Откако је кренула у школу, Ана је члан Клуба, а откако је у Клубу, она је рдеовно, сваке године амсадор читања међу својим вршњацима. Њена учитељица Бранка Радовановић то овако објашњава:
"Ана воли књиге и у читању ужива. Прочитала је све књиге из Клуба читалаца, и још више од тога. Направила је сопствену библиотеку омиљених књига. Размењује их са другарицама и препоручује оне које су јој се највише допале. Има и омиљеног писца и с нестрпљењем очекује нове наслове. Каже да књигу бира по наслову, који мора бити занимљив и необичан. На путовање обавезно носи неколико књига, јер их брзо прочита. Највише воли да чита пре спавања, каже да тада лепше сања. Сећам се, једне вечери у школи у природи, доста касно сам ушла у њену собу и док су њене другарице увелико спавале, Ана је уз светлост батеријске лампе, читала. Ана и лепо пише, те је освојила неколико награда на литерарним конкурсима."
У 2. разреду Анђелија је једина истрајала на редовном читању и вођењу дневника. Њене мисли су сређене, ставово јасни и далеко зрелији од осталих вршњака. Самостална је, непосредна у изразу и увек погоди суштину.
Милица је у 3. разреду истрајала у учешћу у свим активностима Клуба. несигурност ју је спречавала да буде прва и да благовремено ради, али је показала велику истрајност и вољу, настојање да побољшава свој рад.
Дуњина учитељица каже да је систематична, одговорна, све je радила на време. Од првог дана радила је све сама, почев од садржаја до техничког сналажења на блогу. Једина је приложила и цртеже у свој дневник.
Овакви се читаоци рађају једном у много годин. Ана много чита, брзо и много пише и зато јој премца нема међу вршњацима. Око тога се слажу учитељица и другари.
Владан је, по речима његове учитељице, током 4 године стасао у озбиљног читаоца који раде стално, одмерено и умерено и зато се не умара, али полако напредује.
"Мислим да ме је моја учитељица наградила титулом амбасадора читања јер сам вредно радила и много се трудила. Кренула сам у Клуб читалаца да бих развила своје читалачке склоности. Клуб ми је показао да књиге нису макар шта, да је књига највећи човеков пријатељ јер са њом не губимо време и увек нас учини нечем ново. Књига није само исписана свеска, она је нечији понос. Радознала сам и наставила сам своје путовање са књигама. На радионицама сам упознала децу из других разреда и лепо сам се провела. Са другима сам научила и доживела много лепих ствари: путовање, музеји, позориште. Клуб читалаца је авантура која нема краја и препоручујем га свима - млађима и старијима."
"Амбасадор читања сам по други пут зато што урадим задатке за сваку прочитану књигу. Увек послушам коментаре и савете учитељице и одговорим на питања и поправим свој рад. Прочитала сам много књига. Пре читања књиге, прво прочитам кратак приказ на сајту Клуба читалаца и тако одаберем најбоље књиге.
Обожавам да читам јер онда могу да замишљам свој филм у глави."
Ану Вајагић, најмлађег амбасадора читања интервјуисале су најстарије чланице Клуба, Маја и Јована 7.10.2015.
Софија је дала интревју другарима из Клуба Милану, Марији и Дејану
Бориса је интревјуисала другарица из разреда Јована Бокан
Интервју урадиле: Маша Ерцег и Марија Јовановић, чланови Клуба из 5. разреда
Интервју са Теодором и њеном учитељицом, ментором, урадили су ученици 4. разреда, чланови Клуба: Јована, Милица, Жељана и Драгољуб.