3.3. Од идеје до реализације

Основни прибор за ручну израду техничких цртежа у школи чине два троугла (60°, 90°, 30° и 45°, 90°, 45°).

Овоме треба придодати оловке (H,HB, и B), гумицу, лењир (за дуже линије), резало и шестар (који није од пластике са рупом за гурање оловке). Могуће је набавити и разне кривуљаре и шаблоне, као и школске табле за цртање. Но, за градиво техничког цртања заступљеног у основној школи ученику су неопходна на сваком часу два троугла, или комбинација лењир-троугао (једним се не могу цртати паралелне линије, зато постоје ролери), гумица, графитна оловка и шестар.Остали цртачки прибор за основни ниво школовања не би требало да буде неопходан. Поред прибора потребан је и папир за цртање, било свеска А4 формата (без линија), било празан А4 папир у фасцикли, или са већ одштампаним оквиром.

Оквире можете преузети са овог сајта из лекције истог наслова за пети разред.

Врсте графитних оловака

Постоји много произвођача оловака али стандард разликује само три врсте:

1. H-оловка са тврдим графитним језгром која оставља танке, бледе трагове (линије). Што је број поред ознаке H већи оловка је тврђа. Рецимо, 4H оловка је дупло тврђа од 2H, а четри пута тврђа од H.

2. HB-оловка са графитним језгром средње тврдоће.

3. B-оловка са меким графитним језгром која оставља дебеле, тамне трагове(линије). Што је број поред ознаке већи она је мекша. 2B оловка је дупло мекша од B, итд.

Било да ученик користи дрвену графитну оловку, било да има патент оловку, добро му је да набави по једну оловку од сваке врсте, односно кутију са минама (нек види "Врсте линија" и разумеће зашто).

Најсавременији прибор

Од кад постоје информационе технологије и рачунари постоји и цртање рачунаром уз одговарају}и софтвер, те плотери (раније специјализовани роботи, а данас велики штампачи) којима су се они преносили (штампали) на папир.

Програми специјализовани за техничко цртање и моделирање су сви програми типа Catia, AutoCAD, мада постоје и други програми у којима се успешно може цртати, тек за нијансу спорије , рецимо CorelDRAW, у коме се са графикама и текстом може радити шта год вам падне на памет.

За израду техничке документације било којег компликованијег производа, машине или уређаја потребан је тимски рад, јер техничку документацију чини гомила цртежа. Идеје се разрађују тимски, и до готовог производа се долази ангажовањем великог броја стручњака-инжењера. Данашње савремене технологије и програми омогућавају велику брзину израде цртежа, као и брз приступ табеларним, искуственим или стандардним подацима, који се морају пратити када се пројектује нов производ.

Пре двадесетак година за израду комплетне техничке документације за нов модел аутомобила биле су потребне године рада, док се тај проблем данас решава за неколико месеци.

Доказ томе је и чињеница да су некада од старог до новог модела аутомобила неког произвођача пролазиле године, а данас произвођачи лансирају и неколико нових модела за годину дана. Са овим у вези занимљива је прича о Форду Т, који се деценијама производио као једини модел компаније, као савршен аутомобил и без икаквих иновација и измена, док се није појавио Шевролет Фантом, који је био другачији, лепши и наоко занимљивији, након чега су сви погони за производњу модела Т уништени, а аутомобил престао да се производи. Прича о моделу Т и Фантому заправо говори да купцима аутомобила није интерес само да аутомобил буде технички савршен већ да буде и другачији, лепши, модернији, занимљивији. Аутомобил је одавно престао да буде само средство транспорта већ је и статусни симбол појединаца, а и друштава у целини.

Развој технике, роботике, вештачке интелигенције и информационих технологија доводи до тога да производи машинске индустрије бивају све јефтинији, јер се раде брже и са мање радника, али да се број запослених у таквим индустријама смањује.

За те послове потребно је врло високо образовање и креативност, па је у развијеним државама света тренд што је могуће вишег образовања стално присутан, а и ми смо сведоци да је све теже и теже наћи послове са средњошколским дипломама, јер се у машинској индустрији углавном тражи или врло велика стручност, или никаква, односно проста физичка радна снага. На крају ће, грубо речено, у фабрикама машинске иднустрије радити само они најбољи, најстручнији, и најпаметнији појединци које неко друштво изнедри, или у том друштву машинска индустрија уопште неће постојати.

Доказ томе лежи у чињеници да већина држава и друштава на свету заправо уопште и нема сопствену машинску индустрију, и да све машине и остале производе машинске индустрије које постоје заправо производи мањина држава на свету. Претпоставка је да ће у буду}ности 75% запослених, а можда и свих 100%, радити искључиво на истраживачким пословима, или на пословима пројектовања, док ће све остале послове изводити роботи.

Преузми или одштампај ову лекцију као документ за припрему часа или ради учења