БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз

ППЗ су покренуле Малу библиотеку ППЗ, тзв. Скакавц ППЗ, и као прва књига штампан је Случајно нађени рукопис Белатукадруза БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО : Документарни филмови. Књига ће збунити официјелне критичаре, многе, али ће пасионираним сладокусцима добро доћи у ово време, када, како вели уредник, многи песници пландују више од века и по, тетошени умишљеним и шупљим критичарским хвалопојцима.

Дигитално издање ове књиге може се преузети на овом сајту бесплатно, на страници Сакакац ППЗ.

“Филм се не сме копирати, а може се приказивати само на повременим кућним забавама по дозволи Шишмана” - пише у дну ових сличица из једног документарног филма београдских Заветина.Приликом снимања тога филма случајно је пронађен један рукопис Белатукадруза, овај који се у целини публикује овде. Филм је наравно био о песнику Белатукадрузу, филм је дозвао нешто слично себи, што превазилази поезију буквално схваћену. Стендал је у своје време приметио да “поезија, ла поесие, оно што се под тим изразом тада разумевало, -будалаштине које су писали сувремени му Французи, или их громко рецитовали са француских позорница, - да је поезија безвредна гњаважа”. “У томе се часу -према уверењу Е. Паунда - “уметност писања везала за прозу, и, током одређеног времена, важнији развојни процеси језика као средства за изражавање, дешавали су се у прози...” Проза је потиснула поезију, превасходну уметност, затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго била у затвору, из кога је покушала да изађе уз помоћ Сандрара, коме је иначе Белатукадрузов случајно нађени рукопис и посвећен. “То је духовни затвор. Уосталом сви песници које су у једном датом тренутку њиховог живота дотакли зраци извесне звезде, звезде Дирерове Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у контемплацију, она може постати бескрајно и смртоносно очајање које води у самоубиство или лудило, као што је то био случај са Жераром де Нервалом, или у необичне болести пред којима лекари остају збуњени, као што контемплација може довести и до највеће радости,а то се, сматрам мени догодило “. (1916)

БЕЛО,ЦРНО, ЦРВЕНО, наслања се на Документарне филмове Сандрара, на њихову стваралачку тајну, на први поглед. а у ствари - Случајно нађени рукопис или документарни филм - доносе зоне преливања- незаборавне слике и неки благотворни ветар који распирује жар у пепелу, далеко од прапорака шугавог песничког стада, које и даље пландује, више од једног века, тетошена од тобожњих критичара> полицијских аматера и бирократа, што мере, премазују, узимају отисак као у криминалистичкој антропометрији, уводећи у своје провизорно књиговодство, телалећи и хвалећи кад им се суфлира да су највећи песници и уметници они што су најближе власти (свакој, билокојој). Зашто је Белатукадруз снимио овај документарни филм? Зато да би најавио своје нове документарне филмове? Зато да би мртвом Стендалу бацио рукавицу у лице?

Зато што...

Уредник