Дете које чита постаће човек који мисли
На овим страницама објављујемо акције и иницијативе које су спровели ученици, самостално или уз помоћ наставника, библиотекара..
Матија на радном месту
Почело је тако што Матија Грубор, ученик 4-2, када дође у библиотеку увек прати шта библиотекарка ради на рачунару поводом његове позајмице или раздуживања. Библиотекарка је у октобру 2024. приликом једне његове посете понудила да задовољи његову радозналост и да га научи да ради у програму винајсис.
Отада је Матија готово свакодневно долазио у библиотеку, а понекад остајао сатима. Извињавао се кад закасни "на посао", потписивао се као библиотекар 2, кувао себи чај у паузи.
Научио је готово све из свакодневног посла библиотекара: да раздужује и задужује у програму винајсис, да уписује нове ученике, да услужује кориснике и подсећа их на правила понашања у библиотеци.
Изразио је жељу да научи да прави презентације, упитнике и сајтове, па је и то у кратком периоду савладао, а ускоро научио и рад у програму Скреч.
Младог и новог библиотекара ученици радо виђају, па је библиотека увек пуна кад Матија ради. Сви се врте, прегледају часопсие и књиге и бацају поглед на библиотекарскг асистента, и одавно им више није чудно шта он ту ради.
Окупали смо зид ходника школске библиотеке
Библиотека је на највишем месту у школи - поткровљу. Осим ходника и библиотеке и њених просторија, ту нема ништа више. Такво место је згодно за завлачење на великом одмору за време кишних дана, или за склањање од дежурног наставника, за кошкање са најбољим другаром и сличне радње. Ту онда буде свакојаких трагова као последице тих радњи: празних флашица, кесица од грицкалица, потписа и стопала на зиду...
Библиотека је на највишем месту у школи - поткровљу. Осим ходника и библиотеке и њених просторија, ту нема ништа више. Такво место је згодно за завлачење на великом одмору за време кишних дана, или за склањање од дежурног наставника, за кошкање са најбољим другаром и сличне радње. Ту онда буде свакојаких трагова као последице тих радњи: празних флашица, кесица од грицкалица, потписа и стопала на зиду...
Неке трагове теткице успешно очисте, а неке би захтевале веће молерајске радње. А и зид је био неке мртве боје. Зато смо га током октобра оцртали, оживели, развеселили га невеселог и неуредног. Акција је трајала готово пуне три седмице. У акцију су прво били укључени чланови Клуба читалаца, а затим су се придруживали и мало бољи цртачи, углавном да поправе или нацртају компликоване илустрације.
Наши филмићи - заморчићи настали 2007-09.
Млади воле видео, добију све на готово, не морају да замишљају. данас је лако направити и видео-клипове. Међутим, показало се да кад желимо да осмислимо филм који преноси неку идеју, или бележи најважније информације, то баш није тако лако. Библиотечка односно медијска секција окушала су са неколиким филмићима које су снимили на своју иницијативу и уз помоћ ментора.
Један европски мислилац, критички настројен према електронским и масовним медијима, исковао је реч видиот за оне који се своде на видео-информације. Колико има истине у томе најбоље знају они који се се покушали изразити путем видеа.
Дејани Бачко у част
Већ је завршавала школу кад смо схватили да је међу нама необична и надарена сликарка, сликарка ногама, а да школа нема ниједну њену слику. Зато смо решили да исправимо неправду и да се бавимо Дејаном Бачко и њеним необичним даром.
Започели смо пројектном наставом на часовима српског језика - развијајући медијску писменост, истовремено популаришући Дејану кроз све медијске врсте. Наставили смо и кроз слободне активности остварујући разне жеље њених вршњака и крунишући све то јавним часом на коме су били наставници, ученици, родитељи, колеге из других школа. Завршили смо постављањем изложбе њених слика на Савиндан. Она нам је узвратила осмехом и најлепшом сликом Светог Саве који школа има.
Дејаном су се бавили ученици из њеног, 7. разреда, али и млађи ученици 3. и 4. разреда.
Од ове акције остале су и две публикације:
Уз малу помоћ пријатеља - спец. број ТОН-а
Пресељењем у нове просторије БИЦ, нови простор окупио је и разнолике групе корисника. У библиотеку су осим тзв. "књишких мољаца" који су у ранијој библиотеци волели мирис књига и розе и плаве картоне, почели залазити и други љубитељи: технике, интернета, скраћених лектира, брзих решења, слободног времена и брисаног простора...
Истовремено, због много већег простора библиотека је почела да служи за различите намене и самим наставницима. То си приметили и ученици, па је тако, по иницијативи библиотечке секције која је типове корисника препознала и описала, а уз помоћ ликовно надарених, настала галерија ликова у библиотеци. Иако је директно инспирисана књигом Креативног центра "Школа" ликови су потпуно оригинални.
Наше учитељице Анкица Дамјанов и Светлана Чулић већ годинама спремају рецитаторе за такмичење. То је зато што и оне воле лепу песничку реч, па желе да то пренесу и нама. Највећи успех досада имале су када су стигле до регионалног такмичења и освојиле награду. Спремале су ученицу Теодору Карановић.
Ове године су стигле до Регионалног такмичења са с двема песмама. Једну Песму о тегли говори наша другарица Јелена Симикић, која и лепо црта па је и илустровала песму. Другу рецитује Анђела Карановић ученица 2. разреда.