Поводом обележавања годишњице Великог рата читаћемо одломке књиге Солунци говоре Антонија Ђурића. Да бисмо је боље разумели, погледаћемо документарни филм Где цвета лимун жут. То је документарни филм о страдању и повлачењу српске војске и народа преко Албаније у току Првог светског рата. Повлачење српске војске познато је под називом Албанска голгота. У току гледања филма забележи податке чињенице које су ти непознате, а сматраш их важнима.
Разговор о филму - истраживачки задаци
Какво је осећање у теби изазвао овај филм? Шта си ново сазнао? Шта је оставило посебан утисак на тебе?
Имао си прилику да упознаш наша два краља. Шта си на основу филма могао сазнати и закључити о старом краљу Петру? Какво мишљење имаш о краљу Александру? О српским војницима? О народу?
Каква је Србија у очима српских војника? (Погледај снимак 1:21:10) Шта је лепо и необично у сећању српског рањеника?
Шта те је највише потресло, изненадило, задивило? Када си осећао понос?
Линк до филма на Вимеу
"Непобедива је она војска која у себи има свој народ."
Мајор Гавриловић учествовао је у готово свим биткама српске војске у Првом светском рату. Послушајте његов говор.
Одговоре на ова питања забележи у свој дневник читања. Док радиш, послушај музику!
Тамо далеко је позната српска песма која је настала у периоду Великог рата. Песму пева српски војник на Крфу након Албанске голготе. Први композитор ове песме био је Ђорђе Маринковић.
Креће се лађа француска је песма која је настала у истом периоду. Спевана је у Солунском пољу 1917. Аутор песме је Бранислав Милосављевић.
Солунци говоре
Рад на књизи подразумева читање писама Солунаца који су били сведоци дешавања у то време. Делови књиге биће постављени на посебној страници. Читаћемо их заједно на радионици. Утиске такође поново уносите у ваше дневнике.
"Чујем само како митраљез штекће, везе сноп по сноп, чујем како оловна зрна зује и носе смрт... Смрт, збиља коси, али се смрти не бојим: није ми ово прва битка, ако ме рани - неће ми бити прва рана, већ сам једну преболео..."
"Све време рата, а и после, кад се рат завршио и кад сам дошао својој кући, распитивао сам се за Јефтића и Ђорђевића. Нико ништа није знао да каже. Нису се појавили ни на фронту, ни у логору, нити су дошли кући... Ето, тако су нестајали регрути. Тако су умирали моји вршњаци...
Какав је доживљај војника на фронту? Каква су његова очекивања? О чему сања? Шта очекује?
На крају, као круна нашег путовања у оквиру ствараонице Пошаљи ми писмо, писаћете писма онима који су нас задужили борећи се и дајући живот за нашу домовину. Тиме ћемо уједно и заокружити 2014. годину, која је у потпуности посвећена Првом светском рату.
Ствараоницу осмислиле и радиле наставница српског језика Гордана Вујовић и учитељица Драгана Менчик.