Банкомати или самоуслужни шалтери (Automated Teller Machine, ATM) омогућавају коришћење шалтерских услуга: депоновање и подизање новца, издавање чековних књижица, наручивање и пријем извештаја, депоновање и уновчавање докумената плаћања, трансфер средстава с једног рачуна на други, коришћење кредита одређивањем лимита за прекорачење и друге услуге .

Банке путем терминала за плаћање продавцима омогућавају прихватање платних картица као средства плаћања. Терминал за плаћање (Point of sale, POS) је електронски уређај који очитава платну картицу. Очитану информацију о картици и износу трансакције POS прослеђује банци. На овај начин платна картица служи као средство идентификације и преноса средстава с рачуна купца на рачун продавца.

За коришћење POS терминала неопходно је да продајно место има извор напајања, аналогну телефонску линију и могућност активирања терминала у малопродаји.

Механизам функционисања заснива се на повезаности терминала лоцираних на одређеним продајним или услужним местима с рачунарским центрима финансијских институција .

За што боље пружање услуга клијентима, банке отварају позивне центре који омогућавају клијентима да путем телефона, и-мејла или чета остваре комуникацију с банком. Такође постоји и телефонско банкарство путем кога корисници телефоном проверавају стање на рачуну, пребацују новац и добијају информације. У овом случају користи се IVR (Interactive voice response) технологија.

С обзиром на то да се реализација банкарских трансакција све више одвија путем Интернета, самоуслужних сервиса или мобилних технологија, улога банкарских филијала се мења. Запослени у филијалама више су усмерени ка изградњи односа с клијентима, давању савета, а мање на трансакције. Број филијала се прилагођава карактеристикама подручја на којем су смештене.

Виртуелне или директне банке (Direct bank) немају мрежу физичких филијала него све услуге и сервисе пружају искључиво електронским путем преко Интернета, мобилних сервиса или банкомата. Овакве банке дају повољније услове клијентима, будући да имају много мање трошкове у односу на класичне банке.

Један од значајних финансијских концепата који се све више реализује помоћу технологија е-банкарства је директно задужење (Direct debit). У систему директних задужења рачуна постоји више учесника: поверилац, дужник, банка и процесор плаћања. Директно задужење рачуна је инструкција коју власник рачуна (дужник) даје својој банци да изврши налог за наплату од повериоца на основу овлашћења.

Оваква врста задужења типично се користи за уплате које имају своју периодику, по кредитној картици, за плаћање рачуна комуналних услуга, струје, телефона и слично. За разлику од трајних налога, код којих је неопходно да износ буде фиксни,код система директних задужења износи могу бити варијабилни, а овлашћење се даје повериоцу. Клијент (дужник) сваки пут дефинише максимални износ у овлашћењу. На основу налога за наплату повериоца новац се скида с рачуна само уколико је захтевани износ у одговарајућем распону. Постоји могућност и да се систем директних задужења користи за једнократне уплате, без обзира на сврху плаћања.