Београд, Народна књига, 1983.
Драгослав Андрић (1923 - 2005) српски је писац, преводилац и шахиста. У време кад прави антологију рок-стихова, њен састављач Драгослав Андрић више није био у цвету младости. Он је, међутим, сматрао да у рок-поезији има истинске уметности. Песме које је одабрао да стави у антологију представљају оне за које Д. Андрић сматра да имају вредност. Он их је разврстао хронолошки – по времену у ком су албуми издати тј. у ком су музичари стварали. Међу њима је и неколико рок-песама с наших простора. Обратите пажњу на њих, и то да ли познајете њиховог аутора, музику?
Стихови популарне музике не проучавају се у школи, и нема их у читанкама и збиркама песама. То су стихови музике коју волите да слушате, и ма колико вам је битна само музика, без речи, тј. стихова, то не би било исто. Зашто стихове популарне музике нема у нашим читанкама? Једноставан одговор добићете од сваког наставника – то није права књижевност и култура. Музика коју слушате, а самим тим и текстови уз ту музику спадају у супкултуру, као неки нечист нус-производ културе. Бадава ви сматрате да су народњаци неквалитетни, а љубитељи народњака да је рок-музика неквалитетна, заједно спадају у супкултуру! Супкултуру се готово може сматрати еуфимизмом (ублаженим изразим) за некултуру.
Ипак, многи рок-музичари велики су љубитељи књиге. Неки од њих су на особен начин претеочили у своје стихове највеће песнике, оне чије дело представља врхунске домете културе. Многи су и музички образовани, а неки у својој музици варирају теме и мотиве из класичне музике, која је такође истинска култура. Нема младог човека који слуша рок-музику и који се неће побунити против тврдње да је у рок-музици све безвредно и некултурно. Којим аргументима бране своје становиште?
Кад урадиш 1. ниво, ради
Кад урадиш 1. и 2. ниво, пређи на
Приказ и задаци: Славица Јурић