Српско календарско знање у епској народној поезији

Одломак из књиге

ДИЛБЕР ИЛИЈА

Вук Караџић,

Српске народне пјесме /,

песма број 648.

Вук је песму забележио са 33 стиха. Припада тематском кругу календарских песама у којима су описани различити индивидуални догађаји.

Прва два стиха у песми.

Дунавом плови лађа лагана.

У њојзи седи дилбер Илија .

описују сунчеву барку, а дилбер Илија представља антропоморфизирано илињско Сунце.

Сиви соко на његовој руци симболише облак, односно облачно време после Илиндана, аналогно мотиву у песми « Марко Краљевић и соко». Петим стихом,

«Он сузе рони, сокола поји",

директно је описано кишовито време после Илиндана.

Илија по соколу шаље "ситну књшу" својој љуби. Стиховима

Љуба му узе ту ситну књту,

Она је Јледа , соколу вели;

Ти ми поздрави дилбер Илију"

означен је празник Велика Госпођа, коју персонификује Илијина љуба.

Двадесетдеветим стихом:

«Нека не лута, двору нек иде»

направљена је јасна алузија на повратак Сунца, односно наговештено је његово враћање после јесење равнодневице, на почетну зимску солстицијску тачку.

Задња два стиха су у песми очигледно сувишна и могу се сматрати каснијим додатком, те стихови 30-31:

"У башчи цвета ружа румена,

Немам је млада с киме тргати"

представљају оригинални крај песме. Тргање руже је алегорија за крај вегетативног периода у природи, односно овом сликом је наговештен почетак јесени.

Драган Јацановић

стр. 133-134

"Аутор се у својој књизи дотиче и српског знања о небеским телима, где закључује да су Срби о свему добро обавештени, иако нису похађали чувене факултете средњега века у Паризу, Лондону и италијанским ренесансним градовима", вели проф. др Р. Петровић, препоручујући мало патетично ову књигу, коју треба имати у библиотеци, свакако.

Ово је заиста ново читање епске поезије очима археолога и подстицајно проницање у тајни језик десетерца, како је и уочено у дневној штампи, чим се књига појавила. Било би добро, да се овај аутор не заустави само на овом покушају...