ПРИМЕНА ТЕКСТА- УТВРЂИВАЊЕ

Драга децо, на данашњем часу ћемо да резимирамо све оно што се односи на примену текста у вокалном контрапункту, а на крају ћу и да вам дам смернице за израду задатка.

Основни принципи за усклађивање текста и мелодије у Палестринином стилу су следећи:

1. Наглашени слогови треба да дођу на тезе или на синкопиране ноте (задржице). Ако није могуће ни једно ни друго, можемо се помоћи већим узлазим скоком (мелодијски нагласак).

2. На почетку мелодије на један слог иде по једна нота(силабично певање), а у њеном кснијем току се на један слог пева више нота (мелизматично певање).

3. Најмања нотна вредност која може бити носилац засебног слога је половина ноте.

4. Међутим, и четвртина може бити носилац слога ако се испред ње налази пунктирана половина, а иза ње дужа вредност (најмање половина). Обично се ради о изговору тросложне речи са нагласком на првом слогу. Али реч може бити и вишесложна или могу бити две различите речи и једино је битно да само први слог који иде на пунктирану половину буде наглашен, а остали ненаглашени.

5. Низ четвртина, самих или комбинованих са другим нотним вредностима, може бити певан на један слог и може достићи знатну дужину.

6. Нови слог текста може наступити тек после ноте која није краћа од половине. Значи претходни слог морате завршити на половини да бисте прешли на нови слог.

7. Последњи слог текста може, ако је потребно, пасти на последњи тон мелодије без обзира на претходно правило.

8. Понављање тона захтева нов слог .

9. У имитационим ставовима сви наступи теме доносе исти текст, потписан испод мелодије на исти начин као први пут ( дотле док траје имитација).

У прилогу ћете видети један пример са YouTub-a уз који иду и ноте, где ћете видети како то стварно изгледа код Палестрине. У другом прилогу добићете задатак који треба сами да урадите. Уз све већ наведено, подсетићу вас и шта све треба да примените у задатку:

• Задржице- у горњем гласу 7-6 и 4-3, у доњем 2-3 и 9-10

• Напуштена скретница- само у горњем гласу 6-7-5-6

• Фуксова скретница (нота камбијата)- у горњем гласу 8-7-5-6, у доњем 3-4-6-5

• Тешка пролажница- у горњем 6-5-4-3, у доњем 5-6-7-8 или комбинација половина и две четвртине па рачунајте сами. У тој комбинацији само је прва четвртина после половине дисонантна.

Своје урађене задатке пошаљите на мој e-mail: mstepanovibabamilki8@gmail.com

1) Ако се обе вођице налазе у горњим гласовима, бас ће допунити сазвучје тоном доминанте, те ће се образовати квинтакорд V ступња. Бас скаче за кварту навише или квинту наниже тако да је завршно сазвучје утројени финалис( пример бр. 1).

2) Ако је доња вођица у басу, трећи глас допуњује сазвучје такођр тоном доминанте и образује се секстакорд V ступња. Завршно сазвучје је или удвојени финалис са терцом или удвојени финалис са квинтом што је ређе због „празне“ звучности( пример бр.2).

3) Ако је горња вођица у басу, трећи глас има терцу од басовог тона и формира се секстакорд VII ступња. Завршни акорд је са терцом без квинте, а с квинтом без терце може бити само ако је претходни VII₆ био у уском слогу- иначе настају паралелне квинте (пример бр.3).

Фригијски модус има на V ступњу умањени трозвук, па није могућа каденца са квинтакордом V ступња, а није уобичајена са његовим секстакордом.Стога као решење остаје каденца са VII ступњем, који је овде молски, те је употребљив и као квинтакорд и као секстакорд. Зато фригијска каденца има два облика:

1) Ако је доња вођица у басу, образује се квинтакорд VII ступња, а разрешење је удвојени финалис са терцом (пример бр.4).

2) Ако је горња вођица у басу, формира се секстакорд VII ступња и раурешава у удвојени финалис са терцом или са квинтом без терце- под условом да не настану паралелне квинте (пример бр.5).

ТРОГЛАСНИ СТАВ СА ЈЕДНИМ ФЛОРИДУСОМ

ПОСТУПАК ПРИ ИЗРАДИ

Први задаци у трогласном ставу састојаће се у изради двеју контрапунктских мелодија на кантус фирмус: једна од њих биће флоридус, а друга у целим нотама. Кантус фирмус може да се налази у било ком гласу, а исто то важии за флоридус.

Када поставимо кантус фирмус у одабрани глас и одлучимо којем ћемо гласу поверити флоридус, можемо скицирати почетно сазвучје и завршну каденцу. Доњу вођицу у каденци планирамо у гласу који ће носити флоридус.

Ова прва етапа рада би могла отприлике изгледати овако у три верзије са различутум распоредом гласова(пример бр. 1).

Затим мђжемо да скицирамо „костуре“ мелодијских линија на тезама, где ће се налазити консонантна сазвучја. Додати гласови треба да буду мелодијске линије и у њима треба применити и поступне покрете и скокове- нарочито у гласу предвиђеном за флоридус.

Али, глас који ће имати целе ноте треба изградити као мелодију која одговара свим захтевима старог стила јер он остаје у целим нотама и не допуњава се.

Започети задаци могли би сада добити овакав изглед(пример бр.2) Из ових скица можемо извести неколико правила везаних за трогласни став:

1. Глас који има целе ноте може по потреби за тренутак и лежати (две везане целе), али стиме не треба претеривати, како он не би изгубио своју мелодијску физиономију.

2. Паралелно кретање свих гласова може се извести само у паралелним секстакордима. Два горња гласа тада чине паралелне кварте, али никако паралелне квинте (пример бр 3.) Паралелних секстакорада не би требало да има више од три узастопце.

3. Паралелне и антипаралелне квинте и октаве су забрањене. Међузим код скривених квинти и октава има случајева кад суоне дозвољене: скривене октаве (односно приме)могуће су једино у каденци са квинтакордом V ступња (пример бр.4). Скривене квинте су дозвољене ако се један глас креће поступно, а други (обично бас) скоком и ако је друго сазвучје у тој вези потпуни акорд (пример бр.5).

4. Удвајање тонова у двозвуцима је слободно: подједнако добро се може удвојити било горњи, било доњи тон- према потребама мелодијске линије.Једино на почетку и у каденци избор није слободан.

Следећа, последња етапа у изради задатака биће претварање мелодијске скице одабраног гласа у флоридус. Сва начела која су за то важила у двогласном ставу важе и овде: на арзама се слободно могу употребити консонанце, па и октава у сва три гласа; дисонанце се појављују као преолазнице, скретнице,камбијате, тешке пролазнице. Треба једино изричито нагласити да се консонантност или дисонантност појединог тона цени у односу на целокупно сазвучје.

Једна новина је да се у трогласном ставу могу појавити акцентне квинте, под условом да се у другу квинту уђе супротним кретањем и да други акорд буде потпун (пример бр.6).

Ево како задаци из примера бр. 1 изгледају у целини, овог пута без задржица(пример бр.

7) Задатак за израду биће са упутством за рад постављен у Google учионицу.

СИНКОПИРАНЕ ДИСОНАНЦЕ У ТРОГЛАС

Пошто у трогласу уз глас са задржицама имамо још два гласа у целим нотама, питање је: како трећи глас допуњава сазвучје у моменту појаве задржице?

Ако се задржица налази у једном од горњих гласова, имамо ове случајеве:

a) Задржица септиме пред секстом (7-6) допуњује се терцом, тако да се као разрешење добија секстакорд. Трећи глас може и удвајати тон кантус-фирмуса, па ће разрешење бити двозвук као и у двогласу.

b) Задржица кварте пред терцом (4-3) допуњује се или квинтом или секстом, те при разрешењу настаје квинтакорд или секстакорд.И у овом случају трећи глас може удвајати тон кантус-фирмуса.

c) Задржица ноне пред октавом (9-8) представља нову могућност. Овде трећи глас допуњава сазвучје терцом.

Наведени случајеви илустровани су примером бр. 1

Ако се задржица налази у доњем гласу, постоје два случаја:

a) Задржица секунде пред терцом (2-3), односно ноне пред децимом (9-10) допуњује се квинтом или секстом изнад разрешеног тона.Добијамо дакле квинтакорд или секстакорд са задржицом у басу.Уколико трећи глас удваја кантус-фирмус, разрешење је исто као у двогласном ставу.

b) И овде постоји једна нова могућност: кварта пред квинтом (4-5). Може се допунити једино терцом изнад разрешног тона, те настаје квинтакорд.

Наведени случајеви илустровани су примером бр. 2

ТРОГЛАСНИ СТАВ СА ДВА ФЛОРИДУСА

Следећи задатак ће бити:на кантус фирмус додати два контрапунктска гласа у ритму флоридуса. Другим речима то је „слободни двогласни став“ писан према кнтус фирмусу као трећем гласу. Зато ћемо сад имати у виду како правила трогласног става из претходне лекције, тако и начела слободног двогласног става која познајемо од раније.

1) Два флоридуса ће имати најчешће различите ритмове који се узајамно допуњују (комплементарни ритам).

2) Нотне вредности веће од четвртине биће консонантне (са изузетком задржица).

3) Ненаглашене четвртине које истовремено наступају, у паралелном или супротном кретању, консонирају међу собом ( а могу дисонирати према кантус фирмусу као пролазнице или скретнице)-пример бр. 1.

Пример бр. 1

Ипак, упркос том правилу, могу се јавити међусобни дисонантни сукоби ненаглашених четвртина, али под условом да свака од њих буде правилно вођена у односу на кантус фирмус. Оне се крећу супротно: пролазница према пролазници ( при том се једна од четвртина мора поделити на две осмине- пример бр. 2),

Пример бр. 2

или пролазница према камбијати- пример бр. 3

Пример бр. 3

4) Карактеристичан обрт са тешком пролазницом која дисонира са припремом задржице у другом гласу, какав смо примењивали у слободном двогласу, још је типичнији за троглас-пример бр. 4

Пример бр. 4

5) Један од услова за примену скривених и акцентних квинти јесте, да други акорд буде потпун.Треба додати да се тај услов сматра испуњеним и ако је у другом акорду задржица (4-3): акорд се употпуњује тек у моменту њеног разрешења, али квинте остају коректне- пример бр. 5

Пример бр. 5

6) Већ у слободном двогласу имали смо разрешење задржице уз истовремени покрет другог гласа. У трогласу је то сасвим нормална појава, и посебно је погодна у случајевима кад би се као разрешно сазвучје добио квартсекстакорд- пример бр. 6_а, или умањени квинтакорд.пример бр. 6_b. Покретом другог гласа за секунду навише разрешни акорд постаје консонантан- пример бр. 6_c,_d.

Пример бр. 6

7) Могуће су истовремене синкопе у оба флоридуса, пошто се ту налази кантус фирмус који назначава наглашен тактов део. Синкопе могу бити консонантне, али је занимљивије ако једна од њих дисонира- пример бр. 7_а, или ако чак обе дисонирају- пример бр. 7_b.

Пример бр. 7

8) Један специфичан и за стил XVI века карактеристичан случај представља тзв. „консонантна кварта“. Није реч о правилу да је кварта између горњих гласова консонанца, већ о слободнијем поступку са квартом од баса( дакле формира се квартсекстакорд). На следећој наглашеној (трећој) половини трећи глас се креће из сексте у квинту, а кварта бива синкопирана и потомм разрешена у терцу- пример бр. 8. Кварта се дакле понаша у првом тренутку као консонанца (јер служи као припрема синкопе), а у следећем као дисонанца (задржица 4-3). Овај обрт се често још и фигурира, а нарочито са јавља у каденци- на лежећем басу доминанте. Историјски посматрано, то је заметак будућег задржичног (каденцирајућег) квартсекстакорда- пример бр. 9.

Пример бр. 8

Пример бр. 9

ИМИТАЦИЈА У ТРОГЛАСУ

Најзад, прећи ћемо на израду слободног трогласног става, сачпињеног од три флоридуса, без кантус фирмуса у целим нотама.

У погледу употребе консонанци и дисонанци нема никаквих нових правила које нисмо већ упознали код трогласног става са два флоридуса. Принцип је једноставан: консонантност или дисонантност појединих тонова цени се у односу на глас који тренутно има најдужу нотну вредност (као да он тог момента игра улогу кантус фирмуса).

Слободна ритмизација сва три гласа не значи да став треба преоптеретити са сувише покрета и ситних вредности.Треба расподелити покрет смишљено на сва три гласа, користећи комплементарни ритам. Такође, принцип мелодијске самосталности гласова никако не искључује могућност да повремено по два гласа имају исти ритам, крећући се било супротно, било паралелно. При завршетку није реткост орглпункт (педал) на доминанти- тј. лежећи тон у басу, на пример у трајању ноте бревис (прилика за примену „консонантне кварте“) што је све могуће видети у примеру бр. 1:

пример бр. 1:

У стилу Палестрине и његових савременика ретко се срећу слободни трогласни и вишегласни ставови без примене имитације, бар на почетку композиције. Стога ћемо и ми при изради трогласног става без кантус фирмуса одмах увести и имитацију. То ће чак бити извесно олакшање у техничком смислу: троглас ће се формирати постепено наступањем једног по једног гласа, а риспоста (одговор) у другом односно трећем гласу служиће нам као својеврсни „кантус фирмус“. Једино ће завршни одсек (после трећег излагања теме) бити слободни троглас који води до каденце.

Редослед наступа гласова назива се реперкусија. Гласови наступају редом по висини: горњи- средњи- доњи, или доњи- средњи- горњи или најпре наступа средњи глас, а потом оба спољна било којим редом. Најлошије је да средњи глас наступа на крају, јер ће га „покрити“ два спољна гласа и неће се довољно истицати.

Што се тиче интервала имитације, знамо да су- када је реч о три суседна хорска гласа- најприродније имитације на горњој квинти односно доњој кварти (тј. у односу тоника- доминанта), а потом на доњој квинти односно горњој кварти (тј. тоника- супдоминанта). Трећи глас ће донети тему на октави у односу на њен први или други наступ.

Ево примера трогласног имитационог одломка из Палестринине мисе- пример бр. 2: