Књижевна критика о Белатукадрузу

У СМЕРУ ВРТЛОГА

...Лукић је "апсолутни" писац чијем списатељству тешко можеш накачити жанровску одређеност. Његове песме, есеји и проза се у потпуности преплићу. Будући да не пише увек на истом нивоу, вредност његовог рада иде од хронологије догађаја до дубоких увида и умних закључака о судбини појединца, епохе и света.

Лукићеви романи су неуједначени, а често и језички недобро "прошивени" унутарњим нитима. Ипак, они остављају утисак самосвојне и необичне целине. Образују важан рукавац "подземне" струје српске књижевности за коју неће бити чудно ако се у наредном времену излије и покаже моћнијом од сада привидно моћних река. Није случајно да се његови "београдски" романи, са "источносрпским" надахнућем, јављају напоредо са физичким одласком Ж. Павловића и С. Џунића.

... "Месечева свадба" има двојаку суштину " она је бележник "спољних" збивања нашег живота - рата, беспарице, интрига, неморала власти; с друге стране, она је инвентар личних списатељевих пораза - сукоба са оцем, неспоразума са љубавницом, незадовољености личних амбиција. Ова два плана покушавају се сплести општом сликом од духовних корена отпађеног српског поколења која довршно доприноси пишчевој поражености.

"Месечева свадба" је пре свега сведочанство давног индијског пророштва о кали - југи" - времену када су најгори изашли из ропотарница и заузели места најбољих. Аристократији је преостао маргинализован коментар - будућим временима за наук: " Пробрана булумента весело управља бродом лудака. У смеру вртлога који преживети неће ни пацови".

Владимир Јагличић

...Мирослав Лукић је – непрочитан писац. Скоро је непознат као песник у најширој српској књижевној јавности, упркос чињеници да је објавио на хиљаде стихова, песама. Непознате су и његове књиге есеја и критика, осим антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра, која је доживела три издања. Недовољно је писано и о његовој романескној продукцији. Са педесет и две године стигао је да објави више од шесдесетак наслова, књига. Није случајно што је баш овај писац покренуо неколико нових књижевних часописа, финансирајући их о свом руву и круву. Подршку овом писцу су подупрли и подупиру млађи писци од њега, они који долазе, и моја маленкост. За етаблиране вршњаке као да не постоји. За утицајне београдске уреднике, који су своју каријеру књижевну и уредничку калили по пакленим боксовима самоуправног социјализма – овај писац не постоји. Није тачно да не постоји. Постоји – и као писац, и као уредник. (..........) Миодраг Мркић СЕНКЕ БУДУЋНОСТИ

_______________

..... сваки човек, писмен, сваки књижевник који уме да мисли, који је својим делом доказао нешто више него што је причање прича или опевање душевних штимунга, сваки стваралац респективног формата, особито ако му је дело, као Лукићево, замашно и у квантитативном и квалитативном смислу, сваки ће поштен човек и поштен књижевник (нису примерци те ретке врсте сви изумрли), уронити у богату књижевноуметничку ризницу М. Лукића, у готово непознату и необичну зону старобалканскога наслеђа, у унутрашњу географију, духовни и симболични, субјективни земљопис североистока Србије, Дунава и Црног мора, и колевке староевропске културе, мита, из чије се огромности овај, пре свега песник, и писац, већ деценијама упорно, стрпљиво и мајсторски пробија ка врховном и највишем, ка нечем универзалном - задатку уметности будућности : помирењу Старе и Нове Европе... (А. Л.)

СТВОРЕНО У ПОТАЈИ. ЗАЧАРАНИ СВЕТ. Нови роман Мирослава Лукића ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ... - Лукићева прича се наслања на знања Фројда, Јунга, Ји Ђинга, витезова алхемије и трговаца светлошћу. Књига се чита као континуирана бајка. Лукић је, речено је, аутентичан маштар овог поднебља, наш пандан Маркесу, Борхесу, Кастанеди и Коељу. Његов нови роман ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ наликује на велику бајку која је надахнута легендама и митовима Балкана, Старе Европе. Врад`бине и чини, магије и ритуали, сусретање паганског с хришћанским - чиниоци су Лукићевог зачараног света... (ПОЛИТИКА, почетком 1999. - З. Р. )

_____________

...пред нама се одједном раскрива литерарни свет у којем све почиwе да функционише по иманентним законитостима једне истинске и Велике Уметности.По уходаном путу колективно несвесног, дакле, Прича као прастаро Чудо Језичке Уметности почиwе да егзистира у својој изворној и првобитној функцији... “Трговци светлошћу” је храбро испричана (могло би се рећи и - испевана) прича, сва на архетипском предлошку Старог Балкана, једна самородна, пунокрвна и бујна по стваралачкој фантазији модерна бајка, која у основи има qубавни контекст, али само као повод да се много ви{е и шире од тога каже... Свака реченица овог романа, која је по унутрашwем фону и ритму чиста поезија, истовремено је и исказ откривалачке прамудрости. То се доноси само генима... романом “Трговци светлошћу”, Мирослав Луки} је заузео озбиqно место у савременој српској кwижевности у wеном разнородном и плодном развоју, на самом крају двадесетог столећа...

(Старовлашка бајка. - ШКОЛСКИ ЧАС, Београд, бр. 2, стр. 100 - 104. Прештампано у кw. Славица Гароwа: ИЗ СЕНКЕ, КОС, КД “Свети Сава”, Београд, 2003, стр. 162 - 167)

______

Видети тематски број ч. "Уметност махагонија" на интернет адреси : http://www.umetnostmahagonija.blogspot.com/