7.1. Систем копненог саобраћаја

Праву револуцију и масовну производњу аутомобила омогућили су изумитељи мотора са унутрашњим сагоревањем (СУС), Рудолф Дизел и Николас Август Ото. Мотори, који раде на приципима који су они открили, и данас се уграђују у средства друмског саобраћаја. Рудолф Дизел је пронашао Дизел мотор, а Ото Ото мотор, или бензински мотор. Феликс Ванкел је изумео и Ванкел мотор, седемдесетих година 20. века, и мада га уграђују неке јапанске фабрике аутомобила, није се показао бољим од горе поменутих. Овај мотор је заправо модификација Ото мотора који има обртни клип. Како су све поменуте моторе пронашли немачки инжењери, први аутомобил на бензински погон саграђен је 1885.год. а саградио га је Карл Фридрих Бенц. Овај аутомобил има три точка и развија брзину од 10 km/h. Данас се чува у Немачком музеју у Минхену и у возном је стању.

Аутомобил који је највише произвођен је први дизајн Фернинанда Поршеа, популарна "Буба", немачке фирме Волксваген (Volkswagen, прев.Народни ауто, или народна кола), коју је она производила пуних 49. година. Направљено је преко 20.000.000. аутомобила овог типа.

Погледај филм о моторима са унутрашњим сагоревањем

Систем железничког саобраћаја

Инфраструктуру железничког саобраћаја чине железничке шине-пруге (надземне и подземне) и железничке станице. Основно саобраћајно средство железничког саобраћаја је локомотива. На локомотиву се каче вагони, а цела композиција назива се воз.Вагон је шинско возило без сопственог погона.У зависности од врсте вагона воз може бити путнички и теретни.Према врсти мотора који их покреће локомативе се деле на:

1. парне локомотиве

2. дизел

3. електричне

Историјат железничког саобраћаја

Прва железничка пруга направљена је на линији Шилдон-Дарлингтон-Стоктон, а први полазак воза са станице десио се 27. септембра 1825.год. Тај воз вукла је машина на парни погон звана Локомоушн ((Locomotion) (отуда се вероватно и на нашем језику машина која вуче воз зове локомотива?)), а њен конструктор био је Џорџ Стивенсон. Зато се Џорџ Стивенсон сматра творцем железничког саобраћаја.

Никако не смемо заборавити заслуге Џејмса Вата, који је направио први топлотни мотор у историји - парну машину, јер без његовог проналаска не би било ни прве локомотиве. О њему ће се учити и на часовима физике и историје. Његов проналазак је толико значајан за историју човечанства да се назива или означава као прва индустријска револуција. Мотори СУС, Дизела и Ота, су друга индустријска револуција, електромотори и генератори трећа, компјутери четврта, а вештачка интелигенција и роботи пета. Ми живимо у доба пете тзв. пете индустријске револуције.

Прву електричну локомотиву и систем њеног напајања, односно електрификацију пруге осмислио је немачки инжењер електротехнике Вернер фон Сименс и приказао га на Берлинској изложби 31.маја 1879.год. Захваљујући овом проналаску и његовој продаји направио је фабрику Сименс (Siemens), која постоји и дан данас, и највећа је фабрика електричних уређаја у Европи, а поред GE (General Elektrics) вероватно и у свету. Ова фабрика данас производи апсолутно све што постоји у електротехници, а њен први производ била је електрична локомотива.

Koменатар: Ученици знају за компанију Сименс, јер многи имају мобилне телефоне тог произвођача, али погрешно мисле да је то фабрика мобилних телефона. То би исто било као када би за фабрику Мерцедес, Опел, или Ауди, мислили да производи завртње. Од једног гигантског генератора за неку државну електрану који произведе Сименс вероватно заради колико од укупне годишње продаје мобилних телефона.

Преузми или одштампај ову лекцију као документ за припрему часа или ради учења