Јован Стерија Поповић (1806 - 1856) је рођен у Вршцу 1806.године од оца Грка и мајке Српкиње. Због слабог телесног састава и крхког здравља, као дете био је искључен из плахих дечијих игара. Био је стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром. Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Ишао је у гимназију у Сремским Карловцима, а затим у Темишвару и Пешти. За време похађања школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе Мађарске. То је на њега оставило велики утисак.
Једно време Стерија је био приватни наставник и адвокат у родном месту док није позван да дође у Крагујевац да буде професор на Лицеју. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од 1842.), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је 1841. отворен његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Од 1848. је живео у Вршцу, усамљен и разочаран. Ту је и умро 1856. Пошто је живео у време када и Вук Караџић, имао је прилике да се као интелектуалац и образован човек изјасни о Вуковој реформи језика. Био је убеђени противник Вуковог настојања да народни језик уђе у основицу српског књижевног језика, мада у својим драмама, природно – због карактеризације ликова, користи народни језик.
У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега, и до данас остао најбољи српски комедиограф. Он је писац са већом књижевном културом; он зна за класичне узоре у страним књижевностима и први почиње да разумно, објективно и критички посматра и слика савремени живот српског друштва. По својој природи он је био предодређен само за чисто интелектуална стварања, зато је он само у комедији дао пуну меру. Његове комедије су најчешће оштра сатира (погледај опширније о сатири у делу о Радоју Домановићу и његовим сатирама) изопачених карактера и нарави.
Главна јунакиња комедије „Покондирена тиква“ је Фема, жена опанчара. Када јој је муж умро, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19.века. Чини ли вам се да је било присутно само тада? Да се вратимо на нашу тему: елем, такво грађанско друштво се богатило и почело да се преко сваке мере поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима су исмевали ту појаву.
Кликом на жуто дугме испод, отвори е-књигу да бисте је прочитали на порталу Растко.
Или, преузмите књигу у Ворд-документу овде.
Погледајте и филм Покондирена тиква, али тек након читања књиге.
Погледај како је Стеријина драма подељена. Навикао си да то буду чинови и сцене. На који начин Стерија именује делове драме? Који су ти изрази ближи? Због чега? Како разумеш значење термина које користи Стерија?
Стеријине драме су дидактичке (поучне), са коментарима. Шта сте од тога препознали у овој драми?
Које ликове срећемо у комедији и по ком би их критеријуму ти разврстао? Зашто?
Како тумачиш немачку народну пословицу: „Где је мода врлина, тамо врлина није у моди“? Које мане срећеш у комедији и које врлине су им супротстављене? Образложи сваку ману и врлину: ко је њен носилац, како се понаша.
Троделну структуру комедије чине увод, заплет и расплет. Који делови радње представљају заплет? По чему су увод и расплет слични?
Шта мислите, ком лику је Стерија подарио своје речи? Какав је идејни свет тог лика?
Размисли да ли Стеријина драма има срећан крај. Образложи своје мишљење. да ли се фема стварно променила или
Објасни порекло речи покондирена и симболику израза "покондирена тиква". Обавести се о феноменима које означавамо синонимима: сноб, полтрон, малограђанин, скоројевић. Направи белешке и извести остале о тој појави. Зашто је та појава непожељна?
Направи речник ноблеса пописујући ноблес-речи из комедије и њихово тумачење. У Стеријино време језик је био другачији и људи су другачије вредновали језик и стремили да оставе утисак отмености. Који језик данас има те вредности којима људи стреме? Направи и ноблес-речник данашњег човека. Пођи од својих вршњака. Пази - није коришћење сваке реч страног порекла аутоматски и снобизам, него само уколико се она накардњеним коришћењем жели оставити утисак учености, посебности, упућености у неку тему, о којој се заправо не зна много.
Које су особине и понашања људи око тебе данас исте као и у Стеријиној драми. Препознај данашње "Феме" по овим питањима:
однос према одевању
језик којим се служи
однос према култури и традицији свог народа
однос према новцу
Завирите у своје срце, навике и скривене жеље. Шта би мењао код себе како временом не би постао Фема? Које особине и навике треба да негујеш и јачаш како не би био малограђанин, сноб.