Дете које чита постаће човек који мисли
Године 863. започела је мисија описмењавања и христијанизације словенских племена / народа. Та је мисија настављена и наредних година, била гушена и прекидана међу западним словенима, а наставила да живи међу источним и јужним Словенима. Зато смо одлучили да 1160 година након почетка те мисије Светосавски темат посветимо управо тој теми.
Навршило се и 910 година од рођења Стефана Немања па ће тема из историје бити посвећена родоначелнику српске династије и државности.
Документарни филмови
Дело Ћирила и Методија: документарни филм (23')
Постанак и опстанак ћирилице: документарни, епизода 1 (23'), епизода 2 (18')
Предавања
Ћирило и Методије - христијанизација Словена и њихово наслеђе, предавање Бориса Стојковског (48')
Ћирило и Методије (скраћена лекција, Српски језик и књижевност), лекција (5')
Ћирило и Методије, предавање Владимира Димитријевића (8')
Биографије и житија
Житије св. Кирила и Методија (веб-сајт Православна породица)
Ћирило и Методије: 1160 година од доласка у Велику Моравску (Синхро, портал за књижевност и културу читања)
Житије св. Константина-Ћирила, словенског просветитеља (веб-портал Растко)
Великоморавска житија Ћирила и Методија, Петар Ђорђић (Дигитална библиотека Универзитета)
Играни филм
Ћирило и Методије - словенски апостоли - копродукција Чешке, Словачке, Словеније и Русије, титлован на српски (1.20')
Иконографија - сцене из живота свете браће
.
Илустровано житије Кирила и Методија (веб-сајт Вјеронаука у школама РС) - за разредну наставу (2 - 4. разред)
Света браћа Ћирило и Методије (веб-сајт Вјеронаука у школама РС)- за 5. и 6. разред
Словенски просветитељи Ћирило и Методије (брошура Крсте Љубеновића) - за 7. и 8. разред
*Петочисленици су стари назив за петорицу, а мисли се на ученике: Климента, Наума, Ангеларија, Саву и Горазда
Мапе
Велика Моравска у време Ћирила и Методија
Европа и Азија у време Кирила и Методија
Путовања солунске браће
Ћирило и Методије су превели Библију и читав низ богослужбених књига на словенски језик не би ли мисионарили - ширили хришћанство међу Словенима. Да би то могли, морали су претходно знати језик тог народа и саставити писмо за њега јер га Словени нису имали. Од свих њихових дела памтимо их као творце првих писама Словена.Кажемо "писама" у множини зато што је Ћирило прво смислио глагољицу, а након његове смрти Методије је са ученицима осмислио ново писмо ћирилицу.
Ћирило (световно име Константин) био је свестран дух. Између осталог писао је и песме. Оне су мало другачије од песама које ми данас читамо, закључите по чему.
Ево како изгледа једна обична реченица на писмима којима смо се служили током времена.
Анахронизми су често комични
Довести људе из прошлости у савременост увек изазива комичне ефекте. Музичар и сатиричар Рамбо Амадеус је у анимираном филму у свој студио сместио браћу Ћирила и Методија. И, мада филмић изазива смех, расправљао је с њима о једном озбиљном савременом проблему...
Илустрација из књиге "Језик, језик, е па шта је..." Хелене Ури, илустратор Ивица Стевановић (Београд, Креативни центар, 2008)
Двор и двориште - Немањина кућа
ако је изгледао двор Стефана Немање - нема поузданих података, јер нису сачувани или су нам познати само недовољни остаци. Зна се да их је имао неколико, те да су постојале и краљевске просторије у манастирима задужбинама. Зна се и да је немања боравећи у Византији видео решења разбијене византијске културе и добијао идеје за своје дворове и задужбине. У серији Немањићи приказан је двор као брвнара што су стручњаци из историје и археологије оспорили с логичном аргументацијом: тешко је поверовати да владар који зида камене велелепне задужбине, истовремено живи у брвнари, и поред све своје скромности. Отуда је вероватније да је то била велика и стабилна дворска грађевина, по угледу на ондашње византијске средњовековне грађевине, али не и раскошна како обично замишљамо краљевске дворове. Има више података да је на Немањином двору било скромно, али не и сиромашно. Штавише, сви већ знају за податак из времена проласка Фридриха Барбаросе кроз Србију, када се на Немањином двору користио есцајг док су немачка племена месо кидали зубима и рукама. Немањин двор је имао све што и сваки средњовековни двор: делове за војску, сељаке, стоку, послугу, оставе хране, ризницу, дворске одаје... али сам ентеријер није био китњаст и раскошан, него елементаран. У српском језику првобитно значење речи двор и није подразумевао никакву раскош него једноставно, дом, кућу. Томе сведочи данашња реч двориште у смислу окућнице која у корену има реч "двор". Зна се да је Немањин дом или двор имао библиотеку и, највероватније, капелу где се породица молила. Зато је задатак да се осмисли план Немањиног двора креативан - на основу мало података осмишљавају се одаје двора и двориште.
Извори
Дворови Стефана Немање, Ана Фотић
Дворови владара и властеле у средњем веку, Владимир Лукић, дипл. историчар (веб-сајт Туристички клуб)
Двор у средњовековним српским државама (веб-сајт Архео-аматери Србије)
Исхрана и изглед средњовековног двора, рад групе ученика 6-3, школа непозната, у потпису Урош Ђурић (Сутори, веб-алат за израду оса времена и презентација)