Gimnazija Sesvete

2025.

Gimnazija Sesvete, 4a, 2025.

Priča: Zadnji dan izleta, bus pun svega: suvenira, umornih učenika, zgužvanih jakni i bar tri izgubljene papuče. Približavaju se granici, i profesorica govori klasičnu rečenicu: “Samo da ne bude problema na carini, molim vas – ništa zabranjeno, ništa za prijavit, i NIŠTA iz prehrane!”

Naravno, svi klimaju glavom ko da su na predavanju o poreznoj reformi. A dvije učenice iz razreda — zvat ćemo ih Ema i Maja — tiho se pogledaju i zakolutaju očima.

Jer one, genijalke, odlučile kupit 5 velikih Nutella tegli u BiH jer su “duplo jeftinije nego kod nas”.

I ne samo to — odluče ih prošvercat.

Ali ne u torbi.

Ne ispod jakne. NE. Stave Nutellu u jastučnice.

Znači, doslovno naprave jastuke od Nutella tegli. Spavaju na njima kao da sanjaju čokoladnu revoluciju. Staju na granici. Ulazi carinik. Gleda torbe. Oni svi nervozni. A on, naravno, pogodi TOČNO njihov red.

Pita:

“Što imate u jastuku?”

Ema, hladna kao led:

“Pa… jastuk.”

Carinik digne obrvu i stisne jastuk. KRČ.

Zvuči ko da je zgnječio bocu.

Vadi teglu Nutelle iz jastučnice. Tišina u busu. Svi zaledili. A Maja, onako polu-panično, kaže:

“To je za… hormonalnu ravnotežu.” Svi pukli od smijeha. Carinik ne zna bi li plakao ili ih pustio iz čistog poštovanja prema kreativnosti. Na kraju im je uzeo dvije tegle, a tri su “preživjele”.

Od tada su poznate kao: “Nutella twins”

I svaki put kad netko donese palačinke u školu, netko automatski vikne:

“Gdje su Ema i Maja kad ih trebaš?!” 

Izvor: E. T.

Istražila Iva G. 2c, 2025.

Gimnazija Sesvete, 4e, 2025.

Znači, sat tjelesnog, vani sunce prži, svi u majicama i trenirkama, naravno, raspoloženje nula jer ih čeka famozna vježba “preskakanje kozlića”.

Ko da su u cirkusu, a ne u školi.

Uglavnom, dođe red na Marina, onaj lik koji jedva preskoči vlastitu sjenu. Ali taj dan, ne znaju šta mu je bilo – možda je pojeo previše čokolina, možda je gledao Karate Kida noć prije – ali nešto mu klikne u glavi. Marin krene prema kozliću, sve ozbiljan, pravi zalet… svi već počinju navijat iz zezancije:

“Ajmooooo, Marineee! Leti brateee!”

I on ti stvarno LETI. Ali ne preko kozlića. Leti ravno na kozlića. Tj. udari trbuhom o njega, odbije se, padne nazad na stražnjicu, a tenisica mu odleti ravno u lice profesor tjelesnog koji je stajao sa strane i puhao u zviždaljku. Znači – tišina. Sekunda apsolutne tišine. Profesor skine tenisicu s lica, pogleda ih, pogleda Marina koji još leži kao izdušeni jastuk, i samo kaže: “Ti si, sine, moj osobni razlog zašto sam htio ići u mirovinu još 2007.” Svi pukli od smijeha, Marin dobio nadimak “Let Marin”. I evo, do dana današnjeg, kad god vide kozlić u dvorani, netko se sigurno dere:

“Pazi, Let Marin dolazi!” 

Izvor: M. B.

Istražila Iva G., 2c, 2025.

2021.

Gimnazija Sesvete, 4e, 2021.

Istražila Anja Š., 4d, 2026.

(15.02.2026.)