Његова поезија на најлепши начин чува најнежније и најлиричније слојеве српског језика, али због тога тај песнички језик није херметичан и неразумљив. То је језик срца који свако разуме. Стари наш језик, којим су писани надгробни записи у књизи Не тикај у ме представљају суштину нашег данашњег језика, те ни њега није тешко разумети.

За ову прилику нисмо изабрали његове најпознатије стихове, нити дечије песме, него једно песничко сведочанство како записи анонимних писаца из наше прошлости могу бити мотив и инспирација за песнички чин. Зато књига Не тикај у ме садржи паралелно, запис из прошлости, обично епитаф, а поред је песма Р.П. Нога настала на основу тог записа. Та својеврсна паралелна песма често нема видљиве везе са донетим записом, јер је песничка имагинација покренула нове слике из историје, из живота оног који је запис оставио, а понекад из потоње историје па и свог живота. Гроб је светиња у многим цивилизацијама и верама. Отуда наслов збирке носи назив по једно епитафу, што би на савременом језику гласило: Не дирај ме! У надгробним записима безимених и именованих, песник види и сву трагику и сву величину њиховог живота, понекад и духовитост и он их на свој начин дописује, покушавајући да песничком имагинацијом развије што више слика које би живот наших предака приближиле нама данас.