Вашари Хипербореје

ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ТОРКВАТА ТАСА

И ЊЕГОВОГ ДОМАЋЕГ ДУХА.

СПОМЕН НА РУВАРЦА

1

- Како си, Торквато? - упитао је једном домаћи дух

талијанског песника.

- Ти знаш добро како може да се осећа у тамници и у

невољама до гуше.

Велики италијански песник са краја ренесансе (1544 -

1595), аутор Ослобођеног Јерусалима и Аминте, био је

затворен у болници Свете Ане у Ферари. Према Мансовој

књизи "Тасов живот" и Мураторијевој расправи "Снага

човекове маште", Тасо је за време свог лудила уобразио да га

посећује домаћи дух са којим је разговарао.

Несрећна судбина Таса утицала је на Ђакома

Леопардија да направи извештај о тим разговорима.

Тасо се поверава Домаћем Духу.

- ... О, кад бих могао поново видети своју Ленору.

Сваки пут кад се Ње сетим, пролазе ме жмарци радости

који ме обузму од темена до врха прстију, тако да нема ни

једног нерва, ни једне вене која не устрепти...

Елеонора д Есте , сестра ферарског војводе Алфонса ИИ

у коју је, према легенди, Тасо био заљубљен.

- Коју ствар сматраш за слађу од ове две: видети

љубљену жену или мислити о Њој? - пита Дух.

- Не знам - одговара Тасо. - Кад је била преда мном,

чинила ми се жена; далека, чинила ми се и чини ми се као

богиЊа.

- Те су богиЊе тако милостиве да, кад им се човек

приближи, одмах сакрију своје божанство, скину своју сјајну

ауреолу и стрпају је у xеп да не би засениле очи смртнику који

им прилази.

- Ти, на жалост, не говориш истину. Али, зар ти се не

чини да је велики грех жена у томе што нам у стварности

постају толико различите од оних какве смо их замишљали?

Дух не види каква је кривица жена...

одломак из књиге, уводна проза