7.1. Машине спољашњег транспорта

Увод

Транспортне машине спољашњег транспорта су све оне машине које терете могу транспортовати споља, ван производног или радног простора. Одлика свих машина спољашњег транспорта је мобилност, односно покретљивост. Сва саобраћајна средства могу послужити као машине спољашњег транспорта. У машине спољашњег транспорта убрајамо:..

• моторна возила,

• железничка возила,

• бродове,

• авионе.

Мотоцикли

Први мотоцикл саградили су Карл Бенц и Готлиб Дајмлер 1885. год у Немачкој, уградњом бензинског мотора у направу сличну бицикли.

Компанија BMW до краја другог светског рата производила је надалеко чувене и вероватно најбоље мотоцикле на свету тог времена.

После другог светског рата производња мотоцикла у Немачкој је готово замрла, и у данашње време су најчувеније Јапанске марке мотоцикала, као Yamaha, Hondа и Suzuki, првенствено стога што су њихови модели далеко јефтинији од модела конкуренције истих или сличних карактеристика.

У Америци су свакако најчувени модели компаније Harley Davidson.

Мотоцикл је од самог почетка производње био популарно средство за превоз, симбол младости, слободе, и независности појединца који га користи, првенствено стога што је по цени био доступнији него аутомобил, а и зато што се њиме не може возити група људи, или породица. Постоје мотоцикли различитих карактеристика, произвођача, и снага мотора, али генерално сви мотоцикли имају исте основне и главне делове:

• Каросерија, носећи оквир или рам, који обједињује све делове у једну целину. Прави се варењем челичних цеви а облаже челичним лимом. Обично обухвата и резервоар за гориво, које може бити бензин, или мешавина уља и бензина за двотактне моторе. У зависности од запремине цилиндра мотори развијају брзине од 50 до 250 километра на час.

• Управљач, који омогућава возачу да регулише правац кретања. Прави се од челичне цеви која је повезана са предњим точком, односно виљушком на којој се он налази. На њој се налазе рукохвати, као и ручице повезане са системом за промену брзине, ручице гаса и кочнице и дугмад за активирање сигналних уре|аја.

• Точкови, који обезбеђују удобну и сигурну вожњу, састоје се од пнеуматика (гума) постављаних на носаче(фелне). Још удобнију вожњу обезбеђују амортизери, који служе да ублаже ударе током вожње.

• Мотор, који може бити разних кубикажа (запремина цилиндра) и снага, треба да обезбеди механичку енергију за покретање мотоцикла сагоревањем горива. Већина мотоцикала има двотактни бензински мотор.

• Преносни механизам обезбеђује пренос обртања и снаге са главног вратила мотора на задњи точак. Поред ланчаног преносника, овај систем састоји се и из квачила( спојница). Најсавременији мотоцикли имају аутоматску промену брзине додавањем или одузимањем гаса.

• Кочиони механизам обезбеђује могућност заустављања мотоцикла када се за то укаже потреба. Предњи точак се обично зауставља преко ручице кочнице на управљачу, а задњи ножним кочницама. Најбољи начин заустављања свих возила јесте смањивањем гаса, до заустављања, уз незнатну употребу кочница. Намерна залетања и нагла кочења проузрокују већа хабања делова кочионих механизама, која се и пажљивом употребом ионако хабају, па је замена делова чешћа, а могућност отказивања кочница већа. Кочнице су најважнији део сваког моторног возила. Само добре кочнице чине возило добрим и безбедним.

• Електрични уређаји обезбеђују мотоциклу функционисање свих сигналних уређаја (светала, сирена, итд.) и система за паљење смеше (свећица), без чијег исправног функционисања нема ни рада мотора. Електричну енергију сваком мобилном возилу обезбеђује генератор једносмерне струје уграђен у возило а повезан преносником са вратилом мотора.Када мотор ради, обртање са вратила мотора преноси се преносником до ротора генератора, а када се ротор генератора обрће у намотајима статора индукује се електрична струја, која се користи за рад свих укључених електричних уређаја у возилу, као и за допуну акумулатора, уколико га возило поседује.

Аутомобили

Предак данашњег аутомобила јесте војни трактор који је 1771. год. у франциској конструисао Никола Кињо. Погон овог трактора је парна машина.

Данашњи аутомобили као погонску машину користе моторе СУС (Ото, Дизел, Ванкел).

Аутомобил је врло компликована машина и само мањи број држава на свету има развијену и самосталну аутоиндустрију, док остала већина нема технолошку развијеност на нивоу који је потребан да би се направио аутомобил и имала аутоиндустрија.

Најчувенији произвођачи аутомобила су :

• Немачка ( Мерцедес, Волксваген, БМВ, Ауди, Опел, Мајбах (компанија која прави искључиво веома скупе и луксузне аутомобиле, тако да је код нас готово анонимна)),

• Француска ( Рено, Пежо, Цитроен),

• Енглеска ( Мини, Астон Мартин, Ролс Ројс, Ровер),

• Италија ( Фијат, Ферари, Масерати, Ламборђини),

• Шведска ( Саб, Волво),

• Русија ( Лада, Камаз (који производи само камионе)),

• САД ( Форд, Шевролет, Крајслер, Доџ, Хамер,Бентли),

• Јапан ( Тојата, Митсубиши, Хонда),

итд.

У Србији највећи произвођач аутомобила била је Застава у Крагујевцу, која је својевремено извозила и на тржиште САД ( Југо ), а мотори за исте производили су се у Београду(БМД). Заставу је преузео Фијат , који је и финансирао-кредитирао градњу фабрике Застава аутомобили. Застава је углавном производила и производи лиценцирана Фијатова возила. И Југо и Флориду су, заправо, пројектовали инжењери Фијата по наруџби Заставе аутомобили.

Поред Крагујевца, возила друмског саобраћају производе се и у Прибоју (Фап) и у Београду(Икарбус), углавном производwа камиона, аутобуса и радних машина.

Аутомобили се користе за превоз путника и терета на већа растојања, а крећу се путевима на сопствени погон.

У зависности од намене могу бити:

• путнички, за превоз путника и имају до 8. седишта,

• аутобуси, за превоз путника и имају више од 8. седишта,

• теретни, камиони, за превоз терета,

• специјални, возила полиције, ватрогасна кола, амбулатна кола, тркачки, итд.

Аутомобили, без обзира на произвођача или тип, величину или цену, имају следеће главне делове: