Школски магазин ТОН

Преко рукописне до штампане верзије

Први број билтена изашао је крајем 1994. године, кога је спонзорисала штампарија Бранко Бајић. Колико су се мали новинари радовали том броју, толико су били и разочарани јер је изашао само као дволисница. Била су то тешка времена инфлације и спонзоре је било тешко пронаћи, поготово за обимнији билтен. Разочарани обимом првог броја, млади новинари су решили да сами, ручно, праве своје новине: куцали су своје радове на писаћим машинама - ко је какву имао па се на истој страни могу наћи и ћирилични и латинични текстови, цртали, сецкали из других новина илустрације и слике, руком писали наднаслове и рубрике, украшавали странице... Све су то лепили на чисте папире, нумерисали их и - билтен је био спреман за умножавање. Затим су носили тај материјал код тадашњег директора Боривоја Милojковића и он је, одмахујући главом, све то фотокопирао. Први бројеви били су умножавани у ограниченом броју примерака - за сваку одељенску заједницу по један и за редакцију билтена по један, али су у бројеве били уврштени сви текстови. 

Већ 1996. године школа је почела сарађивати са "Дизајн студиом Станишић", који почињу да штампају школски билтен. Први штампани број је број 5 у марту 1996. године. Билтен је првих година излазио четири до пет пута годишње, да би у последње време нађена мера од три броја годишње: на Савиндан, Дан школе и на крају школске године. Године 1998. године Литерарнo-новинарска секција добила је другу републичку награду на конкурсу Друштва за српски језик и књижевност за најуспешније ђачке литерарне дружине.

Ученици су најрађе читали последње стране билтена јер су оне биле посвећене забави, музици, шалама, наградним играма, догодовштинама из ђачког живота. Наставници су радије читали прве стране које су биле посвећене новинама у школи, успесима ученика и наставника, разговоре са пензионисаним, бившим или младим и новим наставницима, али су радо завиривали и на крај билтена, где су, често, могли препознати себе и чудити се ко је то забележио и када, насмејaти сe вицкастим одговорима ученика. 

Уредници и уређивачке политике

ТОН се од 19. броја појавио у новом руху, пошто је уређивање школских новина преузела наставница Лидија Кребс. Она ће у наредних 5 бројева, колико је командовала новинарском парадом, ТОН учинити нешто модернијим. Новине су добиле нови распоред рубрика, педантније и квалитетније се приступило осмишљавању насловних страна и укупном дизајну и „прелому“ ТОН-а. Наравно, интересовање ученика за овакву врсту бављења новинарским послом никад није јењавало. Двадесет четврти број школских новина „испилио“ је новог уредника, наставника Предрага Вајагића. ТОН је донекле променио концепцију. Насловне стране редизајниране су у потпуно новом кључу, нашло се места за озбиљније садржаје, мноштво истраживања, одломака из књижевних дела, критичких текстова... Наравно, последње странице су биле резервисане за неформалне текстове и увек су и привлачиле највише радозналих погледа. У то време ТОН стално обара рекорд у броју страница (један број је штампан на чак 24 странице) и чини се да је то период када наше новине улазе у своје златно доба. Први смо у општини, а на предлог и оштро инсистирање тадашње директорке Наташе Ђурице, још у јуну 2002. године објавили тзв.“матурски број“ са фотографијама осмака и духовитим натписима испод њих, што су касније прекопирале све школе у општини. У заглављу новина из тог времена стоји да је ТОН – школски магазин, чиме је нова концепција добила и име. Ускоро редакција ТОН-а потпуно преузима још једну омиљену традицију којом се наша школа прва задичила – избор најбољих ученика осмог разреда у 18 разноликих категорија, чије проглашење, уз специфични штимунг, бива уприличено на самој матурској вечери. У последњих пар бројева наш школски магазин као да је ушао у неке мирније воде...Колотечина или припрема и наговештај за нови креативни ватромет?

Тај наговештај новог дала је наставница Гордана Вујовић која се прилагодила времену кризе и решила да са ученицима уређује електронску верзију те је после станке од неколико година 48. број ТОН-а угледао светлост дана у електронској верзији у мају 2015. године. Новинарска секција добила је свој сајт.