Баш под овим називом пропарадили смо кроз град у част 150 година од смрти Вука Караџића, 21. октобра 2014. уграбивши последњи леп октобарски дан. Већ те ноћи почело је невреме и јесење кише.
А план за тај лепи, парадни дан у октобру је био и исти и различит у односу на прошлогодишњи. Иста је била путања: школа - угао главне и уске улице - гимназија - библиотека - школа. Другачија је била тема.
У овогодишњој паради учествовали су сви прваци и ученици Клуба читалаца од 2. до 3. разреда наше школе. Прваци су направили слова азбуке, а остали, чланови Клуба, правили су транспаренте са кратким народним умотворинама: пословицама и изрекама, брзалицама, загонеткама и питалицама. На сваком стајалишту по један разред је представио Вукове умотворине са својих рукотворина - транспарената. На углу узане и главне улице други разред, код библиотеке око споменика Вељка Петровића трећи разред, а у школском дворишту - четврти разред. Умотворине на рукотворинама представљене су првацима: постављањем питања, читањем и тумачењем онога што су на трансперентима носили, а почиње на одређено слово. Нашло се ту и родитеља који се пратили своју децу с нама у паради, као и пролазника који су у први моменат сви листом мислили да штрајкујемо. Прваци су највише и најрађе учествовали у одгонетању надвикујући се кад дају одговор.
Ову необично колону предводили су и чували, налазећи се на зачељу и прочељу, добошари. Они су успостављали ред, отпочињали и завршавали представљање стиховима песме Ранка Симовића Вук Караџић по којима је наша овогодишња парада и добила име.
Детаље с параде од почетка до краја погледајте на снимку.
На крају параде, групица првака учитељице Бранке Радовановић посадили су у школском парку слова да нарасту до мудрости из народних умотворина које је здушно прикупљао Вук. Прваци ће их заливати знањем, читањем и лепим понашањем.
Група читалаца из 2. разреда учитељице Драгане менчик по грмовима прострла је своје транспаренте са мудрим речима.
Праду осмислиле и водиле учитељице Бранка Радовановић, Драгана Менчик и друге