Монографијом је обухваћен историјат школе, библиотеке и школског гласила ТОН; највећи успеси њених ђака и наставника, светосавска деца, ђаци генерације и најуспешнији такмичари; директори. На крају се налази попис свих запослених од оснивања до 2006. године, као и попис свих ученика који су школу завршили, по генерацијама. 

У монографији се налази нешто новијих слика успешних ученика, али су најзанимљивије старе фотографије, црно-беле, које је ауторски тим нашао у архиви, старим летописима, породичним албумима. 

У монографији су објављени и одабрани састави, интервјуи са наставницима, преузети из ТОН-а.

Шта су они то, заправо, радили? Посетили су баке и деке (не само рођене, него све до којих су могли да дођу) и сакупљали од њих старе, заборављене речи, рецепте за многа стара јела. Записивали су их и мало по мало, настаде и ова књига која се труди да отргне нашу народну традицију од заборава!

Речи су приказане азбучним редом, са објашњењима. Неке речи су чак поткрепљене фотографијама. Након интересантног речника, долазе на ред рецепти разних старих српских (или неких других са ових простора) јела. Трећи део књиге представља разне легенде о настанку појединих локалитета у Бачкој Паланци, али и шире-са простора одакле потичу наши говорници.

Књига је своје место нашла као литература у Клубу читалаца одакле смо и преузели овај опис.

Наставница Сњежана на часовима информатике сложила је у брошуру величине 15 х 11 и 50-ак страница које нису нумерисане. Сваки рецепт има назив, састојке и начин припреме. Кувар није заведен и нема ЦИП, али смо врло поносни на њега баш због "ручне производње". Неколико примерака чувамо у школској библиотеци, а остали су одавно замашћени по кухињама наших ђака и наставника.