Учитавање садржаја може да потраје неколико секунди

Драги ученици,

1. Прочитајте из уџбеника лекцију: Аутономија, стр.157-159.

2. Из лекције извуците тезе у школску свеску,

3. Одгледајте документарне филмове, који ће помоћи да лакше савладате градиво.

Ако има нешто у лекцији нејасно, питајте, тј.пишите на lanava014@gmail.com.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

Ваш задатак је да одговорите на питања из претходних лекција. Када то урадите пошаљите ми одговоре на мејл.

Питања:

1. Шта је кнежинска самоуправа?

2. Објасни узрок и повод Првог српског устанка.

3. Које су најважније битке Првог српског устанка?

4. Опиши последице Првог српског устанка.

5. Објасни околности које су довеле до подизања Другог српског устанка?

6. Које су најважније битке Другог српског устанка?

7. Шта је договорено усменим споразумом Милоша и Марашли Али-паше?

8. У чему се огледа аутономија Кнежевине Србије добијена хатишерифима из 1829, 1830. и 1833.године?

9. Зашто Сретењску устав није био дуго на снази?

10. Који је значај кнеза Милоша за стицање српске аутономије?

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

1. Ученици који нису написали одговоре на питања од прошлог четвртка, трбало би у току дана да ми доставе, значи што пре!

2. Прочитајте лекције: Пва владавина Милоша и Михаила Обреновића и Уставобранитељи које вам шаљем и извуците тезе у школску свеску.

3. Погледајте документарне филмове и презентацију.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Прва владавина кнеза Милоша(1815-1839) и кнеза Михаила Обреновића(1839-1842.)

За време своје владавине кнез Милош је владао деспотски и био је сурови апсолутиста. Вешто користећи свој положај за кратко време стекао је енормно богатство, имајући монопол над трговином, пре свега стоке и соли. При томе Милош је прогонио, па и ликвидирао све оне који би му се на било који начин супротстављали или покушавали да му ограниче власт.

Први такав пример био је убиство Карађорђа. Карађорђе се у Србију вратио 1817. године с циљем да заједно са Милошем помогне наставак устанка. Милош је тада био у јеку преговора са Марашлијом, тако да му долазак Карађорђа и нови устанак никако није одговарао. Карађорђе се преко свог кума Вујице Вулићевића повезао са кнезом Милошем. Али, кнез је тешка срца наредио вождово убиство. Карађорђе је на свиреп начин убијен у месту Радовањски луг поред Велике плане. Вождову главу Милош је однео пред Марашлију, који је са презиром гледао према Србима пребацујући Милошу како су Срби покварени, јер на такав начин погубили Црног Ђорђа, једног од највећих јунака у историји српског народа. Милош је успео насамо да Марашлији одговори да се не игра са Србима, јер ако мисли да је убиством Карађорђа безбрижан, грдно се вара, јер је Србија пуна таквих. Вождов кум, Вујица Вулићевић је после ликвидације кума да би опрао грехе саградио надомак Радовањског луга цркву – брвнару Покајницу.

Слично Карађорђу прошли су Сима Марковић и Младен Миловановић, а 1825. кнез је сурово угушио буну Милоја Ђака. Због таквих поступака Милош је против себе изазвао јаку опозицију која је тежила да му ограничи власт. Највећа побуна против Милоша била је Милетина буна (1835.), под вођством Милете Радојковића. Кнез је био принуђен да у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, донесе први српски устав. То се догодило на Народној скупштини на Сретење 1835., по чему је овај устав назван Сретењски устав. Због овога је 15. фебруар данас Дан државности. Писац Сретењског устава био је Димитрије Давидовић. Устав је написан по угледу на белгијски, за оно време био је веома напредан. Кнежева прва су ограничена и делимично пренета на Државни савет. Ипак, Сретењски устав није дуго био на снази. Он није одговарао интересима ни Турске, ни Русије, ни Аустрије, које нису имале уставе и зато кнез суспендовао само два месеца након његовог ступања на снагу.

И поред суспендовања устава, кнез је био приморан да другачије влада, до краја своје прве владавине Милош је доста радио на уређењу судова, створио је војску и полицију, а највећи домет његовог законодавног рада био је укидање феудалних односа у Србији 5. маја 1835. године. Ово је једна од најважнијих одлука у историји Србије 19. века, јер су њоме стекнути услови за даљи развој демократије и људских права, па због тога историчари сматрају да она представља крај Српске револуције.

Милошева опозиција, која се због борбе за доношење устава, назвала уставобранитељском, наставила је са борбом. Под притиском уставобранитељске опозиције и Русије Милош је пристао да се устав донесе у Цариграду 1838. године. Иако је издат као хатишериф, овај документ је чешће називан турским уставом. По њему кнежева власт је ограничавана Државним саветом, предвиђена је и влада као извршни орган власти, као и судови. Не могавши да влада ограничено, али и под притиском опозиције кнез Милош је 1839. године абдицирао са власти, у корист свог најстаријег симна Милана. Милан који је био веома болестан, за мање од месец дана је умро, а наследио га је други Милошев сим Михаило. Абдицирањем Милош не само да је напустио кнежевски престо, већ је напустио и Србију и отишао у Аустрију, где је имао огромна имања.

Одласком кнеза Милоша уставобранитељи су постигли свој циљ. Међутим кнез Михаило их је убрзо изазвао и против њега. Када Порта није успела да измири уставобранитеље и Михаила, уставобранитељи су напустили земљу, а 1842. организовали буну Томе Вучића Перишића. Тома Вучић Перишић је некада био верни сарадник кнеза Милоша. Он је сада упао у Србију, освојио Крагујевац, поразио Михајлову војску и присилио га да напусти земљу.

Уставобранитељи

Уставобранитељи су били противници владавине кнеза Милоша Обреновића. Залагали су се за доношење устава који би ограничио Милошеву владавину (Турски устав 1838). Након абдикације кнез Милоша 1839. године и збацивања младог кнеза Михаила Обреновића са престола 1842. године, уставобранитељи су довели на власт кнеза Александра Карађорђевића. Период владавине кнеза Александра (1842-1858) познат је као Уставобранитељски режим, јер се власт налазила у рукама ове групације политичара. Уставобранитељи су се, током своје владавине, ослањали на богате трговце, чиновнике и полицијски апарат.

Владавина уставобранитеља

Уставобранитељи су за кнеза поставили Карађорђевог сина кнеза Александра Карађорђевића (1842 – 1858.). У време кнеза Александра сву власт у земљи држали су уставобранитељи помоћу Државног савета. Кнез Александар је на престо доведен побуном, коју је спорила Русија, тражећи да се понови избор кнеза (1843.). Без руске подршке, устоличен од уставобранитеља, ограничен Државним саветом, кнез Александар је био немоћан владар. Најзначајнији лидери уставобранитељског режима били су Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Константин Николајевић, Стојан и Алекса Симић, Милутин и Илија Гарашанин, брат кнеза Милоша Јеврем обреновић.

Прве године владавине уставобранитиљи су провели у гушењу завера и буна које су организовали протерани Обреновићи. После гушења тзв. Катанске буне (1844.) режим се усталио. Обреновићи су покушали да се у земљу врате још два пута за време Револуције 1848/49. и у време Тенкине завере 1857. године.

Уставобранитељи су у потпуности применили турски устав. Поклонили су велику пажњу правосуђу. Донет је Грађански законик (1844.) који је сачинио познати писац и правник Јован Хаџић. Овим Закоником постављени су темељи правне државе у Србији. Заштићена су права грађана, посебно чиновника, трговина је постала слободна, лична својина загарантована, политичка права су донекле проширена. Захваљујући увођењу реда у држави, оживела је привреда и почела је изградња путева.

Све ово пратио је и културни препород. Носилац преопрода био је Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864.). Он је извршио реформу правописа и увео народни језик у књижевност. Сакупио је и објавио народне песме и умотворине, у чему су му помагали гуслари, посебно слепи гуслар Филип Вишњић. Објавио је Српски рјечник и описао време Карађорђа и кнеза Милоша. Његова реформа писма имала је много противника, нарочито међу свештенством, сли и световним лицима. Пошто је живео у Бечу, Вук је сматран аустријским шпијуном, често је извргаван руглу, посебно због тога што је храмао и имао дрвену штулу на нози. Његова реформа призната је тек 1867. за време друге владавине кнеза Михијла. Осим Вуковог рада, у културном препороду истичу се отварање основних школа, гимназија и полугимназија, лицеја и Војне академије. Прва телеграфска линија прорадила је 1855. године.

Најзначајније дело уставобранитељске владе било је доношење српског националног програма. Творци тог програма били су Илија Гарашанин и Константин Николајевић.

Илија Гарашанин је у свом делу Начертаније (1844.) изнео идеје за стварање јединствене српске државе у коју би поред Кнежевбине Србије, ушле и Црна Гора, Босна и Херцеговина и Стара Србија (Косово, новопазарски Санџак и Македонија). Уједињење се, према Гарашанину треба догодити онда када се поколпе повољне међународне прилике. Приликом писања Начертанија, Илији Гарашанину су помогли Енглез Дејвид Уркварт, Пољак Адам Чарторијски и Чех Фрањо Зах.

Константин Николајевић је био зет кнеза Александра и српски капућехаја (дипломатски представник) у Цариграду и он је саставио план под називом Српске сједињене државе. Он је отишао корак даље од Гарашанина, јер је поред уједињења српских земаља прдложио и да Османско царство и Српске сједињене државе образују дуалистичку државну заједницу. Уверен да ће се Хабзбуршка монархија распасти, он је предвидео да се Јужни Словени из Аустрије присаједине Српским сједињеним држава и да се тако образује нова држава – Југословенско царство.

Између кнеза Александра и Државног савета често су избијали сукоби, које је потпиривао и кнез Милош из иностранства. После Тенкине завере (1857.) у којој је кнез похапсио неколико саветника опозиција је присилила кнеза да сазове Светоандрејску скупштину. Она га је збацила са власти, а за кнеза прогласила старог господара кнеза Милоша Обреновића (1858.).

Друга владавина кнеза Милоша и Михаила Обреновића

Повратком Обреновића на престо Србија је повела активнију политику према Турској. За кратко време своје друге владавине (1858 – 1860.) кнез Милош је донео закон о наследству прстола, склонио по страни устав из 1838. и затражио од Порте да исели муслиманско становништво из Србије. Наставио је да влада апсолутистички, тако да је народ после његове смрти осетио олакшање.

Очеву политику наставио је кнез Михаило у својо другој владавини (1860 – 1868.). Турско становништво и турска војска на калемегдану били су чести извори сукоба. После инцидента на Чукур – чесми (1862.) када је турски војник убио српског дечака избила је побуна у Београду. Турци су са тврђаве бомбардовали београдску варош. Конзули великих сила спречили су даље заоштравање сукоба. Кнез је успео да исели Турке из Ужица и Соколске тврђаве, а врхунац његове политике био је предаја градова од стране Турака 1867. године. После овога турака у Кнежевини више није било, а једини знак султановог суверенитета над Србијом био је турски барјак, поред којег се налазио српски.

Кнез Михаило и председник владе Илија Гарашанин су се спремали за рат против Турске и у том смислу Србија је склопила тзв. Први балкански савез са Црном Гором, Грчком и Румунијом, као и са хрватском Народном странком и бугарским револуционарним комитетом.

У унутрашњој политици кнез Михаило је био апсолутиста, али се он сматра просвећеним апсолутистом. Доношењем закона о Државном савету, Народној скупштини, државној управи и Народној војсци, кнез Михаило је учврстио своју власт, али је у многоме Србију осамосталио у односу на Турску. Био је велики реформатор, а пошто је период прогонства провео путујући Европом и упознајући се са модерним тековинама европског друштва, покушао је да део тих тековина пренесе у заосталу, непросвећену и још увек неослобођену Србију.

Као реформатор и апсолутиста кнез Михајло је многима сметао. Никада у потпуности није разјашњен атентат у Кошутњаку 1868. године. Кнез Михаило је убијен док се шетао. Убице су похватане и касније осуђене. Проблем који је настао након атентата био је у томе што Михајло није имао потомства, па тако и Србија наследника. Група оданих људи из власти и војске, је у првим тренуцима по атентату заузела све важније државне институције, а за наследника прогласила малолетног Милана Обреновића, Михајловог брата од стрица и унука Јеврема Обреновића.

Драги ученици,

1. Прочитајте лекције: Србија на путу ка независности, стр.133-136. и Српско друштво у 19.веку,стр.137-141.

2. Потребно је извући тезе из обе лекције у школску свеску.

3. Погледајте презентацију и кратке филмове о Берлинском конгресу и Независности Србије.

Драги ученици,

Урадите питања из претходних лекција и пошаљите до следећег четвртка, односно следећег часа.

Питања:

1. Опиши владавину кнеза Милана Обреновића(Милошевог сина).

2. Зашто се период владавине кнеза Александра Карађорђевића назива доба уставобранитеља?

3. У чему је значај Грађанског законика из 1844.године?

4. Како је у „Начертанију“ Илије Гарашанина предвиђено уједињење свих Срба у једну државу?

5. Опиши другу владавину кнеза Милоша Обреновића.

6. Који закони су донети у време кнеза Михаила Обреновића?

7. Ко је наследио кнеза Михаила Обреновића и зашто је формирано Намесништво?

8. Описати српско-турске ратове.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

1. Прочитајте лекције из уџбеника:Постанак и развој Црногорске државе, стр.142-145.

и Кнежевина Црна Гора, стр. 146-147.

2. Потребно је извући тезе из обе лекције у школску свеску.

3. Погледајте кратк филм о Црној гори

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

1. Прочитајте лекције из уџбеника: Срби у Хабзбуршкој монархији у 19.веку, стр.148-152 и Срби у Османском царству, стр.153-155.

2. Потребно је извући тезе из обе лекције у школску свеску.

3. Погледајте документарни филм о животу Срба под хабзбуршком влашћу.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

1. Прочитајте лекцију Србија крајем 19. и почетком 20.века-Обреновићи и

Карађорђевићи,

2. Потребно је извући тезе у школску свеску,

3. Погледајте документарне филмове како би лакше разумели градиво.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

Драги ученици,

1. Прочитајте лекцију Балкански ратови, извуците тезе у свеску и обратите пажњу на

историјске карте у уџбенику.

2. Погледајте документарни филм о Балканским ратовима.

Срдачан поздрав,

Светлана Ђуковић-Матић

https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1413520/549/ss2-istorija-apsolutisticka-monarxija-opste-odlike

https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1424794/549/ss2-istorija-razvoj-monarxija