7.2. Систем водног и ваздушног саобраћаја

Трајекти су бродови који саобраћају на острвима. Овим бродовима се превози и роба и путници. На њих се путници укрцавају аутомобилима, камиони са све теретом, аутобуси са путницима, и сл. Реморкери су специјални бродови без којих луке не могу да функционишу. Теретни бродови су најчешће толико велики да не могу сами да уђу у луку, јер им елисе праве тако велике таласе да би потопиле луку и друге мање бродове усидрене у луци. Да се то не би десило, и да би уопште могли да се укотве и касније исплове, велики бродови заустављају се далеко од саме луке - на пучини, односно на безбедном растојању, и гасе моторе, а онда до њих долазе мали и снажни бродови, реморкери, који их помоћу ужади уведу у луку и укотве. На исти начин, кад велики бродови треба да исплове из луке, реморкери их одвуку на отворено море, где је безбедно, и они пале моторе и одлазе у жељеном правцу.

Инфраструктуру водног саобраћаја чине луке.Луке су одувек толико важне да су око свих великих светских лука никли велики светски градови (Марсеј,Њујорк,Сан Франциско, Ливерпул, итд). И наш највећи град је лука, само речног саобраћаја, а не поморског.

Ваздушни саобраћај

Ваздушни саобраћај почео се развијати почетком 20. века.

Творцима овог саобраћаја сматрају се браћа Вирбул и Орвил Рајт, који су 17. децембра 1903, са још четри одрасле особе и једним дечаком, извели први контролисани и постојани лет авионом "Летач 1"који су сами конструисали и направили. Први лет авионом трајао је само 12. секунди, а прелететли су 36,5 метара, летевши на висини од 2,5 до 3,5 метра. Овај авион има ланчани погон (покрећу га путници мотајући педале), а највећа брзина у ваздуху му је 48 km/h, и чува се у Националном ваздухопловном и свемирском (NASA) музеју у Вашингтону.

Ваздушни саобраћај се развио веома брзо после лета браће Рајт.

Већ 1909. Луј Блерио је прелетео Ламанш, почела је фабричка производња авиона и за време 1. светског рата све војске имале су нови род - авијацију.

Између два светска рата за превоз путника су се користили углавном Цепелини, велики балони испуњени хелијумом, али је брзо престала и њихова експлоатација у те сврхе јер су често експлодирали. Иако се више не користе за превот путника и терета цепелини се и даље производе и користе, али углавном у рекламне сврхе.

Авиони тога времена нису могли да прелеђу велике даљине и да превозе много путника. Изузетан подвиг, који је указао на велике могућности авиона и ваздушног саобраћаја уопште, извео је амерички пилот поштанске авијације, Чарлс Линдберг, који је 20.05.1927. први успео да прелети Атлански океан на преуређеном поштанском авиону, да би могао да прими довољно горива за читав лет, који је назвао Дух Сент Луиса. Овај лет му је донео светску славу и од анонимног поштара претворио га у медијску звезду коју су сви славили.

Само неколико дана после слетања у Париз, на позив енглеске краљице истим авионом је одлетео у Лондон, где је добио титулу витеза, а по повратку у Америку слављен је као национални херој.

После овог догађаја почиње градња великих авиона и успостављање ваздушних линија на великим растојањима. Линдбергов лет трајао је 33 сата, а то исто растојање данашњи авиони прелећу за 3 до 4 сата. Данашњи модерни авиони имају за моторе ракетне и млазне пропулзоре који су развијени после 2. светског рата.

Инфраструктуру ваздушног саобраћаја чине аеродроми, велике писте за слетање авиона, са свим прикључним објектима за пријем путника (ресторани, хотели, маркети, службе безбедности и сл.), и са радарском контролом-командним торњем.