Стеван Раичковић (1928-2007) је писац за децу и за одрасле. Ово је прича и за старе и за младе. За младе је добра јер је кратка и бајковита, а за одрасле и старе јер је њен јунак старац.

Бајка о храсту има јунака који је живео дуго и лепо. Дуго је живео и нагледао светлости и није му жао да потпуно иструли. Жао му је само што није могао да се макне са места и обиђе своју браћу по свету, да чује и види како они живе. Он осећа да сем његове шуме постоји још небројено стабала…

ОВДЕ можеш прочитати или преузети књигу у електронској форми.

1. Учио/учила си да је бајка прича у којој је приказана борба између добра и зла. На први поглед ова кратка прича нема карактер бајке, а опет има нешто заједничко са класичном бајком. Шта је то бајковито у овој причи о старом храсту?
2. На каквог човека те подсећа стари храст?

1. За чим чезне стари храст? Шта мислиш шта је његова последња жеља? Да ли ти се допада крај ове бајке, зашто?
2. Како разумеш део у причи где се из сузе старог храста развиja зелени листић? Шта ће се родити из тог листића? Може ли то бити нешто што ће премостити даљине и спојити раздвојену браћу? Објасни зашто тако мислиш.

1. Када би храст могао да хода, где би волео да оде? Помози му да упозна свет и одведи га на нека занимљива места која би му се допала? Упознај га са неким са ким би се осећао одлично. Нека му храст исприча нешто о својој постојбини. Све то напиши у другом делу бајке у којој је храст проходао. Аутор те бајке си ти.