Дете које чита постаће човек који мисли
Само што је умро добио је од Матице српске Повељу за неговање српске језичке културе. А да је жив, Горан Петровић би засигурно направио читаву делту значења речи "племенит". Да покушамо.
Племенит јер је племић међу савременим писцима;
племенит јер је коленовић, од рода/ племена којим се поносио и кад га је иронисао;
племенит јер као иглом бира речи језика којим описује, осећа, мисли оплемењујући језик и пуштајући да језик кали њега;
племенити јер је умео као златар да претапа раније написана дела у нова, жанровски другачија или садржајно и значењски измењена;
племенит јер је збиљу своје прозе проткао филигранском поетичношћу;
племенит јер оплемењује оног ко га чита.
Морам да говорим о њему, а најрадије бих плакао... (Милосав Тешић, писац)
Има она афористична мисао Станиславског која каже да треба волети уметност у себи, а не себе у уметности. Можда је то зато што сам потресен, али сада ми се чини да је он био последњи такав српски писац. Док српске књижевности буде, водени знак на папиру положеном на њен иконостас исписиваће и име Горана Петровића. Умро је уочи Савиндана, он који је српску писменост достојно увео у двадесет и први век. (Мухарем Баздуљ, писац)
Стицајем околности последњих дана био сам у телефонском контакту са Гораном Петровићем, и у СМС порукама. Нисам помишљао на најгоре, али Горан, изгледа, јесте. Његов предпоследњи СМС је гласио: „Ово ће бити боље кад буде горе“. (Светислав Басара, писац)
Пре много година, поводом једног раног Петровићевог романа, написао сам да машта станује у Краљеву. Безобална машта. И сада је та машта отишла у вечност иза које, као и сваки пут када оде неки значајан аутор, остаје празнина која се никако не може надокнадити ни испунити (Михајло Пантић, писац и књижевни критичар.
Његова Опсада цркве Светог Спаса је вероватно најзначајнији роман у последњој деценији 20. века на српском језику (Владимир Кецмановић)
Живети дуго не значи живети добро и бити срећан. У несрећи која се зове живот, овај човек, једна тако лепа префињена и деликатна душа, посветила се књижевности и дала јој све што се могло дати. Хтео је да књижевност буде све. (Александар Јерков, књижевни историчар и критичар)
Културни дневник - писци и критичари различитих генерација о Г. Петровићу
Визија је увек јача од саме стварности, уколико стварност уопште постоји за уметника!
Народи, државе и друштва који имају помно разбарушену прошлост и помно осмишљену будућност, имају и уређену садашњост, јер садашњост није ништа друго него тренутак додира прошлог и будућег времена
Смрт долази као круна живљења. Страх од смрти је настао непознавањем сопствених могућности. Наводно, ако умремо, нећемо више бити живи. Бесмислица! Пука измишљотина, равна оној заблуди да је рођење, само по себи, довољно за живот.
Можда је ова земља премала или стално притешњена – па судбина непрестано мора да се понавља.
Све нешто мислим, како би било беседити без речи? Да почнем ћутке и да завршим ћутећи. Ко слуша, разумеће. Без обзира, што ћутање, макар у први мах, на беседу не личи. Али, да не буде забуне: не да ћутим зато што је нека мука и мук, нека општа ћутња, не зато што зазирем да нешто посебно кажем – већ да ћутим да боље чујем, да сви боље чујемо, како се негде у близини, у некој кући, новорођенче оглашава смехом, како мајка певуши, како се отац са својим братом разговора братски, како деда укућанима планове говори, како бакина штрикаћа игла убрзано удара о штрикаћу иглу, старица жури да оно што плете заврши.
"Да сам ја неко, био бих нико зато што бих онда могао да се посветим писању, а када пишем могу да будем све и свако." (Да сам ја неко, интервју)
Интервјуи: Искра интервју ; Разговори у кући сценарија ; До детаља
У читанкама 5. разреда налази се изборна лектира - приповетка "Месец над тепсијом". Бирамо још нека дела.
Скела
"Скела" је драма настала поводом два века од Карађорђевог устанка, а изведена је премијерно на Сретење у Орашцу 2004. на отвореном (режија Кокан Младеновић, глуме најбољи глумци тога времена)
У једном од ретких интервјуа (не воли да се медијски експонира) за “Блиц”, поводом драмског комада “Скела” Горан Петровић, између осталог, казао је:
“Текст не мора да буде позоришна илустрација за историјску читанку, још мање да има елементе какве приредбе, академије или фолклорне инсценације, књижевни, односно драмски текст је место за нешто друго, он би требало да буде кристализација наших противречности, па и кристализација љубави и критичности. Јер, нема боље прилике да се опоменемо. Да се опоменемо шта нам се све догађало и да се опоменемо шта нам се све може догодити. Народи, државе и друштва који имају помно разбарушену прошлост и помно осмишљену будућност, имају и уређену садашњост, јер садашњост није ништа друго него тренутак додира прошлог и будућег времена.”
VII
VIII
раз.
Скела - задатак за рад (упознавање)
Погледајте снимак представе у којем су учествовали наши најбољи глумци. Покушајте да препознате неке историјске ликове, историјске периоде и догађаје у представи.
Навикли сте да се драма дели на чинове, сцене, позорја и слично. Погледајте садржај Скеле и утврдите иновативност Горана Петровића у структури драме и њеној подели на саставне делове. Зашто се определио за такву терминологију? Како ти називи утичу на тебе као читаоца? У каквој је вези терминологија са самим садржајем драме?
Шта је иновантно у ликовима драме које срећеш одмах иза садржаја? Зашто немају лична имена? Који се могући историјски ликови (које сте препознали у представи) крију иза неодређених заједничких именица које се налазе на списку ликова? На пр. ко је језикословац у историји српског народа? Каква се све занимања крију у тим ликовима?
Мало и велико
Мало и велико је пригодни есеј (размишљање) који је Петровић писао и изговорио на отварању Сајма књига у Херцег Новом 2006. Језик је леп и архаичан, па ће бити речи за чијим значењем ћете морати трагати на сајту Игра речима (https://igrarecima.com/), страница Употреба речи. Цео текст је писан по градацији, а у оквиру сваке тематске целине очекују нас парадокси и супротности - писац разматра како нешто што је у стварности мало ипак добија много веће размере и значај у људском срцу и уму. Ово ће можда бити први контемплатитивни (мисаони) есеј са којим се срећете. Не бојте се тога. Научићете неке од заборављених прелепих речи српског језика и открити Горанове једноставне поруке о томе шта је у животу важно и вредно.
V
VI
VII
раз.
Мало и велико - задатак за рад у пару
Пажљиво прочитајте пасус који сте добили за рад у пару или појединачно и потражите непознате речи и њихова објашњења да бисте разумели текст.
Одредите тему тј. шта је мало (предмет) и унесите у мањи леви текст-бокс.
У већем десном текст-боксу сажмите у једној реченици које су то животне вредности које малу ствар ипак чине великом и значјном.
Поређајте се (по теми коју сте добили у пасусу за анализу) од најмањег ка највећем предмету. Изнесите универзалне поруке уз сваки предмет.
Размислите како бисте визуализовали градативну структуру есеја од зрна песка до земље, тј. до књиге као највеће ствари на сдвету.
Хроника посматрања птица - запис, који би могао бити и новела о једном баксузном човеку Храниславу Тици. Кад прочиташ новелу рамисли о симболици његовог имена.
Изнад пет трошних саксија - радио-драма, намењена слушању, а тема је однос уметности и живота.
Ближњи - играни филм настао је по истоименој приповеци. Погледај га и наведи које је све проблеме породичне и друштвене филм разоткрио.
Ситничарница "Код сретне руке" - необичан љубавни роман за кога свуда у свету, где је превођен и читан, његови читаоци кажу као да је писан само за њих; да их уверава да нису сами на свету, и да их коначно неко разуме.