У сарадњи са наставницом музичке културе Верицом Маливук и њеном музичком секцијом целу годину, а не само један дан, посветили смо музици. Они су певали, а ми смо радили све остало.
Десило се и да се у години 100 година од смрти Мокрањца навршило 170 година од рођења Вука Караџића, па су руковети и умотворине које је сакупљао Вук Караџић биле одлична комбинација и инспирација да се подсетимо каквог све блага имамо.
Ученице са хора су успеле да сажму најважније информације о Мокрањчевим руковетима и да их по пореклу (где су певане) сместе у писамца на мапи Југославије.
Истовремено су старији ученици Клуба читалаца са наставницом Горданом Вујовић на исти начин на мапу сместиле Вукове збирке народних умотворина.
Како је карта представљала само Србију и Црну Гору, то су нека писамца стављана ван мапе, па је ова мапа била и идентитетска мапа и говорила не само где су Мокрањац и Вук путовали, него и где ју Срби живели, певали, надали се и стварали.
Колико је било тешко сажети текстове о Мокрањцу и руковетима, толико је било лако запевати руковети под палицом наставнице верице.
певало се у Мокрањчевој години много и лепо да смо решили да уведемо традицију годишњих концерата ученика школе на Митровдан, а мна пролеће у дворишту школе.
Ове године први митровдански концерт (дан рођења Вука Караџића и дан просветних радника Србије) био је посвећен Мокрањцу, а концерт на пролеће популарним обрадама етно-музике.
У припремању изложбе са ученицима члановима Клуба учествовале библиотекарка Славица Јурић и наставница српског језика Гордана Вујовић.