2.2. Својства материјала

Сваки материјал има физичка, хемијска, техничка, и механичка својства...

Физичка својства материјала су непромењива. У физичка својства спадају изглед - боја материјала, густина, специфична електрична отпорност (проводљивост електричне струје и топлоте), тачка топљења, и др.

Хемијска својства материјала обухватају хемијски састав, афинитет(способност мешања са другим материјалима у циљу добијања неке легуре, или другог материјала са новим својствима), отпорност према корозији (оксидација са кисеоником из ваздуха или воде-неки материјали оксидишу, кородирају - рђају, а неки не) и др.

Техничка својства материјала односе се на обрадивост материјала појединим врстама обраде (рецимо, дрво се не може спојити заваривањем, керамика није погодна за обраду резањем, и сл.)

Механичка својства материјала односе се на понашање материјала под дејством сила које на њега делују. Механичка својства материјала су необично важна, јер од њих зависи безбедност и сигурност коришћења неког уређаја, објекта, или пак предмета. Рецимо, важно је да ли је аутомобил леп или не, али је важније да му се делови не распадну током вожње, јер ће то проузроковати несрећу, повреде и људске жртве. Важно је да је кућа естетски лепа, али је најважније да јој се кров и зидови не сруше на станаре, и сл.

Механичка својства материјала се због важност посебно испитују на разне врсте оптерећења, под разним условима експлоатације.

У механичка својства материјала спадају:

• чврстоћа,

• тврдоћа,

• еластичност,

• пластичност,

• жилавост.

Чврстоћа је својство материјала да се одупре дејству сила које настоје да га разоре, или му промене облик. Што материјал може да поднесе веће силе-оптерећења, а да му се не промени облик, или да се не разори, он је чвршћи.Чврстоћа зависи од врсте материјала, али зависи и од врсте напрезања (правца деловања сила на материјал).

Врсте напрезања којима предмет-материјал може бити изложен су: