Нико не зна ко је направио и којим поводом две велике књиге техником папир-машеа због чега су врло лагане иако велике као пола врата.
Две велике књиге имале су различите улоге у свом десетогодишњем животу. Играле су на приредби за прваке заједно са лењирима, шестарима, бојицама. Висиле су на готово свим изложбама у библиотеци и у свом телу за те прилике трпиле убоде чиода којима се прибадају разнолики садржаји. Глумиле су полице у игроказима. Парадирале су у паради књига у октобру по целом граду и такву једну згоду видите на позадинској слици.
Кад прође време парада, приредби и изложби, библиотекарка их одложи у архиву до неке наредне прилике. Међутим, то се није показало здраво за њих јер је једну био начео неки гладни миш па смо је морали поправљати и прелепљивати, а виновника који не зна да ћита и не воли књиге смо на лепак ухватили