Миле Медић,

"Завјештања Стефана Немање"

Београд, Филип Вишњић, 2004.

О писцу и делу

Миле Медић је српски књижевник рођен 1933. године у Книну, у данашњој Хрватској. Књижевност и језик студирао је у Загребу и Београду. Његово најуспешније дело је "Завјештања Стефана Немање", за које је Медић инспирацију проналазио у средњем веку, у добу Немањића.

„Немањино завештање” је постало популарно међу књижевницима и професорима српског језика и књижевности. Ово дело су често рецитовали на приредбама. Многи су стекли утисак да је реч о делу Стефана Немање. Чак су га и издавачи понекад публиковали без навођења имена аутора.

Послушај одломак из књиге "Завјештања Стефана Немање" о језику

Задаци уз књигу

  1. Истражи појам завештање. Забележи објашњење које пронађеш у речнику.
  2. Текст се разликује од нашег начина говора. Уочи по чему се разликује. Каква је разлика између речи: ријеч, тијело, човјек, увијек и речи: реч, тело, човек, увек? Истражи ту појаву у језику и објасни какао је до ње дошло и због чега.

Кад урадиш 1. ниво, ради

Протумачи неке од следећих делова текста:

  • "Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
  • Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
  • Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима.
  • Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
  • Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
  • Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
  • Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се.
  • Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу."

Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на



  1. На који начин данас можемо очувати сопствени језик? Можемо ли га заштитити од промена? Колики допринос може дати мали обичан човек? Шта ти можеш учинити?
  2. Уколико имаш идеју, можеш дописати ново сопствено поглавље Завештања.

Задатке уради у свом дневнику.

Приказ и задаци: Гордана Вујовић