Обележавање Дана матерњег језика ученици петог разреда започели су подсећањем због чега се обележава баш овог дана. Подсетили су се дечјих права. Разговарали су о значају језика. Коме је потребан језик? На које све начине се људи споразумевају?

С обзиром на то да је овогодишњи мото "Инклузивно образовање путем језика", осврнули су се на оне којима је то право на неки начин ускраћено. Уз помоћ плаката алфабета за глуве и наглуве, учили су како да прикажу слова онима који нас не могу чути. Овај део радионице посебно је био занимљив ученицима. Циљ је био развијање свести о различитости и једнакости.

Други део радионице односио се на Медићево дело "Завештање језика" које су тумачили и петаци и другаци и поддједнако били успешни.

Обновили су знања о свом матерњем језику и писму. Настојали да сазнају више о његовом животу, развоју, богаћењу, страдању. Трудили су се да пронађу начин за очување чистоте и богатства свог језика. Бавили су се тумачењем Завештања Стефана Немање.

Завештање:

"Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа."

Завештање:

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Завештање:

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Завештање:

Написана ријеч траје дуже од уста која су је изговорила, и грла из којег је довикнута, и ушију које су је чуле. Траје вјечно. Кад је за хиљаду година пронађу нијему на папиру или кожи, прозбориће. И ја сам, сине мој, видио и чатио књиге староставне, писане прије хиљаду година. И сам читаш књиге изашле из глава које су давно постале прах или, су се одавно претвориле у шупље лобање. Од нас ће, чедо моје, остати оно што буде записано у књизи.

Закључци у групама ученика

• Језик је као тврђава коју треба да чувамо јер и она чува нас. Он је као ваздух који дишемо. Ми ћемо бити витезови језика који ће бранити свој језик и писмо.
• Језик је птица која се спушта на земљу и ту остаје, а ми ћемо бити најбољи чувари језика и обичаја, тако да ће он ту остати заувек.
• Трудићемо се да чувамо свој језик тако што нећемо користити туђе речи него ћемо се трудити да сазнамо што више речи свог језика.
• Језик је драгоцен јер ко нема свој језик нема ни своју земљу. Зато ћемо пуно читати и трудити се да све што смо сазнали о нашем језику и писму пренесемо и нашим наследницима.