6.3.1. Хидромотори

Хидрауличне турбине

Хидрауличне турбине претварају енергију воде у радијално (обртно) кретање.

Најстарији облик хидротурбине је водно коло, које се још може видети у воденицама.

Хидрауличне турбине имају велику примену у хидроелектранама.

У хидроелектранама се обртно кретање са хидротурбине преноси на ротор генератора и на тај начин се енергија воде претвара у електричну енергију (детаљније о томе у 8. разреду). У зависности од тога на каквој реци је саграђена, свака хидроелектрана има одговарајуће турбине.

Разликујемо три врсте електрана и три врсте турбина:

1. Проточне хидроелектране, које се граде на великим рекама, са великим протоком и велике кинетичке енергије воденог тока, за покретање генератора користе Капланове турбине.

2. Електране са средњим падом, које се граде на мањим рекама, које немају велику кинетичку енергију водног тока, за покретање генератора користе Франсисову турбину. Одлика ових електрана је висока брана. Да би се води вештачки дала енергија коју не поседује, река се прегради браном велике висине, да би се добило језоро што веће дубине. Зашто? Што је језеро веће дубине потенцијална енергија воде са дна језера биће већа, јер ће је притискати већа количина воде својом тежином (Паскалов закон:Притисак се у течностима и гасовима равномерно преноси у свим правцима-на истој дубини, висини). За покретање ротора генератора користи се вода са дна језера, која се системом цеви доводи до лопатица Франсисове турбине.

3. Хидроелектране са високим (великим) падом се граде на планинским рекама, које су увек брзе, али омање, без великог протока, користе за покретање генератора Пелтонову турбину. Одлика ових хидроелектрана је да се постројење са генераторима налази далеко од језера, односно саме реке чије се вода користи. Реке тече на великој висини, направи се језеро, а онда се системом цеви вода са врха планине спушта у подножје, где се направи електрана. Пошто вода пада са велике висине она добије велику потенцијалну енергију.