Поклон-књиге Бела Тукадруза

( 23. август 1971. године )

Лепо си све то смислио, Боже,

у тихо сунчано летње поподне.

Изненадни долазак и одлазак анђела,

спуштање завеса, скидање коже.

Мрак шуме непрегледне, непроходне.

Сласт и бол дрхтавих тела.

Судар тела кратак, разоткрио

је право стање ствари.

Титрави пламичак свеће

плану: не тело, већ душа - крвари.

Анђео је исчезао кроз капију родног дома,

упекла је над двориштем и сокаком звезда псећа.

Чини ми се да је сенка дуда преко пута

била пребачена преко плота, као врећа.

Добијамо с времена на време писма са разних тачака ове наше планете, од Канаде до Аустралије и Бразила и Сахаре, где наши пријатељи траже неку од књига Бела Тукадруза. Овом приликом у ситуацији смо да поклонимо књигу "Затим, према светлости"