Жанрови које ученици највише воле да читају су песме и научно-популарне књиге, нешто мање бајке, док су приче, приповетке и романи, што је необично, при самом дну интересовања наших ђака. Дневници су убедљиво најмање интересантни.
Убедљиву победу је однела штампана књига у односу на електронску и звучну. Да ли је у питању навика, непознато или заиста изграђен став?
Када заврше читање књиге, деца највише воле да је илуструју и насликају (и то велики број испитаника), а затим и да сами након тога стварају саставе, песме и слично; мали број се одлучио за драматизацију књиге, истраживање неког проблема везаног за ту књигу или неки квиз после читања, а за дописивање, измишљање нечег новог нико се није изјаснио.
Када је реч о наградама, велика већина гласова је припала бољој оцени из српског језика, доста мање се одлучило за похвалницу на крају године; истицање јавно њиховог имена је мало интересантно, а најмање похвала учитеља или наставника и добијање новог задатка уз књигу.
Скоро сви испитаници су одговорили да би желели да имају чланску карту Клуба читалаца.
Скоро две трећине ученика жели да чита млађим ђацима најзанимљивије и најузбудљивије одломке из књига.
У омиљене дечје писце је изабран Ј.Ј.Змај, а доста мање су добили Љ. Ршумовић, Д. Максимовић, Б. Ћопић и М. Твен.