Миле Медић,
"Завјештања Стефана Немање"
Београд, Филип Вишњић, 2004.
О писцу и делу
Миле Медић је српски књижевник рођен 1933. године у Книну, у данашњој Хрватској. Књижевност и језик студирао је у Загребу и Београду. Његово најуспешније дело је "Завјештања Стефана Немање", за које је Медић инспирацију проналазио у средњем веку, у добу Немањића.
„Немањино завештање” је постало популарно међу књижевницима и професорима српског језика и књижевности. Ово дело су често рецитовали на приредбама. Многи су стекли утисак да је реч о делу Стефана Немање. Чак су га и издавачи понекад публиковали без навођења имена аутора.
Послушај одломак из књиге "Завјештања Стефана Немање" о језику
Задаци уз књигу
- Истражи појам завештање. Забележи објашњење које пронађеш у речнику.
- Текст се разликује од нашег начина говора. Уочи по чему се разликује. Каква је разлика између речи: ријеч, тијело, човјек, увијек и речи: реч, тело, човек, увек? Истражи ту појаву у језику и објасни какао је до ње дошло и због чега.
Кад урадиш 1. ниво, ради
Протумачи неке од следећих делова текста:
- "Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
- Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
- Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима.
- Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
- Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
- Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
- Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се.
- Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу."
Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на
- На који начин данас можемо очувати сопствени језик? Можемо ли га заштитити од промена? Колики допринос може дати мали обичан човек? Шта ти можеш учинити?
- Уколико имаш идеју, можеш дописати ново сопствено поглавље Завештања.
Задатке уради у свом дневнику.
Приказ и задаци: Гордана Вујовић