Београд: Креативни центар, 2008.
Ружица Обрадовић ради као школски психолог у једној београдској средњој школи, па се сусреће са проблемима тинејџера и адолосцената сваки дан. Као резултат жеље да им помогне настала је ова и још неке књиге намењене не само тинејџерима, него и наставницима, родитељима.
Илустратора Добросава Боба Живковићавећ знаш из других књига Креативног центра, па можеш бити сигуран да ћеш се и насмејати и олакшати тиме проблеме које имаш ти или неко теби близак.
Свако време носи своје бреме, каже народна пословица, али… Није увек једноставно борити се и супроставити се проблемима који те тиште, нарочито док одрасташ и када ти је до мишљења других и њиховог прихватања стало више него икад. То је и период кад се стидиш својих проблема и није једноставно да их поделиш са другима. Бојиш се исмевања, поруге, а не умеш сам себи да помогнеш, да олакшаш душу.
Ако је тако или бар делимично као што смо описали, онда је ово права књига за тебе . Реч S.O.S. потиче из енглеског језика и у буквалном преводу значи спасите наше душе; по међународном сигналном кодексу позив у помоћ у случају крајње опасности. Наслов сведочи и о садржају књиге. Књига ће ти пружити савет, показати да ниси сам, да твоје проблеме имају и други, и, што је најбитније, упутиће те како да их решиш, да помогнеш себи или неком свом вршњаку. Примера је много, неки ће ти можда бити смешни, али већина ипак познати. Одговори на питања разврстани су према односима које градимо кроз живот. Најпре са самим собом кад смо незадовољни својим понашањем, изгледом, па односи и проблеми са пријатељима, у љубави, школи, породици.
Кад урадиш 1. ниво, ради
Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на
Прочитај доле написан текст и покушај да помогнеш Сашки да реши свој проблем користећи искуства и савете из књиге.
"Идем у 6. разред основне школе. Одличан сам ђак и немам неки велики проблем, само кад видим Станка… Кад видим Станка, ја више нисам ја. Не знам шта говорим! Шта радим! Пре неколико дана наставник биологије ме је послао да прочитам обавештања о допунским часовима свим одељењима. Све је било добро док нисам дошла до VII1. Стајала сам пред вратима као скамењена. Рука је кренула ка брави, али ноге су укочено стајале, нису хтеле напред. Чини ми се и време је стало. Одједном је зазвонило. Жагор се зачуо са свих страна. Тргла сам се као из дубоког сна и отрчала брзо у своју учионицу. Наставник ме је гледао упитно. Сагнула сам главу и само прошапутала да сам прочитала у свим одељењима, сем у VII1. Зажелела сам да се земља отвори и прогута ме. Образи су ми горели. Тело се тресло, а о срамоти коју сам осећала не могу ни да пишем. После тога данима нисам долазила к себи. Нисам знала коме да се обратим. Повукла сам се скроз, нисам излазила ни на одмор. Шта да радим? Како да живот вратим у нормалу? Зашто тако бурно реагујем?"
Приказ и задаци: Марија Милосављев