GRADITELJ I VIOLINA-Dzon Markeze

Violina izaziva u coveku nesto sto ni jedan drugi instrument ne moze, nesto izuzetno, carobno i dirljivo. To su Bahova matematicka cuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Stern koji svira uspavanku. To je nesto najblize ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Gradjenje violine rukama jednog coveka, od pocetka do kraja, takodje je jednako cudu.

Carobna kutija-Ovo je prica o umetnickom zanatliji na vrhuncu karijere, koji mi je dopustio da pratim njegov pokusaj da izgradi muzicki instrument koji bi mozda mogao da nadmasi delo coveka za koga mnogi misle da je najveci majstor svih vremena. Majstor se zvao Antonijo Stradivari i umro je pre vise od 250 godina.

Pisac knjige poceo je da prati graditelja violine, Sema Zigmundovica u njegovom podvigu gradjenja violine-po njegovim recima gradjenja carobne kutije-akusticki najsavrsenijeg instrumenta.

Lautar-Carobna kutija je manja od kutije za hleb i beskrajno slozenija, sastoji se od najmanje 68 razlicitih delova. Graditelji violine se jos nazivaju i lautari. Violina kakvu danas poznajemo pojavila se sredinom 16.veka.

Stari momak-Stradivarijus je bio pravi patrijarh celog svog zivota. Njegova deca se nisu nikad iselila iz doma. Bio je teska osoba, ali je u svemu sto je radio bio izuzetno analitican i u njegovom radu bilo je malo cega slucajnog. Ziveo je u Kremoni u 17.veku, i izuzetno se obogatio gradjenjem violina.

Violinist-Violina i viola su jedinstvene medju muzickim instrumentima po tome kako ih svirac cuje. Na primer, kad ja sviram trubu, zvuk izlazi s njenog kraja, udaljenog oko 60 cm od mene, i usmerava se prema spolja. Sviraci su vise obavijeni zvukom, ali on obicno izlazi na izvesnoj udaljenosti od njihovih usiju.Cak i violoncello i kontrabas imaju zvucno srediste koje pocinje na sredini muzicarevog tela. Ali kod violine,prvi talas zvuka, od spustanja gudala na zicu do izbijanja zvuka iz drvene kutije, pocinje nekoliko centimetara ispod gudacevog levog uha. Stepen brzine i bliskosti vrlo je visok.

Pravi vibrato na instrument se dobija u saglasnosti sa velicinom i elasticnoscu vrhova prstiju, kao i sa kolicinom vlage na kozi.

Mi koji sviramo limene gudacke instrumente cesto sumnjamo da gudaci na nas gledaju kao na muzicke neandertalce

Drvo koje peva-Podjimo od jedne datosti:imate trupac. Napravite violinu.

Dobro zvucno drvo za violinu visokog kvaliteta ne pada sa neba. Osobine drveta sigurno ce usloviti osobine zvuka. Priroda violine lezi u materjalu od koga je napravljena.Najvise se koriste dve vrste materjala-smrekovina i javorovina. Neki smatraju da smrekovina mora poticati sa velikih visina i loseg tla-da drvo koje je moralo tesko da se bori za opstanak navodno ima vece sanse da odgovori teskim zahtevima proizvodjenja muzike. Neki idu tako daleko i preporucuju da se koristi drvo iskljucivo onog dela stabla koje je okrenuto jugu,i to stabla koje je raslo na juznoj strani brda.

Tradicija i licna nadarenost-Oblik violine-te senzualne, zenstvene obline ramena, struka i bokova-proizvod je dugotrajne isprepletenosti intelekta, prakticnosti i cak pomalo misticizma.

Bah i muke sa recima-Naucnik Vilson jednom je za Bahovu misu u H-molu napisao da zvuci kao da svi ljudi na svetu istovremeno razmisljaju. U poredjenju sa tim, dela za solo violinu jesu dela jednog usamljenog genija.U delima za solo violinu Bah obicno dozvoljava da se svira jednolinijska melodija, ali cesto koristi i mogucnost instrumenta da svira vise nota istovremeno.To se postize prelazenjem gudala preko dve ili tri zice istovremeno.

Sve vise o sve manjem-Nema mnogo grubih varijacija u oblikovanju violine, ali postoji prilican broj manjih, koje moze da prepozna samo neko ko se stvarno razume.

Sta uopste znamo-zanimljivo je da ni pravi muzicki strucnjaci u pojedinim slucajevima nisu mogli da razlikuju melodiju nastalu na kvalitetnoj i na manje kvalitetnoj violini, te je pitanje da li su stvarno dobre stare violine ili je to samo mit nastao u proslosti?

Idemo u Kremonu-Pisac je odlucio da poseti Kremonu ne bi li pronasao nesto o Stradivariju sto bi mu pomoglo da odgonetne njegovu tajnu. Nazalost, sva proslost Kremone bila je izbrisana.

Jedino sto sam u Kremoni mogao da osetim od Stradivarijusovog duha bio je duh prakticnosti i prakse.Bio je to duh koji je nadahnjivao coveka da sedam ili osam decenija radi isti posao, svakog radnog dana, ogranicen zanatskom tradicijom koja je, paradoksalno, u isto vreme znacila potpunu slobodu da se eksperimentise.

Lakovi i vrlo neobicne tajne-Za graditelje violine lak je kao seks ili novac: glavna osobina necije licnosti, koja se samo nje tice.

Vekovima su graditelji eksperimentisali sa lakovima, i uglavnom svaki ima neku svoju smesu koju cuva kao tajnu, ali tajna je ustvari da nema tajni, jer lepota zvuka violin nije zavisila od toga.

Isporuka-Sem Zigmundovic je vrlo praktican zanatlija, koji shvata da njegove musterije zele da njihovi instrumenti izgledaju kao stari i postuje tradiciju svog oca perionicara da je musterija uvek u pravu. Antikvizovani instrument ima svoju licnost i zanimljiviji je za oko nego novi, savrseno lakovani instrument.

Sta se cuje ispod uha-Svako ima svoj zvuk.Tako da ako na istom instrument svira desetoro ljudi, on ce svaki put zvucati razlicito. To je puka istina za violin, ali cak i za klavir, gde covek na neki nacin udara prstima po mehanickoj napravi.

Tradicija se ne može naslediti, a ako želite da je naučite moraćete da uložite mnogo truda.