Дете које чита постаће човек који мисли

Информациона писменост

Стандарди информационе писмености ученика.docx

Стандарди нове писмености за ученика 21. века

прилагођени превод америчког друштва школских библиотекара

Документ за преузимање

Истраживање и извори знања

Водич за истраживачку наставу и технике (за ученике и наставнике)

Истраживачка настава

Готово да не постоји садржај у настави коме се не може приступити помоћу истраживачких метода. Задаци истраживачког типа поседују високу васпитну и образовну вредност јер на више начина ангажују ученика, а то помаже његовом развоју и трајном усвајању знања. Истраживачки задаци могу бити на различитим нивоима интелектуалне активности:

обавештавања – прикупљања одређених података.
тумачења -тражи се уочавање односа, узрочно последичних веза и сл.
стваралаштва - изналажење нових решења.

Наставник је присутан у виду организатора активности, поставља задатак и прати резултате рада.

Врсте изворa и грађа

Гугл-претраживач је вероватно прво полазиште за претрагу свима, и наставницима, поготово ученицима.

Подела извора знања

Извори знања, међутим, многи су и разноврсни, а њихове поделе такође:

- по пореклу:
  - штампани,
  - писани (у рукопису)
  - усмени (директно од говорника)
- по техничким предусловима
  - класични (штампани),
  - електронски (извор за који нам је потребан неки уређај) и
  - онлајн
- по библиотечкој подели:
  - монографске публикације,
  - периодика,
  - визуелни,
  - картографски итд.
- по примарности на:
  - примарне,
  - секундарне и
  - терцијарне

Онлјан извори

дефиниција онлајн извора и критеријуми процене онлајн извора

Главна карактеристика времена у коме живимо јесу нагли и брзи развој науке и технологије који су захватили све сфере друштва. Једна од последица тог развоја јесте пораст броја информација које нас окружују. У први мах се може десити да се уплашимо и запитамо да ли ћемо бити ускраћени за све те нове информације које су се појавиле, али брзо ћемо увидети да је наш страх сасвим безразложан. Наиме, управо муњевити развој науке и технологије који је и довео до овог проблема-тај проблем и решава. Појава интернета омогућава да сви имамо приступ великој и богатој ризници информација и знања. За разлику од времена када смо проводили сате листајући књиге у потрази за одређеном информацијом или се плашили да ће наша библиотека остати ускраћена за неко вредно дело због материјалних разлога, сада је довољно да у интернет прегледач укуцамо жељени појам или назив жељене књиге и, за само неколико тренутака, оно што смо тражили налазиће се пред нама. Све ово ће код многих изазвати одушевљење, јер изгледа као остварење давног сна-све знање овог света сада је доступно свима и свако може пронаћи потребне информације у овој богатој ризници знања. Међутим, да ли то значи да ће интернет заменити књигу? Да ли развој интернета уједно представља сумрак библиотеке и живе речи наставника?

Иако се у почетку сматрало да ће појава интернета заменити наставника, да ће школе и библиотеке бити замењене виртуелним школама и библиотекама, последњих година се искристалисало мишљење да настанак интернета и развој ИКТ не може заменити наставника, нити довести до нестајања библиотеке, али зато захтева нове компетенције наставника и библиотекара. Они не могу остати по страни и не обазирати се на промене које ново, информационо друштво са собом носи, већ се морају ухватити у коштац са њима и бити спремни да одговоре на све захтеве које савремено друштво пред њих поставља.

Процена онлајн извора

Када истражујемо сајт на коме смо пронашли одређени едукативни садржај, треба обратити пажњу на следеће:

Која је адреса сајта, јер ћемо на основу тога моћи сазнати о каквом сајту је реч (уколико се у његовој адреси налази com-то би требало да значи да је сајт комерцијалан, док edu из адресе говори да је реч о образовном сајту).
Ко је аутор сајта, јер се на основу тога може закључити да ли су садржаји адекватни
Ко је одговоран за сајт (да ли је сајт под покровитељством неке установе)
Ког датума је креиран одређени материјал или написан текст, јер нам то помаже да увидимо да ли су можда подаци у њему застарели или не, у зависности од тога о каквом садржају је реч
Информације о (не)редовности ажурирања сајта нам, такође, могу помоћи да утврдимо (не)застарелост података.

Приликом истраживања садржаја сајта, покушаћемо да пронађемо следеће податке:

Да ли је аутор сајта стручњак за садржаје које је креирао, јер нам то говори о релевантности креираних садржаја.
Обавезно проверити линкове (уколико постоје)-да ли раде и да ли нас упућују на одговарајуће садржаје
Обратити пажњу на то да ли је сајт или одређени садржај рецензиран и да ли је наведена библиографија (уколико је библиографија наведена, проверити какви извори су коришћени)
Не треба занемарити ни стил којим је одређени текст написан, јер нам то говори о писмености аутора
Обратити пажњу и на рекламе које се налазе на сајту , јер сајтови са едукативним садржајима не би требало да имају рекламе
Проверити да ли је назначено коме је сајт намењен
Покушати утврдити да ли су креирани садржаји објективни или постоји субјективно гледиште аутора, као и колкико детаљно су садржаји обрађени.

Није никаква новина да је увек било ученика који су покушавали на лакши начин да дођу до оцене. Обично су домаће задатке везане за дела која је требало прочитати преписивали од другова или им је домаће задатке радио неко старији. Интернет није заборавио ни те ученике и покушао је и њима да изађе у сусрет. Један од таквих покушаја представља хрватски сајт Лектире (Lektire.org) са кога ученици могу бесплатно преузети укратко препричане лектире за основну и средњу школу. Питање које можемо сада поставити је следеће-Да ли нам интернет омогућава да код ученика развијемо љубав према књизи или љубав према преписивању? Остаје нам једино да се замислимо и покушамо да пронађемо начин да ученике упутимо на права места на интернету, места која ће им омогућити да стекну љубав према књизи, читалачке навике и културу читања.

Овако изгледа један регистар на крају књиге о историји Србије

Индекси и регистри

Код штампаних извора које користимо у истраживачком раду, учењу, писању реферета итд. увек је најбоље узети оне које имају научни апарат у себи:

развијен систем фус-нота (на крају странице) или енд-нота (на крају поглавља)
израђене регистре и појмовнике на крају књиге

Такав научни апарат имају приручници, специјализоване енциклопедије, прегледи, историјске књиге, па и неки уџбеници. Иако нам научни апарат делује компликовано и преозбиљно, он нам заправо олакшава проналажење информација, даље истраживање и учење.

Фус-нота или енд-нота упућује на додатну литературу, или објашњава оно што је одређеним бројем или знаком обележено у основном тексту. На тај начин одмах имамо објашњење или смерницу где можемо о томе више да сазнамо.

Индекси, регистри, појмовници су три термина за исто. То су пописи појмова, географских и личних имена итд, поређани азбучним или абецедним редом, уз које стоје бројеви страница. Ти бројеви указују на којим страницама се тај појам помиње.

Замислите која је олакшица кад из једне велике и опсежне књиге добијете тему о једном владару. Не морате да читате целу књигу да бисте пронашли где се тај владар помиње, него у регистру пронађете његово име и отварају странице које су наведене, те једноставно трагају у каквом се контексту име помиње и да ли је уопште ту важна информација за њих. За оне радознале енциклопедијске умове регистар је непресушан извор знања и хтења, као мамац за нова сазнања. Они гледају у регистар и мена и појмови који им побуде пажњу и радозналост једноставно их маме да отворе странице и сазнају још и још.

Регистре и појмовнике није лако израдити. То обично не ради аутор књиге, него тим помоћника. Озбиљан је и тежак посао, али злата вредан.

Напредна претрага интернета

Уколико користимо интернет изворе и претраживач као технику да дођемо до њих, онда је пожељно знати напредне технике претраживања како се не бисмо свели на прво што нам се укаже на екрану.

Општи Гуглов претраживач уз само један клик омогућава напредну претрагу.

О напредној претрази путем општег Гугловог претраживача и специјализованих Гугл-претраживача све до Гугл-академика можете погледати путем видео-упутства: http://youtu.be/fZM8yN4G91Q

Референсна збирка

Референсна збирка је скуп секундарних и терцијалних публикација које кориснике усмеравају на примарне изворе информација. Често је тешко направити разлику између примарних и секундарних публикација.

Шта чини референсну збирку

Под примарним изворима (први по значају, следу) подразумевају се објављени или необјављени извори ауторских радова, усмена излагања итд,

Под секундарним изворима (други по значају за информацију) подразумевају се информације о садржају примарних извора, односно корисника упућују на саме примарне изворе. У ову групу спадају: библиографије, каталози, часописи итд.

Терцијални извори (трећи у следу информација о теми) садрже информације које су настале пописом коришћених извора или обрадом примарних и секундарних извора. Ту спадају библиографије библиографија, енциклопедије, приручници итд.

Веома је важан начин организовња референсне збирке у библиотекама и њихова доступност јер се те књиге обично не износе. Уобичајено је абецедно ређање енциклопедија, хронолошки ред за историјску грађу и сл.

У референсној литератури можемо да нађемо само основне податке о некој одредници и попис даље литературе о тој теми која је коришћена за сам текст или која није кришћена, али се на њу упућује.

Електронски извори

Развој технологије је утицао да део рефералне збирке постану и електронски извори као што су онлајн каталози, електронске базе података.

Појава Интернета намеће питање шта ће бити са традиционалном референсном збирком?

Ученик је збуњен када добије истраживачки задатак. Мисли да је најједноставније да на интернету потражи оно што му је потребно. Међутим, тек тада настају проблеми. Одједном добија превише информација. Збуњен је, и не зна одакле да крене. Непотребно је опет истицати да у огромној понуди има много извора чија је вредност у најмању руку сумњива. Оно што је у почетку изгледало врло једноставно, одједном је добило сасвим друге димензије. Није све тако црно. Интернет је богат извор информација, али, као при свему, и овде је потребно одређено искуство и обука да би се то богатство најбоље искористило. Библиотекар преузима улогу посредника, који обучава ученике да сведу своје истраживање (ако претражују Други светски рат, нека се концентришу на неку битку или слично), да их упути на сигурне, проверене изворе и прати њихов напредак. Ново време намеће нове трендове којима се морамо прилагођавати. Традиционална референсна збирка се мора организовати, прилагодити потребама корисника, али тај процес не би требало да представља претњу, него изазов који доноси будућност и треба му се прилагодити.

Консултовање публикација референсне збирке има и образовни и васпитни карактер. Образовни карактер исказује се у учвршћивању логичког читања и разумевању егзактног текста. Васпитни карактер остварује се у томе што се, служећи се референсном збирком, навикавамо да проширујемо знање систематизованим чињеницама, да стичемо трајну навику коришћења књиге као провереног извора информација, да смо свесни вредности књиге и да је пажљиво користимо и чувамо је као културну вредност.

Како користити Википедију као извор

Један од првих критеријума за поузданост веб-извора је ауторство и реноме аутора. Сви знамо да тога у Википедији нема и ми не можемо бити сигурни да ли је неки чланак писао историчар, човек неодговарајуће струке који воли историју, више њих различитих научних провинијенција и слично; нити се можемо позвати на ауторитет аутора. То је већ довољан разлог да нам Википедија никада не буде примарни извор.

Критеријум објективности је, додуше, једно од правила свим сарадницима Википедије и он се поштује, али знамо и то да и сам избор извора википедијанаца може да буде субјективан, било због пристрасности, било због недовољне учености за тему којом се баве. Критеријуми за сараднике на Википедији су уопштени, а свака струка или област има своје специфичности за које би били потребни читави тимови за сваку област уколико би википедијанци желели да испоштују и специфична знања и критеријуме за сваку област људског знања. То је, рецимо, нормално у добрим штампаним енциклопедијама где су уредници за поједине области врхунски ауторитети из тих струка. Иза тих уредника за одређене области обично стоје читави тимови стручњака из исте или сродних области. О таквим финесама википедијанци не могу размишљати будући да је у питању волонтерски рад на недређено време, све је отворено и бесплатно. У то смо се већ уверили код навођења датума рођења. Википедијанци не улазе у финесе старог и новог календара, не помињу да постоје различити подаци о неким личностима, а они који и сами нису свесни тог проблема и иду за брзим решењима првих погодака на Гуглу (обично Википедија), нису ни приметили овај проблем, па су нам збирке највероватније због Википедије шаролике и недоследне. Систем хипер-веза у Википедији је такав да води на странице саме Википедије, а како су и те странице уређиване и писане по истим начелима, ми се, заправо, вртимо у кругу једнако непоузданих информација.

Због свега тога Википедију ћемо користити као секундарни или терцијарни извор, и то списак извора на дну странице. И он може да говори колико је неки или неколико анонимних аутора било озбиљно у приступу. Уосталом, када се као извор наведе само Википедија нико озбиљан не сматра такав рад истраживачким. Када кажемо да Википедију можемо евентуално користити као секундарни или терцијарни извор то подразумева да се њом послужимо да нас одведе до других примарних извора које су википедијанци користили. То практично значи да нам Википедија може послужити само као референсна збирка.

Стандарди за цитирање

При писању семинарских радова или било којег стручног рада, неизоставан део је исправно референцирање и цитирање. Тачно навођење сведочи о квалитету рада и избегавању могућности да се рад окарактерише као плагијат.

Литература и библиографија

С друге стране, навођење чињеница које су други аутори користили, продубљује поље истраживања, али разлучује властити допринос и допринос других аутора. У раду се цитирају или референцирају сви извори који су коришћени при изради или при састављању рада, у циљу веродостојности рада и лакшег проналажења самог извора. Без обзира на то за који се, од неколико начина цитирања која постоје, одлучимо, важно је да се он спроведе доследно током целог рада и да се може закључити који извори су доступни.

Литература садржи листу извора којим се аутор служио при писању рада.

За разлику од ње, библиографија, садржи листу референци које су цитиране у тексту, али и све оне изворе који су коришћени за израду и писање рада, а нису директно цитирани у тексту. Она сведочи да је за истраживање и писање рада аутор проучио и прегледао знатно више извора него што их је цитирао. Без обзира на то за који распоред набрајања се одлучимо, све јединице се обележавају редним бројем. Библиографске јединице могу бити распоређене абецедним или азбучним редом према почетном слову презимена аутора, хронолошком распореду према времену објављивања публикација, или комбинацијом.

Стилови цитирања

Постоји више стилова цитирања, а три најчешћа су:

Чикаго-стил библиографског цитирања наводи два основна начина систематизације извора.
АПА стандард (American Psychological Association ) сматра се најчешћим начином навођења извора
Харвардско цитирање и референцирање је најзаступљенији начин цитирања у природним и друштвеним наукама.

Морамо констатовати да су разлике међу њима минималне, а за који ће те се одлучити, зависи од природе извора и ваших склоности.

На сајту Универзитетске библиотеке налази се корисна страница Стилови цитирања са кратким упутствима и прилозима са примерима и детаљним правилима.

Већ у вишим разредима основне школе важно је да ученици буду поступно увођени у тајне референсирања и цитирања. Најпре треба да знају и разумеју појмове: литература, библиографија, референца, цитати, фуснота, плагијат и сл, а потом и да савладају навођење извора.

Народна библиотека Србије и узајамни каталог

На почетној страници сајта ове библиотеке (http://www.nb.rs/ ) и изборнику с леве стране су све понуде библиотеке, односно заједнички пројекти различитих институција.

Међу понудама почетне странице веб-сајта НБС и за нас и ученике корисно је да погледамо, бар на информативном нивоу, неколико понуда.

Кобсон није лоше погледати због обавештавања о томе како су вредни и квалитетни извори заштићени и нису у слободном приступу, него строго контролисани; чланство таквим базама код нас плаћа Министарство науке, а приступ имају само факултети; на овом месту могу се наћи информације и упутства за претрагу и слична која су доступна свима.

Каталози

Каталози су друго велико полазиште у истраживању. Данас већ готово да нема библиотеке која користи лиснате каталоге, сви прелазе на електронске у којима је много лакше пронаћи информације по предмету. Библиотеке, па и неке школске углавном имају софтвер за библиотечко пословање који им омогућавају да пронађу књигу по предмету који вас занима, али је корисно и за нас, а поготово за ученике, да бар погледају шта нуди врховна институција за очување националне баштине – Народна библиотека Србије.

Дигитална библиотека

Дигитална библиотека води нас до збирки дигитализоване грађе у НБС која је доступна свима. Међу њима можемо пронаћи и користити мапе и атласе, часописе и новине, књиге и легате ... У овим дигиталним збиркама можемо наћи грађу за библиотеке Србије, историју Народне библиотеке, историју српске штампе, књиге (Момчила Настасијевића, Слободана Јовановића, све књиге из едиције Српска књижевност у 100 књига, Миланковићева дела), Дечија дигитална библиотека са делима писаца којима ћемо се и сами бавити, старе и ретке књиге (Његош, Стерија, Вук, Атанасије Стојковић, Стојан Новаковић, Орфелин, Доситеј, Рајић), ћирлски рукописи (Октоих, на пр), часописи и новине старијег датума (Политика, Новине сербске, Даница, Бранково коло, Зора, Гласник друштва српске словесности итд), гравире и ликовне материјале (стари Београд, Анастас Јовановић, светогорска графика),старе фотографије (Александар Карађорђевић, Балкански ратови, знаменити Срби . У многим од књига и друге постоје вредни предговори и поговори чувених и проверених аутора Тако је, рецимо, у фото-албуме сврстана књига Знаменити Срби 19. века, али текстуални део може да буде примарни извор за многе личности.

Page updated

Report abuse