Ученичке секције

Секција православне веронауке настала је одлуком Наставничког већа школске 2005/2006. године. Занимљиво је да су секцију иницирале тадашње ученице 7. разреда које нису имале верску наставу као обавезан изборни предмет, али су желеле да стекну верско образовање. Зато је секција прве године окупљала пет ученица које су и покренуле идеју оснивања секције, а касније су се секцији придружили и ученици који слушају верску наставу као изборни предмет.

Осим разговора о верским темама, секција је подразумевала повремене одласке на боголужења, посете манастирима, филмски клуб у којем су се гледали филмови са библијским садржајима и расправе о тим филмовима, разгледање верских веб-презентација итд.

Од 2006. године потпуно спонтано ова секција је почела да припрема драмске радионице са верским садржајима, затим да то изводи пред публиком и тако је прерасла у мисионарску драмску трупу.

За непуних годину дана спремљене су драмски прикази, настали ученичким дописивање Библије о Васкрсу и Тајној вечери. Драмске радионице „Одјеци Христоог васкрсења“ приказани су ученицима 6. разреда у школи у јуну 2007. а у септембру и у цркви на дан прославе патрона епархије бачке. Кратком драмском радионицом о Тајној вечери секција се представила на Паради књига у октобру 2007. због мобилности глумаца, импровизације сценарија и једноставне сцене, лако се путовало и мисионарило. Са овим радионицама трупа је гостовала  Новом Саду, Суботици, а на Васкршњем сабору 2007. у Врујцима освојила 2 место 

Највећи успех трупе био је припрема изузетно дугог и захтевног приказања "Јестирина звезда" уз прилагођавања па је представи дата има Звезда. Премијерно је изведена на Савиндан 2008, затим у граду на дан Св. Симеона Мироточивог, а на фестивалу драмског стваралаштва "Отворена сцена" добила је неколико награда. 

Трупа се угасила спонтано када је већина чланова завршила 8. разред, а библиотекарка Славица престала да предаје веронауку. 

Секцију је водила вероучитељка и библиотекарка Славица Јурић, а мисионарску трупу заједно са учитељицом Бранком Радовановић.

У прилогу су снимци драмских радионица и представе "Звезда".

• Пилат

• Самарија

• Гроб

• Спаваоница

Библиотечка секција постојала је од 2000. године, тачније од почетка рада библиотекарке Славице Јурић у библиотеци. Секција је постојала Радила је пуних 10 година и делила судбину саме библиотеке. За време тзв. старе библиотеке у другој згради секција је биа најкреативнија. У старој, одвојеној згради чланови секције имали су мир и самосталност, па су често проводили читав дан у библиотеци, учествовали у физичкој обради књига и сређивању лисних каталога, припремању  изложби, хуманитарних акција, радили на раздуживању и задуживању књига, смештају фондова, организацији едукативних игара за најмлађе и слично.

У време тзв. мале библиотеке - премештања библиотеке у малу канцеларију у матичној згради и рад школе у три смене,-  због скученог простора, библиотека није могла примити него неколико корисника односно чланова секције, а пошто се радило на уносу књижног фонда у електронске каталоге, члановима секције је преостајао рад само на задуживању и раздуживању књига. То је био посао који они највише воле па су свакодневно долазили и одмењивали библиотекара. Мали простор је био интиман, помало хаотичан, и личио им је на њихове властите собе због чега су се осећали веома пријатно.

Од школске 2008 / 09. године, у складу са прерастањем библиотеке у БИЦ (библиотечко-информациони центар), мења се назив секције у библиотечко-информациону, а с тим у вези и план рада и активности у оквиру секције. Чланови секције од ранијих послова могу сада да обављају само физичку обраду приновљених књига. Да би могли да раздужују и задужују, најпоузданији међу њима су обучени за рад у библиотечком софтверу који школа има. Показало да су за рад у софтверу ученици заинтересовани мање него што су били у време лисних каталога и картончића. Рачунари у библиотеци су их много више привлачили. Због многих обавеза и изборних предмета, секција више није могла да се редовно састаје и доноси утврђен план рада. Ученици су долазили повремено, сваки дан у одређеним периодима, а затим нестајали. Због свега тога библиотечка секција је променила и начин рада и садржаје рада. У зависности од тога која се групица ученика појави упошљавани су на формирању обележивача, прегледу периодике, прављењу плаката, сређивању архива...

На крају године библиотечка секција одређивала је три пасионирана читаоца у школи, који се награђују књигама за највећи број прочитаних књига или за најбољи читалачки укус у избору позајмљених књига.

Осим савремене опреме у библиотеци ученици су нарочито интересовање показивали за рад са млађима и њихово упознавање са библиотеком, правилима радом, коришћење интернета и опреме.

Филмић у прилогу представља пример такве активности, у новој библиотеци, а монтирала га је ученица Тара Поганчев која је заједно са Горицом Шарић и водила часове у библиотеци за млађе ученике школе.

Заинтересованост ученика за опрему и савремене медије и учинила је да секција ускоро прерасте у медијску, а спремност да у раду учествују само повремено и интензивно водила је ка томе да се све више ради пројектно: бивају задужени за неки посао, активност и раде док не обаве тај посао. 

Чланови медијске секције радили су интензвно на унапред осмишљеним активностима школе:

• • Прес-центар у време одржавања Дечијег фестивала хлеба током две године пропрати је све активности обе године одржавања фестивала и радило се целодневно као у каквој новинарској редакцији.

  • Учесници пројектног тима у оквиру пројекта Интернест стекли су велика знања о медијској писмености и побрали славу као првонаграђени на Фестивалу креативности и прва секција у школи која је за награду добила студијско путовање у иностранство. Пројекат је те године водила школска библиотекарка са наставницом Ксенијом Суђић.

  • Носиоци мини-истраживања и обука  у школи о коришћењу нових медија, када су имали прилику и да излажу своје резултате пред родитељима и наставницима.

  • Уређивали су заједно са наставницима школски блог, мада је овај посао остао без већег одјека и брзо су га запустили.

  • Уживали су да праве филмиће и склапају фото-приче о дешавањима у школи. Неке од њих смо слали на такмичења и смотре ђачког филмића.

  • Највеће интересовање је показано за рад школског разгласа, али се жеље и способности нису поклапали. Рад у школском разгласу је замишљен као мала радио-станица школе, која и обавештава, а не пушта само музику. Музика се пуштала по одређеном редоследу и сваки дан је имао свој музички жанр за све укусе. То је од ученика захтевало дисциплину и посвећеност на шта нису увек били спремни. Ускоро су разглас препустили Ученичким парламенту и ови су га покварили, а малу просторију за разглас упрљали ногама и другим поступцима, због чега је и престао са радом.

  • Осмислили су и пратили књигу утисака и покушали да оснују дописни Клуб читалаца као посебну страницу на веб-сајту школе на којој си приказивали своје омиљене књиге.  

Ова последња активност била је иницијална капсла за акцију ширег маха, и, по обичају, прерастање медијске секције у спону читалачких и интересовања за нове медије.

Тако је настао пројекат онлај Клуб читалаца. Прве године 2011-12. он је био огледни и пробни, сваке године растао и обликовао се и данас је то стални школски пројекат са тенденцијом да прерасте у међушколски.

У прилогу су два ђачка филмића која су снимили две генерације ученика  медијске секције.