainteresovani za svaku vest koja im bude dolazila, a koja je vezana za Bibliju. Zahvaljujući reklamama i propagandi kojom sam propratio tu knjigu, pročitali su je i pročitaće je mnogi. Ljudi kojima budete pokušali da govorite o biblijskim istinama suočavaće vas sa navodnim “dokazima” protiv Biblije i njene verodostojnosti. Te ljude sam putem pomenute knjige toliko uverio u njen sadržaj, da će vam biti onemogućena skoro svaka smislenija priča vezana uz događaje koje Biblija nagoveštava. Ne vole svi da čitaju, znam ― zbog toga sam i sugerisao da se snimi i film.

       Sećaš li se taktike? Poznati i simpatični glumci, verodostojna gluma, “čvrsti” dokazi ― i moje mišljenje postaje tvoje. Manje je važno što su komentari koji se tamo navode već oboreni. Malo ko je nastavio da se bavi time posle čitanja knjige. U umovima većine sve je ostalo na onome što navodi ta knjiga. Reci, kolike su vam šanse da posle ovoga ukažete svetu na pravu stvarnost suda i Otkupiteljovog dolaska kada sam jedini izvor koji govori o tome putem te knjige uspeo da proglasim neverodostojnim? Malo ko će da shvati vrhunsku manipulaciju u njoj. Ispreplitanje stvarnih mesta, stvarnih istorijskih činjenica sa izmišljenim likovima, izmišljenom radnjom i izmišljenim istorijskim informacijama čini u umu neupućenog i neopreznog čitaoca celu stvar logičnom i istinitom. Laži, uz istine u njoj, deluju jednako stvarno kao i sama istina.Neupućenom i neopreznom čitaocu. A takva je većina.

       Osim toga, potrudio sam se da se razne neistine iznose kao dokaz protiv Biblije. Pažljivo sam vodio računa da se razna jevanđelja ostanu neotkrivena do sada. Otkrivena u ovo vreme, ona zbog svoje starosti i originalnosti odaju autoritet. Ali danas ljudi zaboravljaju jedno: i pre skoro dve hiljade godina ja sam nadahnjivao ljude da govore i pišu protiv Stvoriteljeve nauke i Njegovog naroda. U potpunosti zaboravljaju da ako je nešto odista staro, ne mora neophodno da bude i istinito...

       Ali ovde ni blizu nije kraj. Pomoću veoma obrazovanih i autoritativnih naučnika sve više razvijam krajnji ateizam. Za prosečnog čoveka svi dokazi koje oni iznose izgledaju kao neoborivi dokazi protiv Stvoriteljevog postojanja. Malobrojni su oni koji će da razmišljaju o tome koliko, u stvari, vi ljudi malo učestvujete u dodiru sa ovim materijalnim svetom. Od ogromnog  raspona zvukova, vi možete da čujete samo izuzetno mali deo. Od ogromnog raspona boja, vi vidite izuzetno mali delić tog spektra. Od ogromnog raspona zračenja, vi osećate veoma nebitan deo. Od ogromnog univerzuma, vi zauzimate potpuno beznačajan deo u jadne tri dimenzije. Svojim ograničenim umom ne možeš da shvatiš sve tajne koje je Stvoritelj u tom univerzumu uspostavio. Ali sve to prosečnom čitaocu neće ni pasti na um. On će da prihvati dokaze koje ti naučnici nude misleći da su bar oni, uz pomoć svoje inteligencije, te savremene i moćne tehnologije, u stanju da dodirnu pravu istinu o poreklu univerzuma i o postojanju Stvoritelja.

       I tako, široku populaciju koja želi da izgleda i da zvuči učeno i pametno, naoružavam dokazima vaše ograničene nauke, u isto vreme ih zaslepljujući da ne vide prave istine svuda oko njih.

       Eto, OVAKVIM ljudima ćeš morati da iznosiš istine koje je Stvoritelj otkrio u Bibliji. Ljudima koji poznaju Bibliju u onakvom svetlu u kakvom sam je JA prikazao. Šta misliš, koliki će da bude tvoj uspeh?

       Zar misliš da se nećeš obeshrabriti? Misliš li da možeš da budeš toliko blizu Stvoritelja da postaneš otporan na obeshrabrenje kojim te obavijam? Za to bi ti trebalo potpuno poverenje u Stvoritelja. Ali ti si, ipak, samo čovek. Čovek koji shvata da ne može da bude u potpunosti predan Stvoritelju. Zar ne?

       U to sam potpuno siguran jer imam veoma pouzdane načine da bih te neprimetno odvajao od Stvoritelja. Toliko delotvorne načine da će čak i svest o tome da radiš pogrešno, svest o tome šta bi tačno trebalo da radiš, svest o tome gde te ta odvojenost sigurno vodi, da ti bude potpuno beskorisna kada shvatiš da sam, svakim korakom kojim sam te odvajao od Stvoritelja, iza tebe gradio nepremostivi zid predrasuda i navika koje će u toj razdvojenosti, sigurno i čvrsto da te drže. Mogu sa ponosom da ti kažem da sam odvajanje od Stvoritelja u praksi učinio jednosmernim putem. Putem bez povratka.

Sve je spremno. Za razliku od vas ljudi, ja tačno znam redosled poslednjih događaja. I ti bi ih znao da pažljivo i istrajno proučavaš knjigu »Otkrivenja« i »Knjigu Proroka Danila« i da si od sebe odbacio karakterne crte zbog kojih Stvoritelj ne može u potpunosti da ti razotkrije njihovu poruku.

       Ali sam zbog toga JA spreman za poslednje događaje. Sve ustanove i organizacije, religijske i svetovne, na ovaj ili onaj način su pod mojom vlašću i samo čekam Stvoriteljev prvi otvoren potez u pokretanju završnih događaja.

       Slušao si priče o paklu? Naravno da jesi. Ja sam ih izmislio i omogućio im da dođu do tebe. Ali takav pakao je nešto bezazleno prema onome što će uskoro da se odigrava. Uživaću da gledam lica ljudi koji će shvatiti da je sve ono što je u Bibliji pisalo, u stvari, bila istina koje su oni trebali da se drže. Uživaću zbog toga jer će oni do tog saznanja da dođu u trenucima kada vreme milosti bude na samom kraju. Agonija i patnja kroz koju će prolaziti neće moći da se uporedi ni sa jednom koja se do sada dogodila, samim tim jer će svako znati da je sve to sam i svesno izabrao. Posebno zadovoljstvo će da mi pričinjava patnja onih koji su u potpunosti znali za moje postojanje, delovanje i ulogu ― kao što ti to sada znaš.

       Hoću li da ti govorim o poslednjim događajima? Naravno da neću. Pripremio sam niz predrasuda i scenarija kojima ću da ti, tokom godina koje nailaze, odvraćam pažnju od događaja koji se oko tebe budu odvijali, a koji će da upućuju na to da je kraj ovog sveta pred vratima. A sve to u cilju da bih te učinio lakomislenim, opuštenim, bezbrižnim i, na kraju, potpuno nespremnim za te događaje.

Poglavlje 38

MOJ ILI STVORITELJEV?

Nema treće mogućnosti. Ne postoji sredina. Nema onih koji su neutralni. Nema neopredeljenih. Ili si sa mnom ili si sa Stvoriteljem. Jednostavnije rečeno, ko god nije u zajednici sa Stvoriteljem, on pripada meni. Radilo se o onome koga nije briga za Stvoritelja, ili o onome ko služi Stvoritelju na način koji On ne odobrava, pa sve do onoga ko otvoreno služi meni ― svi oni su na MOJOJ strani.

       Da, deo ljudi otvoreno i svesno služi meni misleći da će na taj način da izbegnu moj gnev. Postoji najotvorenija grupa koja sebe naziva satanistima  ili kultom obožavatelja demona. To je prilično tajno društvo. Da li bi se iznenadio kada bih ti rekao da mnogi od njih spadaju među najmoćnije, najuticajnije i najbogatije ljude koji trenutno žive na Zemlji? Oni o meni znaju mnogo manje nego što ti sada znaš. Mnoge od njih vodim i omogućavam im da u ovom životu žive u raskoši, moći i uspehu dok ih, u isto vreme, doslovno prezirem zbog onoga što su bili spremni da urade. Ali njihov uspeh je mamac i za mnoge druge koje na taj način obavijam tamom i zauvek ih odvajam od Stvoritelja.

       Ovi bednici su potpuno u mojoj vlasti. Stvoritelj više nema nikakve mogućnosti da utiče na njih. Ne zbog toga što On to ne bi mogao ili hteo, već zbog toga što oni to više nikako ne žele, pošto sam njihov um u potpunosti obuzeo. Držim ih u zabludi lažnih obećanja o svojoj konačnoj pobedi i o tome kako će jednoga dana da budu uzvišeni. Opijeni uspehom i bogatstvom, ni malo ne sumnjaju u ono što im objavljujem. Ne obeshrabruje ih ni to što neke od njih često iz čiste zabave i iz čistog zadovoljstva usmrtim na najsramotnije načine.

       Ali oduvek su postojali i ljudi koji su mi služili na manje otvorene načine. Vračevi, gatari, zatim ljudi koje vi nazivate čarobnjacima i vešticama. Radilo se o onima koji vračaju ili gataju iz karata, iz položaja zvezda, pa sve do onih koji leče na različite natprirodne načine ― svi su oni manje ili više pod mojom vlašću. Pomoću lažnih iscelitelja i takozvanih „isterivača duhova“ ljudima postavljam sigurnu i pogubnu zamku. Ljudsku sklonost da slede autoritete koristim veoma uspešno tako da čoveka, koji svojim životom, u stvari, vređa Stvoritelja, učinim u ljudskim očima sposobnim za izlečenja i isterivanja duhova. Uglavnom, na njegove bedne pokušaje molitvi i obreda, JA odgovorim na način da bolesnog ili opsednutog oslobodim iz svog zagrljaja. Ovo je veoma korisno, jer očevici tada sigurno zaključuju da je to Stvoriteljevo delo i da je dobro da slede tog iscelitelja, njegova uverenja i njegov način života najbolje što mogu. I jeste najbolje. Za MENE.

       Naravno, tu je i mnoštvo šarlatana, prevaranata i varalica, koji čak ni ne znaju šta rade, ali dobar deo njih zna i, uz moju pomoć, oni odista mogu da načine nešto što je vama ljudima neobjašnjivo.

       Sa posebnom pažnjom radim i na raznim seansama prizivanja duhova. Zbog zablude koju sam od drevnih vremena uveo, da je ljudska duša besmrtna, današnjim ljudima koji pate zbog gubitka svojih bližnjih u tim seansama mogu da se prikazujem kao neko od njihovih umrlih. Oponašajući glasove umrlih, pomerajući predmete, spominjući najintimnije događaje, niko ne može da otkrije ovu prevaru. Veći deo ljudi se, pre ili kasnije, psihički slomi jer ljudski um nije u stanju da izdrži uticaj koji mi imamo na njega. Malo ko od njih, koji su bili na takvim seansama, uspe da mi pobegne, jer na ovaj način ljudi dolaze na onu krajnju granicu na kojoj Stvoritelj još može da ih sačuva.

       Uskoro ću otpočeti sa još spektakularnijim obmanama koje će da zavedu i zbune mnoge. Predrasude potrebne za sprovođenje tog plana već su duboko ukorenjene. Neću previše o tome da ti govorim. Bilo bi odista nepromišljeno da ti i to otkrijem. Evo samo nekoliko informacija: pojavljivanje umrlih, vanzemaljci, iscelitelji, lažne mesije...

       Možda još, ipak, veoma kratko da ti kažem, jer ću ionako da te prevarim: lažnim pojavama umrlih ljudi rušim Stvoriteljevu nauku o smrtnosti čovekove duše i time pripremam put za najveće i najuticajnije prevare kojima ću da obmanem ljudsku vrstu. Stvaranjem predrasuda i popularizovanjem pitanja o vanzemaljcima rušim sve ono što se odnosi na Stvoriteljevo delovanje u univerzumu, a posebno na Njegov uticaj na život na Zemlji. Pojava jednog jedinog vanzemaljca potpuno bi obezvredila Bibliju. A pojaviće se. Uskoro. Bar ćete vi tako da mislite.

       Lažni dolazak Otkupitelja je nešto što čuvam za kraj. Za one koje ništa drugo neće moći da pokoleba. Za one koji neće da poslušaju Otkupiteljeve savete da ne idu to da gledaju.

       Sve ove zamke biće veoma uverljive. Očigledne. Opipljive.. Privlačne. Nesumnjive. Baš kao što je za miša komadić sira postavljen na mišolovci. A onda će za mnoge zamka da se sklopi... Ali tada će biti prekasno.

       Niko neće uspeti da mi pobegne. Skoro niko. Moji poslednji napori biće usmereni protiv onih najupornijih Stvoriteljevih sledbenika. Protiv onih na koje ništa od upravo spomenutog neće imati uticaja. Sve ću da pododredim tome. Zbog onoga što sam vam u poslednje vreme pripremio, najveći broj vas biće prevaren i naveden da, odvojivši se od Stvoritelja, padne i bude potpuno privučen na moju stranu. Možeš to da nazoveš super-prevarom. Mnogi imaju mišljenje da je nešto takvo globalnog karaktera. Naravno, misle tako jer JA želim da tako misle. Ne pitaju se kakva prevara bi to mogla da bude koja bi jednako zavela različite ljude. Tako nešto ne postoji, niti je moguće da se osmisli. Super-prevara se temelji na tome da sam za svako ljudsko biće pripremio mešavinu zamki i prevara koja je neodoljiva baš njemu lično. Nije mi teško da osmislim takvu prevaru pošto pažljivo proučavam svaku osobu od njenog rođenja. Svaka slabost, svaki nedostatak i svaka grešna sklonost su moje polazne tačke za super-zamku. Sve te tačke podstaknute istovremeno pouzdan i siguran način da i većinu onih najvernijih Stvoritelju prevarim i upropastim. I upravo to je ono što čuvam za kraj.

       Rušiće se stvari za koje si mislio da su tvoj najčvršći oslonac, razočarenja će dolaziti sa onih strana sa kojih si se najmanje nadao. Dogodiće se ono za šta si mislio da nikada ne može da se dogodi. Sve ću da ti oduzmem. Ostaće ti samo poverenje u ono što je zapisano u Bibliji. Poverenje u obećanja o Stvoritelju i Otkupitelju i, ako si bio mudar, neprocenjivo vredna iskustva koja si stekao sa Njim.

       I, veruj mi, ja ću krajnjim naporima da se potrudim da te, u tim trenucima, zbog onog što ti se bude dešavalo, najmanje bude briga za ono što tamo piše, dok ću tvoja iskustva sa Njim da ti pokazujem kao nešto što si sam sebi umislio.

      Bićeš doveden do same granice ljudskog poverenja. Verovati u ono što ću ja da učinim naizgled opipljivim, očiglednim i neoborivim ili verovati u ono što je neko pre više od dve hiljade godina obećao. Takve, naizgled opipljive, činjenice i ogroman pritisak putem mojih sugestija, moraćeš da suprotstaviš samo svom poverenju u ono što je neko nekada napisao...

       Već sada vidim da to nećeš moći da izdržiš. Mali je broj onih koji su to uspeli. Mali broj u odnosu na one koje sam naveo da stanu na moju stranu. Možeš li da slediš primer onih koje nisam uspeo da zavedem? Mogao bi ako bi hteo. Ali nećeš. To mi govore pobede koje još uvek odnosim nad raznim područjima tvog života. I to je ono što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. To što znaš, a ne možeš da pobegneš.

       Sada znaš i ko sam JA, znaš na koje načine delujem, i, što je najvažnije, znaš način kako tako bedan i jadan možeš da odneseš pobedu nada mnom.

Da li znaš kako lovci love majmune? U manji kavezi stave pomorandžu. Kavez ima okruglu rupu manje ili jednake razmere kao pomorandža. Kada majmun stavi ruku u kavez i uhvati pomorandžu, ne može više da izvuče ruku. Mogao bi kada bi ispustio pomorandžu, ali on ne želi da je ispusti čak ni kada vidi da mu se lovci približavaju i kada ga hvataju. Panično vrišteći, on pokušava da izvuče ruku sa pomorandžom u njoj. Na kraju, da bi ga odvojili od kaveza, moraju silom da mu istrgnu pomorandžu iz ruke kako bi mogli da mu izvuku ruku iz kaveza.

       Eto, zbog toga sam siguran da ti ne možeš da se izvučeš iz mojih ruku. Zato što si kao taj majmun koji ne želi da ispusti pomorandžu. Sve znaš, sve vidiš, ali ne želiš da pustiš pomorandžu.

I sada, na kraju, ostaje pitanje: Da li može Otac laži da govori istinu? Ako si dovoljno pametan i ako si bilo šta od svega ovog razumeo, odgovor ti je očigledan. Ako nisi, ja ću da ti kažem:

       Može! Pod uslovom da ti istina postane pogubnija od laži.

       Što će sa tobom sigurno da bude slučaj.

       Vidimo se uskoro!

Penta Gram

ISPOVEST PALOG ANĐELA

E-Mail:

pentha.gramm@hotmail.com