Embedded Files
Дете које чита постаће човек који мисли
Библиотека је извориште и уточиште културе. У њој се култура ствара и у њу култура долази. Под културом подразумевамо делокруг делатности везаних са нематеријална добра и духовне вредности. Под културом подразумевамо и облике и модела понашања, навике које сведоче о високом степену свести човека и његову опредељеност за трајне и непролазне вредности. И у једном и у другом смислу, библиотека је право место за неговање културе или култура. У чланцима ове странице извештаваћемо на који начин библиотека доприноси култури ученика, наставника, школе.Наша школа нема услове за уобичајене културне активности за које је потребан простор већи од класичне учионице. Због тога и све своје прославе и приредбе организујемо најчешће у градском биоскопу или некој другој сали у граду. Ипак, још од свог оснивања када јој је у посети био Бранко Ћопић, кад год може школа је била домаћин и многим другим песницима и писцима, па су тако ученици и наставници могли да чују Весну Петровић Рашу Попова, Тодета Николетића, Љубивоја Ршумовића, Милета Медића и друге. Откако имамо нову библиотеку која може да прими око 100 ученика, многе културн активности не морамо да организујемо ван своје куће. Међу културним активностима у школи издвајамо неколико специфичних и традиционалних.
Светосавске академије
Светосавске академије
Поносни што смо први у граду почели да прослављамо Светог Саву по најбољој традицији прослављања Савиндана.
У оквиру Светосавских свечаности већ деценију и по на нивоу школе се расписује Светосавски темат из предмета српски језик, историја, ликовна култура и однедавно, верска настава. Наставници се труде да темати оправдају свој заједнички назив, па су теме за конкурсе углавном обједињене истом идејом. Досада су, осим светог Саве, теме обухватиле Космет, ћирилицу, Први српски устанак, Хиландар… На конкурсу из сваког предмета буду додељене по три награде, а из српског језика три за млађи узраст и три за старији узраст. По школским ходницима, кабинетима и другим просторијама и данас стоје најкреативнија, углавном, ликовна решења са овог темата, од макета до слика у разноразним техникама. Литерарни радови углавном буду објављени у школском магазину ТОН, а радови из историје се архивирају у школској библиотеци.
Параде књига
Параде књига
Од школске 2007/08. У дечијој недељи као редовну активност школа је покренула акцију обележавања месеца књиге излазећи у град у својеврсној паради живих књига.
Деца костимом, глумом, рецитовањем и игром, илустрацијом представљају одабране књиге и то прикажу у градској библиотеци. Претходно се прошетају кроз центар града. Идеја је, очигледно, била плодотворна и занимљива јер је већ следеће године 2008. Прихваћена од целог града, па су у Паради књига у октобру 2008. Учествовале све основне школе у граду, а главну организацију је преузела градска библиотека, обогативши нашу идеју и разменом књига на тргу испред Новосадске банке. Наши ученици су представили Душана радовића, и, осим млађих ученика учествовали су и старији ученици стриповима и карикатурама насталим по инспирацији Радовићевим делом. параде књига надаље се одржавају као редовна пратећа активност Клуба читалаца.
Божићни/ Васкршњи вашари
Божићни/ Васкршњи вашари
У школи се од 2001. крајем првог полугодишта сваке године приређује Божићни вашар. У њему учествују махом ученици млађег узраста.
Пред Божић ученици праве разне рукотворине, од честитки и украса до макета и рељефних приказа, и то излажу. Школа тога дана буде отворена за све, највише за родитеље, рођаке и пријатеље, који ученичке рукотворине откупљују. Зарађеним новцем располажу одељенске заједнице: купују музичке уређаје, иконе за своје учионице, или, једноставно, оду на колаче.
Ускоро је започет и Васкршњи вашар са сличним активностима који је много лакше одржати јер је лепо време и столови и ученици се разбашкаре по дворишту, а посетиоци се не гурају по ходницима.
22. октобар 2025.
22. октобар 2025.
https://y
Парада књига 2025.
Парада књига 2025.
Посета Педагошком музеју и Сајму књига
Ове године нисмо ишли на Сајам књига због безбедносних разлога, али смо поново активирали Параду књига. Ученици су са својим наставницима, учитељима или библиотекарком, прочитане књиге, појединачно или тимски, представили на плакатима. Кратко су их представили, а затим уз музику парадирали са плакатима по школском дворишти. Публика је гласала за најуспелије плакате жетонима које су добили да гласају за три различита плаката за три квалитета.
Прочитај цео извештај.
Посета Педагошком музеју и Сајму књига
Ученици који су учествовали у акцији Читам - дишем - мислим - пишем могли да се пријаве да иду на Сајам књига, у четвртак на школски дан. Претходно смо посетили Педагошки музеј где смо се упознали са историјом српског школства.
Омаж Горану Петровићу (1961 - 2024)
Поводом преране смрти највећег писца савремене српске књижевности, племића међу писцима, неколико радионица са ученицима посветили смо писцу, а једна је уродила и својеврсном визуализацијом једног Петровићевог есеја - инсталацијом за дана школе.
Омаж Душану Радовићу
Јубилеј 100-годишњицу рођења Душана Радовића обележили смо репродукујући његова дела, продукујући своја аутентична поводом и инспирисани Радовићевим великим опусом намењеним деци. Те репродукције и продукције ученика свих узраста приказане су на смотри баш на дан његовог рођења. Детаље сазнајте кликом на слику лево или на линк испод слике,а може и на наслов.
21. март 2019.
21. март 2019.
Поезијом к пролећу
Поезијом к пролећу
Светски дан поезије и долазак пролећа обележили су мали рецитатори. Рецитаторска секција коју воде учитељице Анкица Дамјанов и Светлана Чулић годинама постижу успехе на општинским и регионалним такмичењима. Мали рецитатори које спремају за такмичење повремено учествују на приредбама у школи, па неке од њих чујемо, а на Дан поезије слушали смо само њих.
На дан пролећа чули смо их све јер су нам приредиле прави поетски час - рецитовали су нам песме које су припремали за такмичење. Слушали су их одабрани другари из 1. и 2. разреда, нетремице, толико је то лепо било.
3. и 5. октобар 2018.
3. и 5. октобар 2018.
Једна приредба за две војске
Једна приредба за две војске
У Дечијој недељи, једном приредбом дочекали смо и прихватили две мале војске: наше прваке и другаре са посебним потребама из ОШ "Херој Пинки".
Пилићи или војници
Пилићи или војници
Неко од учитељица које су одавно у пензији рекао је да су четвртаци као студенти наспрам оних који су тек ушли у свет знања и школе. Пријем првака у Дечији савез то може и потврдити.Наиме, четвртаци припремају приредбу и углавном суверено владају већ познатим простором своје школе и библиотеке, текстом, игром... Учитељица Анкица припремила је рецитаторе и драмске глумце, Станислава мале плесачице са ритмичке секције, а учитељица Мира певаче уштимовала уз хармонику. Песмом "Здраво војско првака" дочекаше прваке, а испратише их песмом "Кад си срећан".
Е, та мала војска првака на почетку је личила пилиће који вреве испод сијалица - својих учитељица Станке, Леоноре, Бранке, више него на војску. Ти наши мали пилићи брзо су се утишали кад су видели другаре који све то што раде, раде због њих. Наградили су их веселим пљеском. На самом крају, кад су се укључили у песму "Кад си срећан" већ су увелико пљескали и табанали као прави мали батаљон војске. Завибрирала библиотека.
Митровдан - ноте на дар
Митровдан - ноте на дар
На Митровдан у школској библиотеци уприличен још један концерт ученика школе за наставнике и родитеље. Ово је трећа година да по замисли Тима за екстерни и интерни маркетинг у оквиру програма културних активности организујемо Митровдански концерт обележавајући на тај начин Дан просветних радника Србије. Ове године осим музицирања осмаци су представили резултате истраживања речника Срба у Угарској из 18. века. А званични део наступа завршен је Балашевићевим Панонским морнаром јер је тема ове године била Војводина.
Панонски морнар - војвођанске музичке традиције и живот Срба у Угарској
Панонски морнар - војвођанске музичке традиције и живот Срба у Угарској
Том приликом музички надарени ученици школе са наставницом музичког Верицом Маливук организују концерт за своје наставнике. Ове године концерт је имао тематски карактер. Водио нас је кроз војвођанску традицију староградске песме и композиција, нотама уносећи ширину и мирис војвођанске равнице у наше мало славље. Поред староградских песама, чули смо и неколико композиција - староградске и војвођанске песме.
Још једну новину и богатство концерта унели су наставница Ксенија Суђић и ученици 8. разреда који су нам негде на половини концерта представили резултате истраживања речника с краја 18. века и изложили резултате тог истраживање са акцентом на култури одевања и понашања Срба у Угарској тог времена. На тај начин навестили су и јубилеј који нам следи наредне године - 100 година присаједињења Српског војводства матици Србији, а бавећи се темом културе понашања и одевања Срба укључили су се иу још једну акцију школе - вертикалног повезивања ваннаставних активности чија је окосница баш култура понашања и одевања. Лепо је било чуди како су се наши преци некада понашали у различитим ситуацијама, каква су неписана правила била у вези са одевањем и понашањем. Посебно су нас разгалили цитирајући детаље из речника којим су Срби некада у складу са правилима понашања водили рачуна о томе где кога "посаде" да седи.
На музичком плану ту војвођанску традицију и посебност можда је најбоље представљена чувеном Балашевићевом песмом Панонски морнар којом је завршен званични део концерт.
И за наставнике и за родитеље
И за наставнике и за родитеље
Осим наставника, ове године позвали смо и родитеље из Савета родитеља да с нама уживају и науче понешто о животу и понашању Срба у Угарској. Кроз концерт нас је водила и конферансу читала Јана Тица, ученица 6. разреда.
Море, изгрејала сјајна месечина
Море, изгрејала сјајна месечина
На снимку они који нису могли доћи на на обележавање своје просветне славе могу да чују цео концерт, али и да наслуте атмосферу на малом коктелу након концерта који потврђује да је свирка увек најбоља на крају, незванично, кад талентовано "друштво из ћошка" започне нешто за своју душу, па се концерт одужи у неформалној атмосфери дружења и дочека сјајна месечина.
Огрејали смо и ове године душу на тој месечини. Хвала, децо и ученици наши!
Као резултат вишемесечних активности ученика школе свих узраста и у различитим областима (музика, књижевност, физика, новинарство...) направили смо смотру резултата ученичких активности којима смо обележили 160 година од рођења Николе Тесле (1856 - 2016). Било је то два сата квалитетног програма, а у програм су уприличиле наставнице музичког и физике, учитељица и библиотекарка.
Цео програм ове јединствене смотре погледајте кликом на наслов, а или прегледом видео-репортаже.
Монодрама о Јанку Катићу
Монодрама о Јанку Катићу
Мудри и јуначни војвода Јанко Катић
Текст монодраме: Милован Витезовић
Глуми: Александар Дунић
организатор: СО Бачка Паланка
Ученици 7. разреда наше школе имали су јединствену прилику да присуствују правом историјско-драмском часу на коме су могли сазнати много шта: ко је био Јанко Катић, како су текли догађаји у време Првог српског устанка у којима је овај славни војвода био учесник, које су вредности наши славни преци имали; али и како је то бити глумац, колико је потребно да се научи цео текст и колико да се интерпретира; опробати кубуру и друге тајне заната, што глумачког, што војводског.
Ученици 7. разреда наше школе имали су јединствену прилику да присуствују правом историјско-драмском часу на коме су могли сазнати много шта: ко је био Јанко Катић, како су текли догађаји у време Првог српског устанка у којима је овај славни војвода био учесник, које су вредности наши славни преци имали; али и како је то бити глумац, колико је потребно да се научи цео текст и колико да се интерпретира; опробати кубуру и друге тајне заната, што глумачког, што војводског.
Изузетан текст Милована Витезовића и одлична интерпретација Александра Дунића, кога ученици знају из домаћих хумористичких серија, заслужили су да постану литература уз лекције о народној епици и јунацима Првог српског устанка на часовима историје.
Зато смо драму снимили и наставници и ученици ће је моћи узети у библиотеци.
Овако говори Александар Дунић о лику који је глумио: https://youtu.be/pKnjslvnqC8
12. мај 2016.
12. мај 2016.
До неке нове прилике делић атмосфере и репертоара можемо преслушати и погледати на аматерском снимку https://youtu.be/r8gjpS_RnEM
За сваког по нешто
За сваког по нешто
Поводом Дана школе ученици школе који су музички надарени у сарадњи са наставницом музичке културе, припремили су концерт за другаре и наставнике. За разлику од митровданских концерата, овај је први који је одржан на отвореном, у дворишту школе, са разгласом, а било је и електричних гитара.
Ученици су припремили неколико блокова музике: етно, рок и популарна (поп и евергрин). За сваког је било по нешто! Одлична енергија, млади и лепи довољни су били сами себи. Ипак, уз бољу организацију и маркетинг у концерту је могло уживати и више наставника и више ученика.
4. децембар 2015. и 17. октобар 2008.
4. децембар 2015. и 17. октобар 2008.
Све је ружичасто код Мирјане - песникиња у роза-гардероби и корице књига су розе
Дружење с М. Петров
Дружење с М. Петров
Ученици разредне наставе имали су прилике да се друже с песникињом Мирјаном Петровић у два наврата: у зиму 2015. и Њене збирке поезије имамо у библиотеци и спадају у најчитаније јер их ученици радо позајмљују.
Између два дружења, овог и оног пре 4-5 година, песникиња је као каква чаробница, пропевала. Тихим гласом својој младој публици обраћа се певајући. То је на децу деловало као магија - нетремице су гледали у песникињу као хипнотисани, цео час.
Нажалост, то је последње дружење с песникињом јер је директорица Т. Кецман забранила улазак у библиотеку са образложењем да се родитељи буне што се књиге продају деци.
13. мај 2015.
13. мај 2015.
Ликовна колонија
Ликовна колонија
У оквиру обележавања Дана школе који се 2014. прослављао целе седмице, уприличили смо ликовну колонију. Учествовали су ученици наше школе , родитељи наших ученика и чланови Удружења ликовних стваралаца „Петар Томић“ из Бачке Паланке. Многе идеје су брзо оживеле на сликарским платнима . Нашим малим сликарима драгоцену помоћ су пружали искусни сликари . Брзо се осетила атмосфера задовољства , пријатности и сарадње какву само уметност може да донесе. До новог стваралачког сусрета уживаћемо у њиховим сликама на зидовима наше школе.
Наставнику на дар 2015.
Наставнику на дар 2015.
Концерт ученика школе ове године уприличен је између Митровдана - Дана просветних радника и Дана примирја, 10. новембра 2015. године у предвечерњим сатима.
На концерту је било 7 учитеља и 8 наставника, па да није било и неколицине родитеља, било би више учесника него оних којима је као дар музика поклоњена.
Да ли је дар био толико лош колико одзив, или је нешто друго у питању посведочиће снимак концерта.
Митровдан - наставнику на дар
Митровдан - наставнику на дар
Културни програм школе предвидео је Школским програмом да се у наредне четири године свака година обележи неком важном култоролошком темом: музика, лепо понашање, визуелне уметности, култура одевања. За школску 2014/2015. годину одабрали смо највеличанственију тему - музику. Тако је уприличен митровдански концерт на Дан просветних радника и посвећен наставницима коме је претходила потрага за ученицима који знају да свирају неки иснтрумент и препознавање осећања која у њима тај инструмент изазива.
Музичка скала емоција
Музичка скала емоција
Желећи да сазнамо каквим потенцијалима располажемо, током септембра направили смо попис ученика који вежбају свирање на неком инструменту у Музичкој школи "Стеван Христић", некој приватној школи или самостално, певају у хору или у КУД-у "Коста Абрашевић". Осим што су се изјаснили, ученици-музичари обележили су на скали емоција која осећања могу да искажу инструментом или гласом и записали каква расположења музицирање у њима изазива.
Тако смо дошли до података да школа има мноштво хорских гласова, 11 хармоника, 5 виолина, 3 флауте, 8 тамбура, 3 кларинета, 5 гитара и чак 27 клавира. Ова дружина може да искаже баш сваку нијансу на скали емоција, и ученици су их великодушно бирали у широком спектру, те прибележили махом позитивна расположења која у њима изазива музицирање.
Силину емоција сабрали смо и усмерили на Митровдан и уприличили први у низу планираних концерата. За ову прилику 25 ученика је увежбало класична дела по свом избору и частило наставнике јединственим концертом у просторијама школе обележавајући на тај начин и Дан просветних радника. Ово је био први концерт овакве врсте, а планирамо да их током године буде још неколико.
20. фебруар 2014.
20. фебруар 2014.
Прича о позоришту
Прича о позоришту
Глумци Горан Подлипац – Липец и Драгослав Бранковић – Гиле и приказали занимљиву и веселу представу „Прича о позоришту“. Ученици наше школе од 1. до 4. разреда упознали су основна занимања у позоришту (костимограф, сценограф, глумац, редитељ…) и на нов начин „представом о представи“ проширили и обогатили своја знања о сценској уметности. Представа је изазвала полемике у старијој смени међу наставницима, који су је оценили као лакрдију која познавању сценске уметности не доприноси и квари естетске назоре младих.Представа је, пак, изазвала много смеха међу децом, а осмех се отео и неким одраслима.
школска 2008-09. суботом
школска 2008-09. суботом
Билингвалне радионице
Билингвалне радионице
Током школске 2008/09 у школи су факултативно одржаване билингвалне радионице са ученицима којима је матерњи језик словачки и онима којима је матерњи језик српски језик.
Кроз различите активности, играјући се и учећи сваке суботе, у две групе: млађи и старији, деца упознају свој језик и културу са другим словачким језиком, пореде га и уче о другом језику и култури. Светски дан матерњих језика
УНИЦЕФ је у циљу заштите малих језика који одумиру и очувања матерњих језика, 21. фебруар прогласио за Светски дан матерњих језика. Тај је празник био идеалан мотив за билингвалну групу да прођу кроз радионицу "Лингвистичка екологија и матерњи језик", коју су водиле Славица Јурић и Бранка Радовановић. Ученици су сазнали неке податке о рапидном нестајању језика, од потпуног нестанка до постепеног одумирања. Доведени су у ситуацију да размотре који су разлози за нестајање или одумирање језика, међу којим је у наше време приметан разлог добровољног одустајања од своје језичке говорне праксе и наслеђа, зарад све доминантнијег енглеског. На основу тих података и разматрања могли су да одреде и статус свог језика као малог или великог, препознају и наведу начине на који он одумире, а затим да донесу предлоге, како га могу сачувати. Већина ученика у последњем делу радионице први пут се срела са тумачењем речи коју често чују – глобализација. Процеси глобализације на радионици су стављени у контекст са вечитим сном човека да се сви разумеју и причају истим језиком. Какве то конотације има на њихов матерњи језик и културу изразили су на плакатима "Свет као глобално село обогатио бих нечим својим".
Изложба тих плаката постављена је на изложбеном простору испред библиотеке.
Page updated
Report abuse