4. 5. Папир, текстил, пластика

Папир

Папир се веома много и често користи у животу људи. Осим за писање и штампање, користи се за израду амбалаже, изолацију, и др. Папир се добија из ситних биљних влакана (целулозе) који се спајају додавањем лепка, а простор између њих попуњава се минералним пунилима, најчешће каолином (бела глина). При додиру са водом папир губи своја својства, влакна се раздвајају, те се мора држати и чувати на сувом.

Пошто је дрво највећа биљка (као таква има у себи највећу количину целулозе) за производњу папира се највише и користи. Међутим, папир се може добити и из других биљака, јер све поседују целулозу, па се користи и памук, лан, слама, трска итд. У циљу чувања шума, а и у циљу штедње, у полазну смешу за призводњу папира додаје се и стари папир (рециклира се), а и старе истрошене крпе, или други одбачени одевни предмети од лана или памука.

Технолошки поступак добијања папира

Основна маса за производњу папира добија се млевањем и мешањем сировина, додавањем воде, пунила, лепила и боја.Технолошки поступак приказан је на слици. Од основне масе папир се добија глачањем, сушењем, хлађењем сечењем и паковањем. У зависности од садржаја полазне смеше добијају се папири најразличитијих квалитета, особина, и састава.

Постоји велики број различитих врста папира.

Папир најнижег квалитета је обичан новински папир, до најквалитетнијих за израду новчаница, за тетрапак амбалажу, за развијање-штампање фотографија, самолепљиви папир, дебели хамер папир, папир за пресликавање, пластифицирани папир за графофолије (термостабилан-отпоран на веће температуре), специјални провидни папир за израду техничких цртежа по којем се пише (црта) рапидографом и тушем (паус папир) итд.

Зашто је професионални папир за цртање провидан?

Тушем се не црта по обичном папиру јер се лако размрља. Такође обичан папир се лако гужва, цепа и прља, и неотпоран је на влагу.

На обичном папиру, обично најнижег квалитета, најпре се цртеж нацрта оловком, без неких великих дотеривања, а затим се преко њега пребаци паус папир и преко већ извучених и нацртаних линија повлаче нове тушем, притом водећи рачуна о правилима техничког цртања. Оба папира се причврсте селотејп траком да не би дошло до померања и грешке. Зато је папир за цртање провидан, да би техничари, инжињери, и архитекте, користили туш на већ разрађеном цртежу, чиме се смањује могућност грешака и поновног цртања. Друго, паус папир је веома танак, жилав, и чврст, пластифициран је, и отпоран на хабање и влагу, чиме се продужава век трајања једном нацртаних техничких цртежа.

Због својих особина паус папир је веома је дуготрајан и некад је био незамењив, у време када није било компјутера, плотера и штампача, да очас посла нацртају сачуван цртеж, и када су сви цртежи морали бити нацртани ручно, употребом прибора за цртање. Данас се паус папир ређе користи, јер се важни, дотерани, и финални технички цртежи могу чувати на дисковима, или на хард диску рачунару малтене вечито, а по потреби могу се у свако доба штампати плотером на обичном, много јефтинијем папиру. Но, то не значи да се паус папири више не производе, не користе, и да су изгубили на важности. И поред рачунара и штампача важни, битни, и финални технички документи се и даље, за сваки случај, чувају и у облику цртежа нацртаних на паус папиру. Зашто? Из истих разлога из којих ће студенти свих техничких факултета морати вечито да уче и цртање рукама и прибором за цртање, подједнако као и програмима за цртање. Пример - рачунари не могу да се користе у условима када нема струје, а у ратовима примарни циљеви супростављених страна су електране и електрична постројења, па тек онда индустријска и војна. Чему онда служи техничка документација за израду неког тенка, авиона, или јуришне аутоматске пушке, ако је сачувана искључиво у дигиталном облику?

Врсте папира које би требало поменути су и оне које би ученик могао да користи на часовима ТИИО, и да по потреби осмисли себи неку оригиналну вежбу.

1. пример

У боље опремљеним продавницама рачунарске опреме могу се купити папири за штампање фотографија. Они су уистину доста скупи, и јефтиније је данас однети диск са фотографијама у фотографску радњу снабдевену модерном опремом (једно пет пута) но када сами штампамо фотографије купујући кетриџе и фото папир, али ученик их може набавити и потпуно самостално штампати своје фотографије штампачем.

2. пример

У истим продавницама може се набавити папир за пресликавање, који је још скупљи, али којим ученик може освежити своје старе изношене мајце оригиналним мотивима. О чему се ради? Сваки иоле јачи програм за обраду слика има опцију штампања у огледалу. Та опција, између осталог, постоји и због ове врсте папира, односно пресликавања мотива на мајцу.То је заправо функција штампања у огледалу (обично представљено иконом са Е, или изврнутим Е, или просто написано на енглеском "мајица"). Наиме, подеси се штампач на опцију штампања у огледалу, те се жељена слика или мотив пренесе на папир тако изврнута. Онда се тај папир намести на мајцу па се заграјаном пеглом притиска одозго једно два до три минута. Када се папир скине слика коју смо одштампали на папир из компјутера остаје пресликана на мајци, али управо онако како треба да стоји (неизврнута).

Напомена

Не саветујем ученицима да ово раде на скупоценим, новим и квалитетним мајцама. Но, на овај начин нека старија, јефтинија мајица опет може постати таква да ученик пожели да је носи, бар извесно време. Ознаке такође не смеју бити велике (што ситније то боље) јер је онда мајицу неугодно носити (јер, на месту где се ознака преслика мајица постане непропусна). Такође, одштампани део треба што ближе слици опкројити маказама пре преношења, јер се материјал са папира преноси чим се додирне пеглом, и кад на њему није ништа одштампано. Ове ознаке не трају дуже од пет, шест прања у машини, временом се боје промене или избледе, јер их оштети детерџент и врућа вода. Ако желите да вам оваква својеручна мајца дуже траје перите је ручно. Такође, углавном се продаје само папир за штампање на белим памучним мајцама, тако да су тиме могућности ограничене.

3.пример

Могуће је набавити и беле самолепљиве етикете намењене штампању на штампачима, којима након штампања мотива ученици могу самостално и оригинално украсити своје свеске.

4. пример

Термостабилни папир за графофолије може послужити ученику да уради неку презентацију за било који час. Нажалост, на њему се може штампати само квалитетним ласерским штампачима, јер се слика обавезно размрља ако је одштампана штампачима са мастилом, али се по њему може дивно цртати разнобојним маркер фломастерима.

5. пример

Ученици су засигурно већ користили хамер да ураде паное за учионицу, па нема потреба да се нешто посебно о њему говори.

Картон

Картон се врло често користи за моделовање, а нарочито за прављење макета. Сви картони могу се поделити у две групе

1. сиви картони

2. бели картони

Сиви картони су меки, савитљиви и еластични. Погодни су за обликоваwе савијањем, али се витопере због велике еластичности, па су непогодни за коричење. Бели картони су тврди и крти. Они пуцају приликом савијања, али су погодни за коричење књига и прављење макета.

Текстил

Текстил је материјал који се користи за израду одевних предмета и као такав има велику употребну вредност у свакодневном животу. Грана индустрије која га производи назива се текстилна индустрија. Текстил се добија ткањем, односно преплитањем текстилних влакана на разбоју. На слици је приказан најпростији разбој који се може направити од дрвета или белог картона, а може послужити ученицима за израду разних таписерија на часовима ТИИО, или ликовне културе. У зависности од порекла влакна текстили се деле на природне, вештачке и комбиноване. Природни текстили могу бити биљног и животињског порекла.

Текстили биљног порекла добијају се углавном од памука и лана, али и од конопља.

Вековима је конопље било основна сировина за прављење текстила, због тога што памук није ни могао да се користи, јер се није ни знало да постоји. Памук потиче из северне Америке и тек њеним открићем откривена је и ова биљка. Пре открића памука једра свих једрењака који су крстарили морима била су направљена од конопља, јер се текстил ове биљке одликује великом чврстоћом.

Данас се конопље врло ретко користи за производњу текстила, јер је гајење конопља забрањено у већини држава на свету, због чињенице да се лишће ове биљке може злоупотребити за прављење опојних дрога(тзв. марихуана(трава) је ништа друго до лист конопља).

Текстили животињског порекла су вуна и надалеко позната и чувена свила.

Вуна се добија предењем влакана вуне која се добија стрижењем оваца.

Свила је најквалитетнији и најскупљи текстилни материјал који постоји. Чиста, права свила не може се изгужвати ма шта са њоме радили. Има предиван изглед, диван сјај, малу тежину и велику чврстоћу, а и не гужва се, па се одувек користила за израду одевних предмета (хаљина, кошуља и сл.) Одевни предмет од праве, чисте свиле је веома скуп, па су га себи и некад и данас могли приуштити само најбогатији појединци. Влакно свиле производи једна врста лептира у стадијуму лутке. Овај лептир зове се свилена буба, и пореклом је из Кине.

Када се гусеница свилене бубе спрема за чаурење она се умота у лоптицу направљену од једне једине дуге и танке непрекинуте ните - свилене ните. Тако формиране чауре у облику лоптица се скупљају, потапају у врелу воду, да гусеница у чаури угине, а затим се проналажењем краја свилене нити размотавају на специјалним машинама. Свилена буба је већ вековима домаћа животиња, која се узгаја једино ради производње свиле. Гусеница свилене бубе храни се искључиво дудовим лишћем.

Лептир свилене бубе који је добијен вековном селекцијом и који се и данас користи за производњу свиле не може да лети. У кинеским шумама још увек постоји и дивљи, природни лептир свилене бубе, у свом оригиналном облику, и он може летети. Ова врста лептира може постати угрожена врста само ако нестану стабла дуда у шумама. Свила је толико леп текстилни материјал да је проналаском пластике направљена и њена имитација, вештачка свила, која има сличан изглед и мању цену, али нема и исте карактеристике.

Сви вештачки текстилни материјали добијају се преплитањем веома танких пластичних влакана. Данас постоји веома велики број оваквих материјала, али су најпознатији полиестер и најлон.

Комбиновани текстилни материјали добијају се комбинацијом природних и вештачких влакана. Рецимо 60% памука и 40% полиестера. Каквог је састава текстил одређеног одевног предмета сазнајемо се етикете која је ушивена на унутрашњој страни. На тој етикети се налазе и информације битне за третирање и одржавање тог материјала, као што су температура прања, пеглања, и сл.

Текстил се не користи само у текстилној индустрији. Текстил има примену и у машинској и електро индустрији. Гумена и пластична црева пнеуматских и хидрауличних делова машина, као и каишеви каишника често се ојачавају текстилним влакнима, као и електрични проводници. Текстил у овом случају има функцију арматуре, односно ојачања и заштите тих каблова и црева.