У пошти

Мало добре воље да нам буде боље

Тридесетак ученика од 5. до 8. разреда, чланова Клуба читалаца, први пу је ушло на службени улаз поште. Упознали су физички простор канцеларија које не видимо, међу којима је највише интерсовања изазвала поштарска просторија. Сваки поштар ту има свој део и мапу из које се види ко у који кварт града иде. Пеђа је уграбио прилику да се са својим поштаром загрљен фотографише.

Шалтери за рад са странкама су били већ познати јер се и са оне стране види све будући да су у стаклу. Ипак, било је необично гледати са друге стране стакла.

Контролор поште отворио је за мале посетиоце свој сеф и показао колекцију поштанских маркица,па и неке ванредне врло скупоцене колекције које се штампају за филатеристе и за посебне прилике и јубилеје.

На доласку смо нашим домаћинима донели поклон: монографију школе и цртеже ученика III 1 одељења учитељице Јасмине Васојевић. Примили су поклон, а ми смо на одласку добили корисна упутства о томе како се поједини поштански обрасци попуњавају. То је и најкорисније сазнање за нас јер ће нам користити не само за даље активности у Клубу када се будемо бавили писмом као књижевном формом, него и за завршни испит где све чешће има питања које захтевају функционална, животна знања, као на пример попуњавање телеграма, адресирање писма или пакета.

Посету смо завршили брзо и били мало разочарани што наша пошта не познаје и не организује активности за децу какве организују неке друге поште и што не знају ни за акцију естетског уређења простора поште тако да и запосленима и корисницима услуга буде пријатно. По тој акцији овај текст носи назив, али га нисмо мењали зато што наша пошта не учествује у њој. Ми смо јој на дар однели нешто чиме могу оплеменити свој простор.