Матија Бећковић,

Ћераћемо се још

Подгорица, Октоих, 1996.

О писцу и делу

Матија Бећковић (1939 - ) у својим песмама, поготово поемама, чува сам дух српског језика. Српски језик није само онај стандардни чија правила учимо у школи. Српски језик су и све оне његове мене кроз време, и сви локални говори, којима се, у свом незнању, подсмевамо. Тај језик, језик наших баба и деда, језик гатки, лирских песама, пословица и обичног народа, од заборава откида и ставља га у своје песме, поеме и беседе Матија Бећковић. Чувајући на тај начин дух српског језика у његовој свеукупности, Бећковић похрањује и онај специфичан дух, менталитет и етос говорника тог језика.

Када је 90-их година на једној промоцији ове књиге једна госпођа запитала Бећковића не мисли ли да је поема намењена само онима горштачког порекла, те да је они једино и разумеју и с одушевљењен прихватају, Бећковић је одговорио (парафразирам): Госпођо, грешите, убеђен сам да се ви одлично ћерате! Госпођа се само насмејала. И ви ћете бити у ситуацији да се определите: да ли припадате онима који се ћерају, или мислите да се у томе препознају само ретки, по пореклу или нечему другом.

Задаци уз књигу

  1. Погледај у речницима српског језика има ли речи "ћерати" у њима и шта она значи, ако је има, а зашто је нема, ако не постоји у речницима. Како је настала та реч? Објасни гласовне промене. Може ли песник да измишља речи и да ли је реч ћерати и изведенице од ње измислио? Докажи.
  2. У два пасуса (изведенице, сложене речи) формирајте списак свих речи које су изведене односно сложене од рећи „ћерати“.
  3. У поеми има развијених слика "ћерања" до те мере да се понашаја као посебне наративне целине. Издвој бар две такве развијене слике које су изазвале комичан ефекат. Каква је то врста хумора који ти делови изазивају? Шта вам је, заправо, смешно?

Кад урадиш 1. ниво, ради

  1. Сети се или се распитај код старијих ситуација и околности кад се у свакодневном животу каже да је је неко ишћеран, да ћера и слично. Наведи што више примера са описаним околностима "ћерања".
  2. Објасни следећу појаву. Када се 90-их година поема појавила, неки људи, и то не неуки, него образовани, мислили су да је поема неки поетски национални програм. Зашто?
  3. Одабери део поеме или неколико делова у којима се и сам препознајеш. Шта је то са чим си се кроз те стихове поистоветио. Које твоје особине, ситуације из твог живота или оног што знаш ти стихови дочаравају?
  4. Са леве стране приложени су видео-записи двеју интерпретација поеме: самог песника и Петра Божовића. Песник је интерпретира на званичном месту у академском окружењу (песник је члан Српске академоије наука и слуша га образован свет), свечано одевен. Друга интерпретација је са елементима глуме у природном окружењу предела одакле и песник потиче. Која ти се интерпретација випше допада и зашто? Која више договара свим значењима песме? У свом одговору имај на уму песников одговор госпођи који прочитај у приказу књиге изнад из видео-записа.

Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на

  1. Можеш ли замислити да се ова поема преведе на енглески или неки други језик? Ипак, можда ћеш се изненадити да је она превођена на више језика. Први превод је био ромски и румунски. Одлично је прихваћен. Објасни шта један језик мора имати и какав тај народ мора бити да би разумео и доживео.
  2. Поема сигурно изазива код тебе осмех. Многима изазива. Многи људи су у свакодневном животу почели да користе различите изведенице и сложенице "ћерања". Сам песник је предложио да се реченица Ћераћемо се још може да се стави на крај серија уместо Наставиће се. Смисли бар три ситуације у којима можеш да користиш реченицу. Шта би реченица изазивала у тој ситуацију: комичан ефекат, смањење напетости, инат, заборављање осталих проблема, одлучност, упорност, бунт, претњу...
  3. Ко је прећерао и шта је прећерано у овој поеми? Напиши трактат са прећеривањима.

Приказ и задаци: Славица Јурић