2.2. Специфичности техничких цртежа у грађевинарству

Увод

У петом разреду смо говорили о врстама пројекција и научили да постоје ортогонална и аксонометријске пројекције и да аксонометријске пројекције могу бити:..

• диметрија,

• коса,

• изометрија

• централна, или перспектива (постоји и триметрија, али како је нису ставили у званичан уџбеник нећемо о томе).

За израду техничких цртежа у грађевинарству најчешће се користи перспектива, за представљање објекта, било споља или изнутра, и ортогонална, без које нема детаљног и потпуног представљања ни простијих предмета, а камоли грађевинских објеката.

Ортогонална пројекција је најбитнији облик пројектовања, и у машинству и у архитектури, а аксонометријске пројекције служе за представљање предмета мање стручним или нестручним лицима, која нису у стању да сагледају ортогонално пројектовање.

Већ смо научили да се на машинским цртежима (и склопним и детаљним) предмет представља помоћу довољног броја погледа и да је у највећем броју случајева довољно нацртати три погледа, и то поглед спреда, слева и одозго.

У архитектури је принцип ортогоналног пројектовања потпуно исти, али се објекат обично представља у већем броју погледа, јер је често врло компликованог изгледа, и користе се другачији термини.

Наиме, не говори се спреда, лево, десно итд.(поглед одоздо је непримењив на грађевинске објекте) већ северна страна, јужна, источна и западна, те кров, или предња страна, задња, бок, итд. Такође, за представљање грађевинских објеката отрогоналним цртежом обично је потрбно више од три погледа.

За представљање унутрашњости објеката користе се пресеци, и то вертикални и хоризонтални.

У грађевинарству су пресеци увек пуни, и уздужни и попречни, док се у машинству користе и изломљени, заокренути итд. о чему ће бити говора у седмом разреду. Правила котирања која важе за машинске цртеже важе и за грађевинске, сем што се уместо котних стрелица користе котне црте нагнуте под углом од 45º, и што котни бројеви приказују вредност дужина у центиметрима.

***Уколико је ученику неразумљиво објашњење појмова у овој лекцији морао би да обнови градиво везано за врсте пројекција. Детаљна упутства везана за ортогонално пројектовање налазе се у оквиру наставног програма 5 разреда.

Грађевински симболи

Већ смо констатовали да су грађевински објекти најчешће врло компликованог изгледа.

Раније смо научили да се ортогоналном пројекцијом предмет црта управо онакав какав је у природи и да технички цртежи не трпе слободне сликарске уметничке изразе у коме се тражи одговор на питање: "Шта је сликар хтео да прикаже?", при представљању предмета или објеката, већ се све црта управо онако како изгледа, или цртеж није добар. Да би се олакшало ортогонално цртање компликованих предмета у све гране технике уведени су симболи, посебно за објекте који су стандардизовани, неизбежни, и који се стално понављају. Ово важи и за грађевинску технику. Рецимо, неизбежно је да сваки објекат има зидове, прозоре, врата, итд. За ове и друге делове грађевине постоје симболи којима се они упрошћено представљају.

На слици горе приказан је објекат објекат нацртан специјализованим програмом за тродимензионално цртање грађевинских стамбених објеката FloorPlan који пружа могућност цртачу да не користи симболе, јер су делови објекта већ нацртани у стварном изгледу и цртач их само уноси, ређа, комбинује, забавља се могућностима, без икаквог цртања. Истим програмом, у погледу одозго симбол са аутоматски огледа, односно није потребно његово цртање линијама. Како FloorPlan има велики број корисника и широку употребу на интернету постоји огромна библиотека слика грађевинских цртежа и планова, од којих су многи прави правцати професионално урађени пројекти од стране архитеката широм света и понуђени на продају евентуалним будућим градитељима приватних кућа. Наравно, бесплатно можете имати увид само у неке од цртежа. на основу којих не можете градити, но ваља их погледати. Такође, овај програм увек има и своју бесплатну верзију, али је неопходна интернет регистрација после 8 дана, или одмах, колико се сећам - ништа посебно, и све преко официјелног сајта.

Прегледај још слика - цртежа

Користан савет и препорука за учење уз забаву (програм blockcad)

Надам се да је сваки ученик чуо за лего коцкице, односно компанију LEGO која је направила револуцију у индустрији играчака, тако што је осмислила играчку која постаје играчка тек кад је деца сама себи направе, слажући коцкице које улазе једна у другу.

Слика приказује модел објекта напраљен лего коцкама, односно програмом који омогућава виртуелно коришћње истих. Овај програм је заправо нешто између програма за цртање и игрице, бесплатан је, и може се скинути са Интернета (преузми програм).

Ученик који сматра да је престарео да би се играо оваквим играма и воли да игра пуцачине у којима се спашавају галаксије или вози аутомобиле вратоломним брзинама , нек проба сам да направи објекат лего коцкама па ће видети да је то можда досадније, али само зато што је много компликованије, и интелектуално теже.

Коришћењем овог програма који симулира праву лего играчку развија се дечја машту и интелигенција на начин који погодује техничким наукама.

Узгред, овим програмом се може учити и ортогонална пројекцију, јер програм омогућити да сагледање модела са свих страна у сваком тренутку настајања, и под свим могућим угловима. Такође, програм пружа више опција шпатампања и приказивања објекта- у боји, линије, итд, и да се ја нешто питам био би обавезан наставним планом и програмом, бар у петом разреду. Ово посебно када се узме у обзир да је потпуно бесплатан, а комбинује часове информатике, јер се користи рачунар, и часове моделовања, јер се заправо овим програмом прави модел састављањем разноразних делова, додуше рачунаром, али као да га састављамо рукама.

Сви елементи објекта (лего коцкице) понаособ могу се бојити по жељи.

Понављам, направити објекте овим програмом је исто као и правим лего коцкицама, само мало теже, на почетку, јер делове не држимо руком и не тражимо по расутој гомили испред себе, где је прегледније, већ у менију програма. Након пар часова, кад се савлада употреба програма, узимање и обртање коцкица итд, и кад упамтимо где се који део налази да га брзо можемо наћи, све је много једноставније, али је опет мука довршити цео објекат, посебно ако је велики.

Када направимо модел објекта увек можемо искористити његов цртеж, који ће се састојати од линија, текстура, итд (пример је цртеж објекта горе који није цртан неким програмом за цртање већ је цртеж извучен из направљеног модела програмамом blockcad)