3. 2. Принцип деловања резних алата

Сви резни алати делују на принципу клина. Принцип обраде је следећи:

Врх ножа, у облику клина продире у материјал неком силом (сила резања) до неке дубине (дубина резања, или посмак) а онда се његовим померањем, или померањем предмета обраде, скидају делови материјала, који се откидају од основног материјала услед смицања.

На тај начин се, понављањем поступка, скида слој по слој материјала, а предмет обраде обликује до жељеног облика. Састругани, отпали делови материјала називају се струготина.

Зато се обрада резањем назива и обрада скидањем струготине.

Геометрија резног алата

Постоје многи резни алати и поступци скидња струготине, али сви резни алати без разлике имају формиран врх у облику клина, који се другачије назива и нож. Геометрију резних алата најбоље је објаснити на примеру стругарског ножа.

Једини резни алат који нема формиран нож је тоцило, и брусни папир (шмиргла). Тоцила, а и брусни папир праве се од ситних зрна тврдих материјала, као што су вештачки дијамант (или прави-природни), корунд, и силицијум карбид, који се међусобно повезују керамичким везивом. Ови алати се не тупе, самим тим и не оштре, али се троше. Пошто су зрна неправилног облика, она својим оштрим деловима скидају ситне слојеве материјала, али услед оптерећења и она се временом откидају - одлепљују од свог везива. Тако временом од брусног папира остане само папир, а тоцило се смањи, па се више не могу употребљавати. Брушењем се изводи само завршна обрада, посмаци су мали, а брзине велике.

Тестера има јасно видљиве ножеве, само их је више и поређани су један иза другог. Код тестера су ножеви савијени у страну, сваки следећи у супротну од предтходног. Свака тестера је овако конструисана јер другачије не би могла да реже. Савијени врхови су ту да омогуће прављење довољно широког канала, кроз који тело тестере, када већ доспе дубоко у материјал, може слободно да пролази.

Ученицима се тестерица често заглављује у материјал, посебно у 5.разреду, када први пут почну да је користе. Зашто? Зато што је дрво меко, а ученици журе и запињу, па више тестером секу као ножем, уместо да без запињања тестеришу лаганим покретима напред назад (горе-доле). Пошто не направе канал кроз који тестерица може слободно да пролази, она им се заглави, и тада се или толико искриви приликом вађења да је неупотребљива, или се поломи.

Но, било да ученик тек почиње да користи резни алат или не, једна или две тестерице не може да задовољи његове потребе на часовима моделовања модела од шпер плоче.

И бургија има формиран нож, и то два, али се могу видети само у погледу одоздо (ученик који показује занимање за ову проблематику нек потражи бургију и нек препозна углове резног алата). Због сталног трења струготине по грудној површини алата, алат се временом хаба и повремено га је потребно наоштрити, уколико је од брзорезног челика (материјал од кога се праве квалитетни резни алати-више о томе у 7.разреду). Савремени резни алати, односно њихови ножеви, се израђују и од синтероване керамике. Ови ножеви се не оштре, већ се мењају, јер имају облик плочице (од керамике је само врх алата-нож) која се причвршћује на тело од челика. У пракси су се показали као бољи од челичних, али су и скупљи.

Ученици ће углавном користити само ручне резне алате па ће само о њима и бити речи.

Неке информације о алатима које ће редовно користити већ су добили, а у наредним лекцијама ће сваки бити описан до детаља, уз корисне савете за употребу.