Fenomenalan roman,nešto što sam godinama tražila a nisam mogla da pronadjem, nešto što me je pomerilo u jedan paralelni svet, isključilo iz stvarnosti i oduzelo dah.
Zaplet romana „Senka vetra“ odvija se u Barseloni 1945: Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, posle gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi „Senka vetra”, koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Tragajući za drugim naslovima istog autora, dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svih knjiga koje je Karaš napisao… Sledi epska priča o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi.
Danijel , posle smrti majke, nalazi utehu u knjizi koju sasvim slučajno pronalazi na Groblju izgubljenih knjiga,
-Ovo mesto je tajna Danijele, svetilište. Svaka knjiga, svaki svezak koji vidiš, ima dušu. Dušu onoga koji ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli sa njom. Svaki put kad neka knjiga promeni vlasnika, svaki puta kad neko klizi pogledom po njenim stranicama, njen duh raste i jača... Kada neka biblioteka nestane, kada neka knjižara zatvori svoja vrata, kad se neka knjiga izgubi u zaboravu, mi koji poznajemo ovo mesto, čuvari, pobrinemo se da stigne ovamo. Na ovom mestu knjige kojih se više niko ne seća, knjige koje su se izgubile u vremenu, žive zauvek, čekajući da stigu jednog dana u ruke nekog novog čitaoca, nekog novog duha. U prodavnici ih mi prodajemo i kupujemo ali knjige zapravo nemaju vlasnika. Svaka knjiga koju ovde vidiš bila je nečiji najbolji prijatelj.
A knjiga koju je Danijel pronašao i poneo sa sobom nije postala samo njegov najbolji prijatelj, postala je na neki način njegova sudbina. Pisac kaze: odlična knjiga, kao i sjajan film ili neko veliko umetničko delo, uvek će iznaći načina da prodru do nas, potaknu nas i uzbude. Možda je ključ u tome da i sami treba da uložimo više truda u taj čin, da poradimo na sebi i postanemo usredsređeniji na ono što radimo. Knjiga je na Danijala imala i previse uticaja.
Tajna vredi onoliko koliko oni od kojih moramo da je čuvamo.
Raspitajući se o piscu knjige dečko upoznaje Barsela, vlasnika jedne knjižare i njegovu nećaku, Klaru, slepu curu koja je postala Danijelova prva ljubav.
Tog popodneva magluštine i sitne kiše, Klara Barselo mi ukrade srce, disanje i san.Njene ruke su na mojoj koži napisale prokletstvo koje će me pratiti godinama.
I Klara je, kao i Danijel, par godina pre njega, postala zanesena Karašovom knjizevnošću.
Na dan šesnaestog rodjendana Danijel, razočaran što Klara nije došla na njegovu proslavu, izleće na ulicu i prvi put se susreće sa Laijnom Kuberom, likom iz knjige Senka vetra. Bežeći od njega, odlazi do Klare i zatiče je sa profesorom muzike:
Golo Klarino telo ležalo je na belim čaršavima koji su sijali kao isprana svila.Ruke maestra Nerija klizile su po njenim usnama, njenom vratu i njenim grudima...
Sećanje na onu daleku noć rodjendana ubilo mi je volju, ili je život možda bio taj koji je odlučio da mi dopusti godinu dana odmora od mojih muka dostojnih vodvilja ne bih li počeo da sazrevam.
Otprilike u to vreme u Danijelov život ušetaće prosjak, Fernando Romero de Tores, koga on spasava sa ulice i zapošljava u knjižari svog oca. Ovaj mu, neprimetno, postaje najbolji prijatelj i saveznik u razrezšavanju misterije Karaš. I tako, malo po malo, se kroz roman otkriva zivot Hulijana Karaša, njegova nesrećna ljubav prema Penelope, kćerci industrijalca Aldaje, a koja će uništiti ceo njegov, i mnoge zivote pored njegovog. Usred besa Aldaje, koji saznaje za vezu svog štićenika Hulijana sa Penelope, Hulijan planira beg sa svojom voljenom. Ali Aldaja osujećuje beg tako sto kćerku zatvara u sobu, ne pustajući je van više meseci, gde ona i umire, od krvarenja i boli , radjajući mrtvo Hulijanovo dete. Hulijan , bezi u Pariz, gde počinje da piše knjige, sve posvećene njegovoj voljenoj, ne znajući da je ona umrla. A u medjuvremenu, ljudi koji su ostali u Barseloni , saznaju pravu istinu, Hulijan je vanbračno dete Aldaje, pa samim tim i polubrat Penelopin.... Do svoje smrti on nije saznao istinu o svojoj sestri, ali usled spleta okolnosti, posle petnaestak godina, saznaje da je Penelope mrtva, i razočaran u život i u ljude pali skladište svojih knjiga i samog sebe. Nažalost, preživljava u tom požaru, i postaje tragična senka sebe samog, duša koja luta i koja se krije iza lika jedne od svojih knjiga Lajima Kubera, djavola lično.
Saznavši da je jedan dečak opsednut njegovom knjigom, počinje da ga prati i da otkriva da je decak slican njemu samom, i previse, te ga bez Danijelovog znanja uzima u zastitu, od svih neprijatelja, svojih i njegovih.
I tako, posle mnogo redova napetosti i neizvesnosti stižemo do kraja knjige, očarani njenom mistikom, i načinom na koji nam sve vreme drži pažnju. Radnja se ne da prepričati, možda posle toga gubi na lepoti i liči na scenario španske telenovele, što svakako nije. Ali definitivno, knjiga koju vredi pročitati.
Knjiga obiluje lepim opisima i mudrim mislima:
Te nedelje, oblaci su skliznuli sa neba i ulice su ležale pod jednom lagunom goruće izmaglice od koje su se termometri na zidovima znojili.
Moja ljubav nije bila ništa sem izvora patnje. Možda sam je zato i obožavao, zbog te večite gluposti da jurimo za onima koji nam nanose bol.
Čovek je kao majmun, društvena životinja i odlikuje ga sektašenje, nepotizam, lopovština i opanjkavanje kao unutrašnja norma etičkog ponašanja.
Vojska, banka, crkva i brak-četiri jahača apokalipse!
Muskarac se zagreva kao sijalica: do usijanja za tren, i opet hladan za čas. Žena se zagreva kao pegla: malo po malo, na tihoj vatri.
Sudbina je obično iza ćoška. Može biti lupež, kurva ili prodavac srećki: njene tri najdelotvornije kombinacije. Ali ne praktikuje kućne posete. Morate je zgrabiti.
Život brzo prolazi, naročito onaj vredan življenja.