Подгорица, Октоих, 1996.
Матија Бећковић (1939 - ) у својим песмама, поготово поемама, чува сам дух српског језика. Српски језик није само онај стандардни чија правила учимо у школи. Српски језик су и све оне његове мене кроз време, и сви локални говори, којима се, у свом незнању, подсмевамо. Тај језик, језик наших баба и деда, језик гатки, лирских песама, пословица и обичног народа, од заборава откида и ставља га у своје песме, поеме и беседе Матија Бећковић. Чувајући на тај начин дух српског језика у његовој свеукупности, Бећковић похрањује и онај специфичан дух, менталитет и етос говорника тог језика.
Када је 90-их година на једној промоцији ове књиге једна госпођа запитала Бећковића не мисли ли да је поема намењена само онима горштачког порекла, те да је они једино и разумеју и с одушевљењен прихватају, Бећковић је одговорио (парафразирам): Госпођо, грешите, убеђен сам да се ви одлично ћерате! Госпођа се само насмејала. И ви ћете бити у ситуацији да се определите: да ли припадате онима који се ћерају, или мислите да се у томе препознају само ретки, по пореклу или нечему другом.
Кад урадиш 1. ниво, ради
Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на
Приказ и задаци: Славица Јурић