У поднаслову ове књиге је најава оног што је њен садржај: зашто је важно, како препознати проблеме и како регаовати. Пре свега, књига нас подсећа на континиум дечијег емоционалног развоја и типичних појава које су за одређене узрасне категорије и развојне етапе нормалне. Уопредо с тим аутори указују у ком обиму и интензитету нека појава престаје бити нормална и указује на постојање неког проблема, најчешће емотивног, али и моралног, интелектуалног. Школа, тврде аутори, има веома важну улогу, много већу него што се то мисли (обично школа сматра да породица има много важнију улогу) за све врсте развоја и сазревања јер се у школи ученици срећу и са вршњацима и са одраслима далеко више и дуже него што могу у породици да имају социјалне контакте тог трајања и интензитета. Самим тим, у школи се могу видети и промене или симптоми који су за ментално здравље непожељни. Отуда је важно да одрасли у школи умеју да се понашају према таквим појавама. Наставнике ће, свакако, релаксирати то што у тежим случајевима поремећаја менталног здравља, они нису дужни нити је стручни да пружају помоћ, довољно је да констатују, посумњају и траже или упућују даље за помоћ. С друге стране, наставник својим целокупним односом према ученицима и својим понашањем, а не само методичким поступцима, утиче на развој ученика. Није лоше подсетити се шта у том смислу чини доброг наставника и књига то чини. И поред многих развојно-психолошкох термина у овом приручнику, кључна реч је благостање као термин којим се дефинишу идеални услови у школи који доводе до менталног здравља ученика, односно школе која такво стање одржава и негује. Наиме, школа је фактор који ствара позитивно окружење за развој емоционалног и социјалног благостања.   

Добро познати аутори Активног учења и многих истраживања у образовању, Ивић и Пешикан као да су овом књигом сумирали своја дугогодишња настојања и дали систематске информације о образовању у Србији с циљем да се уоче нагомилани проблеми како би се решавали. Поглавља се односе на капацитете, учинке и постигнућа на свим нивоима образовања - од предшкослког до високог. приступ је аргументован, закључви трезвени и опомињући. Стога је ова књига драгоцена за стратеге и реформаторе школства. Учинци су прилично лоши, па тако рецимо, указују да је половина петнаестогодишњака функционално неписмена, а да притом, имају солидне па и одличне школске оцене. Ситуација није много боља ни у средњем и високом образовању, а као највећи проблем истиче се непостојање екстерне евалуације учинака. 

Иако је истраживање урађено пре деценије, у образовању су још увек присутни сви облици корупције који су истраживањем уочени. Књига нам, пре свега, указује на све непожељне облике понашања који спадају  у коруптивне, а не само оне које смо склони да сматрамо корупцијом - изнуђивање новца. Штавише, такве корупције нема много у образовању, али има другох облика који су врло присутни, од законодавства које оставља много простора за политичку корупцију до трговине утицајем. Зато је овоа књига истовремено и приручник о корупцији уопште.

TIMSS је верзална скраћеница за међународни истраживачки центар трендова у предметима математике и науке ( Trends in International Mathematics and Science Study)  који је осмислила и води Међународна организација за  евалуацију образовних постигнућа из Амстердама (International Assostiation for the Evaluation of Educational Achievement - скраћено IEA), а ТИМСС се бави истраживањем. Наиме, осим тестова из математике и наука које решавају основци, узимају се и други подаци о ученицима, о њиховим породицама, настави  и наставницима који им предају, дисциплини и и општем успеху, једном речју - образовни контекст. Ти подаци омогућавају да се резултати тестова проучавају са различитих гледишта, укрштена са другим добијеним подацима, и на тај начин изведу закључци на основу којих се могу предузимати мере за обезбеђење квалитета. Будући да се тестирања спроводе периодично, образовни систем може да прати кретање напредовања током времена и на основу тога доноси одређену стратегију за побољшање или промену.Ова књига представља резултате управо таквог истраживања након тестова и давањем смерница за превазилажење стања на боље. Истраживањем резултата се бавио наш Институт за педагошка истраживања. У књизи су приказани резултати тестирања спроведеног 2015. године у основним школама на одабраном узорку преко 1000 ученика 4. разреда, њихових учитеља, директора и родитеља.

Контекстуална питања и занимљиви подаци из образовног контекста

Тестови из математике и природних наука садрже задатке три нивоа сложености: 1. познавање чињеница (знање), 2. примена знања и решавање проблема, 3. резоновање тј. превазилажење решавања рутинских проблем и продор у домен комплексних садржаја.

Осим тестова, ученици, родитељи, наставници, директор попуњавали су тзв. контекстуалне упитнике који указују на везу постигнућа и образовног контекста. Управо ти подаци су најзанимљивији јер пружају школи могућности да делују.

Рецимо, најзанимљивије откриће за наше учитеље може да буде то да је тестирање показало да на успех ученик утичу индивидуалне карактеристике и породични контекст (статус породице, образовање родитеља, клима за учење, образовни ресурси код куће) далеко више него квалитет разредне наставе. Ово наравно не значи да је школа немоћна јер школа може да предузме активности којима може да образује родитеље и утиче на њих у смислу стварања погодне климе за учење и код куће, развијање радних навика и слично.Сви знамо, а истраживање је потврдило да дисциплина у изостанци ученика директно утичу на смањење образовних постигнућа. И овде изгледа да у школи руке завезане, јер родитељи правдају изостанке, али је школа донекле и дужна да предузима различите мере за смањење броја изостанака. У књизи се чак могу наћи предлози шта школа може да предузме.

Практична вредност садржаја књиге за наставнике и сараднике

Одмах да кажем, у књизи нису дати сами тестови, они се на сајту Института за педагошка истраживања ( http://www.ipisr.org.rs ) могу наћи на засебним страницама.  Књига садржи резултате тестова, а посебно контекстуалних упитника у укрштене са резултатима тестова. Но највећа вредност књиге јесте што су њени стручњаци пописали и мере које школа може предузети да би побољшала овакве резултате.

Зато књига може да буде драгоцен извор и руководство новооснованим тимовима за обезбеђење квалитета и развој установе која се између осталог бави доношењем мера за унапређење постигнућа ученика.

На сајту ИПИС (Институт за педагошка истраживања Србије) представљена је књига и може се преузети у ПДФ-формату или је преузмите овде.

Друштво знања је постала нека врста лозинке не само у образовању, него и у економији и у области технологије и у свим сферама живота. То је лозинка по којој можемо препознати оне који хоће у нешто да нас убеде, а ни сами не верују у то, најчешће не знају ни о чему причају, али знају да ће коришћењем ове флоскуле показати да су у духу времена и на висини задатка. Какво је то време, и у чему је тај задатак пропагатора тзв. "друштва знања". Наивнима може изгледати да ова синтагма значи или обећава меритократију, још један термин из арсенала политички коректног новоговора, али аутор књиге, универзитетски професор у бечу нема таквих заблуда. Бриљантно и реско аутор показује да се иза флоскуле друштва знања заправо крије фабриковање незналица, индустријализација знања, свођење знања и интелекта на употребљивост и тржишне законе, чиме знање престаје бити вредност, постаје средство за економски просперитет и стручна инструктажа уместо процеса који култивише и капитализује људски дух.. Последица тога је морална индиферентност знања.

Приказ. http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0038-0318/2009/0038-03180904439J.pdf