5.5. Основи телевизијске технике

Телевизија представља систем за пренос видео медија на мање или веће удаљености помоћу електромагнетних таласа...

Да би се остварио телевизијски пренос потребан је ТВ предајник и ТВ пријемник.

ТВ предајник

Видео сигнал добија се помоћу видео камере у којој се слика, звук или покрет претвара у електричне импулсе.

Затим се ови електрични импулси (видео сигнали) појачавају и модулишу у високофреквентне осцилације, које се преко предајне антене шаљу у етар у облику електромагнетних таласа.

Антена ТВ пријемника прима ове таласе и претвара их у електричне импулсе, који се у ТВ пријемнику демодулишу, и доводе до екрана (слика-видео сигнал) и звучника (тон-аудио сигнал).

На екрану ТВ пријемника демодулисани видео сигнали претварају се у слику, осветљавањем великог броја тачкица које заједно чине слику-површину екрана.

Слика се на екрану појављује онаква какву ју је снимила камера, односно онаква какву ју је одређена ТV станица припремила за емитовање (увек треба имати на уму да то није исто).

Поменуте светле тачке појављују се на екрану пријемника за 1/25 s (за европски стандард ТV пријемника PAL и SECAM*), односно за 1/30 s (за амерички стандард NTSC*).

Људско око ово кашњење формирања слике на екрану није у стању да региструје и доживљава појављивање слика као тренутно и истовремено.

* Развојем рачунарске технике данас сваки корисник компјутера може без проблема обрађивати сваку врсту видео медија, монтирати видео и аудио запис, подешавати величину , резолуцију, убацивати текстуалне и разне друге ефекте у свој видео, итд, те резати све могуће врсте видео докумената у разним форматима, које DVD плејери могу читати.

Програми за обраду видео докумената нуде опције подешавања видео докумената за разне врсте пријемника (екрана) па је корисно знати и називе стандарда екрана ТВ пријемника.

Телевизијски пријемник

Високофреквентне осцилације које прима антена ТВ пријемника садрже и видео и тонски сигнал.

У ТВ пријемнику се ове компоненте раздвајају те се врше посебне демодулације видео сигнала, који се доводи у кинескоп-екран, и тона који се шаље у звучник.

Кинескоп, или катодна цев уједно је и најважнији део ТВ пријемника*.

*Лекција и даље предвиђа информисање ученика о принципу рада телевизијских пријемника који се више готово и не користе, и који ће у ближој будућности потпуно престати да се производе.

Дакле, у овој лекцији нема никаквих објашњења о функционисању LCD и LED телевизијских пријемника

Кинескоп

Кинескоп је стаклени балон из којег је извучен ваздух.

Предња страна кинескопа премазана је специјалним луминисцентним материјалом и назива се екран.

У грло кинескопа смештене су још катода, управљачка и убрзавајућа електрода.

Катода кинескопа избацује сноп електрона према екрану.

На местима где падају електрони (екран) засветли луминсцентни материјал, разним нијансама, што зависи од интезитета снопа послатих електрона.

Убрзавајућа електрода даје снопу електрона убрзање а управљачка регулише интезитет снопа.

Светле тачке које се појављују на екрану образују слику.

Телевизија у боји

Принцип рада телевизије у боји заснива се на појави да се све боје могу добити мешањем црвене, зелене, и плаве боје.

Телевизијске камере за снимање у боји садрже три CCD видео чипа од којих сваки реагује на једну од три основне боје.

По уласку у камеру свака боја разлаже се на основне и шаље у CCD чип за ту боју, након чега се добија електрични импулс, односно видео сигнал за одређену боју.

Ове информације везане за боје тако постају саставни део високофреквентног електромагнетног таласа који прима антена ТВ пријемника.

У ТВ пријемнику након демодулације ове информације, везане за сваку боју посебно, долазе до три катодне цеви, које исијавају електронске снопове за сваку од основних боја.

На екрану се светлуцањем тачака добија слика са нијансама боја, односно приближно онаква какву је и камера снимила.

Интезитет обојености може се мењати и подешавати и на самом пријемнику.

Резолуција екрана

У досадашњем излагању било је доста пута помињано да се екран ТV пријемника састоји од мноштва тачкица, које светлуцају у зависности од електронског снопа који на њих пада разним нијансама боја и интезитетима осветљености.

Дакле, екран ТВ пријемника можемо посматрати као шаховску таблу, само је на екрану број поља много већи.

Цела површина екрана подељена је пољима, и што је тај број поља већи пријем слике биће квалитетнији.

Број поља која чине екран називамо резолуцијом.

Већа резолуција значи да се на истој површини слике одређене величине та слика представља већим бројем тачкица (поља).

Када повећавамо резолуцију слика се повећава ( и димензионо, и квалитативно и меморијски-повећава јој се величина у бајтима) и обрнуто.

Монитор компјутера ради на скоро истом принципу као и екран ТВ пријемника, с тим што се његова резолуција врло лако може мењати споља.

ТV антена

Да би ТV пријемник добијао довољно јак сигнал потребна је и добра ТV антена, која је и правилно постављена.

Антену треба постављати даље од проводника струје, на највишем месту крова.

Пошто се налази на врху крова пожељно је њено уземљење.

Данас се ТВ сигнал преноси и преко сателита, а све чешћа је уградња кабловске телевизије, где се пријем сигнала врши из специјализованог центра чије услуге пријема се плаћају.

За спајање антене и ТВ пријемника користе се коаксијални каблови.