Дете које чита постаће човек који мисли
Јубилеје су најчешће испраћени читавим низом активности које трају седмицама, месецима и обично су укључени сви ученици школе. Јубилејима је увек посвећен и изложбени простор испред библиотеке.
У 2024. навршило се 200 година од рођења песника Бранка Радичевића (1824 - 1853)
Отуда смо Дечију недељу отворили Браковим колом, а најмлађи су долазили у библиотеку да се упознају са ликом и песмама Бранка Радичевића преко портрета и илустрација из Ђачког растанка.
Светосавски темат ове школске године посвећен је солунској браћи коју словенски народи с правом зову равноапостолним.
Тим поводом уприличен је изложба и веб-страница са материјалима и грађом за темат.
Пред Сретење у фебруару 2023. навршило се 30 година од смрти наше књижевнице Десанке Максимовић (1895 - 1993).
Вероватно не постоји нико у Србији ко није чуо за њу јер је била прави народни песник, истински лиричар...
Отуда смо у школи решили да тај јубилеј прославимо проучавајући њен живот и стваралачки опус и приказујући га. Немили школски догађаји из маја у београдској школи сувише су личили на наличје неке савремене крваве бајке, па нисмо имали снаге да изнесемо акцију, али прикупљени материјал остављамо за неко боље време.
Обележавајући век од рођења Душана Радовића припремили смо изложбу, конкурс за ученике школе по којем су бирали Радовићева дела, припремали их и приказали на рођендан Душка Рдовића, правећи својеврсну смотру Баш свашта.
Апсолутни песник који је у стиховима и мислио, тако бар каже, самосвојна појава од које почиње модерна послератна лирика код нас родио се пре 100 година. Јубилеј обележавамо:
изложбом испред библиотеке на којој смо покушали да и сами будемо лапидарни и сведемо оно што треба да знамо о Попи на 11 тврдњи;
конкурсом за цртање-писање тзв. графичке поезије где ће ученици са наст. ликовног покушати графики да испишу песме Васка Попе из циклуса Списак за које смо проценили да су нешто конкретније па с могу графички исписати и исцртати, и да могу да их разумеју ученици тог узраста.
У 2021-22. имамо десетину књижевних јубилеја од Достојевског до нашег Ћосића. Међу књижевницима највише је песника, па је година заиста у знаку песме. Јубилеје ћемо обележити изложбом плаката о овим књижевницима које ће припремити ученици старијег узраста.
Јован Цвијић (1865-1927).
У обележивачу испод обележени су веб-извори о Јовану Цвијићу, почев од биографије и књига о њему, преко његових књига, документарно-играних епизода, до паноа и фотографија. Уколико вам је лакше, обележивач можете погледати овде.
100 година од Велике народне скупштине 25. 11. 1918. у Новом Саду - одлука да се Срем, Банат, Бачка и Барања припоје Србији.
Иако одлука да се Срби који су вековима живели у Аустроуграској присаједине матици Србији делује као емотивна одлука будући да су након Великог рата свакако живели у истој држави - краљевини Срба, Хрвата и Словенца, данас видимо да је то далеко више била мудра одлука. Да није било те одлуке, ко зна где бисмо ми данас живели - У Хрватској, Мађарској, Румунији...
Подсетимо се, прво су Срби у Срему донели одлуку о присаједињењу 24. новембра 1918. године, а сутрадан су у Новом Саду донели одлуку и Банат, Барања и Бачка да се присаједине Србији и у нови заједницу краљевину Срба, Хрвата и Словенаца уђу као саставни део Србије. Одлуку је прочитао новинар и политичар Јаша Томић. Скупштини која је одлучивала о присаједињењу присуствовало је 757 посланика: 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар. Тек након тих одлука српска дипломатија на Мировној конференцији у Паризу 18-21. јануара 1919. године одбранила право на присаједињење.
На нама потомцима Срба из Јужне Угарске остаје да негујемо ту мудрост очитану у равнотежи између љубави према матици, природној тежњи да се са њом сједине и добрих односа са онима са којима смо вековима живели.
Слика Анастаса Боцарића представља овај догађај и налази се у Војвођанском музеју у Новом Саду. Планирамо да га посетимо и пропратимо ту посету и другим активностима којима ћемо јубилеј обележити.
Поводом Сервантесовог јубилеја у школи смо кроз ваннаставне активности упознали и Сервантеса и Дон Кихота и његовог верног слугу Санча Пансу, али још више смо се бавили феноменом витештва.
Наш витешки турнир
Након Дана школе, 11. маја 2017. године у школском дворишту одржан је Витешки турнир у неколико витешких дисциплина: вучење конопца, навлачење палица, бацање камена. У турниру су учествовали ученици старијих разреда које су пробрали и спремили наставници Стево Ђилас и Гордана Пушић.
Навијали су млађи и старији ученици, а догађај пропратили Клуб читалаца, амблеме направили ученици на математичкој секцији.
Да, сви су за витештво били заинтересовани!
Викторијански човек Шекспировог доба није био бољи или лошији од нас данас или од оних пре њих; није био ни острашћенији нити се смејао слађе; није био мудрији нити луђи него човек уопште. Имао је Шекспира и то је највећа његова предност. Презентација са цитатима нас подсећа на неке од тих универзалија, дубоко људских, сувише људских.
Вилијам Шекспир (1564 - 1616) вероватно је највећи драмски писац наше ере. Године 2016. навршава се четири века од његове смрти, а он је једнако актуелан не само у Енглеској или на енглеском говорном подручју, него посвуда. То непостојање временских и географских ограничења за разумевање и рецепцију Шекспира један је од показатеља да је својим трагедијама и комедијама допро до нечег универзалног дубоко људског. Поводом овог јубилеја у школској библиотеци уприличена је изложба књига Виљема шекспира и о Шекспиру које библиотека поседује, одржани су занимљиви часови енглеског језика и квиз о Шекспиру за ученике 7. и 8. разреда.
Тако је обележен и Митровдан - дан просветних радника.
На часовима редовним енглеског језика у школској библиотеци ученици који похађају додатну наставу упознали су остале са животом и радом Шекспира, а затим су сви заједно гледали занимљив образовни филмић и Шекспиру. Филмић представља својеврсни туристички поход кроз кућу Шекспира, позориште Глоб и остала места везана за живот и рад овог великана, а на овај пут воде их двоје вршњака из Лондона и, наравно, све причају на енглеском. Ово двоје вршњака држали су пажњу ученицима пуних 25 минута након чега је наставник Слободан Кисин кроз дијалог са ученицима проверио шта су запамтили.
Ученици додатне наставе затим су направили пано који је садржао основне податке о животу и раду Шекспира и који је у кабинету енглеског језика служио као подсетник ученицима који су се добровољно пријавили да учествују у квизу о Шекспиру. По речима наст. енглеског језика Слободана Кисина ученици су на квизу показали завидан ниво знања.
То је био прво наш мали рат против завојевача, али је убрзо постао велики. Када је почео сматрало се да ће се завршити за пар месеци, а трајао је годинама. Отуда га зову Велики или Први светски рат. У њему смо имали значајну улогу и зато смо га обележили на више начина.
Како - погледајте кликом на илустрацију или наслов.
Стогодишњицу рођења Бранка Ћопића обележили смо са неколико активности: уводник је написао наставник српског језика Предраг Вајагић; угостили смо другаре из Гајдобре и погледали њихову драматизацију Мачка Тоше; креирали шумске огласе инспирисани истоименим Ћопићевим делом.
Више детаља погледајте кликом на фотографију или наслов.