За оперу се уши перу

Како смо опрали уши

• На часовима музичке културе старији ђаци сазнали су понешто о опери.
• Ученици Клуба читалаца учествовали су у радионици на којој су о опери требали да се обавесте и направе сажетак оног што су истражили: историјат опере, представнике, делове опере, ствараоце и извођаче, изглед оперских сала и кућа, садржај конкретне опере Травијата Ђузепа Вердија коју смо гледали и слушали.
• У повратку и по повратку разговарали смо о опери и закључили ко није добро опрао уши или их је претерано опрао, па су постале много преосетљиве због чега следећи пут не би да се излажу толикој осетљивости; ко није баш све разумео, појаснили смо му.

Где је лепеза, штап, рукавице и фрак

Како је прање прошло, биће довољно ако кажемо да је из Клуба ишло свега четворо ученика који су опрали уши, али без сапуна. Остали нису имали времена за припремно прање или су имали неке друге разлоге: заборавили, нису дошли намирисани знањем о опери и друго. За оперу није довољно само платити улазницу, јер је опера захтевна и тражи наше знање и разумевање, пажњу и понашање. Тражи и лепезу, штап, рукавице и фрак. У недостатку достојне оправе неки ће са њом да се друже следећи пут.

Фотографија немамо

Пошто сви знају да у опери није културно да се фотографише, немамо фотографија. Али, зато имамо улазницу.

Све на њој пише. Било је то 16. децембра 2014. године. Пише и које позориште и која сцена, и која опера, чак и која седишта.

И тако - седели смо сви на балкону, у првом, евентуално другом реду. И лепо се понашали. И слушали. И осећали се некако узвишено. Сви ти гласови, све те тоалете и костими, сав тај сјај - само због нас, публике!

Било је неколико озбиљних такмаца оперским певачима који нису затварали уста, па смо их мало умирили. Изгубише добар глас. И пар досађивања је било у виду паљења мобилних телефона. И њих смо смирили и лепо обећали да следећи пут нећемо да их искушавамо стављањем у нову ситуацију досађивања.