Теорија музике

Час бр. 1

АКОРДИ

Сазвучје је истовремено звучање два или више тонова у било каквом међусобном односу.

Акорд је сазвучје од најмање три различита тона и то организовано на темељу једног основног, градивног интервала. Тај интервал може бити терца (најчешће) али и секунда или кварта. Терцни акорди настају наслојавањем терци на основни тон (нпр. ц-е-г-б-д...). Секундни и квартни акорди настају наслојавањем секунда или кварти и појавили су се у музици 20. века. Секундни акорди зову се кластери.

Акорди терцне грађе имају свој извор у природном саставу звука тј. У односима међу аликвотним тоновима. Нпр. дурски трозвук је најприроднији образац јер се његови тонови појављују на почетку аликвотног низа (C-c-g-c1-e1).

Акорд од три тона назива се трозвук, од четири четворозвук, од пет петозвук итд., све до дванаестозвука. У класичној хармонији користе се трозвуци и четворозвуци, док су петозвуци ретки.

Без обзира на број тонова, сваки акорд има основни тон и од њега почиње наслојавање терци: осн. тон – његова терца – његова квинта – његова септима – његова нона. Имена добијају према „оквирном“ интервалу: квинтакорд, септакорд, нонакорд. Шифре за обележавање акорада не садрже основни тон (јер се он подразумева) већ интервалску ознаку 1., 2., 3. и 4. тона.

Због лакшег читања септакорди и нонакорди се обично обележавају само бројем оквирног интервала – 7 или 9. Основни тон се, по правилу, у самом акорду увек обележава попуњеном нотном главом.

ТИПОВИ АКОРАДА

Сви терцни акорди деле се на:

- акорде дијатонског типа

- акорде хроматског типа

ТРОЗВУЦИ

Гледано од тона до тона, акорди дијатонског типа изграђени су различитим комбиновањем малих и великих терци. Такви акорди могу се наћи у дијатонским лествицама. Постоје четири могуће комбинације: дурски, молски, умањени и прекомерни. Прва два су консонантни а друга два дисонантни (теже разрешењу).

У акордима хроматског типа једна од терци је умањена. То је хроматски интервал који не постоји у дијатонским лествицама и може се добити само алтеровањем лествичних тонова. Алтерација је хроматско повишење или снижење лествичног тона. Нпр. тон фис је у це дуру алтеровани тон (не припада лествици и добијен је повишењем тона на 4. ступњу) али је у ге дуру лествични. Значи, повишени или снижени тонови нису сами по себи алтерације него зависи од лествице у којој се појављују.

  • двоструко UM

  • тврдо UM

  • троструко UM

  • меко UM

Двоструко умањени има um3+um5, тврдо умањени v3+um5, троструко умањени um3+2xum5, меко умањени m3+2xum5.

ЧЕТВОРОЗВУЦИ

Кад су дијатонски чеворозвуци (септакорди) у питању постоји седам могућих комбинација: мали молски (ММ), велики молски (VM), мали дурски (MD), велики дурски (VD), полуумањени (PU), умањени (UM) и прекомерни (PR). Сви четворозвуци садрже септиму па су зато сви дисонантни. Име добијају према квинтакорду (молски, дурски, умањени, прекомерни) и септими (мала, велика, умањена) од основног тона од којих су саграђени.

Грађа четворозвука:

  • MM= M5/3 + M7

  • VM = M5/3 + V7

  • MD (dominantni) = D5/3 + M7

  • VD = D5/3 + V7

  • PU = UM5/3 + M7

  • UM = UM5/3 + UM7

  • PR = PR5/3 + V7

Мали дурски септакорд се зове још и доминантни јер се налази на петом ступњу. Сви септакорди имају две варијанте осим прекомерног. То је зато што не постоји комбинација прекомерног квинтакорда са прекомерном септимом. Зашто? Зато што је прекомерна септима звучно иста као октава па се не може слухом распознати.

Обратити пажњу на то да дурски и молски квинтакорди садрже малу или велику септиму а полуумањени и умањени малу и умањену!

Домаћи задатак:

1. вежбати усмено грађење свих врста квинтакорада и септакорада од основних тонова (C,D,E,F,G,A,H).

2. вежбати писано грађење акорада (задаци у прилогу)

Поздрав и срећно!

Час бр. 2

Обртаји акорада настају пребацивањем басовог тона за октаву више. Тако нпр. први обртај настаје пребацивањем основног тона а други обртај пребацивањем басовог тона првог обртаја.

ОБРТАЈИ КВИНТАКОРАДА

Трозвук има три облика:

- основни у којем је основни тон у басу

- 1. обртај, секстакорд у којем је основни тон на врху

- 2. обртај, квартсекстакорд, у којем је основни тон у средини


Треба обратити пажњу на то да постоји разлика између основног тона (који је увек исти, без обзира на позицију у акорду) и басовог тона (који се мења у зависности од облика акорда). Код грађења обртаја навише од задатог тона шифре нам помажу: у секстакорду градимо прво терцу па сексту од басовог тона а у квартсекстакорду прво кварту па сексту.

Грађа обртаја квинтакорада:

D 6/3 = M3+Č4 D 6/4 = Č4+V3

M 6/3 = V3+Č4 M 6/4 = Č4+M3

Може се приметити, ради лакшег памћења, да је кварта увек чиста а терце су супротне врсте.

UM 6/3 = M3+PR4 UM 6/4 = PR4+M3

PR 6/3 = V3+UM4 PR 6/4 = UM4+V3

Овде можете приметити да су обе терце исте врсте (М код умањеног а В код прекомерног) а кварте су супротне врсте (PR код умањеног а UM код прекомерног.

Када се обртаји граде наниже од задатог тона онда се грађа посматра „отпозади“. Нпр. D 6/3 = Č4+M3.

Ткође је корисно запамтити позицију кварте у обртајима. У секстакорду се кварта налази „горе“ а у квартсекстакорду „доле“.

ОБРТАЈИ ДОМИНАНТНОГ СЕПТАКОРДА

Сви четворозвуци имају четири облика. Један основни облик и три обртаја:

- 1. обртај, квинтсекстакорд

- 2. обртај, терцквартакорд

- 3. обртај, секундакорд

Ако шифре за основни облик и обртаје доминантног септакорда поређамо по редоследу то изгледа овако: (лакше се памти, визуелно)

7 6 5 4 3 2

Шифре се читају „отпозади“. Прво се чита доњи па горњи интервал. Бројеви означавају интервалски размак од басовог тона. У шифри се не приказују сви интервали због боље читљивости. Мала септима у обртају даје велику секунду па се у шифрама управо бирају они интервали који представљају велику секунду. Нпр.:


Грађа обртаја доминантног септакорда:

D 6/5 = UM5/3+V2

D 4/3 = M3+V2+V3

D 2 = V2+D5/3

Корисно је запамтити положај велике секунде: у 1. обртају она је на врху, у 2. у средини а у 3. на дну. Када се обртаји граде наниже од задатог тона поступак је исти као код квинтакорада: грађа се посматра „отпотзади“.

Када је задато препознавање D 7 у тоналитету, корисно је знати да је горњи тон секунде истовремено и основни тон септакорда одн. 5. ступањ лествице. Нпр.:


Када је задато грађење D 7 у тоналитету најлакше је изградити основни облик (у глави или на помоћном папиру) и онда направити задати обртај:


Приметили сте да је доминантни септакорд увек исте грађе и у дуру и у молу. Зато у задацима никад није означено да је мол хармонски или мелодијски јер се то подразумева.

Домаћи задатак за ову недељу видећете у прилогу. Поздрав!


Час бр. 3